2. Racunarski sistemi
•
•
•
•
•
Racunarski sistemi, odnosno racunari jesu elektronske masine koje
obradjuju ulazne informacije(podatke ili naredbe) i iz njih proizvode
izlazne informacije(rezultate).
Racunari su se u pocetku koristili za slozena numericka racunanja,
ali se ubrzo njihova primena prosirila na skoro sve oblasti, tako da je
ubrzo u nekim jezicima prvobitno ime racunari zamenjeni imenom
masine za obradu podataka.
Programiranje je postupak resavanja nekog problema koji mora da
se rasclani na najjednostavnije korake,a zatim da se za svaki od tih
koraka napise odgovarajuca naredba koja treba da se izvrsi.
Program je skup instrukcija za racunar napisan za izvrsenje neke
obrade.
Programeri su ljudi koji pisu programe za racunar.
3. Podela racunara
Racunari se mogu podeliti na razlicite nacine u zasvisnosti od
toga da li se posmatra:
• -primena racunara
• -broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan
racunar
• -broj naredbi koje racunar moze da izvrsi u jednom trenutku
Racunari opste namene mogu da ucitaju razlicite programe i
njihovim izvrsavanja resavaju razlicite probleme.
Racunari za specijalne namene imaju ugradjene programe za
resavanje samo onih problema za koje je racunar
namenjen(npr. igranje saha, automatski piloti,…)
4. Podela racunara
Sa stanovnistva broja naredbi koje racunar izvrsava u
jednom trenutku vremena , racunari se dele na:
• serijski ili SISD(Single Instruction Single Data)
• paralelne ili SIMD(Single Instruction Multiple Data)
Serijski racunari u jednom trenutku vremena mogu da
izvrse jednu naredbu nad samo jednim podatkom u
memoriji.
Paralelni racunari (zovu se jos i super racunari), mogu u
jednom trenutku vremena da izvrse istu naredbu nad
vecim brojem podataka u memoriji.
5. Podela racunara
Teorijski postoje jos dve grupe:
-MIMD(Multiple Instruction Multiple Data) ili ultra
racunari koji u jednom trenutku izvrsavaju vise
naredbi nad razlicitim podacima
-MISD(Multiple Instuction Single Data) gde bi se u
jednom trenutku izvrsavalo vise naredbi nad
istim podatkom, prakticno je neizvodljiva.
6. Podela racunara
Imajuci u vidu da je racunarski sistem samo masina koja
radi po odredjenom programu, moze se reci da se svaki
racunarski sistem sastoji od deve komponente:
-same masine – racunarskig hardvera
-programa po kojima racunar radi – racunarskog softvera
Izraz hardver oznacava uredjaje racunarskog sistema
odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se
dotaknu.
S obzirom na to da je racunar potpuno neupotrebljiv bez
programa po kojima radi, ova druga komponenta dobila
je ime softver, kao suprotnost od hardware.
8. Centralna memorija
Centralna memorija se sastoji od elektronskih kola od kojih svako moze da
ima dva stanja, koji se obicno obelezavaju sa 0 i 1( 0- stanje kada u
kolu nema struje i 1-kada u kolu ima struje).Zbog toga se ta kola
nazivaju bit(Binary Digit- binarna cifra).
BAJT je jedenica mere podataka u informatici.Sastoji se od odredjene
kolicine bitova.
KOD predstavlja kombinaciju znakova koji se definisu sa tabelom.
Najcesce je u upotrebi ASCII kod(American Standard Code for
Information Interchange).
Svaka grupa bitova u memoriji ima svoju adresu.Pri ocitavanju sadrzaja
neke adrese, pravi se kopija sadrzaja, a sadrzaj adrese se kopira.
9. Racunarski softver
Da bi racunarski sistem mogao da radi, pored hardvera
mora biti opremljen i odgovarajucim programima koji
ce njime da upravljaju.Ova komponenta racunarskog
sistema zove se softver.
Softver se moze podeliti u 3 kategorije:
-operativni sistemi
-sistemski softver
-aplikacioni programi
10. Operativni sistem
• Operativni sistem je kompleksan programski sistem
sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako
i efikasno koriscenje racunara.
• Operativni sistemi mogu da se klasifikuju sa razlicitih
stanovista.Ovde ce biti pomenute 4 klasifikacije koje se
medjusobno ne iskljucuju:
-sa stanovista broja programa koji mogu istovremeno da
budu u memoriji
-sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da
koriste racunar
-sa stanovista nacina zadavanja komandi
-sa stanovista prenosivosti na razlicite arhitekture racunara
11. Operativni sistem
Sa stanovista broja programa koji mogu
istovremeno da budu u centralnoj memoriji
racunara, operativni sistemi mogu da
budu:
-monoprogramski- (moze da izvrsava samo
jedan program)
-multiprogramski- (moze da izvrsava vise
programa)
12. Operativni sistemi
Sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da
koriste racunar, operativni sistemi mogu da budu:
-jednokiristicki (racunar moze da koristi samo jedan
korisnik)
-visekorisnicki (moze istovremeno biti prikljucen i do
nekoliko stotina korisnika)
Sa stanovista nacina zadavanja komandi, u operativnom
sistemu postoje:
-operativni sistem komandnog tipa (kod njih se prilikom
ukljucivanja na ekranu pojavljuje znak prompt)
-graficki operativni sistemi (najcesci nacin zadavanja
komandi i pokazivanjem na nju)
13. Operativni sistem
Sa stanovista prenosivosti na razlicite
arhitekture racunara operativni sistemi
mogu da budu:
-prenosivi (mogu da se koriste sa malim
izmenama na razlicitim arhitekturama
racunara)
-neprenosivi-vlasnicki (projektovani su tako
da mogu da rade samo na odredjenom
modelu racunara)
14. Virtuelna memorija
• Virtuelna memorija – za vreme rada
programa, program i podaci sa kojima
program radi moraju da se nalaze u
centralnoj memoriji racunara.Virtuelna
memorija je tehnika koju koristi operativni
sistem da upravlja lokacijama
segmentiranog programa tako da korisnik
ima iluziju da memorija nije ogranicena.
