Math

1. 1
Програм стручног усавршавања
Развој тестова знања и примена у
диференцирању учења и наставе
Развој и реализација 2022. године
4. Процес израде теста знања
Овај текст је преузет из е-лекције и прилагођен формату за преузимање и штампу.
4.1. Тестови знања и низови задатака објективног типа
Тест знања је мерни инструмент састављен од низа задатака или проблема,
систематских одабраних, помоћу којих се на објективан начин, на изазваном узорку
понашања, испитују и мере знања (Брковић, 1990, Бјекић и Папић, 2013).
У свакодневној наставној пракси наставници најчешће примењују тестове постигнућа
које сами састављају, а веома ретко тестове који су прошли проверу и стандардизацију,
дакле, користе и низове задатака објективног типа (које сами састављају) и праве
тестове знања.
Према процесу израде теста, начину стварања, циљевима примене и задовољењу
или незадовољавању метријских захтева, тестове знања је могуће разврстати у две
основне категорије:
• стандардизовани – баждарени – формални – прави тестови знања;
• нестандардизовани – небаждарени тестови – неформални тестови знања, или
низови задатака објективног типа (НЗОТ).
Стандаризовани тест знања је тест састављен по потпуној процедури састављања
стандардизованог теста знања, обично га саставља екипа стручњака, утврђене су све
метријске карактеристике, прошао је претходну проверу и потребне корекције, утврђен
је начин задавања и норме оцењивања, обично обухвата читав програм једног
предмета, или већу целину (нерационално је и неекономично стандардизовати тест за
једну наставну јединицу или наставну тему), широко је применљив у већем броју школа
и обезбеђује поређења (Савовић и др. 2006).
Шта су то низови задатака објективног типа (НЗОТ) или небаждарени/
нестандардизовани тестови знања? Састављање нестандардизованог теста знања
пролазећи кроз већину фаза израде стандардизованог теста знања, саставља га тим
или један наставник, нису утврђене метријске карактеристике, мада тим
карактеристикама треба тежити, обично не пролази претходну проверу већ се директно
примењује у наставном процесу за проверавање и оцењивање, утврђен је начин
задавања и систем бодовања и оцењивања, може да обухвата само једну наставну тему
или уже наставне целине, има ограничену примену у појединим одељењима којима
наставник или тим наставника предаје.
Упоредни преглед стандардизованих и нестандардизованих тестова знања - табелу
4.1.1. можете преузети ОВДЕ.
Шта је предност нестандардизованих тестова знања – низова задатака објективног
типа у односу на стандардизоване тестове знања? Ови низови задатака су
припремљени за конкретну школску ситуацију, боље прате специфичности наставног

2. 2
процеса и начин наставниковог рада; омогућавају усмереност на специфичан ток и
процес учења једне групе ученика.
У свакодневној наставној пракси се примењују оба типа и носе заједнички назив
тестови знања или тестови постигнућа.
4.2. Процес израде теста знања: преглед корака и фаза
Основне фазе израде нестандардизованог теста знања – низа задатака објективног
типа су (Бјекић и Папић, 2006, Jacobsen, Папић, 2003; Савовић и др. 2007, према Бјекић
и Папић, 2013: 145):
I Припремна фаза: планирање тестирања: шта се тестира, спецификовање
циљева предмета и дефинисање циља тестирања, дефинисање очекиваних
исхода, припрема табеле спецификације садржаја, повезивање основних идеја
за задатке са планираним исходима, избор формата задатака и теста.
II Конструкциона фаза: израда појединачних задатака, предвиђање кључа са
тачним одговорима и прелиминарног система бодовања (пондерисања) задатака,
уређивање задатака у тесту; припрема упутства за групе задатака и упутства за
читав тест знања.
III Завршна фаза: прва примена, провера и контрола (одређивање тежине,
дискриминативности и поузданости), анализа задатака према предвиђеним
исходима, коначно обликовање теста знања и одређивање система бодовања и
оцењивања.
4.2.1. Припремна фаза – почетне активности стварања наставних тестова
Припремна фаза процеса израде теста знања треба да обезбеди ваљаност самог
теста и читаве процедуре тестирања. Почетни корак у тестирању јесте одређивање ШТА
ПОКУШАВАМО ДА МЕРИМО? Тек када је та одлука донета, можемо вршити избор теста
и задатака у тесту и даље припремати процедуру тестирања (Бјекић и Папић, 2013: 148-
154).
Дакле, у припремној фази израде теста знања:
• одређујемо циљ тестирања;
• планирамо понашања ученика која треба мерити тестом знања, а резултат су
учења одређеног градива; план исхода које ћемо мерити заснивамо на циљевима
и исходима наставног предмета дефинисаним већ на почетку школске године;
• одређујемо садржај теста на основу исхода, тј. одређујемо која ћемо понашања
мерити (одређује се репертоар понашања);
• формирамо табелу спецификације теста знања;
• одређујемо дужину и тежину теста.
Основне информације на којима наставник заснива даљу припрему и израду теста
су (Савовић и др. 2007):
• карактеристике ученика који ће радити тест знања: величина групе која ће бити
тестирана (читав разред или део разреда); узраст; претходна предзнања; искуство
у тестирању итд;
• карактеристике наставног садржаја: обим градива, однос са другим садржајима и
другим предметима, главни садржаји предмета, период у коме је реализован;

3. 3
• нивои сазнавања и исходи који су одређени програмом наставног предмета и
плановима рада наставника: да ли ће тест мерити ниже сазнајне нивое или више,
и како ће ове мере интегрисати;
• сврха тестирања као једног од корака у процесу учења - да ли да дијагностикује
учениково постигнуће или да усмерава процес учења;
• време предвиђено за тестирање итд.
Планирање дужине и тежине теста: Од чега зависи дужина теста знања, или, чиме
се руководити при одређивању дужине теста? Дужину теста, односно број задатака у
тесту, одређујемо на основу следећих фактора:
• циља тестирања,
• сложености исхода које треба проверити тестом,
• обима градива чију наученост треба проверити тестом,
• времена које је посвећено усвајању тог дела градива,
• узраста ученика,
• сложености задатака (тежина, испитивани сазнајни ниво);
• облика примењених задатака у тесту.
Ако се тест примењује на једном часу, треба планирати 40 минута за ефективан рад
ученика и 5 минута за задавање теста и почетне инструкције.
Пример Припремне фазе израде теста знања (са курса Докимологија, Факултет
техничких наука у Чачку).
4.2.2. Конструкциона фаза – седам корака конструисања задатака за тест
Који су кораци када пишете задатке за тест знања? (Бјекић и Папић, 2013: 161-162)
Први корак: Издвојте идеје за појединачне задатке. Оне могу да буду записане као
кратке тезе, радна питања и на неки други начин.
Да би касније могао да буде склопљен тест који може да мери постигнуће ученика на
различитим нивоима сазнајне сложености, али и метријски правилан, потребно је да
испишете више идеја за задатке него што сте планирали да ће бити задатака у тесту.
Наставник који има дуже искуство у писању задатака и конструисању теста знања
често не записује посебно идеју, већ је логички анализира, повезује са претпостављеним
исходом и одмах формулише задатак.
Други корак: Одредите сазнајни ниво на коме ћете поставити захтев задатка
(користите изворну Блумову таксономију или ревидирану дводимензионалну
таксономију његових следбеника).
Трећи корак: Предвидите који су облици задатака најпогоднији за одређени захтев
и садржај.
Избор облика задатка у тесту зависи од тога које вештине и нивое сазнавања треба
да мери задатак, а не сме да зависи од тога које облике задатака преферира или лакше
саставља наставник. Дакле, избор облика задатка мора да се заснива на понашању које
треба да тестира.
Четврти корак: Формулишите задатке:
• За сваку идеју покушајте да формулишете два облика задатка.
• Пишите задатке тако да они буду јасни ван теста знања. Немојте да задаци један
из другог проистичу.

4. 4
• Пишите задатке који ће да мере шта и како ученик зна, а не шта и колико ученик не
зна!
Пети корак: Напишите комплетан очекивани одговор. За задатке затвореног облика
напишите који одговор бирате, за задатке допуњавања одговарајуће појмове или ознаке,
а за задатке есејског типа детаљан одговор који ће бити разложен на појединачне
информације које носе бодове. Предвидите време које је ученику потребно да одговори
на задатак.
Шести корак: Одредите шта бодујете у сваком задатку и број бодова. Потребно је
да јасно одредите за шта у задатку додељујете сваки бод.
Седми корак: Покажите задатке колегама који предају исти предмет и затражите
њихов коментар.
Пример Конструкционе фазе израде теста знања (са курса Докимологија,
Факултет техничких наука у Чачку)
4.2.3. Завршна фаза израде теста знања (пример)
У завршној фази израде теста знања (Бјекић и Папић, 2013: 178)
• бирамо задатке према плану из табеле спецификације: опредељујемо се за
половину задатака отвореног облика (од тога 1/3 есејских задатака) и половину
задатака затвореног облика, мада тестови знања у којима је задатака отвореног
облика до једне трећине имају боље метријске карактеристике;
• групишемо задатке и уређујемо их у групе по облику;
• усвајамо коначни систем оцењивања;
• пишемо потребна упутства за читав тест и посебне групе задатака:
• проверавамо и контролишемо задатке и тест;
• вршимо коначан избор задатака и обликујемо коначну верзију теста.
• технички и естетски обликујемо тест водећи рачуна о прегледности.
Пример протокола за завршну фазу израде теста знања: израда теста за предмет
Рачунарство и информатика.
Протокол израде теста знања РИ – завршна фаза (Бјекић и Папић, 2013, стр. 178)
Облици задатака Задаци из
наредног теста
Број бодова за задатке Збир:
50
Алтернативни избор 1, 2 1 + 1 = 2
Вишеструки избор 10, 11, 12, 13, 14 2 + 2 + 1 + 2 + 2 = 9
Задаци спаривања 19, 20 4+ 2,5 6,5
Задаци уређивања 18 3 = 3
Задаци допуњавања 15, 16, 17 1 + 1 + 2,5 = 4,5
Есејски задаци 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 3 + 3 + 4+ 3 + 3+ 4 + 4 = 24
После примене теста знања у одељењу и прегледања, наставник анализира сваки
задатак и његову дискриминативну вредност, односно колико је задатак мерио
индивидуалне разлике у нивоу постигнућа ученика.

5. 5
Пример Завршне фазе (са курса Докимологија, Факултет техничких наука у
Чачку)
4.3. Улога табеле спецификације у процесу креирања квалитетног ТЗ/НЗОТ
Када је већ испланирано с којим циљем, у ком делу наставног процеса, и које
очекиване исходе желимо да испитамо тестом знања, приступамо оквирном одређивању
садржаја самог теста.
Табела спецификације теста знања је план за конструисање теста. Одређује:
• исходе, садржаје и вештине које би требало тестирати,
• структуру наставног садржаја који тест треба да репрезентује;
• релативну тежину теста.
Од тога како је испланиран садржај теста знања зависи садржајна ваљаност
(садржајна валидност). Овај корак треба да осигура да садржај теста буде
репрезентативан узорак структуре градива, или дела градива. У случају да се не направи
табела спецификације теста, при развоју теста недостајаће важне смернице. Табела
спецификације теста знања треба да дефинише смернице за креирање теста и кључни
је први корак у процесу развоја теста. Користи као основни водич за систематско
уређивање инструмената евалуације наставног процеса (у овом случају теста). Али, то
не значи да је табела спецификације статички документ који фиксира даље обликовање
теста. Креирање теста је процес који захтева сталну ревизију и модификовање да би
мерили знање. Дакле, намена табеле спецификације је следећа:
• да обезбеди да тест знања обухвати све релевантне елементе наставног процеса
и да буде садржајно ваљан;
• да обезбеди да тест знања обухвати планиране нивое постигнућа;
• да усмерава писање задатака у тесту.
После дефинисања циљева и исхода тестирања на нивоу понашања и активности
ученика, а пре него што почне писање задатака, неопходно је формирати табелу
спецификације.
4.3.1.Развој табеле спецификације
Пример: Припремна фаза израде теста знања из Рачунарства и информатике (Бјекић
и Папић, 2013: 153-154)
• одређујемо циљ тестирања;
• идентификујемо карактеристике ученика;
• бирамо наставну тему и одређујемо структуру теме;
• планирамо исходе које ћемо мерити тестом знања (понашања ученика која треба
мерити);
• одређујемо садржај теста на основу исхода, формирамо табелу спецификације
теста знања;
• одређујемо дужину и тежину теста.

6. 6
Протокол израде теста знања – припремна фаза (Бјекић и Папић, 2013, стр. 153)
Наставни предмет: Рачунарство и информатика
Школа Средње школе свих профила
Разред Први
Карактеристике ученика
и одељења у којима ће
се применити ТЗ
Различито претходно предзнање јер су поједини
ученици похађали часове ОИР и у основној школи, а
део није
Циљеви тестирања:
Оцењивање учениковог знања/постигнућа
Мотивисање ученика за учење и вежбање
Провера ефикасности наставниковог рада
Наставна тема Рачунарске комуникације II део
Структура наставне
теме: наставне
јединице, обим, значај
3. Интернет и
интранет
4. Електронска
пошта
5. World Wide Web
Операционализација
циљева/исхода
тестирања по
дводимензионалној
таксономији циљева и
исхода Блумових
сарадника
Подсећање
Наводи начине приступа Интернету, врсте протокола, сервиса,
програма за електронску пошту
Описује структуру и поступке коришћења електронског писма,
домена, поступака навигације на Интернету и сл.
Разумевање
Тумачи ознаке домена, протокола и сл, објашњава функције
сервиса, програма за рад на мрежи…
Примењивање
Бира команде, сервисе, протоколе и процедуре за одређене
активности на мрежи
Анализирање (Анализа)
Утврђује сличности и разлике програма, сервиса и процедура
Евалуирање (Евалуација)
Процењује и бира програме, сервисе, процедуре
Стварања (синтетизовање)
Обликује ел. писмо, Интернет адресу
Табела спецификације се састоји од ћелија у које су унети следећи подаци:
• заступљеност различитих садржаја у наставној целини (садржај наставне целине
исказан у процентима у односу на укупан садржај),
• планирана заступљеност тих садржаја у тесту (у процентима),
• планирана заступљеност задатака за мерење различитих нивоа сазнања (у
процентима), односно број задатака за сваку мању целину и сваки ниво постигнућа
по подељеним целинама.

7. 7
Табела спецификације
Табела спецификације теста за наставну тему (Бјекић и Папић, 2013, стр. 154):
Рачунарске комуникације 2. део
Ниво циљева учења – когнитивно подручје
Садржај
наставне теме
(наставне
јединице)
%
заступље
-ности
градива у
настави
% планиране заступљености градива у тесту знања,
Распоред према димензији ангажованих когнитивних процеса
Подсе-
ћање
Разуме-
вање1
Приме-
њивање
Анали-
зирање
Евалуи-
рање
Стварање
3. Интернет и
интранет
35%
7 зад
10%
2
5%
1
15%
3
5%
1
4. Ел. Пошта
35%
7 зад
15%
3
15%
3
5%
1
5. WWW
30%
6 зад
5%
1
5%
1
10%
2
5%
1
5%
1
Планирање тежине и дужине теста знања:
• Тест знања обухвата све нивое сазнавања и тежине – од најједноставнијег
чињеничког знања од могућности евалуације. При креирању теста знања треба
обезбедити да нивои подсећање и разумевање буду заступљени у тесту знања са
највише 40%,а остали нивои постигнућа са најмање 60%.
• Број задатака: 20
Основни извори:
Бјекић, Д. и Папић, М. Ж. (2013). Докимолошки оквири наставе: оцењивање и тестови
знања: Чачак: Факултет техничких наука. Поглавља 12, 13, 14 и 15.
Савовић, Б., Бјекић, Д., Најдановић Томић, Ј., и Гламочак, С. (2007). Примена теста
знања у основној и средњој школи – приручник за наставнике. Београд: Завод за
вредовање квалитета образовања и васпитања.
Остали коришћени и препоручени извори наведени су у е-књизи за ово поглавље.
1
При креирању теста знања треба обезбедити да нивои подсећање и разумевање буду заступљени у тесту знања са највише
40%,а остали нивои постигнућа са најмање 60%.