4. Prvog dana videh je kako se osmehuje. Istog trenutka poželeh da je upoznam.
Dobro sam znala da je neću upoznati. Prosto, nisam bila u stanju da joj pođem u susret. Uvek sam čekala
da drugi priđu meni: niko nikada nije dolazio.
Tako je to na fakultetetu: mislimo kako ćemo se otvoriti prema svetu, a ne upoznamo nikoga.
Nedelju dana kasnije njene oči spustile su se na mene.
Pomislila sam kako će brzo skrenuti. Ali ne: zastale su i dobro me odmerile. Nisam se usuđivala da je
pogledam u oči: tlo mi je izmicalo pod nogama i teško sam disala.
Kako to nije prestajalo, patnja je postala nepodnošljiva. Smognuvši do tad neviđenu hrabrost, uprla sam
svoje oči u njene: ona mi je rukom dala mali znak i nasmešila se.
Posle sam je videla kako razgovara sa nekim mladićima.
Sutradan mi je prišla i rekla: dobar dan.
Otpozdravih joj i ućutah. Mrzela sam sopstvenu nelagodnost.
– Izgledaš mlađe od ostalih, primeti ona.
– To je zato što i jesam. Imam šesnaest godina od pre mesec dana.
– I ja. Napunila sam šesnaest pre tri meseca. Priznaj da u to nikad ne bi poverovala.
– Tačno.
Njena sigurnost davala joj je one dve-tri godine koje su nas odvajale od gomile.
– Kako se zoveš? – upitala me je.
– Blanš. A ti?
– Hrista.
To je ime bilo krajnje neobično. Od silnog oduševljenja ponovo sam ućutala. Primetila je moju
iznenađenost i dodala:
– U Nemačkoj to i nije toliko retko.
– Ti si Nemica?
– Ne. Dolazim iz Istočnih kantona.
– Govoriš li nemački?
– Naravno.
Gledala sam je sa divljenjem.
– Doviđenja, Blanš.
Nisam ni stigla da je pozdravim. Već je bila sišla niz stepenice amfiteatra. Grupa studenata bučno ju je
dozivala. Blistava, Hrista pođe prema njima.
„Ona je integrisana“, pomislih.
Ta je reč za mene imala ogromno značenje. Ja nikada i nigde nisam bila integrisana. Prema onima koji
su to bili, osećala sam neku mešavinu prezira i ljubomore.
Uvek sam bila sama, što bi mi i odgovaralo da se radilo o mom ličnom izboru. Ali to nikada nije bio
slučaj. Sanjala sam o tome da sam integrisana, ako ni zbog čeg drugog, a ono kako bih sebi priuštila
luksuz da se kasnije dezintegrišem.
Naročito sam sanjala da postanem Hristina prijateljica. Imati prijateljicu mi je izgledalo neverovatno.
Pogotovo da budem Hristina prijateljica – ali ne, tome se ne treba ni nadati.
U jednom trenutku zapitala sam se zbog čega mi se to prijateljstvo činilo toliko poželjnim. Nisam imala
jasan odgovor: ta devojka je zaista imala nešto, a ja nisam mogla znati tačno šta je bilo u pitanju.
Kako sam napuštala zgradu fakulteta, neki glas doviknu moje ime.
To mi se nikada ranije nije dogodilo i u meni je izazvalo izvesnu paniku. Okrenula sam se i videla Hristu
kako me trčeći sustiže. Bilo je to divno.
– Gde ideš? – upita, prateći me.
– Kući.
5. – Gde stanuješ?
– Na pet minuta peške odavde.
– To je baš ono što bi meni trebalo!
– Zašto? Gde ti stanuješ?
– Rekla sam ti: u Istočnim kantonima.
– Nemoj mi reći da se svako veče tamo vraćaš.
– Da.
– To je baš daleko!
– Da: dva sata vozom u dolasku, dva sata vozom u odlasku. Ne računajući autobus, to je jedino rešenje
koje sam pronašla.
– I ti to izdržavaš?
– Videćemo.
Nisam se usuđivala da je dalje bilo šta povodom toga pitam jer sam se bojala da joj ne bude neprijatno.
Sigurno nije imala sredstava da plati studentski stan.
Ispred moje zgrade razišle smo se.
– Stanuješ sa roditeljima? – upitala je.
– Da. A ti, je l’ i ti živiš s roditeljima?
– Da, odgovorila je.
– U našim godinama to je normalno, dodala sam ni ne znajući zašto.
Prasnula je u smeh kao da sam rekla neku glupost. Bilo me je sramota.
Nisam znala da li sam bila njena prijateljica. Koji li je to, zasigurno misteriozan kriterijum na osnovu
kojeg prepoznajemo da smo nečiji prijatelji? Ja lično, nikad nisam imala prijateljicu.
Na primer, ja sam njoj bila smešna: da li je to bio znak prijateljstva ili prezira? Mene je to bolelo jer mi
je do nje već bilo stalo.
U jednom trenutku lucidnosti upitala sam se zašto je tako. Da li je ono malo, ono veoma malo što sam
znala o njoj, bilo dovoljno da opravda moju želju da joj se dopadnem? Ili je upravo iz tog bednog
razloga, između svih drugih, ona baš mene pogledala?
Utorkom su predavanja počinjala u osam ujutro. Hrista je imala ogromne podočnjake.
– Izgledaš umorno, primetih.
– Ustala sam u četiri ujutro.
– Četiri ujutro! Rekla si mi da putovanje traje dva sata.
– Ne živim baš u samom Malmediju. Moje selo nalazi se na pola sata od željezničke stanice. Moram da
ustanem u četiri da bih stigla na voz u pet. A ni u Briselu fakultet nije baš odmah do stanice.
– Ustajati u četiri ujutro zaista nije humano.
– Vidiš li ti neko drugo rešenje? – upita me, nervoznim tonom.
Okrete se na petama.
Bi mi krivo, na smrt. Trebalo bi da joj pomognem.
Te večeri ispričala sam roditeljima o Hristi. Kako bih ostvarila svoj cilj, rekla sam im da je moja
prijateljica.
– Imaš prijateljicu? – upita moja majka, trudeći se da ne izgleda previše iznenađena tom vešću.
– Da. Da li bi mogla da spava ovde ponedeljkom uveče? Živi u nekom selu u Istočnim kantonima i
utorkom mora da ustaje u četiri kako bi stigla na predavanja u osam.
– Nema problema. Rasklopićemo pomoćni ležaj u tvojoj sobi.
Sutradan, po cenu do tada neviđene hrabrosti, o svemu sam popričala sa Hristom:
– Ako hoćeš, ponedeljkom uveče možeš da spavaš kod mene.
Gledala me je s izrazom ozarenog zaprepašćenja. Bio je to najlepši trenutak u mom životu.
6. – Stvarno?
Istog trenutka sam pokvarila situaciju dodavši:
– Moji roditelji se slažu.
Prasnula je u smeh. Mora da sam opet rekla neku glupost.
– Doći ćeš?
Prednost je već promenila stranu. Više nisam ja njoj činila uslugu: sada sam ja nju preklinjala.
– Da, doći ću, odgovorila je, kao da to čini da bi mi srce ostalo na mestu.
To me nimalo nije sprečilo da se silno obradujem i da sa ushićenjem čekam ponedeljak.
Kao jedino dete, nedovoljno nadareno za sklapanje prijateljstva, nikada nikoga nisam primala u kuću, a
pogotovo ne da prespava, i to u mojoj sobi. Ta me je perspektiva zastrašujuće radovala.
Došao je ponedeljak. Hrista prema meni nije pokazivala nikakvog posebnog obzira. Ali sam ja, sva
opijena, primetila da je nosila ruksak: njene stvari.
Tog dana predavanja su se završavala u četiri po podne, čekala sam Hristu u dnu amfiteatra. Neviđeno
dugo se opraštala od svojih mnogobrojnih poznanika. A onda mi se, bez ikakve žurbe, pridružila.
Tek pošto više nismo bile u vidnom polju, udostojila se da mi se obrati – s usiljenom ljubaznošću, samo
kako bi naglasila to da ona meni čini uslugu.
Kada sam otvorila vrata svog praznog stana, srce mi je toliko lupalo da sam gotovo osećala bol. Hrista
uđe i pogleda unaokolo. Ispusti zvižduk:
– Nije loše!
Osetih neki apsurdni ponos.
– Gde su ti roditelji? – upita.
– Na poslu.
– Je li, a čime se bave?
– Nastavnici su u školi. Moj otac predaje latinski i grčki, a majka biologiju.
– Vidim.
Htedoh da je pitam šta to, u stvari, vidi. Ali se nisam usudila.
Stan nije bio luksuzan, ali je bio veoma prijatan.
– Pokaži mi svoju sobu!
Usplahireno je odvedoh do svoje jazbine. Bila je neugledna. Hrista je izgledala razočarano.
– Ovo ni na šta ne liči, reče.
– Sasvim je prijatno, videćeš, prokomentarisala sam pomalo ražalošćeno.
Bacila se na moj krevet, a meni ostavila onaj na sklapanje. Istina, i sama sam nameravala da joj ustupim
svoj krevet, ali bilo bi mi mnogo draže da inicijativa nije došla s njene strane. Istog trenutka, naljutih se
na sebe zbog ovako niskih misli.
– Jesi li uvek ovde spavala?
– Da. Nikad nisam drugde stanovala.
– Imaš li braće i sestara?
– Ne. A ti?
Ja imam dva brata i dve sestre. Ja sam najmlađa. Pokaži mi svoju odeću.
– Molim?
– Otvori ormar!
Zabezeknuta, tako i uradih. Hrista poskoči na noge i krenu da razgleda.
Nakon što je sve pregledala, reče:
– Imaš samo jednu dobru stvar.
Uzela je moj jedini elegantni komad odeće, jednu kinesku haljinu uz telo. Ja sam preneraženo gledala
dok je ona sa sebe bacala majicu, farmerke i cipele.
7. – Haljina baš ide uz telo, reče, posmatrajući je. Skinuću i gaćice.
Preda mnom je stajala gola k’o od majke rođena. Navukla je haljinu i počela da se ogleda u velikom
ogledalu. Dobro joj je stajala. Divila se samoj sebi.
– Pitam se kako tebi stoji.
Dogodilo se upravo ono što sam i slutila. Skinula je haljinu i dobacila mi je:
– Obuci je!
Ja sam stajala zatečena, bez reci.
– Obuci je, kad ti kažem!
Nisam bila u stanju da išta izustim.
Hrista me pogleda sa smehom u očima, kao da je najzad shvatila:
– Je l’ ti to predstavlja neki problem što sam gola?
Odrečno sam odmahnula glavom.
– Pa zašto se onda i ti ne skineš?
Ponovo sam odmahnula glavom.
– Ma, možeš ti to! Moraš!
Zar sam morala?
–’Ajde, šta je, baš si budala! Skidaj se!
– Ne.
To „ne“ za mene je predstavljalo pobedu.
– Pa, ja sam se skinula!
– To ne znači da ja moram da te imitiram.
– „To ne znači da ja moram da te imitiram!”, ponovila je podrugljivim glasom.
Zar sam ja zaista tako govorila?
–’Ajde, Blanš! Među devojkama smo!
Muk.
– Aman, pa ja sam potpuno gola! I nije mi ništa!
– To je tvoj problem!
– Ti si ta koja ima problem! Ti baš nisi neka, ha?
Bacila se na mene smejući se. Ja sam se sva skvrčila na pomoćnom ležaju. Strgla mi je cipele,
iznenađujućom spretnošću otkopčala moje farmerke, povukla ih i iskoristila priliku da mi usput skine i
gaćice. Na svu sreću, moja majica je bila dugačka i pokrivala me do polovine butina.
Vrištala sam.
Zastala je i začuđeno me pogledala.
– Šta ti je? Jesi li poludela?
Grčevito sam drhtala.
– Da me više nisi dirnula!
– Dobro. Onda se skini.
– Ne mogu.
– Ako ti nećeš, ja ću! – zapretila je.
– Zašto me mučiš?
– Baš si smešna! Nije u pitanju nikakvo mučenje! Ovde smo samo mi, devojke!
– Zašto ti je potrebno da se ja skinem?
Pružila je krajnje neobičan odgovor:
– Da bismo bile jednake.
Kao da sam mogla biti jednaka sa njom! Nažalost, nisam imala šta da kažem.
– Vidiš i sama da treba tako da uradiš! – trijumfovala je.
8. Poražena, shvatila sam da više nemam kuda. Rukama sam uhvatila rub majice. Uprkos svim naporima,
nisam uspevala da je podignem.
– Zaista nisam u stanju.
– Meni se nigde ne žuri, reče, ne spuštajući sa mene svoj podsmešljiv pogled.
Imala sam šesnaest godina. Nisam ništa posedovala, ni materijalnih dobara, ni duhovne širine. Nisam
imala ni prijatelja, ni ljubavi niti sam išta proživela. Nisam imala ideja, čak nisam bila sigurna da li sam
i dušu imala. Moje telo je bilo sve što sam imala.
Sa šest godina, svlačenje nije ništa. Sa dvadeset šest godina, svlačenje je već stara navika.
Sa šesnaest godina, svlačenje je jedan nepojmljivo nasilan čin.
„Zašto to tražiš od mene, Hrista? Znaš li šta to za mene znači? Da li bi to zahtevala kad bi znala?
Zahtevaš li to upravo zato što znaš?
Ne shvatam samo zašto ti se povinujem.“
Šesnaest godina samoće, samoprezira, neizrecivih zebnji, zauvek neispunjenih želja, nepotrebnog bola,
nedorečenog besa i neiskorišćene energije, bili su sadržani u tom telu.
Tela imaju tri moguća vida lepote: snagu, privlačnost i ispunjenost. Pojedina čudesna tela uspevaju da ih
sve objedine. Nasuprot tome, moje telo nije imalo ni trunke od ova tri čudesa. Nedostatak je bio njegov
maternji jezik: ono je izražavalo odsustvo snage, odsustvo privlačnosti i odsustvo ispunjenosti. Ličilo je
na vapaj gladi.
Tom telu, nikad ranije izloženom suncu, jedino je lepo pristajalo moje ime: bela je bila ta zakržljala
stvar, hladna kao i istoimeno oružje, ali nedovoljno oštro – sa oštricom okrenutom prema unutra.
– Hoćeš li već jednom? – dobaci Hrista, koja se, izležavajući se na mom krevetu, silno zabavljala
naslađujući se i najmanjom mrvicom moje patnje.
A onda, samo da bih sve prekratila, brzim pokretom, poput onoga kojim se aktivira ručna bomba, odrah
sa sebe majicu i bacih je na pod, poput Versinžetoriksa koji Cezaru pod noge baci svoj štit.
U meni je sve vrištalo od užasa. Ono malo što sam imala, ta bedna tajna mog tela, bilo je izgubljeno.
Bila je to doslovno rečeno, žrtva. Najstrašnije je bilo to što sam se žrtvovala ni zbog čega.
Jer Hrista jedva da je klimnula glavom. Odmerila me je od glave do pete, kao da je ceo spektakl nije ni
zanimao. Jedan jedini detalj privukao joj je pažnju:
– Pa ti imaš grudi!
Mislila sam da ću umreti. Skrivajući suze besa, od kojih bih bila samo još smešnija, rekoh:
– Naravno. Šta si ti očekivala?
– Smatraj se srećnom. Kad si obučena, ravna si k’o daska.
Oduševljena ovim komentarom, sagoh se da pokupim majicu.
– Ne! Hoću da te vidim u kineskoj haljini.
Pruži mi je. Ja je navukoh.
– Meni stoji bolje nego tebi, zaključila je.
Odjednom mi se ta haljina učini kao dodatna golotinja Užurbano je svukoh.
Hrista naglo ustade i stade kraj mene ispred velikog ogledala.
– Pogledaj! Nismo isto građene! – uzviknula je.
– Nemoj da insistiraš, rekoh joj.
Bila sam na mukama.
– Nemoj skretati pogled, naredila je. Pogledaj nas.
Poređenje je bilo poražavajuće.
– Trebalo bi da razviješ grudi, reče ona jednim učenim tonom.
– Imam tek šesnaest godina, usprotivih se.
– Pa sta? I ja isto! A moje grudi su nešto sasvim drugo, zar ne?
9. – Svaka svojim tempom.
– Ne pričaj koješta! Naučiću te jednu vežbu. Moja sestra je bila kao ti. Promenila se posle šest meseci
ovakvih vežbi, veruj mi. Hajde, radi isto kao ja: jedan, dva, jedan, dva...
– Hrista, pusti me na miru, rekoh i odoh po majicu.
Ona se tada baci na moj odevni predmet i odnese ga na drugi kraj sobe. Počeh da jurim za njom.
Cerekala se. Bila sam toliko ponižena i besna da mi nije palo na pamet da u ormaru potražim drugu
majicu. Hrista je jurila po sobi, izazivajući me svojim divnim pobedničkim telom.
U tom trenutku moja majka se vratila s posla. Začula je ciku i vrisku koja je dopirala iz moje sobe.
Potrčala je, bez kucanja otvorila vrata, a pred njom se ukazaše dve golišave adolescentkinje koje su
jurcale na sve strane. Nije primetila da je jedna od njih dve, njena ćerka, bila na ivici suza. Njene oči bile
su uprte u nasmejanu neznanku.
Onog trenutka kada je majka kročila u moju žrtvenu pećinu, Hristin demonski smeh postade sušta
svežina – jedna iskrena ozarenost, jedra poput njenog tela. Ona prestade da juri i priđe mojoj majci
pružajući joj ruku.
– Dobar dan, gospođo. Oprostite, želela sam da vidim kako je vaša ćerka građena.
Tada se nasmeja, vragolasta, prekrasna. Moja majka, zabezeknuta, gledela je u tu nagu adolescentkinju
koja joj je pružala ruku bez ikakvog ustručavanja. Nakon jednog trenutka kolebanja, učinilo se kao da je
mislila kako je u pitanju samo dete i kako je veoma zabavna.
– Vi ste Hrista? – reče ona i poče da se smeje.
I smejale su se, smejale, kao da je cela scena predstavljala vrhunsku komediju.
Gledala sam kako se moja majka smeje, osećajući da sam izgubila saveznika.
Znala sam da je scena izgledala užasno, a ne komično. Znala sam da Hrista nije dete i da je to bila njena
strategija kako bi raznežila moju majku.
Takođe sam videla kako ona, ne misleći pritom ništa zlo, vidi to lepo i jedro telo mlade devojke – i već
sam znala da se pita zašto je moje manje lepo.
Majka je otišla. Tek što su se vrata za njom zatvorila, Hristin osmeh iščeznu.
– Učinila sam ti uslugu, reče. Od sada, više nećeš imati problema s golotinjom.
Pomislila sam da bi, u opštem interesu, trebalo da pokušam da verujem u dotičnu verziju tog užasnog
trenutka. Ali, već sam znala da mi to neće poći za rukom: dok smo, onako gole, stajale jedna pored
druge pred ogledalom, osetila sam kako Hrista likuje – likuje zato što me ponižava, likuje zato što ona
dominira, likuje, iznad svega, zato što posmatra kako razgolićena patim, u užasu koji je ona udisala
svakom porom svoje kože, i kojim se vivsekcijski naslađivala.
– Tvoja mama je baš lepa, reče ona dok se oblačila.
– Da, odgovorih, iznenađena što je čujem da izgovara nešto prijatno.
– Koliko ima godina?
– Četrdeset i pet.
– Izgleda mnogo mlađa.
– Tačno, primetih ponosno.
– Kako se zove?
– Mišel.
– A tvoj otac?
– Fransoa.
– Kakav je on?
– Videćeš. Biće tu večeras. A tvoji, kakvi su tvoji roditelji?
– Sasvim drugačiji od tvojih.
– Čime se oni bave?
10. – Baš si indiskretna!
– Ali... i ti si mene isto pitala u vezi s mojim roditeljima!
– Ne. Ti si bila ta koja je osetila potrebu da mi kažeš da su tvoji roditelji profesori.
Umuknuh, zatečena njenom neiskrenošću. Osim toga, ako sam dobro shvatala, ona je bila uverena kako
se ja ponosim zanimanjem svojih roditelja. Kakva apsurdna pomisao!
– Ne bi trebalo da se tako odevaš, dodade još. Ne vide ti se obline.
– Dogovori se. Prvo se iščuđavaš nad činjenicom što uopšte imam grudi, onda se zgražaš kako ih
nemam dovoljno, a sad mi naređuješ da ih istaknem. Počinjem da se gubim!
– Kako si ti samo uvredljiva!
I sarkastično se nasmeši.
U normalnim okolnostima moji roditelji i ja, obedovali bismo svako na svojoj strani – ko na ćošku
kuhinjskog stola, ko pred televizorom, a ko u krevetu, na poslužavniku.
Te večeri, budući da smo imali gošću, moja majka je procenila da bi bilo dobro da napravi pravu večeru
i da nas sve okupi oko trpeze. Kada nas je dozvala, uzdahnula sam od olakšanja pri pomisli da više neću
biti sama sa svojim dželatom.
– Dobro veče, gospođice, reče moj otac.
– Zovite me Hrista, reče ona, s neviđenom lakoćom i uz blistavi osmeh.
Prišla mu je i, na njegovo i moje iznenađenje, zalepila mu dva poljupca u obraze. Videh da je moj otac
bio iznenađen i da mu je bilo milo.
– Hvala vam što ste me večeras primili da prenoćim. Vaš stan je predivan.
– Nemojmo preterivati. Samo smo ga dobro sredili. Da ste samo videli u kakvom smo ga stanju zatekli
pre dvadeset godina! Moja žena i ja, mi smo...
Tada se upustio u beskrajnu priču, u toku koje nas nije poštedeo ni jednog detalja u vezi sa svim
dosadnim radovima koji su tu bili izvedeni. Hrista je upijala svaku njegovu reč, kao da ju je veoma
zanimalo ono što je pričao.
– To je divno, reče ona, uzimajući posudu koju joj je majka pružala.
Moji roditelji su bili oduševljeni.
– Blanš nam je rekla da živite u okolini Malmedija.
– Da, i provodim četiri sata dnevno u vozu, ne računajući prevoz autobusom.
– Zar ne biste mogli da iznajmite neki studentski stan u studentskom gradu?
– To mi je cilj. Naporno radim da bih u tome uspela.
– Vi radite?
– Da. Preko vikenda radim kao konobarica u jednom baru u Malmediju, a ponekad i preko nedelje, onda
kad se ne vratim prekasno. Sama plaćam svoje studije.
Moji roditelji su je zadivljeno posmatrali, a već narednog trenutka, s negodovanjem su gledali u njihovu
ćerku, koja, sa šesnaest godina, još nije bila u stanju da bude finansijski nezavisna.
– Čime se bave vaši roditelji? – upita moj otac.
Likovala sam pri pomisli da će i njemu, baš kao i meni, odgovoriti: „Baš ste indiskretni!”
Nažalost, nakon dobro proučene kratke stanke, Hrista tragičarskom jednostavnošću reče:
– Dolazim iz veoma skromne sredine.
A zatim obori pogled.
Videh kako dobija još deset bodova na listi popularnosti.
Odmah zatim, zanosom jedne odvažno sramežljive devojke, reče:
– Ako su moji proračuni tačni, do kraja proleća ću moći nešto da iznajmim.
– Ali to će biti tačno u periodu pripreme ispita! Nećete moći da izdržite toliki napor! – reče moja majka.
– Moraću nekako, odgovori ona.
11. Poželela sam da je ošamarim. Stavila sam to na račun mog lošeg duha i silno sebi na tome zamerila.
Ponesena, Hrista nastavi:
– Znate li šta bi mi činilo zadovoljstvo? Da budemo na „ti“ — naravno, samo ako mi to dozvolite. Tačno
tako, vi ste mladi, a ja se glupo osećam što vam se obraćam sa „vi“.
– Ako tako hoćeš, reče moj otac, razvukavši osmeh od uha do uha.
Činila mi se neverovatno bestidnom i besnela sam zato što su moji roditelji bili šarmirani.
U trenutku kada smo pošle prema našoj sobi, ona poljubi moju majku, rekavši:
– Laku noć, Mišel.
A zatim i mog oca:
– Laku noć, Fransoa.
Ja sam žalila što sam joj otkrila njihova imena, kao što izmučena žrtva žali što je izdala svoju ilegalnu
mrežu.
– I tvoj je otac veoma dobar, reče ona.
Primetila sam da me ti komplimenti više ne uveseljavaju.
Legla je u moj krevet i rekla:
– Znaš, baš mi je drago što sam ovde.
Spustila je glavu na jastuk i istog trenutka zaspala.
Njene posledenje reči su me dirnule i veoma zbunile. Nisam li, možda, Hristu loše procenila? Da li je
moja netrpeljivost prema njoj bila osnovana?
Moja majka nas je obe videla gole i to joj se nije učinilo Šokantnim. Možda je smatrala da imam neki
problem u odnosu na svoje telo, možda je pomislia da bi takvo ponašanje u tome pomoglo.
Hrista je izgledala iskompleksirano zbog sredine iz koje je poticala: nije trebalo da se ljutim na nju zbog
toga što mi je onako bizarno odgovorila na moje pitanje. Njeno iracionalno držanje bilo je samo izraz
njenog osećanja nelagodnosti.
Najzad, to što je uspevala da sama, pritom tako mlada, obezbedi sredstva za studije, bilo je zaista za
divljenje. Umesto da budem podlo iritirana, upravo je zbog toga trebalo da je dodatno cenim i uzmem za
primer. Prevarila sam se u svakom pogledu. Bilo me je sramota što nisam odmah shvatila da je Hrista
jedna fantastična devojka, te da je imati je za prijateljicu predstavljalo nenadanu sreću.
Ove su me misli umirile.
Sutradan ujutro srdačno se zahvalila mojim roditeljima:
– Zahvaljujući vama, mogla sam da odspavam tri i po sata duže nego obično!
Na putu prema fakultetu nije mi rekla ni reči. Pomislila sam da se nije sasvim razbudila.
Onog trenutka kad smo stigle do amfiteatra, prestadoh za nju da postojim. Provela sam dan u
uobičajenoj usamljenosti. Iz daleka bi povremeno dopro Histin smeh. Više nisam bila sigurna u to da je
zaista prespavala u mojoj sobi.
Te večeri moja majka reče:
– Ta tvoja Hrista je pravo otkriće! Neverovatna je, zabavna, duhovita, puna života...
Moj otac nastavi istim stopama:
– I kakva samo zrelost! Kakva hrabrost! Kakva inteligencija! Kakav smisao za međuljudske odnose!
– Zar ne? – rekoh, pokušavajući da se prisetim šta je Hrista tako dubokoumno izrekla.
– Dugo si čekala da stekneš neku prijateljicu, ali sudeći po kvalitetu ove koju si nam dovela, potpuno te
razumem: zaista si bila zahtevna, nastavi ona.
– Povrh toga, lepa je, uzviknu onaj što me je napravio.
– Da ti pravo kažem, baš jeste, dodade njegova supruga. A pritom, ti je još nisi video poptuno golu.
– Pa, nisam. Kakva je?
– Ludo zgodan komad, ako hoćeš moje mišljenje.
12. Na vrhuncu nelagodnosti, umešah se i ja:
– Mama, molim te...
– Kako si samo tunjava! Tvoja prijateljica mi je sebe pokazala bez ikakvog uvijanja i bilo je to nešto
sasvim u redu. Kad bi samo mogla i tebe da izleći od te tvoje bolesne sramežljivosti, bilo bi to savršeno.
– Tako je. I to nije jedini domen u kojem bi mogla da ti posluži za primer.
Uložih neverovatan napor kako bih suzbila sav svoj bes. Samo sam rekla:
– Drago mi je što volite Hristu.
– Obožavamo je! Može doći ovde kad god poželi! Prenesi joj to.
– Računajte na mene.
Kad sam se vratila u svoju sobu, svukla sam se pred velikim ogledalom i osmotrila se: od glave do pete,
to me je telo vređalo. Činilo mi se kako ga Hrista čak nije ni dovoljno iskudila.
Još od pubertet mrzela sam svoj fizički izgled. Konstatovala sam da je Hristin pogled samo pogoršao
situaciju; sada sam sebe mogla da gledam samo njenim očima i mrzela sam se.
Dojke su ono što adolescentkinje najviše opseda: imaju ih tek od nedavno i od toga ne mogu sebi doći.
Mutacija kukova daleko manje čudi. U pitanju je samo promena, a ne i dodatak. Te izrasline koje
cvetaju na prsima dugo ostaju potpuno strane mladim devojkama.
Kako bi sve samo još više iskomplikovala, Hrista se jedino osvrnula na taj element mog fizičkog
izgleda: to je samo dokazivalo, ako je to uopšte više i trebalo, da upravo u tome leži moj glavni problem.
Pokušala sam s jednim eksperimentom: rukama sam potpuno pokrila dojke, i pogledala se – odjednom,
izgledala sam prihvatljivo, pa čak i sasvim dobro. Bilo je dovoljno da prestanem da skrivam svoje grudi,
pa da istog trena moj izgled postane žalostan i bedan, kao da je taj poraz zahvatao i ono ostalo.
Ono što me je branilo, bio je glas koji sam čula u glavi i koji mi je govorio:
„Pa šta? Još nisi sasvim porasla. Osim toga, ima i prednosti u tome što ih imaš malo. Pre nego što te je
Hrista pogledala, bilo ti je svejedno. Zašto pridaješ toliki značaj onome što ta devojka kaže?“
U ogledalu primetih kako moja ramena i ruke zauzimaju stav koji mi je Hrista preporučila, i kako izvode
vežbe koje mi je prepisala.
Onaj glas u mojoj glavi zaurla:
„Ne! Nemoj je slušati! Prestani!'1
Pokorno, moje telo nastavilo je sa gimnastikom.
Tu obećah sebi da to više nikad neću ponoviti.
Sutradan sam odlučila da više ne idem Hristi u susret. Mora da je to i osetila, pošto je ona meni prišla;
prigrlila me je i pogledala u tišini. Toliko mi je bilo nelagodno, da sam ja prva progovorila:
– Roditelji su mi naložili da ti kažem kako te obožavaju i kako možeš kod nas da dođeš kad god hoćeš.
– I ja takođe obožavam tvoje roditelje. Reci im da mi je veoma drago.
– I doći ćeš?
– Idućeg ponedeljka.
Dozvaše je neki glasni povici. Ona se okrete i pođe prema svom društvu. Sede u krilo nekom mladiću;
ostali zarežaše, tražeći svoj deo.
Bila je sreda. Naredni ponedeljak bio je još daleko. Činilo-mi se da više i ne žurim toliko. Zar mi nije
bilo bolje bez nje nego sa njom?
Nažalost, to nije bilo sigurno. Biti bez nje, značilo je biti sama samcijata. Od kako je Hriste, moja se
usamljenost samo još pogoršala: kada nije primećivala moje postojanje, više nisam patila od
usamljenosti, već od napuštenosti. Bila sam odbačena.
Još gore: bila sam kažnjena. Nije li to što nije dolazila da sa mnom popriča samo značilo da sam načinila
neku grešku? Sate sam provodila premišljajući o svom ponašanju, u potrazi za onim čime sam zaslužila
kaznu čija mi je utemeljenost izmicala, a čiju pravednost nikako nisam uspevala da dovedem u sumnju.
13. Narednog ponedeljka moji roditelji ushićeno dočekaše Hristu. Poslužiše i šampanjac: ona reče kako ga
nikada ranije nije pila.
Veče je bilo krajnje veselo: Hrista je brbljala, ispitivala mog oca ili majku o svemu i svačemu, vrištala
od smeha na svaki njihov odgovor, lupkala me po butini kako mi šta ne bi promaklo, što je samo
pojačavalo sveopšte veselje, kojem sam ja sve manje uspevala da se priključim.
Činilo mi se da je vrhunac dostignut u trenutku kada je Hrista, primetivši eleganciju moje majke, počela
da pevuši pesmu Bitlsa „Michelle, ma belle...“ Taman sam zaustila da kažem da i komedija ima svoje
granice, kad primetih kako je majka bila oduševljena. Kako je užasno kad shvatite da su vaši roditelji
izgubili svako dostojanstvo.
Dok se ona obraćala njima, ja sam postepeno otkrivala život one koja je trebalo da bude moja
prijateljica:
– Da, imam mladića, zove se Detlef i živi u Malmediju. Radi u istom baru kao i ja. Ima osamnaest
godina. Volela bih da nauči neki zanat.
Ili pak:
– Svi moji drugari iz srednje škole odmah su otišli u fabriku. Jedino sam ja pošla na studije. Zašto
političke nauke? Zato što gajim određeni ideal socijalne pravde. Volela bih da naučim kako da
pomognem svojima.
(Tu je osvojila još deset poena na listi popularnosti. Zašto je uvek pričala kao da je u sred izborne
kampanje?)
Tog trenutka Hrista se doseti nečeg krajnje surovog. Okrete se prema meni i upita me:
– U stvari, Blanš, nisi mi rekla zašto ti studiraš političke nauke.
Da sam bila dovoljno prisebna, sigurno je da bih odgovorila: „Nikad ti nisam rekla, jer me nisi ni
pitala“. Nažalost, bila sam previše zatečena da bih išta rekla: nisam bila navikla na to da mi se ona
uopšte obraća.
Iznerviran mojim preneraženim stavom, moj otac dodatno pritisnu:
– ‘Ajde, Blanš, odgovori.
Počeh da zamuckujem:
– Mene zanima da nešto naučim o životu među ljudima...
Govorila sam nepovezano: ipak, bila je to suština mojih misli i smatrala sam da je to bilo sasvim
pravilno gledište. Moji roditelji uzdahnuše. Shvatila sam da me je Hrista propitivala samo da bi me pred
njima ponizila. Uspelo joj je: u njihovim očima, nisam bila ni do članka „toj divnoj mladoj devojci”.
– Blanš je uvek bila previše mirna, reče moja majka.
– Trebalo bi da nam je ti malo povedeš u život, nastavi moj otac.
Zadrhtah; užas našeg života u četvoro bio je sažet u tom nizu zamenica: „... nam je ti...“ Postala sam
treće lice. Kada o nekome govorite u trećem licu, to znači da taj nije tu. Zapravo, i nisam bila tu. Stvari
su se odvijale između prisutnih lica, koji su bili „ti“ i „mi“.
– Da, Hrista: pokaži joj malo život, dodade moja majka.
– Pokušaćemo, odgovori devojka.
Ja sam grizla prašinu.
Nekoliko dana kasnije, na fakultetu, Hrista, onako, sva smorena, dođe po mene.
– Obećala sam tvojim roditeljima da ću te predstaviti svojim prijateljima, reče.
– Lepo od tebe, ali nije mi baš do toga.
– ‘Ajde, pođi, imam ja i druga posla.
Povuče me je za ruku. Gurnu me prema nekoj gomili budalčina:
– Ej, momci, ovo je Blanš.
Laknulo mi je, niko me nije ni primetio. Eto: bila sam predstavljena.
14. Hrista je obavila svoju dužnost. Okrete mi leđa i poče da priča sa drugima. Ja sam stajala, sama, usred
njenog društva; moja se nelagodnost gotovo mogla opipati.
Udaljih se, oblivena ledenim znojem. Bila sam svesna gluposti koja se upravo odigrala: taj incident je
bio toliko sićušan, da ga je odmah trebalo zaboraviti. Ipak, nikako nisam uspevala da se rasteretim tog
košmarnog utiska.
Profesor uđe u amfiteatar. Studenti pođoše na svoja mesta. Prolazeći kraj mene, Hrista se naže, tek da bi
mi na uho prošaptala:
– Baš si neka! Polomih se oko tebe, a ti samo šmugneš bez reči.
Sede dva reda iza mene, ostavljajući me potpuno zatečenu, slomljenu.
Izgubila sam san.
Ubeđivala sam sebe da je Hrista u pravu: tako je bilo manje bolno. Da, trebalo je da pokušam da sa
nekim razgovaram. A, šta bih i rekla? Nisam imala ništa da kažem. I kome? Te ljude nisam ni želela da
upoznam.
„Vidiš: ne znaš ništa o njima, a već si odlučila da ne želiš da ih upoznaš. Kako si samo prezriva i
uobražena! A Hrista, ona je širokogruda: ona je ta koja drugima ide u susret, kao što je pošla prema tebi,
prema tvojim roditeljima. Ona ima šta drugima da da. A ti, ti nemaš ništa ni za koga, pa čak ni za sebe.
Ti si ništavilo. Hrista je možda pomalo nagla, ali ona, ona barem postoji. Sve je bolje nego biti ti“.
Oprečne reči škripale su mi u glavi: „Stani! Kako se samo usuđuje da kaže kako se polomila oko tebe?
Predstavljanje je valjda dvosmerno: nije ti rekla ničije ime. Ona uopšte ne mari za tebe“.
Unutrašnji odgovor odzvanjao je: „Baš si naduvena! Pa nju niko nikome nije ni predstavio. Ona je došla
sama, iz svoje daleke unutrašnjosti, ima isto godina koliko i ti, i nije joj potrebna nikakva pomoć. Istina
je u tome što se ti ponašaš kao budala“.
Protest suprotne strane: „Pa šta? Jel’ neko čuo da se možda žalim? Ja sam srećna što sam sama. Draža
mi je moja samoća nego njen promiskuitet. Valjda imam pravo na to“.
Vrištanje od smeha: „Lažljivice! Znaš i sama da lažeš! Uvek si sanjala da budeš integrisana, pogotovo
što ti se to nikad nije dogodilo. Hrista je tvoja životna prilika! A ti je upravo propuštaš, jadnice, jedna
obična...“.
Tada uslediše najgore moguće uvrede na moj račun.
Bio je to uobičajen sadržaj mojih nesanica. Toliko sam mrzela sebe, da gore nije moglo biti.
U ponedeljak uveče, dok smo bile u mojoj sobi, upitala sam Hristu.
– Pričaj mi o Detlefu.
Plašila sam se da ne uzvrati nešto nalik: „To se tebe ne tiče!“. To je samo ona mogla.
Ali ne; zagledala se u plafon i udaljenim glasom rekla:
– Detlef... On puši. I to sa stilom. On je baš faca. Visok, plav. Ima nešto od Dejvida Bouvija. Ima i
prošlost: mnogo je propatio. Kada negde uđe, ljudi zaćute i samo u njega gledaju. Malo govori, malo se
smeje. Tip koji ne pokazuje svoja osećanja.
Taj portret namrgođenog lepotana učinio mi se krajnje grotesknim, osim jednog detalja koji mi je
privukao pažnju:
– Stvarno liči na Dejvida Bouvija?
– Naročito onda kada vodi ljubav.
– Jesi li nekad videla kako Dejvid Bouvi vodi ljubav?
– Ne budi toliko glupa, Blanš, uzdahnu ona iznervirano.
Meni se činilo da je moje pitanje bilo sasvim logično.
Tada mi je dobacila, nesumnjivo samo da bi se osvetila:
– Ti, naravno, mora da si još nevina.
– Kako znaš?
15. Glupo pitanje. Ona se glasno nasmeja. Izgubila sam još jednu sjajnu priliku da ućutim.
– Da li te on voli?
– Da. Previše.
– Zašto previše?
– Ti nemaš pojma šta to znači kad imaš frajera koji u tebe gleda kao u boginju.
Njeno „ti nemaš pojma šta to znači“ bilo je vrhunski prezrivo. Nastavak rečenice učinio mi se krajnje
grotesknim: jadna Hrista, morala je da podnosi tu zlu kob da je Dejvid Bouvi guta očima! Kakva
pozerka!
– Onda mu kaži da te manje voli, nadovezah se hvatajući je za reč.
– Šta, ne misliš valjda da sam taj savet od tebe čekala? Ali, on prosto ne može da se uzdrži.
Napravih se kao da mi je sinula sjajna ideja.
– Mogla bi da mu pokažeš sadržinu tvoje maramice. Onda bi možda bio manje zaljubljen.
– Jadnice moja, ti stvarno imaš problem, zaprepašćeno mi reče.
Ugasila je svetlo, dajući time do znanja da je sada htela da spava.
Spopade me ona moja potajna mentalna rasprava: „Možeš je smatrati smešnom koliko god hoćeš, ali to
ništa ne menja: i ti bi volela da si na njenom mestu. Ona je voljena i ima iskustva, a ti si i dalje obična
glupača, kojoj ne preti nikakva opasnost da joj se nešto tako dogodi“.
I ne samo to: ovde je u pitanju bila ljubav među ljubavnicima. Sa šesnaest godina, nije bilo sasvim
nezamislivo da ih nisam mogla znati. Nažalost, toliko nisam ni tražila: da sam samo mogla doživeti
makar ikakav oblik ljubavi! Moji roditelji obasipali su me ljubavlju, čiju sam krhkost upravo otkrivala:
nije li bilo dovoljno to da bane jedna šarmantna mlada devojka, kako bi me, u njihovim srcima, svela u
red zanemarljive količine?
Noć sam provela pretresajući po glavi: da li me je neko ikada voleo? Da li se na mom putu našlo ijedno
dete ili odrasla osoba koja bi me učinila neverovatnim izabranikom svoje ljubavi? Uprkos mojoj želji, ja
nikada nisam doživela ona grandiozna prijateljstva desetogodišnjih devojčica; u srednjoj školi ja nikada
nisam privukla strasnu pažnju nekog profesora. Ja nikada nisam videla da se u oku nekog drugog, za
mnom razbuktava onaj plamen, jedina uteha života.
Onda bih i mogla Hristi da se rugam. Možda je bila i uobražena i tašta i glupa, ali ona je barem bila
voljena. Podsećala me je na onaj psalm: „Blagosloveni neka su oni što bude ljubav".
Da, neka su blagosloveni, jer su i pored svih mana koje su imali, baš oni bili ona živa pokretačka snaga
ove zemlje – zemlje na kojoj ja ničemu nisam služila, ja, koju niko nije primećivao.
Zašto li je bilo baš tako? Bilo bi to pravedno, da ja sama nisam volela. Ipak, bilo je upravo suprotno; ja
sam uvek bila raspoložena da volim. Još od najranijeg detinjstva, više nisam brojala sve one devojčice
kojima sam poklonila svoje srce, a koje ga nisu htele; kao adolescentkinja, poptuno sam bila poludela za
jednim dečkom koji nikada nije ni zapazio da postojim. Pritom, ovde je u pitanju bilo preterivanje u
ljubavi; čak i one jednostavne nežnosti bile su mi jednako tvdroglavo uskraćene.
Hrista je bila u pravu: mora da sam imala neki problem. Ali koji? Nisam bila baš toliko ružna. Osim
toga, viđala sam i ružne devojke koje su bile voljene.
Setila sam se jedne epizode iz mlađih dana koja je možda krila rešenje koje mi je nedostajalo. Nije
trebalo tražiti mnogo daleko: to se dogodilo prethodne godine. Bilo mi je petnaest godina i patila sam što
u životu nisam imala prijatelja. Na poslednjoj godini, u mom razredu, bile su tri nerazdvojne devojčice:
Valeri, Šantal i Patricija. Nisu bile posebne ni po čemu, osim što su uvek bile zajedno i što je izgledalo
da su zbog toga bile veoma srećne.
Ja sam sanjala da budem deo te grupe. Počela sam neprestano da ih pratim: mesecima, gde god da bi
pomenuti trio primetili, videli bi i mene među njima. Istina, primećivala sam da mi ne odgovaraju kada
bih im postavila neko pitanje; pa ipak, bila sam strpljiva i zadovoljna onim što sam imala, što je meni
16. već izgledalo mnogo: pravo da budem tu.
Šest meseci kasnije, nakon jedne eksplozije smeha, Šantal je izgovorila ovu užasnu rečenicu:
– Nas tri smo zaista prava ekipa!
I sve tri ih ponovo obuze smeh.
Međutim, i ja sam bila tu, među njima, kao što sam to neprekidno i bila. Srce mi probode nož. Tada sam
shvatila odvratnu istinu: ja nisam postojala. Nikada nisam postojala.
Više me nisu viđali uz taj trio. Devojčice nisu ni primetile moje odsustvo, baš kao što nisu primećivale
ni moje prisustvo. Bila sam nevidljiva. U tome je i ležao moj problem.
Nedostatak vidljivosti ili nedostatak postojanja? To mu dođe na isto: nisam bila tu.
To sećanje me je mučilo. S gađenjem primetih da se ništa nije promenilo.
Zapravo, jeste: bila je tu Hrista. Hrista, koja me je videla. Ne, bilo bi to previše dobro da bi bilo istinito.
Hrista me nije videla: ona je videla moj problem. I, njime se koristila.
Videla je devojku koja je strahovito patila jer nije postojala. Shvatila je da taj bol, star šesnaest godina,
može da iskoristi.
Već je prisvojila moje roditelje i njihov stan. Zasigurno nije imala nameru da se tu i zaustavi, kad joj je
već tako dobro krenulo.
Narednog ponedeljka, Hrista nije došla na predavanja. Tako sam se, dakle, sama vratila kući.
Kako je odmah primetila da Hriste nema, majka me salete sa bezbroj pitanja:
– Je l’ bolesna?
– Nemam pojma.
– Kako to, nemaš pojma?
– Tako. Nije me obavestila.
– A ti joj nisi telefonirala?
– Nemam njen broj.
– Nikad je nisi pitala za broj?
– Ne voli kad je pitam nešto u vezi s njenima.
– To nije razlog da je ne pitaš za broj telefona!
Već sam ja bila kriva.
– Mogla bi i ona da pozove, rekoh. Ona ima naš broj.
– To mora da je preskupo za njene roditelje.
Mojoj majci nikada nije nedostajalo argumenata kako bi opravdala onu koja je trebalo da bude moja
prijateljica.
– Ne znaš čak ni njenu adresu? Ni kako se zove mesto u kojem živi? Ti baš ne znaš da se snađeš!
Kako majka nikako nije htela da popusti, odlučila je da probam preko telefonskih informacija.
– Izvesna porodica Bildung, u oblasti oko Malmedija... Nemate ništa? Dobro. Hvala vam.
Tada se kući vratio i moj otac. Njegova supruga ispričala mu je sve o svojoj potrazi i mom nedovoljnom
prisustva duha.
– Vidi ti nje!
Veče je bilo grozno.
– Nisi se valjda posvađala sa njom? – namrgođeno me upita majka.
– Ne.
– Sad, kad najzad imaš prijateljicu! I to jednu izuzetnu prijateljicu! – nastavi ona, optužujućim tonom.
– Mama, rekla sam ti da se nisam posvađala.
Usput sam shvatila i to da mi roditelji nikada ne bi oprostili eventualni razlaz sa njom.
Moj otac nije mogao da proguta ni zalogaja od divne večere spremljene za Hristu.
– Možda joj se desila neka nezgoda, najzad je izustio. Ili ju je možda neko oteo?
17. – Ne misliš valjda? – zgroženo će moja majka.
Potpuno očajna, povukoh se u svoju sobu. Oni to nisu ni primetili.
Sutradan videh kako Hrista čavrlja sa svojom družinom. Okomih se na nju:
– Gde si bila?
– O čemu to pričaš?
– O sinoć. Bio je ponedeljak, čekali smo te.
– Ah, da. Detlef i ja smo izašli i ostali do kasno. Ujutro nisam uspela da ustanem.
– Što me nisi obavestila?
– Oh, čemu tolika frka? – uzdahnula je.
– Moji roditelji su brinuli.
– Baš su slatki. Budi dobra i izvini im se u moje ime. Onda okrete leđa, kako bi mi jasno pokazala da
više ne želi da gubi vreme u mom društvu.
Uveče sam, što sam bolje mogla, celu situaciju objasnila onima koji su me napravili. Prema Hristi su
imali bezgranično razumevanje i sve to im je bilo savršeno normalno. Požurili su da upitaju hoće li doći
narednog ponedeljka.
– Valjda hoće, odgovorih.
Bili su toliko zadovoljni.
– Vidiš, moja majka reče mom ocu: živa je i zdrava.
Naime, sledećeg ponedeljka došla je kući sa mnom. Moji roditelji poželeše joj još topliju dobrodošlicu.
„Uspelo joj je“, pomislih.
Nisam ni slutila koliko je to bilo tačno. U to sam se uverila tokom večere, kada je moj otac uzeo reč:
– Hrista, Mišel i ja smo razmislili. Predlažemo ti da dođeš da sa nama živiš i preko nedelje. Delila bi
sobu sa Blanš. Vikendom bi išla svojoj kući, u Malmedi.
– Fransoa, nemoj ti upravljati Hristinim životom umesto nje! – prekide ga moja majka.
– U pravu si, zaneo sam se. Hrista, možeš slobodno da odbiješ. Ali, bili bismo toliko srećni, svo troje.
Slušala sam ga, mrtva u duši.
Izveštačeno umetnički, mlada devojka pognu pogled.
– Ne mogu to da prihvatim..., zamuca.
Ja zadržah dah.
– Zašto? zabrinuto je upita moj otac.
Pretvarala se kako se silno usteže, pre nego što je odgovorila:
– Ja... ja ne bih mogla da vam plaćam kiriju...
– O tome nije bilo ni govora, pobuni se moja majka.
– Ipak, ne mogu. To je previše velikodušno s vaše strane...
To je upravo bilo i moje mišljenje.
– Mora da se šališ! – reče moj otac. Bilo bi to velikodušno s tvoje strane! Toliko smo srećni kada si ti tu!
Blanš je prosto preobražena! Ti si joj prava sestra!
Zamalo da se nasmejem na tu preispoljnu glupost.
Hrista me sramežljivo pogleda.
– Blanš, tebi mora da je potrebna intima, u tvojoj sobi. To je normalno.
Zaustila sam da odgovorim, kada se moja majka isprečila:
– Trebalo je samo da vidiš kako je Blanš bila očajna prošle nedelje, kada nisi bila došla. Znaš, ona nikad
nije imala dara da sebi pronađe drugarice. Zato, ako pristaneš, uveravam te da bi za nju to bilo
nenadano.
– Hajde, Hrista, to bi nas sve učinilo toliko srećnim, insistirao je moj otac.
– U tom slučaju, ne mogu da odbijem, složila se.
18. Kako bi pristala, sačekala je da se svi njoj zahvale.
Moja majka poljubi Hristu, koja je žmirkala od zadovoljstva. Moj otac je blisato.
Ja sam bila siroče.
To mi je kasnije potvrdio i sam onaj koji me je napravio, dok sam u kuhinji slagala sudove. Znajući da
Hrista ne može da nas čuje, upitla sam ga:
– Zašto mene nisi pitao šta mislim?
Pomislila sam da će mi pružiti ovaj sasvim legitimni odgovor: „Kod svoje sam kuće i pozivam onoga
koga ja hoću“.
Međutim, on mi je odgovorio sledeće:
– To nije samo tvoja drugarica. I naša je.
U trenutku kada sam htela da ga ispravim i kažem da je ona zapravo samo njihova prijateljica, Hrista
uđe poskakujući, do delirijuma naglašavajući ono malo detinjstva na koje je još imala pravo.
– Mnogo sam srećna! – povikala je.
Onda se bacila mom ocu u naručje, a zatim ga poljubila u oba obraza.
– Fransoa, Blanš, sad ste vi moja porodica!
Moja majka nam se ubrzo pridružila, da ne bi propustila ni delić tog dirljivog prizora. S izrazom devojke
sa idilične razglednice, smejala se od sreće, skakutala i grlila moje roditelje, raznežene tom devičanskom
svežinom. Čitava ta scena izgledala mi je krajnje komično i bila sam zaprepasćena sopstvenom
izolovanošću. Ume šah se, pomalo hladno:
– A Detlef?
– Viđaću ga preko vikenda.
– I to će ti biti dovoljno?
– Naravno.
– A on – hoće li njemu to odgovarati?
– Ne misliš valjda da treba da ga pitam za dozvolu?
– Bravo, Hrista! – ushićeno će moja majka.
– Baš si staromodna! – reče mi otac.
Ništa nisu shvatili. Ja nisam govorila o slobodi niti o dozvoli. Moja ideja o ludoj ljubavi bila je takva da,
ukoliko bi se to meni jednog dana dogodilo, ne bih mogla da zamislim nikakav vid odvajanja. Između
voljene osobe i sebe, šta drugo tolerisati, do oštrice mača? Dobro sam se čuvala od iznošenja onih
gledišta za koje sam predosećala da bi me izložili bujicama podsmeha.
Samo sam s krajnjom ozbiljnošću posmatrala kako novi Hristini roditelji proslavljaju tu katastrofu.
19. U utorak je INTRIGANTKINJA morala da se vrati u svoju unutrašnjost po stvari.
U noći između utorka i srede, sa izvesnom tragikom sam uživala u osami svoje sobe. Zaista, ono malo
što mislimo da posedujemo, zapravo ne posedujemo, odnosno tako nesigurno posedujemo, da je svaka
eksproprijacija fatalna. Riznica s blagom napuštene mlade devojke, onaj prostor za maštanje što ga
pruža svoja soba – i to će mi biti oduzeto.
Nisam spavala. Prožimala sam se onim što će mi biti otrgnuto. Moje svetilište, još od rođenja, hram mog
detinjstva, rezonantna kutija mojih adolescentskih urlika.
Hrista mi je rekla da moja soba ne liči ni na šta. Bilo je to tačno: upravo je na taj način ova prostorija i
ličila na mene. Na njenim zidovima nije bilo ni portreta pevača, niti postera kakvih halapljivih i
prozračnih stvorenja: bili su goli kao i unutrašnjost moga bića. Pa opet, nije bilo ništa spektakularno
ogoljeno, barem ne tako da bi moglo ukazivati na to da sam bila napredna za svoj uzrast: jer to nisam
bila. Tu i tamo, gomilale su se knjige: one su predstavljale moj identitet.
Čitava ta nevažnost, koja mi je bila toliko dragocena, upravo će biti okupirana u ime nekog prijateljstva
koje nije ni postojalo, a koje ću, međutim, morati da glumim, kako ne bih izgubila i poslednje tragove
roditeljske ljubavi.
Prekorevala sam sebe uzduž i popreko: „Kako je tvoj svet mali, kako su tvoje drame sićušne, pomisli
samo na one koji nemaju svoju sobu, a osim toga, Hrista će te naučiti životu, a tu nema luksuza”.
Te dobronamerne reči me nisu ni najmanje ubedile.
U sredu popodne okupatorka se iskrcala s jednom ogromnom torbom, u kojoj nisam naslućivala ništa
iole vredno – a to je bio tek početak: iz torbe izađoše beskrajne količine odeće, jedan geto-blaster s
njenim Compact diskovima, čiji su me naslovi istraumirali, te nekoliko, pretpostavljam, njoj dragih
predmeta, i, vrhunac užasa, posteri.
– Najzad ćeš imati jednu mladalačku sobu! – uzviknu Hrista.
A onda je po zidovima rasprostrla lica osoba čijeg sam notorijeteta do tada bila pošteđena, a koji ću
nadalje morati da podnosim. Obećala sam sebi da ću zaboraviti njihova imena.
Pustila je da ceo prostor odzvanja odvratnim jednoličnim zapevanjem, stihovima iz kojih su previrale
dobre namere, a njena nastranost išla je dotle da je pevala istovremeno sa diskom.
Silovito je počela.
Hrista nije podnosila da neki album sasluša do kraja: stalno je morala da ga menja. Bilo je u tom
postupku i izvesne torture: naime, kada bi prekinula neki disk, po mogućstvu usred neke pesme, ponovo
bi se vratila nada u to da je možda spoznala siromaštvo tih decibela; nažalost, kada bismo začuli njen
novi muzički „izbor“, odmah bismo zažalili za onim prethodnim, ne bez samoprekora i primoravajući se
na uživanje u ovom trenutnom, pri samoj pomisli na onaj koji će neumitno uslediti.
– Je l’ ti se sviđa? – upitala me je nakon nekoliko polučasovnih seansi mučenja.
To mi se pitanje učinilo nesuvislim. Od kada se to agresori brinu o mišljenju svojih žrtava?
Da li sam mogla do te mere da lažem? Da.
– Mnogo. Naročito nemački rok, zgroženo sam začula sebe kako odgovaram.
Nemački rok bio je zasigurno najstrašnija stvar koju mi je Hrista nametnula. Zar sam bila toliki
mazohista da kažem kako mi se dopada nešto što je odgovaralo vrhuncu mog gnušanja? Kad bolje
razmislim, ne. Kao prvo, kad već slušam kojekakve grozote, onda makar treba užas isterati do kraja:
dodirnuti dno manje je zastrašujuće nego održavati se na površini ogavnog. Osim toga, koliko god da je
bio odvratan, nemački rok je imao jednu neospornu prednost nad frankofonskim bardima: nisam
razumela ni reči.
– U pravu si, stvarno je super! Detlef i ja obožavamo, ponese se ona.
Do daske je odvrnula neku pesmu prefinjenog naslova: So schrecklich. „Bolje se nije ni moglo reči“,
pomislih. Šta li se to dogodilo sa nemačkom kulturom, koja je par excellence bila kultura genijalnih
20. kompozitora, da bi danas tevtonsko muzičko stvaralaštvo bilo najružnije na svetu? Što se, pak,
ljubavnog života Detlefa i Hriste tiče, koji su uljuljkivali ovi štrokavi i tupavi hvalospevi, on je
zasigurno morao biti veoma daleko od bajke o kraljeviću i labudu.
Neko sramežljivo zakuca na vrata. Bio je to moj otac.
– Dobro veče, Fransoa! – povika Hrista, razvukavši osmeh od uha do uha. Jesi li dobro?
To što im se obraćala sa „ti“ i što ih zvala po imenu, uvek mi je bilo krajnje bizarno.
– Da, vrlo dobro. Oprostite, da muzika nije malo preglasna? – promuca on.
– Tačno, reče ona smanjujući jačinu. To je bilo Blanši za zadovoljsvto: to njena omiljena muzika.
– Aha, reče on, gledajući me zgranuto.
A zatim ode.
Dakle, ne samo da sam morala da podnosim tu kaznu za uši, već je trebalo ubediti i moje okruženje da ja
sam bila glavni krivac za to nasilje.
Na fakultetu me je aktivnije uvela u svoju družinu. To je postalo neophodno.
– Sada živim sa Blanš. Ima šesnaest godina, kao i ja.
– Hrista, zar ti imaš šesnaest godina? – upita jedan od studenata.
– Pa da.
– Ne izgledaš tako.
– A Blanš, ona tako izgleda, zar ne?
– Da, reče tip, nezainteresovano. Hrista, kako si samo uspela da se sa šesnaest godina upišeš na fakultet?
– Znaš, tamo odakle ja dolazim, život je težak. Osetila sam potrebu da ranije odrastem i odem,
oslobodim se, poletim sopstvenim krilima, razumeš?
Jedna od stvari koje su me kod nje nervirale bio je i taj način na koji je govorila o sasvim očiglednim
stvarima, značajno završavajući svoje rečenice sa „razumeš?“, da sagovorniku ne bi slučajno promakla
suptilnost njenog diskursa.
– Vidim, prokomentarisao je drugar.
– Ti si prava pravcata ženska, izjavio je neki visoki čupavac.
– Blanš je već nešto drugo, nastavi Hrista. Njeni otac i majka su profesori, pa je i sama studiozna – šta bi
drugo. Osim toga, pre mene, nikad nije imala neku drugaricu. Bilo joj je toliko dosadno da je bila
najbolja u razredu.
Dečaci iz njene družine prezrivo se nasmešiše.
Odlučila sam da je bolje da ne pokazujem da sam bila uvređena. Šta je ona zamišljala da zna o mom
životu? Pritom, s kojim me je pravom tako izlagala podsmehu svojih pajtaša. Kakvu li je ona to samo
potrebu osećala?
Već sam shvatila da Hrista najveći deo svog vremena posvećuje samopromociji, kao i da joj je, za
postizanja tog cilja, bila potrebna i odskočna daska: ja.
Ja sam, zapravo, bila prava zlatna žica: zahvaljujući meni, imala je stan i hranu, bez ikakvih dodatnih
troškova i obaveza, osim da me javno ponižava, što je takođe išlo u prilog njenim interesima.
Na taj način isticala je svoju sliku zaslužne i hrabre devojke, veoma napredne za svoje godine,
osvešćene, itd., sve to na račun jedne obične glupave i nespretne tikve, ponikle u „povlašćenoj“ sredini –
ne znam samo kojim je to trikom uspevala da proturi zamisao da je imati roditelje prosvetne radnike bilo
pokazatelj izvanrednog materijalnog blagostanja.
Veče nakon te dirljive scene sa njenim prijateljima, rekla mi je:
– Zahvaljujući meni, sada si integrisana.
Verovatno je očekivala da joj i zahvalim. Ostala sam nema.
Pre nego što sam upoznala Hristu, jedno od zadovoljstava mog adolescentskog života bilo je čitanje:
legla bih na krevet sa nekom knjigom i, postajala bih tekst. Ako je tekst bio kvalitetan, pretvarao me je u
21. sebe. Ako je bio osrednji, provodila sam ništa manje čudesne sate uživajući u svemu onome što mi se u
njemu nije dopadalo ili smejući se propuštenim prilikama.
Čitanje nije neko supstitutivno zadovoljstvo. Posmatran spolja, moj život je bio nalik kosturu; posmatran
iznutra, budio je osećanje koje bi izazvali oni stanovi čiji bi jedini nameštaj činila jedna znalački i sa
ukusom popunjena biblioteka: divljenje i ljubomoru, za onoga kome višak ne smeta, a koji je prepun
onog neophodnog.
Niko me nije poznavao iznutra: niko nije znao da ja nisam bila za žaljenje, niko osim mene – i to mi je
bilo sasvim dovoljno. Koristila sam svoju nevidljivost i čitala po čitave dane, a da to niko to nije ni
primećivao.
Jedino su moji roditelji primećivali ovakvo ponašanje. Tada sam bivala predmet njihovog sarkazma:
moja biologičarka od majke, ljutila se što sam zapustila svoje telo; moj ju je otac podržavao, uz pomoć
silnih, što latinskih, što grčkih izreka, mens sana in corpore sano, itd., govoreći mi o Sparti, nesumnjivo
zamišljajući da negde postoje neke fiskulturne sale gde bih mogla da treniram bacanje diska. Čak bi mu
bilo milije da je za potomka imao jednog Alkibijada, nego ovu devojčicu zaljubljenu u književnost, ovu
usamljenu sanjalicu.
Nisam ni pokušavala da se odbranim. Šta bi vredelo da pokušam da im objasnim da sam nevidljiva?
Smatrali su me uobraženom, punom prezira prema sitnim radostima mog uzrasta: najviše bih volela da
sam pronašla uputstvo za upotrebu svoje adolescencije, ali bilo je to nemoguće bez nečijeg pogleda.
Moji roditelji me nisu gledali, pošto su već proglasili da sam bila „previše poslušna, nedovoljno živahna,
itd“. Istinski pogled je pogled bez predubeđenja. Da se neki istinski pogled spustio na mene, video bi
jednu atomsku bateriju, jedan do pucanja zategnuti luk, kojem samo trebaju strela i meta i koji vapi od
želje za ta dva blaga.
Međutim, sve dok mi je takva milost bila uskraćivana, ništa mi nije teško padalo da među knjigama
procvetam: čekala svoj trenutak, a svoje latice tkala Stendalom ili Radigeom, koji mi se nisu baš činili
kao najgori na ovoj zemlji. Nisam živela na sniženju.
Od kako je Hriste, čitanje je ličilo na coitus interruptus: ako bi me iznenadila u čitanju, počela bi da me
grdi („uvek u tim tvojim knjižurdama!“), a onda bi počela da mi priča o bezbroj potpuno beskorisnih
stvari, koje bi svaki put, bez razlike, ponavljala po četiri puta – pošto sam se neviđeno dosađivala dok je
ona tako mlela, jedini ventil koji mi je preostajao bio je da brojim njena ponavljanja i da se iščuđavam
tom četvrtinskom ciklusu.
– A onda mi je Mari-Roz rekla... a onda sam ja rekla Mari-Roz... Prosto da ne poveruješ, šta mi je rekla,
ona Mari-Roz... Naravno, jasno ti je da sam ja njoj, odnosno Mari-Roz, tada rekla...
Ponekad sam, iz čiste pristojnosti, nekako uspevala sebe da primoram i fingiram neku reakciju, kao
recimo:
– Ko je Mari-Roz?
Teško meni tada. Hrista je očajavala.
– Već sam ti hiljadu puta pričala!
Zapravo, mora da je mojoj rekurentnoj dosadi već četiri hiljade puta spomenula dotičnu osobu, koju sam
ja četiri hiljadu puta potpuno zaboravljala.
Ukratko, bolje je bilo da ućutim i gledam je kako priča, poentirajući njeno izlaganje sa „mmmm“ ili
povremenim klimanjem glave. Pa ipak, pitala sam se zašto se ona tako ponaša: nije bila glupa, a nije joj
moglo ni biti zabavno da mi pripoveda svu tu ceđ od sudova od koje se sastojala njena priča. Na
posletku sam zaključila da je Hrista patila od patološke ljubomore: kada bi me videla srećnu sa nekom
knjigom, morala je uništiti tu sreću, kad već nije mogla da je prisvoji. Uspela je da prigrabi moje
roditelje i stan, sad su joj trebale još i moje radosti. Ipak, bila sam spremna da ih podelim.
– Pusti me da pročitam knjigu, pa ću ti je dati.
22. Nije mogla da sačeka, uzela bi mi knjigu iz ruku, otvorila je na bilo kom mestu, pročitala sredinu ili kraj
(nisam se usuđivala da joj pokažem sav prezir koji je u meni izazivalo takvo ponašanje), nekako
sumnjičavo namrgođena bi se udubila u čitanje – ja bih onda potražila neku drugu knjigu, i tek što bi me
tekst stegao u naručje, opet bih začula naklapanje o Mari-Roz ili o Žan-Mišelu. Bilo je to nepodnošljivo.
– Ne sviđa ti se taj roman? – upitala bih je.
– Mislim da sam ga već čitala.
– Kako to, misliš? Kad progutaš parče nečega, znaš da si ga pojela, zar ne?
– Ma, parče si ti.
Cerekala se, zadivljena svojom dosetkom. Moje zaprepašćenje shvatala je kao svojevrsnu pobedu.
Mislila je da mi je „vratila milo za drago“. Ja sam, u stvari, bila preneražena uviđajući koliko je samo
bila glupa.
Pošto je htela i jare i pare, pred mojim roditeljima se hvalisala koliko je načitana. Silno ushićeni, padali
su u sve njene zamke:
– Uspevaš da pronađeš vremena za čitanje, čak i pored studija i posla konobarice!
– To nije slučaj sa Blanš, koja, osim što čita, ne radi ništa pod milim bogom.
– Hrista, učini nam uslugu: otrgni je od tih njenih knjiga, nauči je da živi!
– Ako treba vama da učinim, obećavam da ću pokušati.
Bila je majstor da stvari uvek postavi tako, kao da mi imamo više nego dobre razloge da joj budemo
zahvalni! Čime li je to mojim roditeljima prosvrdlala mozak, da postanu toliko glupi? Gledala sam ih s
nevericom: jesu li znali da me se sve više odriču? Zašto li su prezirali svoje dete? Je li njihova ljubav
prema meni bila toliko neznatna?
Pa ipak, ja im nikada nisam pravila probleme. Za šesnaest godina niko se na mene nije požalio, niti sam
im ja nikada prebacila to što su mi podarili život, koji mi, ipak, još nije pokazao vredi li u njega uopšte
zavirivati.
Odjednom se prisetih parabole o zabludelom sinu: već su u Hristovim ustima, roditelji više voleli dete
koje se loše ponašalo. Samim tim, i u Hristinim ustima. Možda su Hrist i Hrista propovedali za svoju
crkvu: zabludelo dete, bili su oni. A ja, ja sam bila ono jadno poslušno dete, dete koje nije bilo dovoljno
spretno da svojim nemirima, begovima, bezobrazlukom i uvredama da do znanja da istinski zaslužuje
ljubav svoje majke i svoga oca.
Intrigantkinja je održala reč. Odvela me je na neku od bezbroj studentskih zabava koje su se, u
organizaciji ovog ili onog fakulteta, održavale gotovo svake noći u nekom odvratnom prostoru, za koji
nisam shvatala da li je bio namenski za to osmišljen ili je služio za skladištenje polovnih automobilskih
guma.
Bio je novembar, i ja sam cvokotala u farmerkama. Unutra je bila užasavajuća buka, a sa razglasa su
puštali sve same kazne za uši. Čovek je mogao da bira ili da se uguši u dimu cigareta ili da ostane blizu
zjapećih vrata i zaradi zapaljenje pluća. Stravično osvetljenje činilo je ljude još ružnijim.
– Ovde ništa ne valja, reče Hrista.
– Slažem se s tobom. Odlazimo?
– Ne.
– Upravo si rekla da ništa ne valja.
– Obećala sam tvojima da ću da te izvedem.
Htedoh da se pobunim, kad ona ugleda neke svoje prijatelje. Oni joj pođoše u susret u svom već
uobičajenom bahato srdačnom maniru. Tada zajedno počeše da piju i plešu.
Osećala sam se kao u klanici, ali, kako su mi noge bile potpuno smrznute, nekako sam se prisilila da i
sama zaplešem. Hrista je bila zaboravila na mene. Tako mi je bilo bolje.
Mnogi studenti oko mene bili su pijani. Poželeh i ja da budem pijana, ali bila sam isuviše sama da bih
23. pila. Trudila sam se da se nekako mrdam u mestu. Prođoše tako silni ubitačni sati, u apsurdnoj borbi bez
ikakvog cilja.
Odjednom, šibanje bičem, zameniše šibanjem vlažnom krpom za patos: sentišima. Mladići se stuštiše na
devojke. Neki tip koji je izgledao sasvim normalno povede me, a potom me i zagrli. Upitah ga kako se
zove:
– Reno. A ti?
– Blanš. .
Toliko upoznavanja mu je naizgled bilo dovoljno jer sam već sledećeg trenutka osetila neka usta na
svojim. Ovakvo ponašanje izgledalo mi je krajnje čudnovato, ali budući da me nikad ranije niko nije
poljubio, odlučih da sve to izanaliziram.
Bilo je bizarno. Bio je tu neki jezik koji se kao čudovište iz Loh Nesa uvijao uz moje nepce. Mladićeve
ruke istraživale su moja leđa. Bilo mi je neobično što sam se osećala kao da mi je neko došao u posetu.
Taj turizam se nekako otegao, a meni se sve više dopadao.
Neka ruka me zgrabi za rame i trgnu iz zagrljaja. Bila je to Hrista.
– Kasno je, idemo odavde, reče.
Reno me pozdravi naklonom glave, koji mu uzvratih.
Izlazeći iz sale, primetih kako se, tu i tamo na betonskom podu, neki od mladića i devojaka veoma
značajno miluju. Pojma nemam, jer da Hrista nije došla po mene, možda bi se to i meni dogodilo.
Nesumnjivo da se nešto dogodilo. Osećala sam svojevrsnu egzaltaciju. Bila sam ono smešno i ushićeno
stvorenje: šesnaestogodišnja devojka koja je dobila svoj prvi poljubac. Takve grandiozne gluposti zaista
su bile vredne toga.,
Ništa nisam govorila. Hrista, koja ništa od svega toga nije propustila, gledala me je iz prikrajka,
verovatno misleći kako je moje uzbuđenje predstavljalo vrhunac grotesknog. Sigurno je bila u pravu, ali
sam se nadala da neće progovoriti: svako biće ima pravo na svoju malu glupavu radost, ja sam svoju
upravo proživljavala, a kako su takve radosti krhke, dovoljna je samo jedna reč da ih potpuno uništi.
Nažalost, Hrista nije mogla da odćuti onoliko koliko je meni bilo potrebno. Dobacila je:
– Ove studentske zabave su kao Armija spasa! Čak i oni odbačeni nešto ućare!
I poče grohotom da se smeje.
Ja sam je gledala, potpuno zatečena. Uprla je svoje oči u moje i tada videh kako uživa u mom poniženju.
Zatim nastavi još više da se smeje.
Tada mi sevnu kroz glavu: „Ona se ne zove Hrista! Zove se Antihrista!“
Te noći, dok je Antihrista spavala u onome što je nekad bio moj krevet, pokušala sam da napravim malo
reda u silnom metežu koji se u meni komešao. Bila sam u mentalnoj zbrci: „Nije joj dovoljno što mi je
otela i ono malo što sam imala, sad hoće baš sve da mi upropasti! Vrlo dobro zna gde me najviše boli i
koristi to, prosto uživa kada čini zlo, a mene je izabrala za žrtvu. Ja njoj činim samo dobro, a ona meni
čini samo zlo. Cela ova priča će se jako loše završtiti. Antihrista, čuješ li me, ti si zlo, pokosiću te kao
aždaju!“ Trenutak kasnije, začula bih sebe:
„Smanji doživljaj, baš si uvredljiva! Malo se našalila s tobom, nije to ništa strašno, ako bi se makar malo
razumela u prijateljstvo, znala bi da je takvo ponašanje sasvim normalno, osim toga, ne zaboravi da te je
ona odvela na tu zabavu, bez nje nikada ne bi stisla petlju i sama otišla, a i srećna si zbog onoga što se
tamo zbilo, jeste da je napast, ali te uči da živiš, i htela ti to ili ne, upravo to ti je i bilo potrebno”.
Ubrzo bi usledila replika:
„Ma da ti igraš neprijateljevu igru, uvek joj nađeš neko opravdanje, koliko dugo treba da grizeš prašinu
pre nego što reaguješ? Ako nemaš poštovanja prema sebi samoj, nemoj se čuditi što te ni ona ne
poštuje!”
Bilo je to jedno beskrajno pregovaranje.
24. „Pa šta, hoćeš onda da zahtevaš izvinjenje? Eto, ispašćeš baš fina! Bila bi manje glupa kada ne bi
pokazivala da si povređena. Budi iznad toga! Nemoj se uljuljkivati u svom kompleksu od progonjenosti!
– Kukavice! Kojim sve rečima nećeš prikriti svoj kukavičluk?
– Nisi realna. Hrista nije đavo. Ima svojih dobrih i svojih loših strana. Upala je u tvoj svet i nećeš je se
tako lako otarasiti. Ima jedna stvar koju ne možeš poreći, a to je da je ona život: ima dara za življenje, a
ti ga nemaš. Uvek treba ići u smeru života, ne treba mu se opirati. Patiš upravo zato što ga odbijaš.
Spusti gard. Kada ga budeš istinski prihvatila, više nećeš patiti“.
Kako nisam uspevala da se iskobeljam iz ove unutrašnje prepirke, naterala sam sebe da mislim na nešto
drugo. Pomislila sam na poljubac neznanca: nije li bilo neverovatno to što me je neko poljubio? Taj
mladić, znači, nije primetio da sam nenormalna! To je značilo da je bilo moguće ne primetiti: velika
novost.
Pokušala sam da se prisetim Renoovog lica. Nisam se mogla setiti ni najmanje njegove crte. Nema ništa
manje romantično od takvog flerta za pet para, ali svejedno: više nisam ni tražila.
Sutradan je Hrista obavestila moje roditelje:
– A juče je, na zabavi, Blanš dobila svoju prvu žvaku!
Gledali su me s nevericom. Ja sam ćutala, besna.
– Je l’ to istina, Hrista? – upita moja majka.
– Pošto sam videla!
– A, kakav je bio taj mladić? – upita moj otac.
– Bio je normalan, rekoh uzdržano.
– Ma, prvi koji je naišao, prokomentarisala je Hrista.
– Pa to je savršeno, reče moja majka, kao da joj se taj pedigre činio odličnim.
– Da, to je dobro za Blanš, potvrdi moj otac.
Svo troje počeše da se smeju. Kako su samo bili srećni!
Na mah, u glavi nazreh članak iz Crne hronike: „Jedna šesnaestogodišnja devojka masakrirala svoje
roditelje i svoju najbolju drugaricu. I dalje odbija da objasni svoj gest“.
– Nego, Blanš, je l’ ti se dopalo? – upita moja majka.
– To se tebe ne tiče, odgovorih.
– Gospođica ima svoje male tajne, bio je Hristin komentar.
Trio uzdrma novi grohot smeha.
– U svakom slučaju, možeš Hristi da zahvališ: zahvaljujući njoj ti se to i događa, reče onaj što me je
napravio.
U antrfileu onog članka u mojoj glavi pisalo je: „Šesnaestogodišnja devojka iskasapila svoju najbolju
drugaricu, poslužila je kao gulaš svojim roditeljima, koji su, zatim, umrli od trovanja”.
Sama s Antihristom, iznenadih sebe kako joj suvo govorim:
– Bićeš zamoljena da mojim matorcima ne pričaš ono što se njih ne tiče.
– Opa, gospođice...
– Baš tako! A, ako ti to ne odgovara, možeš slobodno da odeš đrugde...
– Smiri se, Blanš! U redu, neću više ništa reći.
Začuđena, zaćuta.
Ja sam to doživela kao ubedljivu pobedu. Zašto joj se tako ranije nisam obratila? Verovatno zato što sam
se plašila da ne izletim iz takta. Međutim, upravo sam sebi dokazala da mogu da je zadržim na pristojnoj
razdaljini, a da se ne razbesnim. Prisećala sam se tog podviga, u nadi da ću ga ponoviti.
Ta herojska epizoda ulivala mi je snagu sledećih nekoliko dana. Na predavanjima ili kod kuće, nezvanu
gošću sam savršeno ignorisala. Kada bih je krišom posmatrala, sebi bih postavljala sledeće pitanje: „Je li
Hrista lepa ili ružna?”
25. Pa ipak, to je bilo toliko vraško pitanje, da mi je odgovor izmicao. Obično ne mora dugo da se razmišlja
pre nego što se odredi da li je neko lep ili ružan: to se jednostavno zna, bez potrebe da se jasno
formuliše, a ključ misterije neke ličnosti ne zavisi samo od toga. Pojava je samo još jedna zagonetka, i to
ne ona najteža.
Hristin slučaj bio je poseban. Iako je imala božanstveno telo, bilo je nemoguće odrediti se prema njenom
licu. Na početku se toliko blistavo nametala da je odagnavala svaku sumnju: zasigurno je bila najlepša
na svetu, jer su njene oči sijale na hiljadu načina, jer je njen osmeh zasenjivao, jer je iz nje isijavala neka
čudesna svetlost, jer je celo čovečanstvo u nju bilo zaljubljeno. Kada neko biće dosegne taj stepen
privlačnosti, niko ne može ni da zamisli da nije lepo.
Osim mene sada. Jedino sam ja imala pravo na tajnu koju mi je Hrista, ni ne znajući to, svakodnevno
otkrivala: lice Antihriste – lice one koja je daleko od toga da je tražila da se dopadne, mene gledala kao
manje od ničega. Onda kada sam joj ja činila jedino društvo, primećivala sam da je neprepoznatljiva:
njen prazan pogled više nije skrivao podlost njenih ispranih očiju, njen šuplji izraz lica naglašavao je
njene stisnute usne, njena ugasla fizionomija omogućavala je da se uoči koliko su njene crte teške,
koliko je njen vrat nezgrapan, koliko je prefinjenosti nedostajalo obliku njenog lica, koliko je njeno usko
čelo označavalo granice njene lepote i njenog duha.
Sa mnom se, zapravo, ponašala kao kakva starija supruga koja se više ne libi da u prisustvu svog muža
šetka sa viklerima, u ogavnom kućnom ogrtaču i namrštenim izrazom lica, dok za druge čuva svoje
zanosne loknice, svoje laskave haljine i svoje poze mačkice. A ja sam s ogorčenjem zamišljala kako taj
dugogodišnji muž, bar još može da se teši sećanjem na vreme kada je to divno stvorenje pokušavalo da
ga zavede; ja sam, sa svoje strane, dobila dva efemerna osmeha i tačka – zašto se uopšte truditi oko
budale kakva sam bila ja?
Kad bi neko ušao, preobražaj nije trajao ni sekunde – to je bilo spektakularno. Istog trenutka, njene bi
oči zasjale, ćoškovi njenih usana izdigli bi se, ozarene crte postale bi lakše, njuška Antihriste trenutno bi
iščezla, a pojavila bi se savršena, sveža, raspoloživa i idilična mlada devojka, arhetip tek procvale
device, živahne i krhke istovremeno, taj ideal koji je civilizacija izmislila kako bi se utešila od ljudske
rugobe.
Postavka jednačine bila je sledeća: koliko je Hrista bila lepa, toliko je Antihrista bila odvratna. Ovaj
potonji pridev nije bio nimalo preteran: odvratna je bila ta maska prezira koja je bila meni namenjena,
odvratno je bilo njeno značenje – ti nisi niko i ništa, ti me ne zaslužuješ, smatraj sebe srećnom što mi
služiš kao društvena afirmacija i kao kućni otirač.
Mora da je u duši imala prekidač koji joj je omogućavao da se sa Hriste prebaci na Antihristu. Prekidač
nije imao mogući međupoložaj, a ja sam se pitala da li je postojao zajednički imenitelj za onaj koji je bio
on i onaj koji je bio off.
Vikendi su predstavljali moje oslobađenje. Živela sam u iščekivanju svog nedeljnog Grala: petkom
uveče, kada bi se intrigantkinja vraćala u Malmedi.
Legla bih na krevet koji je ponovo postajao moj. Ponovo sam otkrivala najveći luksuz na ovoj planeti:
sobu samo za sebe. Mesto koje pruža kraljevski mir. Floberu je bila potrebna vrištaonca; meni je bila
potrebna sanjaonica – prostorija u kojoj nije bilo nikoga i ničega, nikakve prepreke beskrajnom lutanju
duha, u kojoj je prozor predstavljao jedini dekor – kada neka soba ima prozor, to znači da se ima svoj
deo neba. Zašto želeti išta drugo?
Svoj krevet – onaj koji je Hrista prigrabila – postavila sam tako da može da se vidi nebo. Satima bih
ležala, nagnutog nosa, kontemplirajući svoje parčence plavetnila i oblaka. Ona koja je, došavši kao
uljez, zaposela moju postelju, nikada nije gledala prema prozoru: ukrala mi je moje najdragocenije
blago, a da ga ni za šta nije iskoristila.
Bilo bi nezahvalno ako bih porekla da me je Hrista zaista podučila vrednosti svega onoga što mi je
26. uskraćivala: željenu samoću, tišinu, pravo da po čitavo popodne čitam ne slušajući o Mari-Roz ili
Žan-Mišelu, opijenost u osluškivanju odsustva svake buke, a naročito nemačkog roka.
U tom smislu, drage volje priznajem svoj dug. Ali, zar Hrista nije mogla otići, sada kada je moje
obrazovanje okončano. Obećala sam da neću zaboraviti lekciju.
Od petka uveče do nedelje uveče, svoju bih sobu napuštala samo radi neophodnih pohoda do kupatila ili
kuhinje. U ovoj potonjoj bih se kratko zadržavala, noseći sa sobom hranu koju sam lako mogla pojesti u
krevetu. One izdajnike od mojih roditelja, viđala sam što je moguće manje.
Čula sam ih kako brinu: „Ova malena uopšte ne živi kada joj prijateljica nije tu!“
U stvari, ja sam živela samo onda kada ona nije bila tu. Bilo je dovoljno da samo osetim njeno prisustvo,
čak i onda kad nije bila kraj mene – bilo je dovoljno da je nanjušim u krugu od sto metara, bilo da je
vidljiva ili ne, svejedno: saznanje da je tu, na moje telo je samo dolivalo beton, do gušenja. Mogla sam
do mile volje da pokušavam da sebe urazumim, i kažem: „U kupatilu je, sigurno će dugo: slobodna si, to
je kao da nije tu“, ali je Hristin uticaj bio snažniji od te logike.
– Koji je tvoj najomiljeniji izraz na francuskom jeziku? – upitala me je jednog dana.
Hristina pitanja bila su lažna pitanja. Postavljala mi ih je jedino sa ciljem da ja nju nešto pitam za uzvrat:
propitivanje je bilo jedno od prevashodnih sredstava njene neprestane samopromocije.
Svesna da neće saslušati moj odgovor, ipak joj poslušno rekoh:
– Domet luka. A tvoj?
– Pravičnost, odgovori ona, odvajajući slogove, kao neko ko je upravo nešto otkrio. Vidiš, naš izbor to
jasno pokazuje: kod tebe je to izraz radi same lepote izraza, a kod mene, koja potiče iz skromnije
sredine, u pitanju je pojam koji ima vrednost angažovanosti.
– Naravno, prokomentarisala sam, pomišljajući da ako smešno može da ubije, onda bi ona koja je ovde
bila uljez, već odavno nestala.
U nečemu sam se barem slagala s njom: naš izbor je, zaista, govorio za sebe. Njen izbor je, prosto, vrcao
od plemenitih osećanja: nije pokazivao nikakvu ljubav prema jeziku, već samo jednu suludu potrebu da
se dokaže.
Dovoljno dobro sam poznavala Hristu da bih znala da pojma nije imala šta „domet luka” zaista znači:
ali, ona bi pre umrla, nego što bi mi zatražila objašnjenje. To nije moglo biti jednostavnije: bio je to
krajnji domet strele odapete iz luka, isto kao što doskok označava domet nečijeg skoka, ili kao što korak
označava domet nečijeg stupanja po tlu. Nijedan drugi izraz nije imao toliku moć da izazove moju
maštu: u sebi je sadržavao luk zapet do pucanja, strelu, a naročito onaj uzvišeni trenutak odapinjanja,
šištanje crte kroz vazduh, težnju ka beskraju, ali već i sam viteški poraz jer, uprkos želji luka, njegov
domet biće konačan, vitalni impuls zaustavljen u punom letu. Domet luka predstavljao je elan par
excellence, od rođenja do smrti, čistu energiju, koja sagoreva u jednom trenutku.
Odmah sam izmislila i izraz „hristomet“: Hristin domet. Hristomet je označavao prostor koji je Hristino
prisustvo upevalo da zatruje. Hristomet je obuhvatao nekoliko dometa luka. Postojao je i pojam širi od
hristometa: antihristomet, odnosno onaj pakleni krug u kojem sam ja živela pet dana nedeljno, a čiji je
prečnik eksponencijalno rastao, budući da je Antihrista na očevid napredovala, zauzimajući moju sobu,
moj krevet, moje roditelje, moju dušu.
Nedeljom uveče, počinjalo bi tlačenje: moji otac i majka srdačno bi dočekivali „onu koja nam je toliko
nedostajala”, a ja bih bila eksproprisana.
Kada bi došlo vreme za povečerje, postojala su dva rešenja; ili bi me Hrista dosadno posmatrala i, u
očajanju govorila: „Šta je, pa ne moram baš sve da ti pričam” – a da ja od nje ništa nisam ni tražila; ili bi
mi, što je bilo gore, sve ispričala – a da ja od nje ni to nisam tražila.
U ovom drugom slučaju imala bih pravo na beskonačne priče o baru u Malmediju u kojem je radila, o
najsitnijim detaljima njenih razgovora sa Žan-Mišelom, Ginterom i drugim gostima bara, do kojih mi je
27. bilo stalo kao do lanjskog snega.
Postajala je zanimljiva samo onda kada bi mi pričala o temi za koja me je potajno pasionirala: o Detlefu.
Isprela sam čitavu mitologiju oko tog mladića, koga sam zamišljala nalik Dejvidu Bouviju sa osamnaest
godina. Kako samo mora da je lep! Detlef bi trebalo da bude idealan muškarac: jedino sam u njega
mogla biti zaljubljena.
Pitala sam Hristu da mi pokaže neku njegovu fotografiju.
– Nemam ni jednu. Fotke su bez veze, odgovorila mi je.
Te su mi se reči učinile neobičnim, naročito dolazeći od devojke koja je zidove moje sobe oblepila
posterima sa likovima svojih idola. Nesumnjivo da je Detlefa želela da sačuva za sebe.
Na rečima je bila manje isključiva, ali mi se činilo da o njemu loše govori: izgledalo je da nije
razumevala da je po sredi bila sveta tema. Pričala je u koliko su sati ustali i šta su doručkovali; ona
Detlefa nije zasluživala.
Sada me je Hrista često vodila na studentske zabave. One su se uvek odigravale na isti način i svaki put
čudo bi se ponovilo: neki sasvim normalni i svakodnevni tip poželeo bi da bude sa mnom.
To nikada nije prevazilazilo stadijum poljupca. Kada bi došao trenutak da stvari izmaknu kontroli,
Hrista bi mi rekla da je došlo vreme za polazak, a ja se nikad nisam bunila. Moram priznati da mi je
njeno tiransko ponašanje donekle odgovaralo: iskreno, nisam bila u stanju da odredim da li jesam ili
nisam želela da idem dalje. Bilo je to podjednako zbunjujuće i za moju glavu i za moje telo.
Ipak, kada je cmakanje bilo u pitanju, uvek sam bila za. Ta me je aktivnost fascinirala. Ushićivao me je
taj kontakt, koji je omogućavao da se, bez međusobnog razgovora, onaj drugi ipak upozna na veoma
neobičan način.
Svi oni su loše ljubili, ali ne na podjednako loš način. Lično, nisam ni znala da su loše ljubili; smatrala
sam normalnim da iz poljupca izađem natopljenog nosa kao posle kiše, ili ustima suvim od silnog
ispijanja. U zemlji ljubakanja, urođeničko ponašanje me nikada nije šokiralo.
U mentalnoj beležnici ispisivala čitave litanije imena: Reno – Alen – Mark – Pjer – Tijeri – Didije –
Migel... Bio je iscrpni spisak mladića koji nisu zapazili da sam patila od bezbroj apsolutnih hendikepa.
Sigurna sam da me se ni jedan od njih ni najmanje nije sećao. A kad bi samo znali šta su za mene
predstavljali! Svojim banalnim i beznačajnim ponašanjem, svaki od njih učinio je da, makar u trajanju
jednog poljupca, pomislim da sam ja ona moguća.
To ne znači da su oni bili galantni, ljubazni, pažljivi, pa čak ni lepo vaspitani. Jednom od njih – kojem?
ni sama ne znam, toliko su bili međusobno zamenjivi, nisam mogla da odolim da ne postavim pitanje
koje me je proganjalo:
– A zašto ti mene ljubiš?
Odgovorio mi je sležući ramenima:
– Zato što nisi ništa ružnija od neke druge.
Znam ih više od jedne koja bi dripcu opalila šamarčinu. Međutim, za mene je to predstavljalo fantastičan
kompliment: „ništa ružnija od neke druge“ bilo je bolje nego što sam se usuđivala da poželim i u
najluđim snovima.
– Tvoj ljubavni život je zaista među najgorim na svetu, reče mi Hrista nakon jedne zabave.
– Da, odgovorih poslušno.
Mislila sam suprotno: iz dubine mojih suludih kompleksa, ono što mi se događalo izgledalo mi je
neverovatno. Ni Pepeljugino srce, kada je u ponoć napuštala bal, nije toliko treperilo: ja sam bila jedna
presrećna bundeva.
Koliko god da sam krila svoju radost, Hrista bi je osetila i trudila se da je uništi.
– U stvari, ti si jedna laka devojka: nikad te nisam videla da si nekog tipa odbila, rekla mi je.
– Za ono što sa njima radim! – primetih.
28. – Zar ti tako malo može biti dovoljno?
Mogla sam joj samo odgovoriti da je, za mene, to već bilo fantastično. Zato rekoh:
– Na kraju krajeva, možda je tako baš zato što nisam neka laka devojka.
– Jesi, jesi. Ti jesi laka devojka. Ti sebi ne možeš da dozvoliš da izigravaš nedostižnu devojku.
– Je l’?
– U tom slučaju, ne bi imala nikog.
Prosto nisam mogla da verujem šta je sve imala potrebu da mi baci u lice.
– Jednog dana ćeš morati da pređeš crtu. Šesnaest godina, a još uvek nevina – kakva sramota!
Najblaže rečeno, Hristino ponašanje prema meni bilo je protivrečno. Ona je uvek bila ta koja me je
mladićima čupala iz zagrljaja, taman onda kada su stvari počinjale da bivaju ozbiljne, dok, s druge
strane, nije propuštala nijednu priliku da stigmatizuje moju skandaloznu nevinost. Bila sam nemoćna da
se branim, jer nisam uspevala jasno da razlučim šta sam zaista želela. Da li bih, bez Hriste, na to pristala,
da ili ne? Bauljala sam po mraku.
Želje mi ipak nisu pomanjkavale: osećala sam da su neke velike do neba. Ali, šta sam to želela? Pojma
nisam imala. Pokušavala sam da, sa tim mladićima, zamislim pokrete čisto fizičke ljubavi: jesam li baš
to želela? Kako da znam? Bila sam slepa u zemlji boja. Možda su ti nepoznati pokreti u meni samo
izazivali radoznalost.
– Ti ne možeš sebe da porediš sa mnom, dodadoh. Ti imaš Detlefa.
– Uči se na mom primeru i nađi sebi nekog ozbiljnog tipa, umesto da s kim bilo lepršaš unaokolo.
Nekog ozbiljnog tipa: stvarno je imala bisera. Što ne i kraljević na belom konju, kad smo već kod toga?
Osim toga, šta je to imala protiv bilo koga? Meni se taj bilo ko dopadao. Najzad, i sama sam bila bilo
ko.
Mora da je osetila moje prigušeno gunđanje, jer je odmah nastavila:
– Blanš, čuješ li šta ti govorim?
– Da. Hvala ti na savetu, Hrista.
Moje zahvaljivanje nije joj se učinilo deplasiranim. Jedini stav koji sam pred njom mogla zauzeti bio je
potpuna pokornost. Na svu sreću, u sebi nisam ćutala. A Hristini sarkazmi nimalo nisu umanjivali moju
opijenost osećanjem koje me je obuzimalo jer me je poljubio prvi koji je naišao: moja bedna
zadovoljstva bila su neosvojiva trvrđava.
Barem moje vragolije više nije prepričavala mojim roditeljima: bila je to moja jedina pobeda.
Ponekad sam sebi prebacivala to što Hristu nisam volela: to što sam na fakultetu postojala, bilo je samo
zavaljujući njoj. Većina studenata i dalje je ignorisala moje ime, nazivajući me „Hristina drugarica" ili
„Hristina pajtašica". I to je bilo bolje od ničega. Kako sam davala znake identiteta, ponekad bi se neko i
udostojio da mi se obrati:
– Da nisi videla Hristu? – pitali bi me.
Bila sam Antihristin satelit.
Počela sam da sanjam o preljubi: na predavanjima bih tražila neku devojku, podjednako odbačenu kao
što sam bila i ja.
Izvesna Sabina kao da je odgovarala opisu. U njoj sam prepoznavala sebe: zračila je tolikom teskobom,
da je uvek bila sama jer niko nije želeo da podeli njenu nelagodu. U druge je gledala s molećivim
izrazom izgladnelog mačeta; niko je nije primećivao. Odmah sebe prekoreh što joj se nikad do tad nisam
obratila.
U stvari, krivci su bila bića poput Sabine i mene: umesto da sebi sličnima pođu u susret i međusobno se
uteše, oni su voleli iznad svojih mogućnosti – njima su bili potrebni pojedici miljama daleki od njihovih
kompleksa, bile su im potrebne Hriste, bile su im potrebne zanosne i blistave ličnosti. A onda bi se
čudili što njihova prijateljstva ne uspevaju, kao da mogu zajedno, panter i miš, ajkula i sardina.
29. Odlučila sam, dakle, da volim u skladu sa mojim skromnim volumenom. Tako, miš pođe da porazgovara
sa sardinom:
– Zdravo,. Sabina. Imaš li beleške sa poslednjih predavanja? Nedostaju mi neke sitnice.
Izraz preplašene ribice, razrogačene oči. Pomislila sam da me nije dobro čula, pa sam ponovila svoje
pitanje. Unezvereno je vrtela glavom, pokazujući odrečno. Ja sam insistirala:
– Pa, bila si tu. Videla sam te.
Sabina je izgledala na ivici suza. Videla sam je? Bilo je to više nego što je mogla da podnese.
Shvatila sam da je moje upuštanje u materiju bilo nespretno. Promenih stav:
– Al’ je dosadan onaj Vilmots, ha?
Naravno, ni reč od toga nisam ozbiljno mislila: bio je to jedan od najboljih profesora. Ali, sve je bilo
samo radi simpatisanja.
Sabina je bolno zatvorila oči, a rukom poklopila svoje srce: imala je akutni napad tahikardije. Na kraju
sam pomislila da nije možda čisto sažaljenje pravi razlog što joj se niko i ne obraća.
Glupavo sam pokušala da joj pripognem:
– Je l’ ti nije dobro? Je l’ imaš neki problem?
Sardina, čije su škrge prestravljeno treperile, jedva je smognula snage da zakmeči:
– Šta hoćeš od mene? Pusti me na miru.
Kmečeći glas dvanaestogodišnjeg derišta. Njene preneražene oči upozorile su me da, ukoliko nastavim s
agresijom, neće prezati da posegne za konačnim sredstvima – da će pomutiti svoju vodicu, da će
nakostrešiti svoje leđno perajce, te da će njena odmazda biti nesagledivih razmera.
Udaljih se, zbunjena. Sve u svemu, to što ima veoma malo zabeleženih slučajeva prijateljstva među
malim životinjama, nije bilo sasvim bez razloga. Pogrešila sam što sam u Sabini videla svog dvojnika:
istina, i ona je preklinjala, ali nije preklinjala da neko dođe, već je preklinjala da niko ne dođe. Za nju je
i najmanji kontakt predstavljao torturu.
„... čudne li ideje, da neko takav studira političke nauke. Bolje bi joj bilo da odmah ode u manastir”,
pomislih. Tog časa videh kako me Hrista posmatra, smejući se. Nije joj promaklo ništa od moje preljube
u pokušaju. Njene oči govorile su mi da ni ne pomišljam da mogu bez nje.
U decembru su bili parcijalni ispiti. Novo naređenje glasilo je: „Dosta smejanja. Na posao!“ Ipak, meni
se činilo da se ja nisam smejala.
Hrista je sebi dozvoljavala svaku vrstu pretenzije. Išle smo na predavanja iz opšte filozofije, koja su njoj
služila kao svojevrsni salon: zauzimala je silno zamišljene poze, da bi pokazala kako se njoj Kant obraća
mnogo direktnije nego nama.
– Filozofija je moja otadžbina, znala je da izjavi bez ikakvog ustezanja.
Ja sam je shvatala doslovno. Najzad, bila je germanofonskog porekla: bio je to zasigurno najbolji način
da se ide ukorak s Šopenhauerom i Hegelom. Nesumnjivo da je Ničea čitala u originalu – do duše, nikad
je nisam videla da to i čini, ali to ništa nije značilo. Kada bi upotrebila neki nemački izraz da bi ukazala
na neki egzistencijalistički pojam, ja bih sva zadrhtala: tako je zvučalo daleko dubokoumnije.
Ono što je bilo čudesno za vreme ispitnog roka, bilo je to što Hrista više nije nametala muziku u sobi:
gradivo smo ponavljale u tišini. Svaka je zauzimala svoju polovinu radnog stola. Posmatrala sam je kako
naspram mene sedi i uči. Njen izgled krajnje konscentrisanosti u meni je izazivao divljenje; u poređenju
s njom, ja sam se osećala rasejanom.
Dođe tako i pismeni iz filozofije. Ispit je trajao četiri sata, po isteku kojih Hrista povika:
– Bilo je divno.
Ostali ispiti bili su usmeni. Hristini rezultati bili su daleko bolji od mojih. U tome nije bilo ničeg
začuđujućeg: bila je briljatnija od mene i lepo se izražavala.
Na usmenim ispitima profesori su davali ocenu onda kada je student izlazio iz njihovog kabineta. Za
30. rezultate pismenog iz filozofije trebalo je sačekati još nedelju dana. čim su bili objavljeni, Hrista me je
poslala po njih. Rekla mi je, takođe, da prepišem i ocene ostalih studenata, što je bilo krajnje mukotrpno,
budući da nas je bilo osamdeset: nisam se usudila da protestujem.
Usput sam besnela: „Ta potreba da bude sigurna da je najbolja! Baš bedno!“
Kada sam stigla pred oglasnu tablu, potražila sam prvo svoj rezultat. Hast: 18 od 20. Razrogačila sam
oči: bilo je to više nego što sam se ponadala. Zatim sam potražila i Hristino ime. Bildung: 14 od 20.
Počeh da se cerekam. Samo da joj vidim lice. Izvršila sam svoju misiju i prepisala spisak svih
osamdesetoro. Tako sam otkrila da je 18 od 20 bila najviša ocena i da sam ja bila jedina koja ju je
dobila.
Bilo je to isuviše lepo da bi bilo istinito. Mora da je došlo do neke greške. Odjurila sam u sekretarijat:
rekoše mi da je profesor Vilems u svom kabinetu. Pohitah tamo.
Profesor filozofije namrgođeno me je primio.
– Sigurno hoćete da se bunite u vezi rezultata, progunđao je čim me je primetio.
– Upravo tako.
– Vi ste gospođica... kako?
– Hast.
Vilems pogleda u svoje spiskove.
– Pa, vi ste baš naduveni. Zar vam 18 od 20 nije dovoljno?
– Naprotiv. Mislim da ste napravili grešku, u moju korist.
– I zbog toga ste došli da me uznemiravate? Vi ste prava budala.
– U stvari... pomislila sam da ste možda pobrkali dva rezultata. Da niste slučajno moju ocenu zamenili
sa ocenom gospođice Bildung?
– Vidim. Imam posla s vatrenim borcem za pravdu, reče on, uzdišući.
Mašio se za jedan ogroman svežanj svezaka, tražeći one na ime Hast i Bildung.
– Ne, nije po sredi nikakva greška. Dajem 14 od 20 onda kada mi neko prepriča napamet naučeno
predavanje, a 18 od 20 dajem onda kada mi neko iznese originalno mišljenje. A sada se gubite odavde,
da ne bih stvarno zamenio ocene.
Odmaglila sam likujući.
Moja radost bila je kratkog daha. Kako da to saopštim Hristi? Strogo posmatrano, ta vest nije imala
nikakvog značaja: obe smo položile, a to bilo ono najvažnije. Međutim, slutila sam da se Hristi to nikako
neće dopasti. Radilo se o filozofiji, a to je bila „njena otadžbina”.
Kada me je primetila, upitala me je, ne sluteći ništa:
– Pa?
Nisam se usudila da joj odgovorim i samo sam joj pružila papir na koji sam bila prepisala spisak sa
osamdeset ispitnih rezultata. Istrgla mi ga je iz ruku. Pročitala ga je, a lice joj se potpuno izmenilo. Ono
što sam osetila bilo je krajnje čudno: bilo me je sramota. Ja, koja sam se nadala da ću uživati u njenom
razočarenju, tada sam osetila istinski bol. Zaustila sam da je utešim, ali je ona odmah objasnila:
– Ovo samo pokazuje da su ti sistemi bodovanja potpuno bezvredni. Svi dobro znaju da sam ja najbolja
iz filozofije, a da si ti ona kojoj nedostaje dubina.
To je stvarao bilo preterano. Kako je samo mogla?
Pade mi na pamet jedna perverzna zamisao, koju istog trenutka krenuh da sprovedem u delo. Ponizno
sam predložila:
– Mora da je došlo doneke greške. Ko zna, možda je Vilems pobrkao naše rezultate.
– Misliš?
– Kažu da se događa...
– Idi do Vilemsa i pitaj ga.
31. – Ne. Bolje bi bilo da ti odeš. Razumeš, bilo bi apsurdno da ja protestujem na sopstvenu štetu. Znajući
Vilemsa, to bi moglo da ga iznervira.
– Mm.
Nije se usudila da mi kaže da će otići do njega. Pravila se da je iznad tih sitnica.
Ja sam se smejala sebi u brk, pri pomisli na poniženje koje će doživeti.
Dva sata kasnije, cepteći od besa, prišla mi je i rekla:
– Baš si me dobro zeznula!
– O čemu govoriš?
– Vilems mi je ispričao da si već bila u njegovom kabinetu!
– Ma nemoj? Zar si išla kod njega? – naivno upitah.
– Zašto si me tako bezobrazno prešla?
– Kakve to veze ima? Svi dobro znaju da si ti najbolja iz filozofije, a da meni nedostaje dubina. Sistemi
bodovanja stvarno ništa ne vrede. Ne razumem zašto se brineš.
– Jadnice!
Otišla je, zalupivši vrata sobe.
Začula sam glas mog oca:
– Da nešto nije u redu?
U šta se taj sada mešao?
– Nije ništa, odgovori Hrista. Blanš se okolo hvališe jer je dobila najbolju ocenu iz filozofije.
– Oh, kako je to nisko! – reče moja majka.
Bolje je čuti nešto tako, nego biti gluv.
Završili su se i parcijalni ispiti. Sutradan je Hrista otišla da sa svojima provede Božić. Nije ostavila ni
adresu ni broj telefona.
– Samo da nam se vrati! – uzdahnuo je moj otac.
– Vratiće se. Ostavila je pola svojih stvari, rekoh.
– Ona je iznad toga, prokomentarisala je moja majka. Nije kao ti. Ona je bila bolja od tebe u svim
drugim predmetima, ne izvlačeći iz toga nikakvu slavu. A ti, ti se hvališ zbog filozofije!
To je bio vrhunac! Nisam ni pokušala da im objasnim suptilnu poentu cele priče. Ostala sam pri svome:
šta god da kažem, moji roditelji dali bi za pravo Hristi svetici.
32. Znala sam da će se Antihrista vratiti. Ne toliko zbog svojih stvari, koliko zbog nas. Još nas nije sasvim
opljačkala. Nisam znala šta je na našim kosturima još ostalo da se uzme, ali ona, ona je to znala.
Dve nedelje bez nje: Uživancija! Divila sam se dugom miru koji mi se pružao pod nogama.
Moji roditelji kmečali su kao klinci.
– Praznici su baš bez veze. Primorani smo da se radujemo. Još samo kad pomislimo da treba da
posetimo i tetka Ursulu!
Ja sam im pridikovala:
– ’Ajde, tetka Ursula je baš zabavna, uvek priča neke užase!
– Eh ti... reklo bi se da ti uopšte nisi mlada. Mladi mrze Božić!
– Upravo tu i grešite. Hrista obožava Božić, a pošto je i sama praktično Nemica, kao takva, ona se
prosto klanja svom Weihnachten-u. Podsećam vas, pritom, da imajući u vidu njeno ime, ovo je upravo
njen praznik.
– Tačno! A mi nećemo moći čak ni da joj ga čestitamo. Otišla je toliko ljuta! Blanš, ako ikada opet
budeš imala bolje rezultate od nje, pokušaj bar da se ne raduješ previše. Ona dolazi iz skromne sredine i
ima silnih društvenih kompleksa...
Mentalno začepih uši na ove već znane gluposti.
Tetka Ursula nam je bila jedina rodbina. Živela je u jednom staračkom domu. Njen raspored časova
sastojao se od maltretiranja osoblja i komentarisanja dnevne politike. Moji roditelji su sebi nametnuli
obavezu da je posećuju jednom godišnje.
– Svo troje izgledate k’o da su vas iz groba izvadili! – uzviknu tetka Ursula, primajući nas.
– To je zato što nam Hrista nedostaje, rekoh, zajedljivo vrebajući tetkine reakcije tim povodom.
– Ko je Hrista?
Moj otac, sa suzama u očima, ispriča sve o toj predivnoj mladoj devojci koja je sada živela sa nama.
– Je l’ to tvoja ljubavnica?
Majka se brecnula: Hrista ima šesnaest godina, kao Blanš, i smatraju je svojom ćerkom.
– Je l’ vam barem plaća neku kiriju?
Moj otac objasni tetka Ursuli kako je ona jedna sirota devojka, te da kod nas stanuje besplatno.
– Mala baš ima sreće, ha! Naišla je na prave budale!
– Aman, tetka Ursula, pa ta mala dolazi iz daleka, iz Istočnih kantona...
– Šta? Još je pritom i Nemica? Kako vam to nije odvratno?
Besni protesti. Tetka Ursula, ta vrsta razmatranja više nije na dnevnom redu! Stvari su se promenile od
tvoje mladosti! Osim toga, Istočni kantoni su belgijski.
Ja sam likovala.
Kada smo matoru najzad ostavili, moji roditelji su bili u stanju raspadanja.
– Ništa od ovog susreta nećemo reći Hristi, je l’ tako?
Ne, naravno. Baš šteta!
Iste večeri bilo je Badnje veče. Pošto nismo bili vernici, nismo ništa ni proslavili. Sa zadovoljstvom smo
pili kuvano vino. Moj otac je dugo njuškao po svojoj čaši, pre nego što je rekao:
– I ona, takođe, sada sigurno pije vino.
– U pravu si, primeti moja majka. To je veoma nemački.
Ja primetih da više nije bilo potrebno dodatno precizirati ko je bila „ona“.
Majka i otac u rukama držaše svoje čaše, milujući ih. Zatvorenih očiju, mirisali su ih. Znala sam da kroz
miris cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića i komadiće kore od limuna, osećaju Hristin miris – a to što
su sklopili oči, bilo je samo kako bi stvorili ekran na kojem su mogli videti mladu devojku kako,
okružena svojima, kraj klavira pevuši Weihnachten lidere, dok kroz prozor gleda kako promiču snežne
pahuljice njene udaljene provincije.
33. To što su ovi prizori bili krajnje uobičajeni bilo je sasvim nevažno. Pitala sam se: na koji način je Hrista
uspela da u tolikoj meri osvoji duše mojih roditelja, a usput, i mene same.
Jer, koliko god da sam je mrzela, ona me je proganjala. Svugde u sebi sudarala sam se sa njenim
prisustvom. Bila sam još gora od onih koji su me i napravili: oni su se barem prepustili da ih osvoji ona
koju su voleli.
Kada bih samo mogla da je volim! Tada bih se bar tešila mišlju da sam zapala u ovu nepriliku zbog
nekog uzvišenog osećanja. Sav moj prezir čak i nije bio mnogo daleko od toga: želela sam da volim
Hristu i ponekad bih se osetila kao na ivici te provalije blaženosti ili prokletstva, na čijem dnu bih
pronašla način kako da je volim. Nešto što nisam mogla tačno identifikovati, zadržavalo me je da u nju
ne propadnem: kritički duh? Lucidnost? Ili je to samo bila praznina mog srca? Ili ljubomora?
Ne bih želela da budem Hrista, ali bih želela da budem voljena kao što je to ona bila. Bez ikakvog
dvoumljenja dala bih ostatak svog života samo da vidim da u nečijem oku, pa makar i u oku poslednjeg
među poslednjima, za mene zaiskri ta snaga ili slabost, to potpuno prepuštanje, ta kapitulacija, ta srećna
rezignacija u apsurdnom obožavanju.
Tako je, i u njenom odsustvu, Badnje veče bilo veče Antihriste.
Vratila nam se početkom januara. Radost mojih roditelja bila je žalosna za videti.
– Danas je dan za kolač za Praznik Kraljeva mudraca! – najavi ona, pružajući paket kupljen u obljižnjoj
poslastičarnici.
Hristin kaput bi skinut, njen lep izlged bi pozdravljen komplimentima, njeni obrazi behu izljubljeni,
zbog dve nedelje njenog odsustva bi izraženo žaljenje, a njen kolač bi svečano postavljen na sto, pored
kruna od zlatastog kartona.
– Baš lepa ideja! – uzviknu moja majka. Nama nikad ne pada na pamet da biramo kralja.
Devojka preseče mali kolač na četiri dela. Svako sumnjičavo poče da jede svoj komad.
– Ja nisam dobila zrno, reče Hrista gutajući svoj poslednji zalogaj.
– Ni ja, primeti moj otac.
– Onda, to mora da je Blanš, izjavi moja majka koja ga takođe nije izvukla.
Sve oči behu uprte u mene, dok sam žvakala svoj poslednji komadić.
– Ne, ni ja ga nisam izvukla, izgovorih artikulišući, osećajući se već krivom.
– Ma daj, to si mogla biti samo ti! – ljutito će moj otac.
– Da nisam možda kupila kolač bez zrna? – iznenađeno će Hrista.
– Naravno da nisi! – nervozno će moja majka. Blanš jede prebrzo, mora da je progutala i zrno, a da to
nije ni primetila.
– Ako prebrzo jedem, kako onda objašnjavaš to što sam poslednja dovršila svoje parče?
– To ništa ne znači, ti imaš mikroskopska usta! Mislim, stvarno si mogla malo da paziš? Hrista je bila
toliko pažljiva, a ti si morala sve da pokvariš!
– Ne mogu da verujem. Ako je neko progutao zrno, zašto proglašavaš da sam to baš ja? To si mogla biti
i ti, ili tata, ili Hrista, zar ne?
– Hrista je isuviše nežna da bi progutala zrno, a da to ne primeti! – zaurla mama.
– A ja, neotesana kakva sam, ja po ceo dan gutam olovne vojnike! To što sam takva, to mi možda dolazi
od roditelja. Dakle, zrno ste vrlo dobro mogli da progute tata ili ti!
–’Ajde, Blanš, prestani već jednom s tom glupavom svađom! – umeša se Hrista pomirujućim glasom.
– Kao da sam ja sve započela!
– Hrista je u pravu, reče moj otac. Dosta, Blanš, cela ova priča potpuno je nevažna.
– U svakom slučaju, naša kraljica je Hrista! – izjavi moja majka.
Tada uze jednu od kruna i spusti je mladoj devojci na glavu.
– Da niste malo preterali! – umešah se. Ako niko ne sumnja da sam ja ta koja je greškom progutala zrno,
