zoran

1. broj 7 9 6
F. EŠTON
ZABAVNI ROMANI

2. m
m
i

4. NOVASERUA - X-100
SVESKA 796 / 1983.
F. Ešt©n
LUH u OTETOJ PODfVlOFINlCS

5. nHEBHHI
Direktor NIŠRO »DNEVNIK«
VITOMIR SUDARSKl
Glavni I odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST«
VI.ADIMIR STEVANOV
Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja
MILORAD PREDOJEVIĆ
Urednici Izdanja
PIROŠKA MATIĆ
JOVAN ČANADANOVIĆ
Recenzent
GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ
Korektori
MIRJANA ĐURIĆ
LIDIJA DUGA
Tehnički urednik
SLAVKA BOŠNJAKOVIĆ
1
Tiraž:
120.000 primeraka,! izdanje
Izdaje i štampa: Novinska, Izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ­
DAVAČKA DEUTNOST«, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Broj žiro
računa: 65300-603-6350
IKOPISI SE NE VRAĆAJU

6. F. Ešton
LUN U OTETOJ PODMORNICI
I
Sedeo je u uglu paba da bi na
miru ispio svoje pivo i završio čita­
nje Pejterove »Renesanse«. Napre­
zao se da prodre u suštinu zak­
ljučka knjige, u kome se spominjaUt
Heraklitova misao da sve teče i ni­
šta ne traje.
A tada je za prazni sto blizu
njega sela jedna devojka, koja je pri-
viiklia njegovu pažiiju. Td lice je vi­
deo već nekoliko puta i uvek je po­
mislio kako je to za njega nedo­
stižno biće. Sve na njoj bilo je lepo i
skupoceno. ln jen a kosa boje svet-
log meda bila je duga, gusta i upad­
ljivo lepa
A on, bivši poručnik u mornarici,
Geri Vinterbom, sada je izgledao
prilično jadno. Sportska odeća na
njemu bila je stara, iskrzana i izble-
dela. Brada mu je bila zapuštena i u
njoj je ponegde bilo belih dlaka, što
je ukazivalo da njegova mladost
izmiče.
»...Ceo obim posmatranja svodi
se na ograničeni individualni
um...«
Kelner donese devojci kafu i to
Geri primeti uprkos naporu da ne
pogleda usamljenu devojku. Nije
mu izm a k a o ^ njen radoznali po­
gled upućen njemu.
»..JfČako da pređemo najbrže od
tačke do tačke i da uvek budemo
prisutni u žarištu gde se najveći
broj vitalnih snaga sjedinjuje u svo­
joj najčistijoj energiji?...«
Devojka se pokrenula na stolici
kao da izražava neko nestrpljenje i
on je i nehotično podigao pogled k
njoj. Ona mu se osmehnu kao da je
zbunjena što ga je uznemirila

7. Čitao je dalje. Nekoliko redaka
bilo je podvučeno običnom grafit-
nom olovkom. Geri Vinterbom
pomisli ko li je baš taj deo stranice
izabrao kao najznačajniji i zato ga
podvukao, pa ponovo pročita:
»..M ada sve brzo prolazi, dobro
su nam došli svaka izvrsna strast
svako novo saznanje koje širi ob­
zorje i oslobađa duh za trenutak,
svaki podsticaj čula, čudne boje,
neobični mirisi, svako umetničko
delo, lice prijatelja Ne opaziti sva­
kog trenutka neki strasan stav kod
onih oko nas, i u samoj blistavosti
njihovih obdarenosti neku tragičnu
delnicu snaga na njihovom putu, u
ovom kratkom danu mraza i simca,
znači spavati pre v e č e ri..«
Devojka se opet pokrenu i Geri
podiže pogled. Ona mu se saučes-
nički osmehnu, kao da zna šta je on
to tamo pročitao. Gledali su se dugo
i devojka nije skrenula pogled, već
je ulagala napor da obuzda smeh.
To natera Vinterboma da se nas-
meje. Sada se bezglasno smejala i
devojka On podiže knjigu i pokazia
je pokretom pitanja, koje je moglo
da znači želi li ona da vidi kakva je
to knjiga Začudo, devojka klimnu
glavom i dalje se smešećl
Geri ustade, priđe njenom stolu
noseći knjigu otvorenu tamo gde je
malopre čitao, pa joj pokaza re­
dove:
»P a svi smo mi condamnđs, kao
što kaže Viktor Igo: svi smo pod
smrtnom presudom, ali sa neodre­
đenim rokom izvršenja - les hora-
mes sont tous condamnes raort
avec des sursis Indđfinis.. «
- Vidim da je tu skoro i kraj
knjige - reče devojka.
- Da... A zašto to kažete? -
upita Geri Vinterbom još uvek sr.o-
jeći nagnut uz devojku i s knjigom
na dlanovima,.
- Pa svi smo osuđeni zar ne? -
reče devojka umesto odgovora
- I šta sada ja da uradim?
- Sednite...
- Ne pristajem uz vas ovakav,
cvako obučen...
4
c
- S tom knjigom ste odlično obu­
čeni — nasmeja se devojka.
- Ko još čita ovakve knjige?!
- Ima i takvih... A sada sednite,
ako vam zbog nečega nije nepri­
jatno. Pošto nema ko da nas pred­
stavi, preuzmite tu formalnost na
sebe.
- Zovem se Geri Vinterbom... -
reče on i htede još nešto da doda
ali ona ga prekide.
- A ja sam Sisli Grlngl - reče i
pruži mu ruku.
Ubrzo su živo razgovarali i malo
kasnije znali su jedno o drugom sve
ono što nisu želeli da sakriju. On joj
je ispričao da je bio poručnik mor­
narice, ali nije spomenuo da je bio
ukrcan na podmornici na nukle­
arni pogon i s nuklearnim rake­
tama more — zemlja i more -
more. Kazao je da je otpušten iz
Mornarice Sjedinjenih Država ali
nije govorio o svom ogorčenju zbog
nepravde koja mu je učinjena
- Loše su postupali s vama, go­
spodine Vinterbome - reče ona -
No i sami ste krivi za mnogo šta
- Zar 1 vi, Sisli?L.. Svi misle da
sam ja kriv, a samo ja znam Istinu
- s ogorčenjem reče Vinterbom.
- l^ lo mi je što ste me 1 neho­
tično oslovili imenom - upade de­
vojka - Mi treba da budemo bliski
Ja to tako želim! Oslovljavajte me
sa SisU, a i ja ću vas samo im.enom.
Mogu 11?
- Možete gospođice... Možeš,
Sisli. Od ovog trenutka za tebe sam
samo Geri — radosnim glasom
reče on.
- Dragi Geri! - uzviknu ona još
vesoliie.
Njegovo lice se odjednom smrači
- U neprilici sam, Sisli .. Želim
da što češće budemo zajedno, a
nemam. . mogućnosti — reče za­
tim.
- Lako je zaxaditi novac - reče
ona tiho, - Ja ga imam i više nego
što mi treb a..
- O, Sisli! - uzviknu on. -
Valjda ne misliS da bih?...

8. Ona mu stavi svoje prohladne,
nežne prste na usne.
- R azgovarajm o drugačije -
reče devojka. - Ti želiš d a završiš
knjigu koja bi, k ao rom an, n asli­
k ala užase atom skog rata?
- Da!
- Ali nemaš novaca, niti knji­
ževnu slavu, koja bi ti obezbedila
avanse od izdavača?
- Nemam novaca, ni književno
ime.
- Onda nađi lak posao, koji bi ti
omogućio da pišeš.
- Takve poslove su uzeli drugi —
osmehnu se Vinterbom.
- Ali ja znam jedno mesto, koje
bi ti, sigurna sam, sasvim odgova­
ralo.
- Bio bih ti zahvalan, ako bi me
preporučila
- Onda slušaj plan - uozbiljivši
se reče Sisli Gringl. - Jahta s posa­
dom od šesnaest ljudi zove se »Mi-
kena« po gradu u Argolidi u
Grčkoj, ali pripada vlasniku koji
živi u Londona Mojim motornim
čamcem tipa »riva«...
- Pa to je čitava lađa! »Riva«
čamce imaju samo milioneri -
upade Vinterbom.
- Nešto sam ti i prečutala O
tome ćemo kasnije. A sada bi mo­
gao daTšč kome treba, pa da
odmah otplovimo đo J?
kod O zea.. — govorila je devojka.
- Nemam i^ o g a kome bih tre­
balo da se javim - upade Vinter­
bom. - Rekla si da je jahta kod
Ozea? Misliš li na ostrvo na ušću
Blekvotera?
- Da, baš na njega mislim. Kako
si odmah pogodio?
- Valjda zato što sam bio moma-
rički oficir — s gorčinom odgovori
Vinterbom
- Onda možemo da krenemo -
veselo zaključi devojka
- Ima još nešto o čemu nismo
govorili - zadrža je Vinterbom -
Pošto sam bio oficir na takvoj plov­
noj jedinici koja ima mnoštvo voj­
nih tajni, imao sam teškoća prili­
kom iseljavanja iz Sjedinjenih
Država Morao sam da prihvatim
uslov da budem pod kontrolom Inte-
Udžens Servisa i da ne putujem u
druge zemlje. Agenti me nadziru...
- I to će srediti vlasnik »Mikene«
— odgovori devojka — A večeras
treba da umaknemo agentima, jer
želim da nas ovo veče niko ne uzne-
inirava Tiha je noć i prolećno ra­
spoloženje još uvek me drži, iako za
koji dan počinje leto.
- Skoro uvek prepoznam
agenta, a večeras ga nisam prime-
tio u blizini - odgovori Vinterbom
On spremi novac i dade znak kel-
neru da želi da plati Bio je SreĆSJ?
što to može da učini, iako je bio du­
žan novac za stan, i nije znao kako
da ga zaradi.
Cim su izišli uzela ga je pod ruku,
pa su krenuh ka najbližoj taksi sta­
nici Ona vozaču kaza da žele stići
na kraj VuM č Roda Ovaj proveri
nešto na planu i upita:
- Želite li mi reći preciznije odre­
dište?
- Kad stignemo tamo, skrenite u
Tamar Strlt - odgovori devojka 1
vozač navuče pregradno staklo.
- Idemo li na tvoj čamac, ili
negde na drugo mesto - upita Vin­
terbom
- Bliži se veče, pa je sada kasno
da nabavimo CprSHl" Z2rtebe. No. ja
imam u stanu odela svog brata a
stan je u Tamar Stritu - odgovori
ona - Mislim da ste istog rasta..
A možda nameravam 1neko »zlo«...
- Budi oprezna sa mnom, Sisli -
opomenu je Vinterbom
Ona ne reče ništa i čvršće se
privi uz njega On joj je polako pri­
micao lice očekujući da ona obori
glavu, ili da se odmakne, ali ona
isturi bradu i sklopi oči. Njihove
usne se nađoše...
Kad se automobil zaustavi. Sisli
uzdahnu:
- Preterano brzo vozi ovaj vozač
taksija Ne znam kad pre stigosmo
od Holboma do VuMča?!

9. - čak nam i satovi preterano
žure - nasmeja se Geri Vinter-
born. - I da zlo bude veće, negde
sam zaturio svoj novčanik...
Devojka ne reče ništa, kao da nije
čula šta on kaže. Sasvim prirodnim
pokretom pogledala je taksimetar i
platila vožnjiL Zatim ga uze pod
ruku i šapnu;
- OvaJco vešta devojka kidna-
puje starog momka
Kuća je bila stara, ali dobro odr­
žavana. Bila je izdeljena po vertika­
lama, pa je jedan ulaz služio za mali
broj stanova, iako je zgrada imala
četiri sprata.
- Na OVoui uiazu stanujem samo
ja, jer gornji stan na trećem i četvr­
tom spratu je prazan - objasni de­
vojka otključavajući vanredno očiš­
ćenu bravu.
- Zar stanuješ sama? - upita
Vinterborn.
- Posliiga mi malo treba, pa
imam samo jednu ženu, koja dolazi
u toku dana. Sada smo sami u
ovom delu kuće. Dakle, čuvaj se! -
nasmeja se Sisli GringL
On se nije čuvao.
- Šta sve ja moram da trpim! -
nasmeja se Geri Vinterborn dok je
devojka, obučena u kratku i pro­
zirnu spavaćicu poslovala oko
njega
Vešto mu je podšišala kosu i skra­
tila bradu.
- Jednom sam bila na izučava­
nju fhzerskog zanata - reče ona
kao da pogađa njegove misli
- Još uvek si suviše zagonetna.
Sisli - reče on na to.
- Volim što imam još mnogo šta
da ti ispričam - nasmeja se de­
vojka - Važno je. sada samo to da
sam te kidnapovala bez mnogo
muke..,
- Poslužila si se jakim oružjem,
ljubavlju - reče Vinterborn.
Učini mu se da se njen pogled
smrači i usne uzdrhtaše, ali dok ju
je on bolje zagledao, ona je skupila
usne tražeći poljubac, a onda se
6
smejala. Povukla ga je u kupatilo i
oprala mu kosu i bradu, pa ga doz­
vala u spavaću sobu, gde mu je, dok
je on ležao na leđima sušila glavu
električnom duvaljkom.
- Svaka druga bi me ostavila da
to sam obavim — reče on gledajući
je svojim sjajnim, kao ugljen crnim
očima
- Volim da radim, a naročito
ovako kao sada - reče ona i na ča-
sak ga steže kolenima - Bila sam
frizerska radnica, foto-model, glu­
mica. manekenka.. Jedino prosti­
tutka nisam bila, jer sam opsed-
nuta pcžudcm i zaio uvek žeiim le-
pog muškarca. Takvog kao ti. na
primer.
- Šta misliš o ljubavi? - upita je
on s lakim prizvukom prebaciva­
nja.
- »Život moje ljubavi nije srce
moje, jer ljubav kojom te volim je
bez srca« - odgovori Sisli Gringl.
- Pa to je Mikelanđelo! - uzvi-
knu Vinterbora - Zar si čitala Pej-
tera?!
- I jednoj »ćurkici« mog kova
padne na pamet da čita i nešto iz
knjiga, a ne samo modne mageizihe
- nasmeja se devojka - Hoće li
dugo trajati sva ta iznenađenja? -
upita on i uze joj električnu du-
valjku.
mlaz toplog vazduha
uperi k njoj, a onda odbaci du-
valjku i oni se opet nađoše u zagr­
ljaja
- Ne, nije »bez srca« - reče on
ljubeći joj čvrste, lepe grudi.
Bližila se ponoć kad ona reče:
- Sad treba da krenemo.
Odmah zatim donese jedno
tamno plavo odelo od tkanine
kakva se često koristi i za uni­
forme pomorskih oficira. Dala mu
je nov veš, cipele i sve što je moglo
da zatreba iVibor i sitnice staviše
u poveću putnu torbu. Ona obuče
pantalone iste boje kakvo je bilo
njegovo odelo. i bluzu s mornars­
kim šarama. Ogrnu se svetlo-pla-
vim ogrtačem i na kraju uze manju
putnu torbu.

10. _ Sve ostalo imam tamo — zak-
liuči Sisli GringL
Ubrzo stigoše do kraja Vajspart
Roda i izbiše na Temzii. Uz molo je
bio veliki, veoma skupi motorni
čamac. Ona lako skoči, prva, u
njega, a njemu ostavi da odveže
čamac. Za to vreme snažni motor
zabrujft i čim on uskoči čamac se
prope i krenu.
_ Ti si i u ovome vesta - primeti
Vinterbora
- Univerzalna sam pa to ti je -
odgovori Sisli.
Devojka potera samac ukoso
preko reke, a zatim ga usmeri uz
levu obalu i dalje ka Sutendu.
- Nije li bezbednije da plovimo
malo dalje od obale? - upita o a
- Onda bismo se izložili moguć­
nosti da nas radi kontrole zaustavi
patrola pomorske policije, ili ca­
rine - odgovori ona
- Valjda nemamo razloga da ih
se plašimo.
- Nikad se ne zna - osmehnu se
Sisli. Velika jahta uz koju pristei-
doše bila j^e ukotvljena, ali motori
su radUi, Cim se njih dvoje popeše,
jahta krenu. Istog časa dva mor­
nara u neobičnim uniformama,
upravo jednakim odelima za rad od
grubog platna, držeći u rukama
spremne mašinske puške, uzeše
Vinterboma između sebe. Jedan od
njih reče:
- Pođimo!
Ličilo je to na hapšenje, ili neisilje.
Vinterbom se osvrnu da vidi šta je
sa dvojkom, aJi ona je bila nestala.
- Sta se događa? Zašto me držite
pred cevima oružja? — upita o a
- Videćeš... Sef je tako naredio
- odgovori isti onaj mornar koji
ga je medopre pozvao da krena
Vinterbom se seti devojčinih reči
p otmici i pomisli je U ono bila šala,
M a se slučajno obistinila. Ovaj do­
ček s mašinskim puškama nije mu
w nimalo svldeo. Ipak, nije mogao
da rizUtuje bez razloga i on posluša.
Spustiše se pod palubu, prodoše
pored četvora v r a ^ koja su vodila
u kabine i stigoše do petih. Pratioci
ga pustiše da uđe i jedan upali
svetio. Bila je to mala kabina, ne
duža od četiri i na ne šira od tri
jarda
- Čekaj ovde - reče onaj isti
pratilac koji je već govorio.
Drugi je samo ćutao i sada on iz­
vadi ključ kabine sa vmutrašn e
strane i zaključa vrata spolja Bila
su metalna i ojačana ivičnjacima
učvršćenim metalnim zakovicama
Vinterbom kucnu u njih i po zvuku
oceni da su veoma čvrsta. Herme-
tički zatvoreno okruglo okno bilo je
tako malo da se kroz njega nije
mogla provući ni dečja glava Među­
tim. klimatizacija je radila i u ka­
bini je vazduh bio čist Vinterbora
sede na uski momarski ležaj i ost­
ade tako, da razmisli. Još u Nju-
jorku je bio upozoren da će mu
uvek pretiti opasnost od otmice,
koju može da izvrši nečija špiju­
naža Njegova znanja mogla su da
interesuju ne samo strane državne
službe, već i industrijske korpora­
cije. On kao inženjer mašinstva i
dugo obučavani oficir za lansiranje
atomskih projektila znao je mnoge
tajne atomske podmornice i njenog
oružja Na to su ga upozorili i
agenti Intelidžens Servisa uz pri-
medbu da ima načina da služi i Veli­
koj Britaniji, koja je njegova prava
domovina
Tada je on pomenuo svoju oba­
vezu i poseban ugovor o tome da se
ljudi slični njemu ne smeju prisilja­
vati da odaju tajne savezničke sile.
A sada ga je vešta devojka dovela
ovamo i izručila ordma koji možda
nemaju obaveza koje bi ga štitile.
Misao je brza i on je mnogo toga
sagledao već za nekoliko minuta
Tada neko otključa vrata i dva
naoružana stražara pustih u ka­
binu stasitog čoveka gustih obrva i
prosede tamno-kestenjaste kose.
Bio je obučen u nekakav beli kombi­
nezon opasiui širokim kožnim opa-
sačem, o koji je visio kaišima uč^-
ćenl >luger<. Taj čovek ]e u ruci no­

11. sio magnetofon, koji ostavi na sto-
ćić u uglu kabine, pa tek tada reče:
- Ja sam Norman Hećis. Došao
sam da se o svemu dogovorimo.
- Ništa ne razumem. Prevarom
sam doveden ovamo, a sada sam
pod pratnjom mašinskih pušaka
zatvoreni.. - poče Ijutito Vinter-
bora
- Tako nam je bilo najlakše da
vas dovedemo na brod pre poduh­
vata. .. - prekide ga Hečis.
- Kakvog poduhvata? - upade
Vinterbom.
- O tome ćemo posle — nastavi
Norman Hečis i primače jedinu sto­
licu bez naslona, pa sede naspram
zarobljenika. - Vi ste sada u našim
rukama Možete da nam se usproti­
vite i umrete u mukama, ili da nam
pomognete i postanete basnos­
lovno bogati
- Izabrao bih ovo drugo, ako su
uslovi pošteni - reče Vinterborn.
- Dakle, o čemu se radi?
- Poslužićete nam svojim zna­
njem, gospodine Vinterborne.
- Cemu onda prinuda, mašinske
puške, luger o vašem pojasu i zavo­
đenje pomoću lažljive lepotice? -
upita zarobljenik.
- I to bi bila duga priča Biće
vam sve jasno ako vam kažem da
ćemo još noćas oteti jednu podmor­
nicu. Vaša pomoć nam je potrebna
na njoj - odgovori Hečis.
- Ali ja sam inžinjer i ne umem
da upravljam podmornicom. Bio
sam oficir za lansiranje projek­
tila. ..
- Baš to nam i treba!
- Ali ja sam služio na specijalnoj
podmornici.
- Znam, na atomskoj. Zato smo
baš vas i Izabrali Otećemo
atomsku podmornicu, naoružanu
atomskim raketama — odgovori
Hečis.
- Oteti?L.. Podmornicu?! -
jedva i s uzbuđenjem izusti zapa­
njeni Gen Vinterbom
Norman Hečis se trže, lice mu se
iskrivi, a ruka polete ka lugem On
8
poteže pištolj i nanišani zarobljeni-
kovu glavu a onda stežući zube na-
tera sebe da se savlada Vrati
oružje među kaiše i pretećim gla­
som reče:
- Nikad to više ne smete da izu­
stite! Ja nisam lud! Ko me uvredi
takvom besmislenom tvrdnjom,
umreće namah!
- AIL.. ovaj... Vi hoćete nešto
nemoguće, besmisleno... Hoćete
nešto na šta se ne može ni pomisliti
ako je čovek... - zausti Vinterborn
u nameri da rečenicu završi re-
čima »pri zdravoj pameti*, ali
ućuta
- Ja znam šta hoću, i moji ljudi
znaja Sve je proračunato, predvi­
đeno i pripremljeno. Podmornica je
blizu i za manje od pola sata biće u
našim nikama - 20^ lju č i Norman
Hečis.
- I želite da vam ja u tome po­
mognem? — upita već smirenije
Geri Vinterbora
- Posle... U preuzimanju pod­
mornice vi nećete učestvovati Tek
kad se svi nađemo na njoj, biće
posla i za vas - odgovori Hećis, pa
se okrenu u nameri da iziđe.
- Stanite! - uzbuđenim glasom
uzvlknu Vinterbom. - Kobni po­
duhvat još nije počeo, pa možete da
se zaustavite. Otmica podmornice
na atomski pogon I s atomskim nao­
ružanjem je nemoguća! Znate li vi
koliko broji posada jedne takve pod­
mornice?...
- Znam! — uzvlknu Hečis ne
okrećući se.
- A znate li kakvi sve stručnjaci
su potrebni da bi se ona pokre­
nula? - pitao je dalje Vinterborn,
- I to znam, jer i sam sam služio
na takvoj podmornici - odgovori
Hečis okrenuvši se ka Vinterbornu.
— I nije prvi put da se neko pri­
prema da otme takvu podmor­
nicu...
- Znam, pokušali su da pri­
preme takvu otmicu izvesni Edvard
Mendehol Iz Njujorka, Kertis Džon
Smit iz Kanzas Sitija i Džems Kos-

12. grov iz Nju Lon d on a.. - poče d a
nriča Hečis.
Govorio je o planu tri coveka da
u tajnosti obuče dvanaest ljudi, jer
su smatrali da je to dovoljno da se
Dokrene podmornica tipa »stard-
žon* naoružana nuklearnim rake­
tama tipa »subrok«. Samu otmicu
hteli su da izvedu tako što bi u po­
morskoj bazi blizu podmornice izaz­
vali eksploziju na nekom brodu i
tako skrenuli pažnju čuvara pod­
mornice. Pošto bi poubijali stražare
i dežurne članove posade, otmičari
bi podmornicu izvezli na otvoreno
more, tamo pripremili jednu od
nuklearnih raketa i uperili je
motda na Nju Orleans, ili neki
drugi višemilionski grad.
Kad sve to znate, onda znate i
to da je taj pakleni plan imao više
slabih mesta. Upravo, otmičari su
mogli da počine zločin neshvatlji­
vih razmera i izazovu katastrofu,
ali ne i da ostvare svoje namere do
kraja - reče Vinterborn pažljivo
motreći izraz na licu svog sabesed-
nika
- Znam mnogo više nego što vi
mislite - osmehnu se Hečis. -
Znam i to da podmornica tipa
»stardžon« ima samo rakete more
- more. Na takvoj podmornici u
punom sastavu ima sto sedam čla­
nova posade- No, to je posada koja
daje četiri smene, što znači da ja sa
svojih osamnaest dobro obučenih
ljudi i većom grupom prijatelja na
obali mogu da izvršim veliki poduh­
vat.
- Šta je krajnji cilj?
- Uceničemo London i više dru­
gih gradova na ovoj obali, a kasnije
i neke ga d ove na tlu Evrope.
- -AJi raliete su tipa more -
more - ote se Vinterbornu.
- Varate se, poručniče - odgo­
vori Hečis. — Baš kad su vas izba­
cili iz mornarice zbog izražavanja
nezadovoljstva, lansirni uređaji su
izm enjeni.,
- Eto, vidite, ja ne mogu da vam
pomognem - uhvati se Vinterborn
za Hečisove zadnje rečL
- Znam da ste bili na tronedeij-
nom proučavanju novih uređaja
Tamo se i preli’a čaša vaših podba-
danja ostalih oficira protlvu atoms­
kog oružja uopšte. Cim ste se vratili
na svoju podmornicu »Maelet*' po­
čela su saslušanja, a onda su vas
izbacili - odgovori Hečis, pa za ča-
sak sede na stolicu.
- Otkud sve to znate? - upita
Vinterborn
- Bio sam tada na »Traperu«.
Otpušten sam kad i vi, ali nisam
stavljen pod kontrolu, jer moj greh
nije bio političke prirode, već
obična mala krađa. Bio sam oficir
za snabdevanje podmornice, pa
znam mnogo ne samo o njenim po­
trebama, nego i o mogućnostima
Znam i šta je novo na podmorni­
cama ovog tipa Otećemo američku
»stardžon« podmornicu, koja nosi
ime »Zefir«-, i mirno zahtevati da
nam se plate velike učene. Bićemo
najbogatiji ljudi sveta - izloži svoj
plan bivši pomorski oficir Hečis.
- Nećemo stići ni da krenemo iz
luke - s uzdahom reče Vinterborn.
- Niko neće ni pokušati da nas
sprečL Bićemo mirni, jer u trenutku
kad se dočepamo podmornice, naši
ljudi na kopnu će obaviti važne pos­
love — nasmeja se Hečis i ustade.
Htede još nešto da kaže, aU po­
gleda na sat i požuri napolje-zalu­
pivši za sobom vrata kabine.
n
- Momci, ovo je poslednji dogo­
vor - poče Norman Hečis grupi od
trideset i pet ljudi okupljenih u sa­
lonu jalite. - Plan se u svemu ostva­
ruje. Oteli smo i čoveka koji može
da nam pomogne u lansiranju ra­
keta Cak i kad nam ne bi hteo da
služi, njime možemo da pretimo, jer
1. Mallet - mali, ensl
I. Zephir - zefir (velar), engl.

13. na kopnu znaju ko je poručnik Geri
Vinterbom. Dakle, vas sedamnaest
i ja kao osamnaesti upadamo na
podmornicu. Za one koji nam se
nađu na putu nema milosti Isplovi-
ćemo odmah čim preuzmemo Vin-
terboma. Vi ostaU, koji ostajete na
jahti, nestanite što pre iz ovoga
dela mora. Je li sve jasno?
- Ima li promena za mene?
upita ženski glas.
- O, SisUL., Skoro sam zabora­
vio na tebe — reče Hečis. — Rekao
sam da ćemo u zadnjem trenutku
odrediti kuda s tobom. Sta ti želiš?
- Mogu li s vama na podmor­
nicu? - upita Sisli GringL
- Možeš... Drži se uz mene i kad
zaposednemo podmornicu, ukrcaj
se i ti s nama - odgovori Norman
Hečis. - A sada možemo svi na
svoja mesta. Za četvrt sata bičemo
uz podmornicu, i napadamo.
Sedamnaest njegovih ljudi obuče­
nih u tamno-plave radne kombine­
zone i svi naoružani pištoljima,
mašinskim puškama i oštrim lovač­
kim noževima ostadoše u salonu.
- Ko žeU čašicu pića, može da je
dobije - reče Hečis. - Ali samo po
jednu.
Devojka beše nekud izišla s mor­
narima koji su zauzimali svoja me­
sta na jahti, pa se sada vrati i sede
blizu Hečisa.
- Zašto ne spremimo i zaroblje­
nika? - upita ona tiho.
- Misliš h da ga dovedemo
ovamo? - upita Hečis.
- D a .. Vezaćemo ga. tako da ni­
šta ne rizikujemo. a ja bih mogla da
se brinem o njemu - odgovori de­
vojka
- Ti si ga vešto i uspešno dovela
ovamo, pa ćeš ga odvesti i do pod­
mornice. Uzmi dva momka i dove­
dite ga, ali vezanog. Ne želim da on
pokuša da učini kakav samoubi­
lački skok u vodu - složi se Hečis.
Kad Vinterboma dovedoše u sa­
lon. on osmotri prisutne i obrati se
Hečisu.
10
- Zar se ne odustaje od tog sa­
moubilačkog plana?
- Umukni! — uzviknu Hečis. —
Ima 11neko flastera?
- U torbici prve pomoći mora da
ga ima - javi se jedan od članova
bande i podiže torbicu na kojoj se
nalazio znak Crvenog krsta. - On
Hečisu pruži široki kalem s namo­
tanim flasterom, a ovaj odvi duži
komad. Devojka mu m ^aaam a iz
svoje torbice odseče parče i on za-
lepi Vinterbomova usta.
- Ovo će te sačuvati od eventu­
alne glupe želje da u nezgodnom
trenutku počneš da vičeš - objasni
mu Hečis svoj postupak.
Vinterbom je gledao prema de-
vojci. Sisli mu se osmehnu i sede
pored njega.
- Znam da me sada mrziš... Ali
kad budemo basnoslovno bogati.,.
- govorila je tiho.
- Ne govori mu ništa sada, već
pazi šta se događa - opomenu je
Hečis.
Podmornička baza u Blekvoteru
bila je u neku ruku strogo čuvana
tajna Pristanište za podmornicu
bilo je između stalno ukotvljenih
brodova dovučenih tu da budu izre­
zani na domak brodogradilišta
.Vest Marsi«, na ostrvu Marsi, koje
je s kopnom bilo spojeno preko dva
mosta. Linija snabdevanja bila je
dobro prikrivena i čak ni stanov­
nici gradića Vest Marsija nisu znali
da im se u susedstvu s vremena na
vreme nađe po jedna domaća ili
strana podmornica s paklenim tere­
tom
Posada podmornice odvožena je
jednom jaiitom do Sutenda, Har-
vika i Ipsviča, a nekad i do Lon­
dona. gde bi se zadržala i po neko­
liko dana u naročito zakupljenim
hotelima Tako je mornarima sa
podmornica davana prilika da pro-
mene način života dođu u dodir s
devojkama. ili porodicama, ako su
mogle da dođu u neki od tih gra­
dova, i da se opskrbe stvarčicama
za ličnu upotrebu. Podmornice na

14. nuklearni pogon plovile su vrlo
dugo i retke prilike izlaska na
kopno nisu se propuštale. Na pod­
mornici je tada ostajala samo
straža sa po nekoliko dežurnih čla­
nova posade radi stalnog nadrfeda-
nja uređaja.
Sve posade na podmornicama ši­
rom sveta, bilo kojoj državi da su
pripadale, bile su opomenute da
postoji mogućnost napada na
plovnu jedinicu u cilju otmice. Sma­
tralo se realnim da počne era ot­
mica brodova i podmornica naoru­
žanih nuklearnim oružjem, kao što
je prethodnih decenija bilo
mnoštvo otmica aviona, običnih
brodova, jahti i automobila. Te opo­
mene nagoveštavale su doba u
kome je moguć i tercr pod morem.
Ng, mnogima je sve to izgledalo
nestvarno i nemoguće. Zato je i
opreznost bila smanjena Teritori­
jalne službe bezbednosti motrile su
na sve pomorske baze i pristaništa.
Podmornice su imale izrađene si­
steme samouništenja, ili uništenja
lansirnih uređaja. Negde su bili us­
vojeni sistemi zaključavanja ur­
eđaja za upotrebu nuklearnih ra­
keta po sistemu trezora. Koristile
su se šifre iz delova Jedan deo
imao je komandant podmornice,
drugi oficir za lansiranje i treći
neki od naročito odabranih oficira
na podmornici. Taj sistem još nije
bio primenjen na podmornicama
kakva je bila »Zefir«, ali su se ur­
eđaji zaključavali. 3, upotreba je
bila moguća samo uz učešće oficira
za lansiranje i još dva uvežbana nje­
gova pomoćnika Smatralo se da je
to dovoljno za sigurnost, jer koman­
dant je odobravao lansiranje sva­
kom od članova grupe pojedinačno.
Tek tada je bilo moguće ispaliti ra­
ketu s nuklearnom bojevom gla­
vom
Podmornica tipa »stardžon« je
mogla da pređe šezdeset hiljada
milja ne izlazeći na površinu i kre­
ćući se brzinom od trideset čvorova
na sat, a bila je namenjena da pro­
goni i napada druge atomske pod­
mornice. Zato je imala veoma
usavršene uređaje za praćenje pod­
vodnih ili nadvodnih plovila u svo­
joj blizini Nju samu nije bilo lako
napasti, a da joj se pri tome onemo­
gući lansiranje r ^ e t a Najnoviji,
univerzalni uređaji om o^ćavah su
joj i lansiranje bez izronjavanja na
površinu.
Sve to vrlo dobro je znao taj ču­
dak Norman Hečis i o tome je tiho
pričao svom zarobljenika Vinter-
born je mogao samo muklo da za­
reži i smrknuto da gleda. Hečisov
monolog prekide dolazak mornara,
koji najavi:
- Pristajemo uz podmornicu!
- Nije teško prevariti posadu na
»Zefiru« - reče Hečis tiho Vinter-
bornu, a mogla je da ga čuje još i
Sisli Gringl, - Naša jahta je istog
tipa kao ona koja će možda već za
pola sata dovesti pravu posadu pod­
mornice. Nosimo i isto ime. Uspeće-
mo!
Jedan vitak čovek ukočenog po­
gleda beše ustao i na levu ruku nav­
lačio nekakvu rukavicu s četvrta­
stim metalnim oklopom. On
Isproba zamah i brzinu pokreta
- Džade. za mnom! - pozva He-
čis.
Onaj čovek s metalnom rukavi­
com lako poskoči i na neobičan
način nađe se kod vrata ka kojima
IP ičoo
- To je Džad Hamblebi, nenad­
mašan u borbi bez oružja Udarcem
svoje oklopljene pesnice usmrti ćo-
veka čak i kad ga udari u grudi -
šapatom je obaveštavala Sisli
Gringl zarobljenog Vinterborna
Za Hečisom su izlazili, jedan po
jedan, budući članovi posade pod­
mornice, kad bude oteta Devojka je
govorila Vinterbomu i dalje, kao da
nije mogla da ćuti u ovom mučnom
trenutku:
- Taj s redenicima i teškom ma-
šinskom puškom je zli Ejri Mebin...
A to je kockar Badaf. Nikad nije
bez špila karata u rukama, ili u
11

15. džepu. Zna i trikove... Ona dva
momka ne znam, a treći je Mičel
Levinson. Nosi nadimak Tužni, a
eto i sada kao da će da se ras­
plače... Ne znam ko je ovaj sada, ali
eto izlazi i uvek ozbiljni šaljivčina
Džordž Kejzi... Sad je red na nas...
Sisli s jedne strane, a jedan od
Hećisovih ljudi s druge povedoše
zarobljenika. Zaustaviše se kod
ograde. Odatle se videlo kako stra-
žar kod kupole podmornice mirno
stoji s mašinskom puškom obeše-
nom o rame. Baš tada se spusti
gumeni odbojnik sa jahte i njen
bok poče da se primiče podmornici,
iz koje iziđe jedan mornar i dohvati
kuke skiopivug ulOSta prelaz na
podmornicu. Hvataljke na podmor­
nici su bile ugrađene s obe strane.
Kad se most zategnu, prvi siđe
Džad Hamblebi. Odmah za njim bio
je Hećis. a onda Ejri Mebin, koji je
iza sebe skrivao tešku mašinsku
pušku. Kod završetaka cevi za izba­
civanje raketa nalazio se drugi stra-
žar i Hamblebi se uputi k njemu.
Norman Hećis se nađe uz stražara,
a Ejri Mebin polako se pomače da
se nađe iza leđa onog mornara koji
je prihvatio most. Ali, još niko nije
napadao. Nešto se čekalo, a ostali
napadači su polako silazili s jahte.
Tada odjeknu eksplozija na stoti-
nak jardi od podmornice i jedan
ribarski bord se nađe u plamena
Tz podmornice se javi jedan ofo-
cir i spusti se na platformu. Za njim
iziđoše još dva vojnika. Svi su gle­
dali ka zapaljenom brodu.
— Gledajte tamo! Sta to može da
bude?! - uzviknu Hećis upirući
prstom nekud desno od broda u pla­
menu.
Bio je to signal za napad. Heći-
sove reći su značile: »Napadamo«.
Hamblebi udari stražara kod cevi i
ovaj skliznu u voda Hećis nožem
ubi drugoga, a Mebin mlatnu čo-
veka pod sobom teškom mašins­
kom puškom i ovaj pade.
- Ne!.., Izdaja! — začu se uzvik.
Još nekoliko krikova čuše se
samo izbliza, jer tamo dalje su ur­
lale vatrogasne sirene, zvonilo je
neko teško zvono i ćuli su se dozivL
Još nekoliko trenutaka i zaću se
Hečisov glas:
- Govoto je! Ukrcavajte se i svak
neka nađe svoje mesto!
Kapetan jahte »Mikena« je bio
nagnut s komandnog mosta i sada
naredi da se most otkaći s podmor­
nice i povuče. On je uz uho držao
aparat sličan starim toki-voki ur­
eđajima. Takav isti je imao i Hećis.
Njih dva su se sporazumevali.
- Povucite se da nam ne sme­
tate, ali držite spremne reflektore i
mitraljeze - reće Hećis.
- Ne treba mi ponavljati, jer to je
pc planu - reče kapetan jahte Džo-
šua Ledlou.
- Taćno je. Su - nasmeja se Ks-
čis. - Ja govorim, jer uzbuđen sam.
Sve ide lako i po planu da ćovek
nema na čemu da iskali napetost.
- Bolje je ovaJio - reće kapetan
dok se brod pomerao unazad.
Sada odjeknu nova eksplozija, ali
još dvesta jardi dalje od broda u pla­
mena S obale se nije moglo dospeti
neposredno na podmornicu, jer je
bila ta,ko ukotvljena. Jedna patrola
britanskih marinaca stiže otvore­
nim terenskim automobilom do
naspram podmornice.
- Halo, je li kod vas sve u redu?
- dozivao je jedan podoficir.
- Sve je u redu! Spremamo se da
isplovimo! — dovlknu Hećis koji je
sedeo na ivici kapka za zatvaranje
kupole.
Postojala su i bočna vrata kupole,
ali njihovo zatvaranje je bilo kom-
plikovanije, pa su se otvarala samo
kada je počinjalo opšte iskrcavanje,
ili ukrcavanje. Sada su bili priteg­
nuti svi zavrtnji i gurnuti osi^raći.
Hećis se saže i nekome izdade
uputstvo, pa ostade da sedi na ku­
poli Odatle je video kako se pod­
mornica udaljava od lukobrana.
Cela operacija potrajala je nepu­
nih četvrt časa. U luci još niko nije
slutio da je podmornica oteta.

16. Samo se lučka patrola zbog nečega
vratila na dok. Podoficir primeti
dva leša u vodi i k njima uperi
svetio snažne džepne lampe.
I podmornica i jahta su se brzo
udaljavale. Izmenjaše poruke radio
uređajima i počeše da se razilaze.
Podmornica je brzo plovila površi­
nom prema svetion i^ Long Send,
a jahta skrenu ka jugu i zađe za
ostrvo Folnes.
Baš kad je na obali nastao pako
nove uzbune, podmornica »Zefir« je
zaronila Sledila su iznenađenja
jedno za drugim. Lučke vlasti su
govorile o leševima američkih mor­
nara na mestu gde je do malopre
bila podmornica- Odgovoreno im je
da se sve drži u najstrožijoj tajnosti
A najveće iznenađenje možda je za
sve obaveštene bilo to što su u Lon­
donu već znali šta se događa.
Hečis otrže flaster sa Vinterbor-
novih usta i naredi da ga SisLi od-
veže. Bili su u komandnoj kabini
- Eto. uspeli smo! - reče s ushi­
ćenjem Norman Hečis. - Sada smo
mi gospodari situacije.
- Ne verujem u to, gospodine
Hečise - m im o reče Vinterborn.
- Pričate gluposti, poručniče.
Sada nam više niko ništa ne može
- odgovori Hečis.
- Neće proći ni sat, a napašće
nas ostale podmornice lovci - na­
stavi Vinterboi-n.
- Neće se usuditi, jer bismo ispa­
lili prvu raketu, radi opomene. No,
siguran sam da neće Z4itrebati tako
drastičan koiak — smeškao se Nor­
man Hfcčis.
- Tamo su eksperti,..
- Daž zato. Javljeno im jc da ste
vi s namM. Vinterborne. Isl:ina, malo
•^nio ulepi,ali .stvar. Ne znaju da smo
vas oteli, vt-ij .samo to da ste na
l.':"oda spr.jm,ii da laiiSlrate rakete.
'Jbodlli ;;mo ih da im.anio i Oj^alo,
obučer.3 m(jrrik'3 — izloii Hečis i
pritisni; jedno duprne.
Oi;vori ze cldcpljen.i odeljak pun
baca pića.
- Vi-ed. ia '/eiiki L3p3h
- reče on vadeći čaše iz ležišta
učvršćenih oprugama
- Ja ne pijem - reče Vinter-
bom.
- Pijete ponekad. Istina, najčešće
pivo, ali ipak... Zar da nastavimo
da režimo jedan na drugog? Ne! Bi-
ćemo prijatelji Sad ste vezani uz
nas i tako ostajete. Mi smo veliko­
dušno planirali da vas učinimo bo­
gatim, ali pod uslovom da sarađu-
jete - govorio je Hečis sipajući
piće u čaše.
U odeljku je bio i frižider za
svega par boca sode. Bio je to mali
luksuz za komandanta podmornice.
Inače je i sve ostalo bilo luksuzno,
čisto i udobno koliko je to moguće
na skučenom prostoru.
Geri Vinterborn je razmišljao, pa
kao nehotično prihvati čašu kad
mu je Hečis dodade.
- Koliko leda i sode? - upita
Hečis dok je usluživao Sisli.
- Žedna sam - reče ona. -
Hoću dosta sode i leda
- I ja - reče Vinterborn pruža­
jući svoju čašu s čistim viskijem.
Hečis se smeškao, pa upita;
- Hoćemo li da nazdravimo sa-
radnji i budućem uspehu?
- Hoćemo - prihvati Vinter­
born.
Kristalne čaše prijatno zazvečaše
i oni otpiše.
- Čudno je da smo se nas dva
našli ovde zajedno, a oba smo bili
američki oficiri, služili na jedna­
kim podmornicama i stigli u Lon­
don - reče Vinterborn.
- Calv su nam se preci u pri­
bližno isto vreme otselili u Ame­
riku, a mi se iste godine vratili i
dobili državijanst-vo svojih dedova
- dodade Hečis. - Jedino se malo
rcLzliltuju uzroci napuštanja iVIorna-
; ice Sjedinjenih država.
~ Sad smo ovde - re.:e Vinter­
born. - Napolju je već dan i ose-
ćam umor...
- Hajdo, Sisli, p ravi rr.u dioištvo.
Od(jG'/ara j mi zr'. r.je:^ovo ra.soolož.a-
njo - pa.smej^i 53 HeOin. - A vi,
1;;

17. spodine Vinterborne, osećajte se
kao kod kuće. . Poznajete raspored
prostorija. Uzmite kabinu za tri
prva oficira. Mesta ima dovoljno,
pa ćete u njoj biti samo vi i SislL
Vinterborn zastade i zagleda mu
se u lice, a onda upita:
- Otkud tolika privilegija za
mene samog?
- Sisli mi je iskreno pričala Ona
je uživala u onome što se dogodilo
među vama - odgovori Hečis.
Vinterborn htede da kaže da se
to uživanje pretvorilo u podvalu i
izdaju, ali oćuta. Sisli ga uze pod
ruku gledajući iskosa s osmehom i
zadovoljstvom.
Kad se nađoše u kabini, Vinter­
born isproba radi li radio prijem­
nik, Prijem je bio dobar, što je zna­
čilo da plove s istiirenom plovećom
antenom On potraži London i os-
lušnu nekoliko programa. Prebirao
je po skali, ali niko nije javljao bilo
šta o otmici podmornice. Već je
shvatao da će to i dalje biti tajna,
koja će se najbrižljivije čuvati Ko
bi se usudio da izazove paniku
među desetak miliona stanovnika
metropole. Neće li to biti deo pret-
nje zločinaca? — pomisli i odmah
postade svestan istine. Ipak bio je
dovoljno snažan da potisne crne
misli i utonu u san ne svlačeći
odelo sa sebe. Klimatizacija u pod­
mornici je bila dobra i nije mu bilo
toplo.
Probudio se prvo pomislivši da je
tek jedan sat posle ponoći, pa tek
kasnije postade svestan da je to je­
dan sat posle podne. Iznenadi ga
potpuna tišina u podmornicL Zak­
ljuči da je podmornica zaustavljena
i ukotvljena.
Sisli je ležala, oćito gola, pod čar-
šavom i toplim ćebetom. On poče
da u tišini istražuje kabinu. U me­
talnim odeljcima nađe obešene uni­
forme oficira koji su ranije boravili
u toj kabini. Bilo je i dovoljno veša,
pa on poče da odabira ono što bi
moglo da mu koristi. Baš u tre­
14
nutku kad je hteo da se svuče i uđe
u kupatilo, začu se melodičan zvuk
pozivnog signala interfona On se
javi:
- Slušam!
Tog trenutka Sisli otvori oči, os-,
mehnu mu se i malo se podiže na
jastuku.
- Ovde Hečis - čuo se glas vođe
otmičara - Govorim na liniji za
sve odeljke podmornice. Nadam se
da ste svi dobro spavali. Za jedan
sat sastaćete se na zajedničkom
ručku. Potrebno je da sadašnji de­
žurni, a to su Badaf i Kejzi, ostanu
na svojim mestima To isto važi i za
mene, jer sam preuzeo dužnost od
Hamblebija Osvežite se i odaberite
potrebnu odeću. Ko želi može da
obuče uniformu, ili ono u čemu se
najbolje oseća. Uspostavljena je
veza s našima u Londonu. Javljaju
da je sve u najboljem reda Možemo
da se odmaramo i uživamo...
Znajući da je pojedinačni razgo­
vor na ovoj liniji trenutno nemo­
guć, on ode u kupatilo. I tamo se
čuo Hečisov glas. No Sisli uđe i oni
isključiše uređaj.
Ovde je tesno za dvoje - reče VLn-
terborn.
- To je dobro - nasmeja se de-
vojka. — Bar ćemo biti jedno uz
drugo. Zar nije dobro ovako?
- Pažnja, torpedo! - našali se
Vinterborn.
- O, ti zaista vešto lansiraš — ne
ostade mu dužna Sisli GringL
Ručak je bio hladan, ali dobar.
Trajni hleb je bio ukusan, konzerve
najbolje vrste, slatkiši francuski,
dobri i piće vešto odabrano.
- Zalihe su dovoljne za mesec
dana, ako niko ne pretera u loka-
nju - reče Džad HamblebL - A ni­
kome ne bih preporučio da se na-
pije, jer kazna je svaki put pet pro­
cenata pripadajućeg dela bo­
gatstva a to može da bude svaki
put i nekoliko miliona fu n ti..
- Ima li šta da se odmah podeli?
- pitao je Albert Badaf.

18. u kasi podmornice ima tri i po
hiljade fimti i deset hiljada dolara.
To će biti podeljeno, jer u šta bi se
kockali oni koji to vole — odgovori
Hamblebt
- Ovo je uživanje, momci! - uzvi-
knu Ejri Mebin. - Ja sam strepeo
da će sve ići mnogo teže.
Baš u tom trenutku u podmor­
ničku trpezariju uđe Hečis. Nosio je
kutiju iz koje su virile novčanice u
svežnjićima
- Već sam na jednake delove
podelio prvi plen - reče on i poče
da deli novac.
Jedan svežnjić pruži i Vinter-
bomu. Ovaj ga uze i strpa u džep.
Pošto podeli novac Heč poče da
govori. Objašnjavao je u čemu je
sigurnost koju uživaju od sada Nji­
hova pretnja Londonu je osnovana
i strašna Sigurno je da niko ne
može pružiti otpor. U pitanju je
samo brzina kojom će banke moći
da sakupe deset miliona fim ti
- Deset miliona?! - začuđeno
uzviknu Sisll
To je samo prva tranša Država
treba da nam isplati punih sto mi­
liona - reče Heč.
- Zašto ne sto milijardi? — oz­
biljno gledajući upita Džordž KejzL
- Toliko Velika Britanija ne
može da plati, a da ne bankrotira.
Sto miliona nam je dovoljno da poč­
nemo. Mi smo ipak rodoljubi i ne­
ćemo da uništimo otadžbinu - sme-
jući se reče Džad HamblebL - Uze-
ćemo gomile dolara rublji, maraka,
guldena kruna franaka... Ceo svet
m'oraće da plaća, redom...
- Zar smo tako moćni? - upita
Sisli Gringl.
- Ml se ne bojimo rata. jer ne­
ćemo ga izazvati kao odmetnici -
objasni Hečis.
- Ali kad dobijemo prvih deset
miliona, već tada ćemo svi biti bo­
gati - upade Vinterbom. - Niko
neće hteti da pogine kad je već bo­
gat
- Ne udaraj na naš moral! - ve­
selo uzviknu Hečis. - Nisi psiholog,
jer inače bi znao da svaki milioner
sanja c tome da bude milijarder. A
nama trebaju milijarde da kupimo
čitav jedan kontinenat i da živimo
u bezbednosti od drugih atomskih
sila No kad zaželimo da stanemo,
mi ćemo se zaustaviti. Ljudi koji
nas vode, znaju šta rade...
- Znači li to da nismo samo­
stalni? - upita Vinterbom.
- Sve je u rukama nas koji smo
ovde. Mi možemo da zapretimo i
svojim ljudima na obali - odgovori
Hečis. - No potrebni smo jedni dru­
gim a Odavde ne možemo da pripre­
mimo sve što nam treba za naš bu­
dući život.
- Već godinu i po dana se grozni­
čavo pripremamo i ništa nije ugro­
zilo naše planove - primeti Albert
Badaf igrajući se špilom karata za
igr^ - To znači da naša družina
odlično radi. Ja ne znam ko su moz­
govi, ali im verujem, jer činjenice
potvrđuju da su bili u pravu. Možda
ni oni ni mi nikada ne bismo ispa­
lili neku raketu...
- Zastranjuješ, Ale! — uzviknu
Hečis, Ako ne počne plaćanje, ispall-
ćemo prvu opomenu. Posle će se
ceo svet čuvati da nas ne izazove.
- Ali to je..; - zausti Badaf, ali
se odjednom nasmeja i ućuta
Svi su razumell da je hteo da
kaže da je to strašno. Svi su to i mis­
lili, pa mu ne zameriše. No svi oni,
sem Vinterboma, brižljivo su oda­
brani. Svaki je bio spreman da uni­
šti deo sveta da bi u onom drugom
bio bogat i moćan.
- Sada o svemu tome ne treba
da razmišljamo - reče Norman
Hečis kao da zna šta im je u gla­
vama — BUdirho veseli, oprezni i
spremni na sve. Kako smo uspešno
započeli, verujte mi da ćemo tako
uspešno i završiti poduhvat
Umesto da spreče razmišljanje o
neprijatnim stvarima Haćove reći
ga podstakoše. Svi su počinjali da
razmišljaju. No niko nije slutio da
tako počinju neslućene muke, koje
će im pritiskati duše sve jače. Rasta-
isr

19. kaće im nerve i nagrizati raspolože­
nje. Te opasnosti su svi slutili, ali ih
još uvek nisu dobro shvatali
- Možda bi trebalo otploviti k
Japanu - reče Ejri Mebin.
Svi ga pogledaše, ali niko ništa
ne reče. Hećisova usta su bila malo
iskrivljena, a pogled sumoran. On
konačno reče:
- Cim pomislite na nešto ružno,
ili što vas zabrinjava, odbacite
takvu misao znajući da ima ko da
brine o svemu tome. A ako vas ne­
što ipak bude mučilo, poverite se
meni. ŽiveU!
m
Iako je bio umoran i uzbuđen,
Donald Sikert je morao da krene.
Na stolu u njegovoj biblioteci nala­
zila se hrpa papira. Bilo je tu ise-
čaka iz novina i časopisa, beleški s
grubo rađenim crtežima i planova
s objašnjenjima, knjižica, fotogra­
fija i zbirki mikro filmova. Pošto
beše pregledao neke mikro filmove
uz pomoć svog projektora spregnu­
tog s optičkim čitačem, on pritisnu
očne kapke dlanovima ruku. Ostao
je tako nekoliko dugih minuta i pri­
tiskao oči, jer to mu je prijalo. Trže
se zbog osećanja da je nešto ustala^
salo vazduh oko njegovog lica.
Vrata biblioteke su se nečujno
otvorila, jer bila su izrađena na na­
ročiti način i na kugličnim leža-
jima umesto šarkL A pokretanje
vazduha izazvalo je lako i brzo kre­
tanje Džejn Vitin^on, koja je kora­
čala lako i brzo obučena u dugu
sobnu haljinu. S blagim talasom
vazduha, koji on osetl na svom licu,
do Luna stiže i zanosni miris koji je
Džejn upotrebljavala, a čijem stva­
ranju je doprineo sam Sikert u svo­
joj hemijskoj laboratoriji.
- Umoran si, vidim - reče
Džejn i stade iza njega, pa se naže
preko njegovog ramena i poljubi ga
pre nego što je on skinuo dlanove s
očiju
Sikert se nasmešt i prstima
15
opipa mesto blizu uha koje je ona
poljubila
- Radujem se što si već stigla -
reče on i obujmi je rukom oko po­
jasa pa je ne ustajući podiže t ^ o
da ju je preneo sebi na krilo.
- Sam mi je već nešto rekao dok
sam smeštala kola - .reče Džejn
Vitington milujući mu vrat svojom
nežnom, prohladnom rukom. - No
ne shvatam šta bi ti mogao da uči­
niš. To je strašno'... Nadala sam se
da preteruješ kad si govorio da je
to mogućeg
- Oni koji su dužni da se brinu o
sigurnosti, potpuno su zatajili -
udahnu Lun. — To je isto kao kad
bi neko iskopao vučju jamu i na
njeno dno postavio oštre koce baš
na mestu gde se igraju deca
- Šta si sve saznao? Pričaj mi -
reče Džejn i premesti se s njegovog
krila u fotelju smeštenu pored
stola.
- Podmornica je oteta odmah
posle ponoći, ali to se taji. Zamisli
samo da se objavi šta može da se
dogodi Londonu — poče Lun. — Mi-
lioni ljudi bi krenuli da beže...
Lun je slikao apokaliptične scene
u slučaju da deset miliona ljudi
krene u bekstvo Iz grada a onda
nastavi:
- Intelidžens Servis. Skotland
Jard, naučne službe i mornarica su
nemoćni. I šta da se preduzme pro-
tivu ljudi spremnih na sve, pa i na
uništenje celog sveta, ako bi im to
bilo moguće, samo da postignu ono
što su naumili Jednostavno, ta pod­
mornica je negde prilegla i čeka
Ako se ne ispuni njihov prvi zahtev,
opomene radi ispaliće prvu raketu
s nuklearnom bojevom glavom. Na-
stupiće katastrofa strašnih raz-
mera čak i ako je ne bace na sam
London...
- Mogu li oni to. Donalde? —
upita Džejn vidno potresena
- Mogu - potvrdi Lun. -
Uveren sam da mogvL
- Šta je osnova tvog uverenja?
- upita Džejn.

20. - To je duga priča, ali pokušaću
da ti kažem ono što je najvažnije -
nastavi'Lun da priča. - Otmičari
atomske podmornice imaju obu­
čenu posadu, a s njima je i izvesni
Geri Vinterborn, bivši oficir za lan­
siranje raketa na jednoj podmor­
nici iste klase. On u svakom tre­
nutku može da ostvari pretnju. A
on je čovek kome je učinjena ne­
pravda. Prosto je izbačen iz morna­
ričke službe zato što je više puta
govorio da su sva nuklearna oružja
u svetu zločinačka i nemoralna.
Možda sada misli-, E, pa videčete
kako izgleda jedna mala nuklearna
učena, pa prosudite šta vi činite
ucenjujući čovečajistvo u celini
Moguće je da taj čovek tako razmiš­
lja, ali i da je jednostavno »prak­
tični« kriminalac koji hoće da se na
lak i prilično siguran načtn do­
mogne neslućenog bogatstva.
- A ko su ostali otmičari? —
upita Džeja
- Ne znamo ih sve. iako ne samo
što ne skrivaju svoja imena, već ih
kazuju da potvrde svoju moć - od­
govori Lun. — U bandi je još jedan
bivši pomorski oficir, koji je radio
na redovnom snabdevanju podmor­
nice, kao član komande. On zna
veoma mnogo. Tvrdi da ima sve
same birane stručnjake i za teh­
niku I za plovidbu.
- Kako se sve to zna? — pitala je
dalje Džejn.
- Imaju svoje ljude u Londonu, ili
negde drugde. Oni su znali i telefon­
ski broj nekih ministara. O otmici
podmornice javili su nekome od
njih u Istom trenutku kada je izvr­
šen napad tamo gde je bila ukotv­
ljena. Odmah su skrenuli pažnju da
uzbuna mora biti tajna - pričao je
Lun. - Oni ne prete samo ispaljiva­
njem rakete, već 1 obaveštavanjem
javnosti o opasnosti koja preti
gradu. Cim su počela da rade mini­
starstva, Predsedniku vlade je stiglo
jedno pismo. Meni je data kopija
Evo, pročitaj.
Lun na stolu nađe list papira i
pruži joj ga. Džejn poče da čita:
»Giospodo,
Obraćamo se svima koji oc^ova-
raju bilo za šta u Londonu i celoj
državi Sami odredite koga da oba-
vestite o ovome, misleći pri tome da
ne izazovete paniku ogromnih raz-
mera. Oteli smo atmosku podmor­
nicu »Zefir<, koja nosi nuklearno
naoružanje. Spremite i isplatite na­
šem emisaru deset mdliona funti u
gotovom. Ako to ne izvršite do dva­
deset časova danas, još u toku noći
ispaiićemo prvu raketu s nuklear­
nom bojevom glavom Nećemo reći
gde će pasti, jer možda ćemo se tru­
diti da pogodimo baš vas, nekoga
od vas, ili manje važan kraj grada
O tome razmišljajte. Prva isplata je
u tako malom iznosu samo zato što
više novčanica ne bismo mogli lako
da preuzmemo. Ovo je i probni deo
poduhvata. Posle ćemo zahtevati
zlato, dijamante, plovila, letUice, iU
bilo šta korisno za sve nas koji go­
spodarimo situacijom
Gospodo, ako sarađujete na na­
čin kojim ćemo biti zadovoljni, ima-
ćemo razumevanja za mogućnosti
jedne države i okrenućemo se dru­
gim evropskim i vanevropskim
državama.
Novac će preuzeti naš čovek na
Tauer Hilu tačno u dvadeset ča­
sova. Svaki pokušaj podvale, praće­
nja našeg čoveka i suprotstavljanja
bilo koje vrste izazvaće našu os­
vetu: ispaljivanje prve rakete s nu­
klearnom glavom. Vredi li pokušati
da se nešto preduzme protiv nas?
Pokušajte i videćete! Grupa »Kod«
- Sta im znači ovo »Kod«? -
upita Džeja
- Verovatno ništa - odgovori
Lim. - Jednostavno su lizeli
kratku, izrazitu reč. Kod je reč fran­
cuskog porekla i znači zbornik ugo­
vorenih znakova za saobraćaj tele­
grafom, signalizaciju, šifrovanje...
- Znam to - prekide ga Džejn.
- Znao sam i ja, ali sam tražio i
moguća druea značenja. Nikad se
17

21. ne zna šta može da koristi - nas-
meja se Lun.
- Sve je ovo na prvi pogled
skoro neozbiljno. Izgleda da ucenji-
vači sve shvataju olako. No kad se
uključi činjenica da su oteli pod­
mornicu i da mogu da ostvare svoje
pretnje... - reče Džejn potresenim
glasom,
- Radio sam nekoliko sati na
ovome i konačno sam zaključio da
planovi otmičara nemaju pukotine.
Svi njihovi saučesnici, koji nisu na
podmornici, mogu mirne duše da
se otvoreno jave Intelidžens Ser­
visu, ili Skotland Jardu. Niko ne
sme na njih staviti ni prst - upade
joj Lun u reč. - S nestrpljenjem
sam tražio neko rešenje. Oni mogu
da nakupe neslućena bogatstva, a
zatim da zahtevaju da se to zabo­
ravi i da niko ne bude pozivan na
odgovornost, ili uznemiren na bilo
koji način.
- Kako to?! - iznenadi se Džejn.
- Ne sme se smetnuti s uma da
je to atomska podmornica u pot­
puno mobilnom stanju. Njome
mogu godinama da prete ćelom
svetu - odgovori Lun.
- Je li tQ najviše što mogu da
učine? - upita Džejn trudeći se da
se savlada.
- Mogu oni i da pokažu zube.
Ako opale nekoliko raketa na iza­
brane ciljeve, zastrašiće sve vlade.
Posle mogu da traže klasično
oružje, slobodu organizovanja svo­
jih ljudi širom sveta.. Nema kraja
lančanoj reakciji zločina. Nb na­
dajmo se da će se naći neka puko­
tina. jer ništa na svetu nije savr­
šeno do te mere da ne može biti i
promenjeno, uništeno - odgovori
Lun,
- A zašto su obavestili baš tebe o
svemu? I ko te je obavestio? — pi­
tala je dalje Džejn sad već sposob­
nija za razgovor o užasnom doga­
đaju.
- Zna se da Artur Markinć može
dp. uspostavi vezu sa nmom 2^tra-
ž.'l sv od njega da se zakune da će
ćutati. i da me poveže sa doktorom
Hobartom.. - odgovarao je Lua
- To je častan naučnik i tvoj obo-
žavalac. Znam to, jer kad god sam
ga srela, govorio mi je o tome -
upade mu Džejn u reč.
- Ne slažem se s nekim njegovim
filozofskim tezama, ali kao čoveka
ga veoma cenim - pričao je Lun
dalje. - Njega je Markinć uzeo u
svoja kola i vozio ga dok nije bio
siguran da ga niko ne prati i da
sam se ja našao iza njegovih kola.
Posle sam ga ja preuzeo kod Bruk
Grina- Primio sam ga u kola i on mi
je predao kopiju učene. Upozorio
me je na rizik koji je vlada preuzela
obaveštavajući me o svemu, iako
sam ujedno progonjena i optuži­
vana ličnost.
- A šta očekuju od tebe?
- Samo da kažem šta mislim
- Pa šta si odlučio?
- Već sam nešto i preduzeo -
odgovori Lun. - Javio sam da za
sada moraju izvršiti sve zahteve
otmičara Obećao sam da neću rizi-
kovati ništa, a preduzeću nešto.
- Možeš li mi reći šta smišljaš?
— upita Džejn zabrinuto ga gleda^
jućL
- Osmotriću izdaleka tu isplatu
učene - odgovop Lun.
♦
U devetnaest i trideset časova
mogao se videti živahan starac s
tankim štapom ukrašenim srebr­
nom orlovom glavom, koji je išao
po Tauer Hilu. Sišao je do Kraljiči­
nog stepeništa, okrenuo se i prošao
gatom, pa se popeo do prilaza
Tauer Bridžu. Cesto je prilazio po
nekom prolazniku, ili.posmatraču i
nešto pitao, smeškao se i klimao
glavom pa odlazio dalje. Tako je
opet obišao zidine Tauera osmo­
trio oba parkirališta u blizini, za^-
rivao u ulice i opet se vraćao. Ko­
načno je stigao opet na Trihiti
skver i seo na klupa Naslonio je
glavu na dlan desne ruke i činilo se
da je zadremao. Druga ruka bila
mu je u džepu 1 pokretala se tako

22. da je izgledalo da je to obično sta-
račko drhtanje.
Međutim, to nije bio starac, već
dobro maskirani Donald Sikert
Dok je sedeo na klupi pomoću
jedva vidljive slušalice zadenute u
desno uho slušao je nešto uz pomoć
svog džepnog primopredajnika naj-
'savremenije Izrade. Levom rukom
je okretao dugme za talasne dužine.
Dok je do malopre šetao oko kule.
»delio« je mikro primopredajnike.
Nekima je u prolazu vešto prilepio
mikro uređaj, a s nekima je poraz­
govarao i te trenutke iskoristio da
ih »ozvuči«. Ovoga puta upotrebio
je naročito izrađenu seriju primo­
predajnika, od kojih je svaki imao
drugu dužinu emitovanja, a njegov
primopredajnik je bio podešen
tako da ih prima onim redom ko­
jim su »razdeljeni*.
U jednom trenutku čuo je glas
Džejn Vitrngton.
- Čuješ li me. stari moj?
Lun izvuče levu niku iz džepa i
ne menjajući položaj glave odgo­
vori:
- Čujem, najlepši cvete ovoga
sveta!
- Završila sam »raspodelu« i
sada slušam - nastavi Džejn.
- Da Ii si šta važno ćula?
- Još ništa. Sedim kod ulaza u
kulu.
- Nastavi sve kako smo se dogo­
vorili - zaključi Lun i vrati ruku u
džep nastavljajući da pomera kru­
žić za skalu.
Tražio je vezu i^-M akfersonom ,
koji je takođe te večeri neprimetno
prikačio primopredajnike dvade­
setorici ljudi i dvema ženama. Preo­
stale xive linije od dvadeset i četiri
-na njegovom uređaju služile su za
ve20i s Lunom i Džejn. Prva se nala­
zila na početku, a druga na kraju
minijaturne skale. Isto tako su bili
podešeni primopredajnici kojima
su se služili Džejn i Lun. Tako nije
bilo teško, i bez gledanja na skalu
uspostaviti vezu.
- Konačno, zadnjeg mu gavrana
u Taueru! — uzviknu Samjuel Mak-
ferson. - Taj svet malo govori veče­
ras, a baš sam birao parove i one
koji su mi izgledali kao da nekoga
čekaja Malo pre sam prilazio jed­
nom taksiju...
- Da li si čuo nešto važno? -
prekide ga Lun.
- Pa zato i pričam, milion mu
muka - odgovori Makferson. -
Tim teiksijem se dovezao jedan ku-
štravi, plavokosi momak u prošive-
nom modrom prsluku, čiji rukavi
su svetloplavi.
- Šta je s njim? - upita Lun.
- Ja sam tobože hteo da zaku­
pim taksi, iako se to ne može na
donjem stajalištu... - pričao je
mornar.
- Skrati! Znam šta si učinio, pa
reci šta si čuo - prekide ga Lun
koristeći mogućnost primopredaj­
nika da emituju i primaju istovre­
meno kao radio telefoni,
- Ne daš čoveku ni da porazgo­
vara, milion mu milja okeanskih
pustoši...
- Šta si čuo? - ponovi Lun.
- Momak je rekao vozaču da će
tačno u osam sati utovariti neke
kofere, pa će ići dalje - konačno
reče Makferson.
Lun pogleda sat Bilo je sedam
minuta do dvadeset časova. Lepo
veće bilo je privuklo dosta šetača i
stvorila se prilična gužva svuda
oko kule, a naročito kod paba r oko
parkirališta taksija.
- Poslušaču i ja tog momka pri-
mopredajnikom -parnim tvome.
Reci gde se nalazi na skali - reče
Lun ustajućL
- Na pretposlednjem zarezu. Ost­
aje samo veza sa Jijom... Znaš već
- odgovori Makferson.
- Nastavi, a ja ću obići tog
momka. Vidiš Ii ga gde je sada?
- Stoji tačno na uglu Tajms
Strita i Tauer Hila - odgovoj^ mor­
nar. -
Lun je odmah zatim geguckao niz
Tauer HiL Ugledao je momka, koji
19

23. se smešio i pokretao telo kao da
prati neku svoju nečujnu svirku.
Kad se nađe pored njega, Lun zai­
sta primeti da plavokosi mladić
ima skupljena usta kao da zviždi,
ali zvižduk se nije čuo, možda zbog
vreve i što je bio dosta tih. Toga tre­
nutka priđe mu lepa tamnoputa
devojka. Imala je dugu bujnu kosu
delom smotanu u krunu oko glave
vezanu tankim pletenicama splete­
nim od preostalih pramenova No­
sila je nekakvu bluzu od resa i ruži­
časte platnene pantalone.
Lun z^stade kao da posmatra
obližnji restoran. Toga trenutka
proveravao je da li je dobro uhvatio
mikro primopredajnik prikačen
tom mladiću.
- Tačni si, Efi - reče mladić. -
Imaš li šta da mi kažeš?
- Sve ide kako treba - odgovori
devojka
Po pokretanju njenih usana Lun
oceni da to govori ona, pa se po-
mače malo dalje i osloni se na zid
pod stepeništem. Izgledalo je kao
da ga je odjenom savladao umor.
pa je zastao oslonjen na štap.
- Jesi li videla ostale? - upita
mladić.
- Bile su tačne. Val je obišla svoj
deo prilaza, a Kerolajn svoj. Obe
tvrde da ništa sumnjivo nisu mogle
da primete. Srela sam samo Glorlju
Cerston. Iznenadila se što me vidi i
pitala me je da li se viđam s tobom
- pričala je devojka
- Skrati, vreme je da priđem
automobilu. Dakle, misliš da nema
opasnosti?
- ^ozi& š napred, a ja ću vozaču
taksija reći da te prati. Valerija
Marten i Kerolajn Oven pratiće me
kako je i zamišljeno. Tako nam ne
može izmaći ništa. Ali i ako nas
uhode, baš me briga. Verujem Či-
lisu, jer taj zna šta radi - zaključi
momak i pođe ka taksiju,
Lun beše uključio svoj minija­
turni magnecdiGn, snimio
svaku reć koju su izgovorili pJavc-
kosi mladić i tamnoputa devojka.
?J)
Sada je izdalje motrio mladića, koji
uđe u taksL Luna iznenadi to što je i
sada čuo mladićev glas. On se javlja
nekome pomoću radio uređaja slič­
nog Lunovom.
— Nisam primetio ništa sum­
njivo - govorio je mladić. - Da,
ovde je Stiv... Stiv Brejmer... Kakve
su to smetnje?... Stiv, Stiv Brej-
m erl.. Do đavola, bežim dalje, jer
vreme e... Pokušaću da se javim
malo kasnije, pošto preuzmem
robu... Da, posle!
Taksi pođe napred i stade uz ploč­
nik naspram severnog zida
tvrđave. Tamo se nalazio jedan
kombi Dva čoveka su stajala kod
zadnjih vrata automobila Iz taksija
istrča mladić i sasvim izbliza im
reče:
— Vi očekujete mene, znam to.
Volim što pada sneg.
Lun odmah shvati da je to »Volim
što pada sneg« sada pred početak
leta moglo da bude samo lozinka.
— Hoćete li nam i vi pomoći u
pretovaru? - upita jedan od onih
IjudL
— Dajte mi prvi kofer — reče
mladić, čije ime Stiv Brejmer Lun
beše zapamtio.
Bila su četiri poveća kofera. Lun
oceni da su dobro nabijeni novčani­
cama. jer su ih ljudi s naporom no­
sili To što ne postoje novčanice
krupnije od dvadeset funti mnogo
puta je zadavalo teškoće, jer da bi
se poneo milion u novčanicama od
jedne do dvadeset funti trebalo je
uložiti dosta napora. A ovde se ra­
dilo o svih deset miliona.
Cim utovariše kofere, dva napred
j dva između sedišta i prednjeg nas­
lona pozadi u taksiju, mladić na­
redi;
— Vozite Ist Smitfildoml
A malo kasnije pokaza svetlosivi
sandbom i objasni vozaču da prati
ta kola. koja neće izmaći, jer de­
vojka koja vozi fn.jdiće se da ostane
pred taksijem. Lun je sa žaljenjem
gledao za taiisijem iz koga je sve
teže dopirslO ^-mitovanje reći, pa se

24. konačno izgubL On je bio dao obe­
ćanje da neće pratiti ucenjivače,
niti na bilo koji način prekršiti nji­
hove jasne i grube zahteve.
Pošto obavesti Džejn i Makfer-
sona da se vrate tamo otkud su kre­
nuli, Lun pođe do najbliže tele­
fonske govornice. Okrenu jedan
broj i odmah dobi vezu.
- Ovde Hobart! - javi se čovek s
druge strane.
Bilo je očito da je očekivao poziv.
- Želim da se vidimo, doktore —
reče Lun.
- Više bih voleo da me prisnije
oslovljavaš. Zar nisam bio za tebe
samo Lajonel, a ti za mene Donald?
- odgovori Hobart. - Hoćeš li da
dođeš k meni, ili da ja potražim
tebe.
- Pre nego što se nađeno traži od
najmoćnijih ljudi koji znaju šta se
događa da mi se što pre istraže po­
daci o nekim licima - reče Lun.
- Mobilno stanje je svuda gde bi
moglo da bude nužno. Samo kaži 1
pokrenućemo neprlmetno pola Lon­
dona — odgovori dr Lajonel Ho­
bart. - Imam olovku, a mogu i ma­
gnetofon da uključim i snimim
svaku tvoju reč. Stvorili su mi sve
uslove i dali časnu reč da me neće
ni ometati, ni uhoditi, ni prisluški­
vati Kad im je prpa, onda se drže
date rečL Sami ne znaju šta bi podu­
zeli, pa se hvataju za tebe kao utop­
ljenik za penu na vodi.
- Dovoljna ti je olovka, Lajonele
- poče Lua - Beleži: Stlv Brejmer,
Efi Mortlok, Valerija Marten, Kero-
lajn Oven i Glorlja Cerston. Treba
nii sve o njima, a naročito adrese,
zanimanje, mesto zaposlenja, poz­
nanstva i sve drugo iz čega bi se
mogao izvući kakav zaključak.
- Mogu li odmah da prekinem i
da tražim podatke? - upita doktor
filozofije kao da je rutinirani detek­
tiv.
- Prekini vezu i radi, a ja ću još
nešto da pogledam, pa ću da dođem
K tebi - zaključi Lun.
On se nadao da će Brejmerov
mlkro odašiljač proraditi u blizini
nekog releja za pojačanje emisija,
pa će još nešto uhvatiti osetljivl i
usavršeni Lunovl uređaji u skrovi-
štu.
Kad je stigao tamo i spustio se
kroz garažu u prvi podzemni hod­
nik, otvori skriveni kapak i pogleda
signalnu tablu. Dve sićušne lam­
pice uz slova S U bile su upaljene,
što je značilo da su Sam i Džejn sti­
gli. Džejn zateče kako proverava
rad magnetofonskih linljei, koje su
na sto dvadeset kanala pratile sve
što se moglo emitovati sa podmet­
nutih mikro otpremnika prikače­
nih nepoznatim osobama oko
Tauera.
- Jesi li nešto otkrila? - upita
Lun kad stiže u radio sobu.
- Tek sam stigla — odgovori
r)žejn. - Zajedno možemo brao da
proverimo sve kanale. Pokazalo se
odličnim to što si ugradio pokazi­
vače za obavljeno snimanje. Istina,
mali broj odašiljača ovoga puta
nije ništa emitovao, jer su »obele-
ženi« nosioci ostali sami i ne izgova­
rajući ništa.
- Ti pretražuj prvu polovinu, a ja
ću drugu - reče Lun.
To je značilo da ona povrati i
presluša prvih šezdeset, a on dru­
gih šezdeset linija. No kako je bilo
upotrebljeno samo oko sedamdeset
»stenica«, svakome je ostajalo po
trideset do četrdeset linija. Neke
nisu bile ništa snimile. Pojedine
trake su slušane dok se brzo
okreću. Kada bi se čuli piskavi, »zbi­
jeni« zvuci, onda se ta traka pusti
da se okreće kako treba, za sluša­
nje. Visoko automatizovani Lunovl
uređaji, koji su nastali spajanjem
najboljih svetskih radio uređaja 1
elektronike od Japana do Kanade i
od Francuske do Australije.
Ipak e prošlo više od tri četvrt
sata dok Lun nije čuo jednu reče­
nicu, čiji prvi deo ga nije pokrenuo,
ali na čiji drugi deo se trgao.
21

25. - Halo, kapetane! Jesi li se iiže-
leo svoje Glorije? Ja sam mislila da
ćeš biti na jahti i tešila sam sebe;
»Slušajte, gospođice Cerston, pa ne
možete svake noći biti u zagrljaju
jednog pomorca On mora i da
plovi...« - govorila je uzbuđenim
glasom devojka.
- Prošle noći sam bio na jahti, a
sada smo se ukotvili na Temzi, pa
sam došao da pogledam kako teku
poslovi. A ti, zašto si ovde? - pitao
je muškarac.
- Ne mogu ništa da ti kažem...
Hari bi dao da me bace u Temzu
dobro uvezanu u džak i s dosta sta­
rog gvožđa oko vrata, ako bih
brbljala - odgovori Glorija Cer­
ston.
- Dakle, po Harijevom naređe­
nju?- .. Hari Cilis... Čudan je to ćo-
vek - govorio je pomorac. - No ne
govorimo više o tome, jer u istom
smo drjštv'ii. Jesi !i obavezna da uči­
niš još nešto večeras?
- Ne, ništa. Moram do dvadeset i
dva časa da stignem do Hamersmit
Bridža. Pod mostom, na izlazu iz
Kvin Kerolajn Strita ćekaće neka
jahta, koja nosi ime »Neli«. Treba
da se ukrcam na nju - objasni de­
vojka.
- Pa to je moja jahta - nasmeja
se kapetan. - Prošle noći se zvala
drugačije.
- Zašto ste menjali ime, dragi?
Je li se u tvoje srce uselila kakva
Neli? - upita tobože s tugom de­
vojka.
- Ne, nije - odgovori kapetan.
- Samo smo prošle noći nosili
jedno ime. a pre toga je jahta dobila
ime od ranijeg vlasnika. On ju je
nazvao »Neli*. Još mu nije ispla­
ćena. Sada nećemo imati novčanih
teškoća.
-,O n d a da idemo zajedno? -
upita devojka.
- Naravno! Noćas će na jahtu
stići više gostiju. Treba da smo na
okupu - odgovori kapetan, - Do-
’'ukli smo i jedan veliki i luksuzni
1 otorni čamac tipa »riva«. Izrađen
^2
je u Italiji i veoma je lep. Njime se
služila jedna devojka, kojoj sada
neko vreme čamac ne treba To je
pravi brodić. Ima kabinu kao
rajsko gnezdo. Sada ja određujem
kako će se koristiti. Naravno,
daću ga tebi.
- Ali ja ne znam da vozim ča­
mac. Sam znaš da ne vozim čak ni
automobil - primeti devojka.
- Naućićeš - reče muškarac.
Posle toga nisu rekli ništa važno.
Međutim, Džejn beše uhvatila deo
r ^ o v o r a Štiva Brejmera Nestrp­
ljivo je čekala da Lun završi sliaša-
nje trake koja ga je zanimala, pa
mu pokaza gde da prekopća svoje
slušalice. Onda je on u jednom tre­
nutku ČUO:
- Kako je bilo. Štive?
- Sve u redu. Nismo nigde odstu­
pali od vašeg plana, gospodine Ci-
lise. Niko nas nije pratio, siguran
sam u to - govorio je Brejmer. -
Kofere smo iskrcali i eto ih tamo
gde stoje one tri devojke. One su
radile besprekorno.
- Možete li doneti sve kofere od­
jednom? - upita Cilis.
- Vrlo su teški. Sta je u njima -
reče Brejmer.
- Znaćeš večeras. Sačekajte, a ja
ću poslati još dva čoveka, pa za­
jedno dođite ovamo. Na izlazu iz
ove ulice kod lukobrana je ukotv­
ljena jahta »Neli« Ukrcajte.se i ost­
anite na straži uz kofere dok ja do­
đem. Vefujem da ću stići ćim se ukr­
cate - zaključi Cilis.
Malo kasnije od Brejmera nije sti­
zalo emitovanje. Lun s čuđenjem
zaključi da na jahti rade skrem-
bleri, smetači emitovanja Dakle,
tamo su ukrcani ljudi s odličnom
tehnikom. Neko vreme Lun je ćutao
smrknut i zamišljen, a onda se trže
i reče:
- Ja moram do te jahte, a ti ćeš
me zameniti kod našeg filozofa. Dr
Hobart je divan čovek. Tražio sam
da on od Skotland Jarda Inteli-
džens Servisa i drugih tajnih službi
pokuša da sazna sve što

26. se može o Štivu Brejmeru, Efi Mort-
lok, Kerolajn Oven, Valeriji Marten
i Gloriji Čerston. No sada se svi oni
ukrcavaju na neku jahta Ipak, ti od
doktora Hobarta uzmi ono što bude
dobio u toku noći, a ja ću sa Samom
do jahte - izloži Lun svoj brzo
stvoreni plan
IV
Dok su sedeli u automobilu zau­
stavljenom na desnoj obali Temze,
naspram jahte »Neli«, koja je bila
uz dok na levoj obali, Samjuel Mak-
ferson je redao tihe, ali sočne i slo­
žene psovke, a Donald Sikert slušao
prenos preko svog primopredaj-
nika. Čuo je svaki šum i glas oko
Džejn Vitington, koja je bila oprem­
ljena istim takvim minijaturnim
radio uređajem.
Bilo je dvadeset i dva časa i dese­
tak minuta kada je ona stigla u
stan doktora Lajonela Hobarta. On
reče:
- Radujem se što vas vidim, go­
spođice Vitington, ali očekivao sam
Donalda
- Dogodilo se nešto zbog čega
nije mogao da dođe, jer izgubio bi
dragoceno vreme pa je poslao
mene. No ipak je on na neki način
prisutan. Čuje nas i može da u sva­
kom trenutku uspostavimo vezu -
reče Džejn i pokaza zlatnu kopču s
briljantima na zapučku svoje svi­
lene bluze.
Bili su tamo dobro skriveni mini­
jaturni mikrofon 1antena.
- A tako... Znači vi sve znate —
reče dr Hobart.
- Znam - potvrdi Džejn. - Sma­
trate li da je to pogrešno?
- A ne! Razumljivo je da Lunu
trebaju vaša i MaJifersonova po­
moć - odgovori filozof. - No uz­
gred sam pomislio kako se polako,
ali nezadrživo širi krug upućenih u
strašnu tajnu. Već se prave planovi
ko bi. pored Kraljice, trebalo da
napusti London. Ljude kojima ver-
uju imaju članovi vlade, ali i banda
otmičaiTEL Poveravaju se... Cak i ja
s naporom sprečavam samoga
sebe da ne razgovaram s nekim
vrlo značajnim ljudima...
- Možda nije dobro da vodimo
uopšte razgovor - upade mu u reč
Džejn. - Donald očekuje da mu ka­
žete šta ste saznali od vladinih
službi o Štivu Brejmeru, Efi Mort-
lok, Valeriji Marten, Kerolajn Oven
i Gloriji Ćerston.
- Nešto podataka je dobijeno.
Prvo da isključimo Gloriju Cerstoa
jer o njoj policijski i obaveštajni
kompjuteri ne sadrže ništa — poče
da izlaže dr Hobart - O Štivu Brej­
meru se zna da je mlad čovek sklon
pustoloAanama, ali i zločinu. S polici­
jom je dolazio u sukob prilikom
pokušaja da stvori četu plaćenika,
koji bi za novac ratovali u Africi.
Posle toga bio je pod sumnjom da
se bavi ucenama, aU je pušten zbog
nedostatka dokaza. Već dve godine
u speva mu da ne p adne u ruke poli­
cije zbog sukoba sa zakonom
- A devojke? - upita Džejn.
- Treba da dodam još to da je
viđen u društvu izvesnog Harija Ci-
Usa - nastavi dr Hobart. — To je
čovek koji je nedužan bio optužen
za pokušaj ubistva i pljačku, pa je
odležao sedam godina na robiji pot­
puno nevin. Sada ima trideset i tri
godine, ali izgleda kao da ima
skoro dvadeset više. Izboran je. nes-
rećan i ogorčen. Dobio je odštetu,
ali to mu nije moglo nadoknaditi
sedam godina robije. On radi kao
slobodni stvaralac modela muške
odeće, jer bio je krojač pre strada­
nja Nedavno je pokušao da stvori
detektivsku agenciju, ali poslovi mu
nisu krenuh. Iako je na robiji bio
nevin, policija ga drži pod prismo­
trom. ..
- Ali to je nepravedno, jer sami
kažete da je bio nevino osuđen -
primeti Džejn.
- On se žalio na to, pa je iskazao
i snažnu mržnju protivu policije,
sudstva i vlasti uopšte. Toliko o Brej­
meru i Cilisu. A sada o devojkama,
jer sve tri o kojima se nešto zna su
Š23

27. neudate - nastavi dr Hobart - Efi
Mortlok se često viđa sa Štivom
Brejmerom, ali nije njegova stalna
devojka. Efi dobija pomoć od rodite­
lja, koji žive na imanju. Oni veruju
da ona uči urarski zanat, koji jedva
više i da postoji u Londonu. Pone­
kad zarađuje kao starleta u filmo­
vima za reklamu i igranim, a pone­
kad se »spusti« i do prodaje svojih
draži Dakle, nije stalna prostitutka
i baš zbog toga je upadala u nepri­
like, tuče, demoliranja lokala i
slične gužve, gde je intervenisala
policija. Zato je i poznata, odnosno
zapisana u pamćenju policijskih
kompjutera
- Dakle, nije čudo što se ona
našla.. - zausti Džejn. ali naglo
ućuta
- Šta ste hteli da kažete? -
upita skoro strogo dr Hobart.
- Možda su moji zaključci su­
višni, pa sam se uzdržala, jer radi
se o dragocenom vremenu - odgo­
vori Džejn. - A htela sam da ka­
žem kako nije čudo što se i ona
našla na mestu preuzimanja novca
kod Tauera.
- Ona a možda ni Brejmer, ni
ostali ne znaju šta su preuzeli - pri-
meti dr Hobart. — No da nasta­
vimo. Valerija Marten je Francuski­
nja, koja je prlmUa britansko držav­
ljanstvo, jer je neko vreme bila
udata za izvesnog Džada Hamble-
blja To je čudak koji se bavio svim i
svačim. On je varijetski opsenar, at-
leta, učitelj borilačkih veština kas­
kader u filmovima... Poznato je da
je on stvorio čitav sistem borbe uz
pomoć metalne rukavice koja se
nosi na levoj ruci. No kako je to opa^
sari način borbe, strogo je zabra­
njen. Zbog toga je on i hapšen, jer
bilo je teških telesnih povreda,.
- Trenutak! - prekide ga Džejn.
- Lun daje neki signal. Hoću da
mu se javim.
Kad dr Hobart ućuta, ona se javi
Lunu, koji joj reče da se žuri i neće
moći da održava vezu. pa želi vrlo
kratko da čuje šta se zna o ostalim
24
devojkama a zatim da zamoli još
nešto.
- I daj direktnu vezu Lajonelu -
zaključi Lim. - Ti ćeš moći da čuješ
naš razgovor. Posle razgovaraj s
njim šta nađete da treba jer mi
moramo da usmertmo pažnju na
drugu stranu. Sam se nada da će
biti i štogod gužve.
- Molim vas da se čuvate - reče
Džejn. - Evo, dr Hobart može da te
čuje.
- Slušam - reče Lun.
- One dve devojke. Kerolajn
Oven i Valerija Marten su skoro
istovetne po postupcima i kretanju
sa Efi Mortlok. Jedino njih nema ko
da pomaže. Cesto su radile zajedno
kao starlete. a i druge poslove.
- Verujem da će mi mnogo kori­
stiti sve što si večeras ispričao —
reče Lun. - Sada pokušaj još da
doznaš ima li što opširnije o Hariju
Cilisu. Neka se prikupi sve što se
zna, ali neka ga niko ne prati. On je
neka važna spona Treba da se zna
njegova adresa...
- Već je znam - upade dr Ho­
bart. - Ima zasebnu staru kućicu
na Čerlng Krosu, Vest Strit sto trL
- Upamtiću — reče Lun.
- Ima li još šta važno, doktore?
- Počele su pripreme da grupa
naučnika, kojoj i ja pripadam, ra­
spravlja o otmici podmornice. Biće
to neka vrsta tajnog naučnog save-
tovanja, kakvo još nikad nije odr­
žane. Vlada želi da zna šta misle fi­
zičari. hemičari. geolozi, pa 1 filo­
zofi. ..
- Oprezno i do viđenja doktore!
- uzviknu Lun i prekide radio
veza
- Ja mislim da mi nećenio moći
da nastavimo koristan razgovor -
reče Džeja - Najbolje je da se ja
nađem tamo odakle bih mogla ne­
što da preduzmem. Vama ostavljam
poseban uređaj, kojim bismo mogli
da uspostavimo vezu, ako zatreba.
Ona dade dr Hobartu maleni pri-
mopredajnik i objasni mu kako se
njime služi. No to je bio poseban

28. uređaj, pa se nije uključivao u
glavni Lunov sistem radio veza,
koje su imale naročite izmenjivače
tako da neko sa strane nikada nije
mogao da uhvati neku reč, jer sve
se čulo kao nerazgovetno zujanje.
Za povremene veze s pojedincima
služili su uređaji kakav je Džejn
dala dr Hobartu.
Džen se vra,ti u sklonište i natera
sebe da spava, jer svakog trenutka
moglo se dogoditi da je probude si­
gnali Lunovog poziva
- Šta će ovoliko devoiaka na
jahti? - glasno se pitala Efi Mort-
lok stojeći sa Kerolajn Oven i Vale-
rijom Marten u uglu brodskog sa­
lona.
Baš u tom trenutku do njih stiže
Stiv Brejmer. Svaku pozdravi na
drugi, ali prilično nepristojan na­
čin, pa reče:
- Vas tri ste sada važne ličnosti
Komandovaćete!
- Kako to misliš, dragi? - upita
Efi Mortlok.
- Milo mi je što me tako prisva­
jaš - nasmeja se Brejmer. - Samo
neka tako bude i kad nastane osku­
dica u devojkama.
- Šta izvodiš? - upita devojka i
lice joj se smrači
- Vas tri idite u kapetanovu ka­
binu. Tamo treba da dobijemo svoj
deo plena i naređenja šta treba da
radimo.
- Naređenja?! — začuđeno reče
Valerija Marten. - Pa ja sam se
rastala s Džadom zato da mi niko
ne naređuje.
- Sada smo mi gusarska morna­
rica - nasmeja se Stiv Brejmer. -
Mislim da ćeš uskoro videti svog
bivšeg muža. Kako ti se to sviđa?
- Ja i Džad se i sada ponekad
nađemo... Ne slažemo se u načinu
života, ali u krevetu - odgovori Va­
lerija Marten.
Prekide je glasan smeh prisutnih.
- Požurimo, devojke - pozva ih
Stiv Brejmer. - Ostale ženske ne
znaju šta se događa s njima. One
dobijaju hrpe novčanica i spremne
su da s takvom nagradom siđu i u
sam pakao. A biće im lepo...
- Sta treba da rade »kamene!« iz
Sohoa? Kome one mogu da kori­
ste? - pitala je Kerolajn Oven, ali
joj niko ne odgovori
*
- Učestvovala sam u poslovima
koje ne razumem, prenosila poruke
koje na shvatam i danima čekala
da me neko pozove - pričala je Glo-
rija Cerston ispružena pored kape­
tana jahte Džošue Ledloua. — Je­
dino je istina da sam dobijala i ne­
što novca, pa sam mogla da sače­
kam dok te opet vidim. Ja te volim i
neću da idem s drugim ljudima,
makar bila gladna...
- Bićeš bogata i znaćeš šta radiš
- tiho joj reče Ledloa — Sada tre­
ba da se obučemo i da pređemo na
jahta Da znaš da upravljaš ovim
motornim čamcem, koji može da
plovi i na otvorenom m ont ostavio
bih te ovde da se odmaraš. Ovako
tu moram da smestim jednog mor­
nara, a nas dvoje delićemo moju
kabinu na jahti
- Sta je to?... Kroz okno se pome-
rilo nešto kao zmija — trže se Glo-
rija Oerstoa
- Učinilo ti se, jer često se od
vode odbije neki otsjaj — odgovori
Ledlou. - Zmija u Temzi nema, a
osetili bismo da se na čamac popne
i veća mačka. Hajde da se obu-
čemo...
- Ne shvatam zašto me muči
neki strah — reče devojka. - Ni­
sam se ničega plašila sve do ne­
davno. Pa šta, mislila sam, ako za­
padnem i u neprilike. Živim kako
hoću, a to nije bez rizika Ali sad a..
Možda je to neki instikt Šta mi to
počinjemo, Džošua dragi? "
- Pričaću ti noćas u kabini
- Znači da ćemo prenoćiti ovde.
- Zaključuješ 11 to iz mojih reći
da ćemo biti zajedno u kabini? Vidi
se da malo znaš o plovidbi Isplovi-
ćemo, ali ćemo moći i da spavamo
- govorio je kapetan Ledlou obla­
čeći se. - No treba da te upozorim
da smo zajedno u opasnom poslu.
25

29. DaMe, tvoji instlktl te ne varaju
Imaćeš i nove obaveze i dužnosti
Možda će se od tebe zahtevati
mnoge žrtve, ali ti ih prihvatL To
je način da budemo basnoslovno
bogatL
- Ne razumem... Za veliko bo­
gatstvo treba velika pljačka A šta
mogu ja da pomognem u takvom
poduhvatu? - upita devojka.
- Kad se ima mnogo novca, onda
poraste vrednost stvari, ljudi, uživa­
nja. .. Neće biU pljačke. Bogatstvo je
već obezbedeno, a prvi mllioni funti
su u našim rukama - ispriča Led-
loa
- Milioni?! Valjda nismo odneli
blago iz Tauera?! - začudi se de­
vojka pomislivši na večernji posao
oko drevne kule.
- Više smo uzeli... Više nego što
Tedi blago u riznicama Tauera —
nasmeja se kapetan. - I što je još
važnije možemo da uzimamo ko­
liko zaželimo.
- Hiljade funti?
- Milione!
- Šališ U se?
- Cak i milijarde - nasmeja se
kapetan. - Ali dosta priče i haj­
demo sada. Prvo ćemo sići na
obalu, pa ćemo mostom na jahtu.
Ona se brzo obuče i pope se za
njim baš kad je on uzetom za veziva­
nje približio čamac uz kej. Držao
je uže dok ona siđe, pa i sam skoči
na obalu. Čamac se opet odmače.
Dok su se kapetan Ledlou i Glo-
rija Cerston peli na brod izgledalo
je da je voda uz korito broda donela
neku tamnu loptu. No s broda je
niko nije mogao da ugleda, a oni
koji su dolazili nisu osmatrali
tamne senke na vodi uz sam most
Dva stražara, jedan na pramcu i
drugi na krmi jahte budno su mo­
trili i na sam brod i na prilaze. De­
žurni na kapetanskom mostu pazio
je da mašine budu spremne za po­
kretanje i posada na svojim me-
stima. Ali nlko nije primetio da se
jedna senka pokreće ispod mosta.
Obučen u naročito lako odelo pd
26
gumiranog tankog platna i s roni­
lačkom maskom na licu Lun je bio
zaštićen od prljave vode Temze, ali i
od pogleda u toku noćL Na rukama
i uz pomoć snažnih mišića on se
peo s donje strane mosta, a na pa­
lubu je ispuzao u trenutku kada su
stražari bili okrenuti na drugu
strana
- Stigao sam na brod - šapnu
Lun u mikrofon svog prlmopredaj-
nika - Da li me čuješ. Same?
Nije bilo odgovora, što je značilo
da su na brodu postavljeni i uklju­
čeni jaki smetači, koji ometaju bilo
kakvo prisluškivanje uz pomoć ra^
dio tehnike, a i radio veza sa samog
broda nije mogla da radi dok
skrambleri smetaja No Lun je pred-
video i tu mogućnost i sa Samjue-
lom Makfersonom se dogovorio o
svemu. Stari mornar trebalo je da
ostane na drugoj obali u automo­
bilu i odatle osmatra čamac i jahtu,
koje je Lun želeo da posetL
Malopre, dok su na snažnom i
sada vezanom čamcu razgovarali
kapetan jahte »NeU« i lakomislena
devojka Lun je bio dopUvao 1doro-
nio do čamca Preko ivice i kroz
malo okno na kabini on je provu­
kao cevčicu koja je samo njemu poz­
natom tehnikom pneumatike pre­
nosila jasno svaki zvuk otuda To je
bila ona »zmija« koju je primetila
Glorlja Cerston. Već taj razgovor
uverlo je Luna da je imao ne samo
dosta veštine, već i mnogo sreće da
tako brzo dospe na trag bandi
kakva se još nije javljala u istorlji
sveta Istina mnogi su predskazi-
vali mogućnost da zločincima uspe
da se domognu atomskog oružja
radi ucenjivanja
O tome je rezmišljao Lun kliz-
nuvši u senku ka kabinama na pa­
lubi Već znatno iskustvo s brodo­
vima, koje je sticao uz starog mors­
kog vuka Makfersona pomoglo mu
je da nađe ulaz na kome neće biti
primećen i da proceni raspored
kabina razne namene. Tek sada je
shvatio da je »Neli« velika temeljita

30. ahta od mnogo više tona nego što
e to Izgledalo Izdaleka. Imala je sa-
on, radio kabinu, restoran s kuhi­
njom i mali bar sve aa-paiubi Pro­
storije na gornjoj palubi iza kape­
tanskog mosta pripadale su ofici­
rim a Osam kabina, dva brodska
magacina i pomoćni boksovi bili su
raspoređeni ispred i iz^ mašinskog
prostora pod palubom.
Skrivajući se iza stepeništa koje
je s palube vodilo na kapetanski
most Lun osmotri. Ja^ita je bila jače
osvetljena svetlima s obale, nego
svojim sopstvenim. To je na drugoj
strani, prema sredini reke, stvarao
mračan prostor. Lun odluči da se
domogne stražara na krmL Izne­
nada ga napade i onesvešćenog
uvuče u podna vrata. Bio je to stasit
momak u platnenim pantalonama,
mornarskoj majici i kratkom kapu-
tlću, zbog večernje svežine. Bio je
naoružan pištoljem
Lunov gnjurački kostim beše se
ocedlo i on povrh njega navuče
momarevo odalo, pa onesvešćenog
momka vezanih konopima gumu
iza sanduka Džepnom svetUjkom
Lun osvetu natpise. Bili tO SSII-
duci s hrfLUSIn, pićem i voćem. Da­
kle, jahta je bila opremljena i za
dužu plovidbu. Okolnost da je brod
građen s namerom da posluži kao
luksuzna jahta koristila je Lunu, jer
ovaj deo broda zbog svog tereta bio
je odvojen od kabina za putnike i
posada Odavde su kuvari i kelneri
mogli da uzimaju hranu i piće ne
smetajući onima koji su na jahti
radi odmora i uživanja Taj deo
imao je i donji prolaz, ispod kabina
a po sredini korita Lun osmotri taj
prostor i zaključi da su sa obe
strane zatvorene komore, koje su
osiguravale brod od potapanja i u
slučaju jače havarije. Dakle, Lun je
mogao da koristi taj srednji prolaz,
pa ga sada obiđe. U pogonsko ode-
Ijenje. moglo se ući lo’oz jedna me­
talna vrata ovalnog obUka koja su
s obe strane imala krugove za po­
kretanje utvrđivača Lun ih otš-
krinu i ugleda jednog mašinlstu,
koji je bio oslonjen o noseći metalni
§tub. Razgovarao je s drugim koji je
stajao na metalnom stepeništu i
kome su se videle samo noge.
- Hoće Li me ko zameniti da
odem 1 nešto popijem? - pitao je
onaj oslonjeni o stub.
- ^ e će biti da si primetlo čopor
devolaka na brodu - reče drugi. -
Ne brini, biće i za tebe... No, pošto
e ovde sve mobilno, možeš biti slo-
Dodan do jutra, ali ne smeš se uda­
ljiti Ja ću javiti da sam dežurni u
mašinskom odeljenju.
- Hvala ti, Al! Drug si do vrh ka-
tarke - nasmeja se već u odeću za
izlazaJc iz mašlnske hale obučeni
mašinist
- Sad sam saznao da ostajemo
ovde. ali mobilni, još dve noći -
reče onaj čije su se noge videle. -
No svakoga trenutka može da
stigne zapovest da krenemo.
On odmah zakorači gore, a onaj
oslonjeni na štub prođe platfor­
mom oko motora zastade kod jed­
nog uređaja pa nešto opsova 1sieže
ramenima a onri« [ Kam pe­
njući se uz metalne stepenice.
Lun se vrati do onesvešćenog
mornara proverl je 11 čovek dobro
skriven od slučajnog posetloca,
ubrizga mu sredstvo za uspavljiva-
nje i u zaldonu dotera izgled svog
lica Masku za ronjenje sa tanuš­
nom, ali čvrstom obrazinom i kapu­
ljačom, obesl o pojas pored pištolja.
Kaputlć mu je pomogao da skriva
šest vrećica vezanih oko pojasa
odela za ronjenje, u kojima je do-
neo potrebne predmete za ovakav
prepad.
Sada se Lun upusti u izviđanje ne
skrivajući se, ali stalno se držeći u
senct Odjednom se blizu njega po­
javi jedan mornar i dovUmu mu:
- Hej. Enđuze! Smem U nešto da
te molim?
- Da - kratko i muklo reče Lun
sagnuvšl se kao da nešto opipava
na obući.
^7

31. - Za pola sata treba da te sme-
nim na straži, a malopre sam
»ukopčao* s jeđnOni Curom. MaJa
hoće. kaže to očim a.. — reče mor­
nar okrećući nekakav predmet u
ruci i gledajući u njega
- Pa? - upitno reče Lua
- Kad bi ti i sledeću smena..
Ako treba posle da ti se dvostruko
odužim - dodade molilac.
- Može - reče Lun i zakašlja se.
- Tornjaj se!
To izreče kroz tobožnji kašalj i
tako se obezbedi da mornar ne
posumnja nešto zbog nepoznatog
glasa Tek što je to izrekao, mornar
se izgubi. Lun se obradovao, jer to
je sada bila srećna okolnost. Može
da ostane neprimećen i da se po
brodu kreće kao stražar. Trebalo je
jedino da se čuva stražara na
pramcu.
Sa stepeništa pod komandnim
mostom on proceni da u salonu
kod kapetanske kabine, na brodo­
vima obično odvojenom za potrebe
odmora oficira i samog kapetana,
nalazi više osoba Kad se vrata ot-
voriše_prilikom ulaza dva nepoz­
nata muškarca on je niCeSG đ5 Vl-ii
da tamo ima i više žena Da bi pri­
šao tom delu i oslušnuo, morao je
da se popne među ukrasne »trube«
ventilacije. Tamo se zakloni i po­
traži mogućnost da promoU cev-
čicu za prisluškivanje. Nije bilo ni­
kakvog otvora a kružna okna su
bila zabravljena iznutra Zato on
promeni vrh prislušnog uređaja
Uz pomoć ventuze ga učvrsti na
okno. Zavesa na drugoj strani mu
je omogućavala da to ostane nepri-
mećeno. On udenu pneumatsko
crevo i odvi kalem. Crevo je moglo
da dosegne i šest jardi, ali njemu su
bile dovoljne dve, jer najbliži zaklon
mu je bio na domaku. Sada je slu­
šao. nepomičan i prilično dobro
zaklonjea
- Molim da se čujemo! - uzvi-
knu u jednom trenutku kapetan
Ledlou.
Kada žagor prestade, začu se gias
28
čoveka koji nije zvučao prijatno. Na
m om ente je Dio piskav, a n a m o­
mente prom ukao. On reče:
- Skupili srno se zato da se oba-
vestimo o velikom uspehu našeg
poduhvata koji će izmeniti ceo naš
život...
Opet nastade žagor,
- Ima li love? - upita neko.
- Molim vas! Molim! — uzviknu
kapetan. - Saslušajmo gospodina
Cilisa!
- Neću govoriti o vrsti poduh­
vata, koji je veličanstven i nedostig-
nut u prošlosti, jer to je tajna - na­
stavi Cilis.
Opet poče žagor pomešan sa sme-
hom, pa se ponovi i kapetanova opo­
mena
- Neki od vas znaju šta se do­
gađa pa ću ja reći samo ono što je
važno - nastavi Cilis. - Dakle,
uspeli smo, pa hoćemo da osetite
blagodati toga Svi vi ovde, kao i ost­
ali članovi naše brojne družine, do-
bićete večeras po sto hiljada funti u
Tiovčanicama..
- Je li to neka šala? — smejući
se upita neko.
Začuše se i glasovi oduševljenja
- Ng te samo deo b l^ a koje
vam pripada - nasiavl CiliS: ~
Sada dajemo po sto hiljada samo
zato da ojačamo moral i poslušnost.
Svi vi koji ste pozvani ovde na raz­
govor, kao i ostali na brodu, ost-
aćete na okupu. Neki će sledeće ve­
čeri imati posla na obali, ali vratiće
se ovamo. Posle ćemo otploviti na
krstarenje. Biće uživanja i odmora,
a obavićemo i neke korisne pos­
love. Ima li pitanja?
- Hoćemo li moći u toku dana
da obavimo lične poslove? - upita
neko. — Mislim na odlazak s broda
i zadržavanje u grada
- Svakako, gospodo! - uzviknu
smejući se Cilis. - Samo vas upozo­
ravam da niko ne sme da se opije.
Istina birani ste tako što smo ispiti­
vali nije 11neko pijanica ili narko­
man. Takvih nema Još je važno da
svako od vas zna u slučaju da dođe
u sukob s policijom, ili ako bude

32. uhapšen, treba oštro protestvovati i
tražiti poštovanjei^ ugovora sa glav­
nim inspektoromv Skotland Jarda
Dženkinsom. Zapišite to ime i broj
telefona na koji se traži pomoć...
Lun je slušao, pa i sam zapisa i
ime glavnog inspektora i broj na
koji je trebalo tražiti pomoć. To ga
je nateralo da se pokrene. I baš kad
je vratio malenu beležnicu u nepro­
močivu vrećicu, on nad sobom začu
glas:
- Ustani polako, momče, ali pazi
da ti šape budu na vldelu i mirne,
jer lako pucam, a dobro pogađam!
Lun se polako okrenu i ustade, pa
mu se lice nađe na svetlia.
- Ko si ti. do vraga?! - začuđeno
ga je gledao stražar s pramca
držeći ga na nišanu svog glomaz­
nog pištolja
- Radi se o krupnoj lovi, prijate­
lju - odgovori Lun. - Dobijamo po
sto hiljada, a ako smo pametni
može i mnogo više...
- Pitam: ko si? - ponovi stražar.
- Zar si ćorav? Ne prepoznaješ
me, je li?! - tobože zapanjeno reče
Lun. - Zar me nisi malopre smenio
na straži?
- 'Ja sam smenio Broka na
pramcu... - zausti zbunjeni stra­
žar.
- A, tako... Ti si van igre - nas-
meja se Lun. - No to ćemo popra­
viti Ja sam na straži tamo pozadi,
kod krme. Ali došao sam. kako je
dogovoreno, da čujem ne radi li se
što iza mornarskih leda. Oni dele
po sto hiljada funti. Hej, stol Možeš
li da zamisliš. A je li nama šta re­
čeno?
- Nije — reče stražar. ali još
čvršće jo držao pištolj.
- Evo, uzmi i pogledaj, pa ćeš se
uveriti - reče Lun i odnekud mu se
u podignutoj ruci stvori predmet sli­
čan duvankesL - To vredJ zn a ti..
Mornar oprezno levom rukom
uze vrećicu Pripreti Lunu da će
pucati na prvi sumnjiv polu-et, pa
prinese vrećicu bliže sebi. Zapahnu
ga nekakav otužan miris i on naglo
oseti nemoć. Prvo mu se ruke spu­
stiše 1 ukočlše, a onda onemoćaše
noge. Lun ga prihvati da ne padne s
platforme, pa ga odvuče na pra-
mac. Tamo ga spusti na palubu, ali
iza prednjeg bočnog vitla. Ubrizga
mu neku injekciju, koja je imala
vrlo snažno dejstvo. Paralisala je
pamćenje i moć govora Svi znaci
govorili su o paralizi.
Odmah zatim Lim požuri do veza­
nog stražara ostavljenog u spremi­
štu hrane. Njemu ubrizga injekciju
druge vrste, koja je činila da čovek
bude uveren da još uvek sanja
Obuče ga 1 smesti na mesto gde je
trebalo da bude na straži Dade mu
malo viskija 1 ostavi kod njega tek
načetu bocu uzetu iz spremišta
Odmah zatim kliznu niz sidreni la­
nac. Jedva se čuo šum pada u vodu.
Kad je izronio, Lun je bio već na
polovini ovde široke i duboke
Temze. Bila je prošla ponoć kad je
prišao automobilu.
- Jesi li šta video? - upita Mak-
fersoa - Ja sam uzalud pokušavao
da te dozovem, mllion mu gluvlh
zona! Cime su to ž«,trpe-li tvoje maj­
storije?
- Opremili su brod skremble-
rima velike snage, ali se ipak nisu
spasli - reče Lun počinjući da me-
nja odeću pod zaštitom zavesa na
zadnjem delu automobila — Umalo
me je jedan stražar ulovio...
On ispriča šta se događalo i šta je
saznao.
- Onda ih odmah treba pohva­
tati sto mu muka! To je jedlnsrvena
prilika mllion mu neprilika - reče
Makferson.
- Ne vredi Same — odgovori
Lun. - Oni se ponašaju kao da su
gospodari Londona A to, za sada,
jesu...
- Sta govoriš, momče?! Da nisi i
ti udahnuo malo onih gasova ko­
jima ti smotaš ljude da ne stignu ni
da uzdahnu? Miiion mu otrova i It-
kova. reci to rnalo suvislije — gun­
đao je mornar
29

33. - Oni drže sve adute u rukama
- odgovori Lun.
- Sad razumem, četiri mu keca u
rukavu! - nasmeja se mornar. -
Znači, nisi našao način da ih odala­
mimo. ..
- Oni drže podmornicu s atoms­
kim raketama Negde se kriju i
prete... Treba znati gde su i naći
način da se ta opasnost uklonL
- A meni se čini da bi udružene
mornarice sveta, sa svim svojim
podmornicama, avionima, helikop­
terima i radarima...
~ Mogu da ih nađu, ali otmičari
prete da će ispaliti atomsku raketu
čim osete da im se neko približava.
Vlasti moraju da ih štite i da ih slu­
šaja
- To je kao nemoćni divljak pred
gromovima, milion mu oluja - op­
sova Makferson. - A ti isti ljudi,
koji sada strepe pred gangsterima,
stvorili su takve prilike i mogućno­
sti
- Sve je to tačno - složi se Lua
- No sada treba naći način da se
domognemo skrivene podmornice,
koja može mesecima da čeka na
dnu mora.
- Pa kako onda da je se domog-
neš, milione mu četvornih milja na
morima i okeanima?! - uzviknu
Makferson.
- Treba na,ćl put.. Hm! Kad bi
me nekako zločinci poslali do pod­
mornice. pa da tamo nešto poku­
šam - reče Lun.
- Nije prvi put da pomislim da si
lud,ali uvek sam grešio - reče mor­
nar. - Ali sada sam, možda, prvi
put u pravu. Ako nisi lud, ali’Tnnogo'
ćaknut jesi..
- Na dosta jednostavan, ail izne­
nađujući način zločinci su se domo-
’^gli podmornice — reče Lun. - Je­
dino neki tako genijalan po jedno­
stavnosti način može 1da pomogne.
V
Uživajući u ulozi komandanta
atomske podmornice naoružane
nuklearnim raketama, od kojih
sada drhte moćnici Londona, Nor­
man Hečis je sticao prva iskustva u
30
prvom poduhvatu ove vrste. On se
nije osećao kao običan ucenjivač i
gangster, već kao moćan osvajač i
pobednik. On je uhvatio pravi nerv
sveta, mislio je. Ali odmah je neka
senka prelazila preko njegovog
lica. On je bio moćan samo zato što
izvršava planove nekoga moćnijeg
od sebe. A nije znao ko je taj um, taj
gospodar svega.
Njegove misli prekidali su poje­
dinci dolazeći da nešto pitaju, ili da
ga o nečem obaveste. Uređaji su
funkcionisali besprekorno i bilo je
očito da sa sedamnaest svojih ljudi
može u nedogled da drži podmor­
nicu spremnu ovde na dnu mora, ili
u nekom skrovištu. A znao je da
takvo skrovište postoji, iako nije
znao gde se ono nalazi.
Bližilo se veće prvog dana prove­
denog na podmornici kad je u ko­
mandnu kabinu ušao Džad Ham-
blebi.
- Treba da porazgovaramo, Nor-
mane - reče on. — Već se javljaju
teškoće...
- Kakve teškoće?! — trže se He­
čis.
- Ljudi negoduju.
- Zbog čega?
- Taj stranac se zatvorio sa Sisli,
a oni postaju uznemireni
- Nismo mislili o tome kad smo
je uzeli - uzdahnu Hečis.
- Ima 1drugih stva ri.. Ejri Me-
bin je već pijan, i jedva smo mu
oteli bocu - nastavi Hamblebi
- Reci mu da bi moglo biti sva­
šta, ako se makar jednom opije.
Nismo u pabu, 111 u kakvoj noćnoj
jazbini, već na ratnoj stžEt ■.......
- Znam. Govono sam o disci­
plini koja nam je jedini spas i uslov
za uspeh. Neki shvataju, a li. . Poka­
zalo se da je Mlćet'Levlhson homo­
seksualac. ali nema, partnera u po­
sadi, a Albert Badaf je narokoman.
Na ovako uskom prostoru se svi
ljudi odmah otkriju. Jedino šaljiv-
ćina Kejzi popravlja sumorno ra­
spoloženje - pričao je Hamblebi
On Iznese još mnoštvo primera
koji su pokazivali da se teško

34. može računati na dug boravak po­
sade na podmornici.
_ Uklanjaćemo jednog po jed­
nog, a dovodićemo nove, koji vrede
- zaključi Norman Hečis. - Ne­
ćemo dozvoliti da bednici upropa­
ste naš poduhvat, kakav svet nije
video. Sakupi ih odmah!
Malo kasnije svi su bili na okupu
u odeljku za obedovanje i sakuplja­
nje većih grupa članova posade.
Njih osamnaest žagorili su pore­
dani tesno na stolice od lakog me­
tala. Hečis se raspitivao kako se
osećaju, jer čekalo se da stignu još
Geri Vinterbom i Sisli Gringl.
- Imaju oni pametnija posla -
reče Kejzi ozbiljno i napravi neki
pokret rukama.
Svi se nasmejaše.
- Zar ne bi mogla i s nama ost­
alima da bude na istom kao s tim
na silu dovedenim naduvenkom? -
reče Ejri Mebin i pri tome se moglo
zaključiti da je pripit.
- Koliko znam, Sisli Gringl je
odavno naša Zašto se sada zalepila
za Vinterborna? — upita Albert
Badaf.
- Mir, momci! - uzviknu Nor­
man Hečis. - Sisli treba da bude sa
Vintebornom, jer ne znamo ga do­
voljno. Znam da ste navikli na
mnoga zadovoljstva, koja ovde ne­
mate. No znam i to da ste često bili
bez penija u džepu i bez nade, a
ovde ste sigurni u to da ćete postati
bogati.. O, evo Sisli i Geri! Ko­
načno su stigli.
- Pa morali su da se obuku -
dobaci Kejzi.
Začu se smeh. Hečis podiže ruku
u znak da želi tišinu, pa nastayi:
- Imamo stalnu radio vezu s na­
šim ljudima na jednoj jahti i na
kopnu..^
- Je li jahta »Mikena«? - upita
mamurni Mebin.
- Nema više »Mikene« - odgo­
vori Hečis. - Jahta nosi drugo ime.
Ali to sada nije važno. Obavešta-
vam vas da su vesti povoljne. Svi
oni koji znaju za našu pretnju iz­
gleda legli su na rudu. Nije objav­
ljena ni reč o otmici podmornice,
jer ministri, policija i uopšte vlasti
više se plaše panike nego samo
naše pretnje. Javili su da će večeras
predati deset miliona funti, kako
smo tražili. Dakle, pošto je sada
četvrt sata do dvadeset, najduže za
sat, ili dva, a možda i mnogo pre,
znaćemo jesu li poštovali sporazum
ili pokušavaju da nas pređu. Ako su
toliko ludi, imaće prvu opomenu,
ali ne na London, jer i naših ima
tamo, već na Ipsvić...
- Jeste li ludi?! - uzviknu Mičel
Levinson. — Ja imam sestru i njenu
porodicu u Ipsviču.
- Izabraćemo onda neko drugo
mesto - pomirljivo reče Heč.
U tom trenutku Sisli Gringl se
okrenu i ošamari Mebina.
- Ne pipaj me, pijana svinjo! —
uzviknu nakon toga ona.
Pripiti Mebin pokuša da joj vrati
šamar, ali ga za ruku uhvati Geri
Vinterborn. On htede da telom za­
štiti devojku, ali ona se provuče i
opet udari Mebina Umeša se
Džordz Kejzi, što Vinterborn protu­
mači kao pristizanje pomoći Me-
binu. Počeše da pljušte udarcL U tes-
nom prostoru umešaše se i ostali,^
pa se bivši poručnik Geri Vinter­
born nade na podu i bez svesti.
- Prekinite! Naređujem da stane­
te! Kakva je to ludost? - vikao je
Norman Hečis vukući Badafa.
- , I Džad Hamblebi.je pokušavao
da rastera one koji su. se gomilali,
nad oborenim Vinterbornom, jer
bio je svestan da bi bilo strašno zlo
izgubiti jedinog ,čoveka koji može
da l^sira. raketu Janio gde se želi.
Dok se on borio da iščupa i zaštiti
Vinterborr^a, Mebin sa ;još dva
momka zgrabiše Sisli i odvukoše je
napolje. ‘
Brzo je odvedoše u odeljak za spa­
vanje. pa zatvoriše vrata utvrđiva-
čem, koji iznutra ukočiše ubaciva­
njem jedne s drugog učvršćivača
skinute metalne ručice,
3t)-

35. bisli je pokušavala da se odbrani,
ali oni su je držali 1 jedan po jedan
nasrtali na nju. Psovala je i pretila
uzalud, dok je Hećis lupao i dozivao
da se prekine ludilo.
Sada su i ostali momci stigli pred
učvršćena vrata i zvali Mebina.
- Ne budi sebičan! Pusti i nas
unutra! - vikao je jedan od njih.
- Izgubićeš glavu zbog toga, Me-
bine - pretio mu je drugi.
- Treba ga ubiti zbog ovoga -
reče Mičel Levinson.
- Onda možeš većinu nas da pou­
bijaš. U pravu je Ejri!
Tu je s nama jedna jedina de-
vojka, a pripala je tudincu - odgo­
vori mu jedan od zajapurenih mo­
maka
Tek tada se dogodi nešto zanimlji­
vije. Radiotelegrafista stiže s otvore­
nom porukom. Hećis je najavi i
poće glasno da čita:
•Naši zahtevi izvršeni, stop. Usvo­
jen zahtev o popuni, stop. Za još dva
dana stiže pošiljka robe. stop. Sa-
glasni smo sa svim što zahtevate,
stop. Stric Alan«.
- Sta sve to znači? — upita Levin­
son.
U tom trenutku stigoše Džad
Hamblebi i izubijani Geri Vinter-
born. Hećis im dade znak da sače­
kaju mirno dok on govori, pa poče:
- To da su naši zahtevi izvršeni
znači da nam je isplaćeno deset mi-
liona funti. Naš zahtev o popuni
znači da nam šalju nekoliko naših
devojaka, ako žele da duže budemo
ovako izdvojeni. Dakle, devojke
stižu...
- Da smo pre znali, Sisli bi bila
prikraćena za jednu bumu avan­
turu - smejao se jedan od članova
posade.
Vinterborn se progura k vratima
odeljka, koja se baš tada otvoriše.
Mebin i njegova dva momka su
držali pištolje u rukama.
- Hoćemo i mi da čujemo - reče
Mebin. - Ima li kO šta protiv?
- Smiri se. Ejri - reče Hećis. -
32
Možda možemo da pređemo preko
tvog ispada. Neka ti Sisli oprosti. .
- Skupo će ga stajati' to što je
učinio - reče Gerl Vinterborn.
Devojka se s naporom sakri od
pogleda. Čulo se da plače,
- Moramo smoći snage da preva-
zidemo ovaj incident - nastavi He-
čis. - Evo. naši iz Londona javljaju
da su saglasni sa svim našim zahte-
vima. To znači da prihvataju moj
predlog da se s devojkama na jahtu
dopremi i pola plena. odnosno dobi-
jenog novca. Pošto će i sledeće noći
biti isplaćeno još deset mlliona, za
koji dan svaki od nas imaće više od
pola miliona funti, i ako želi, de-
vojku.
- A Levinson?... Sto nisi tražio
za njega kakvog partnera - dobaci
neko.
- Ostavite ćoveka na miru! -
uzviknu Ijutito Hećis - Ne smemo
se ponašati kao banda razuzdanili
budala. Ko razbija slogu i disci­
plinu, mora očekivati rdave posle-
diče za sebe.
- Pretiš nam, šefe. Nismo tako
govorili ranije - reče već malo tre-
zvenije Ejri Mebin.
Ovde ste zgusnuti - primeti Vin-
teborn. - Jedan ovakav dovoljan jc
na hiljadu normalnih ljudi. Očeku­
jem da nastupi eksplozija zla...
- Ne pametuj, Vinterborne! -
oštro uzviknu Džad Hamblebi. -
Nego sada da se vratimo u trpeza­
riju, a Vinterborn i Sisli mogu da se
povuku.
- Tako je! - uzviknu neko.
- Hajdemo nazad, momci — po­
vede ih Hećis.
Konačno svi, sem Vinterborna i
Sisli, pođoše za njim. U trpezariji
Hećis s naporom poče da govori na
izgled smireno:
- Već se pokazalo nešto o čemu
nismo ni sanjali. Mi smo razmatrali
sve druge teškoće, sem ovakvih
ispada. Na kopnu bi lako presudili
krivcima. No ovde je to teže. Ne sme
biti sukoba i gubitaka.