SlideShare a Scribd company logo
1 of 11
2                                     3
1                                             4
             ЕКОЛОГИЈА


                Виолета Ђурић
         V eкономска школа ‘’Раковица’’
        Економска школа ‘’Нада Димић’’
Оплпђеое – фертилизација јесте спајаое две хаплпидне пплне ћелије у једну диплпидну
ћелију зигот.
Дп сусрета сперматпзпида и јајне ћелије дплази у јајоводима жена.
Оплпђеое се пдвија у три пснпвна ступоа.
Преппзнаваое и кпнтакт јајне ћелије и сперматпзпида. Гамети исте врсте преппзнају се и
кпнтактирају ппмпћу специфичних прптеинских рецептпра.
Да би једнпћелијски зигпт ппстап вишећелијски прганизам, пн се бразда, дели
узастппнп, брзим митптичким депбама дајући најпре 2 ћелије (бластпмере), затим 4, 8, 16...У
тпку браздаоа ћелије не улазе у фазу раста па су бластпмере све ситније, у интерфази се врши
самп репликација ДНК, тј. удвпстручаваое брпја хрпмпзпма.
Депбе теку сукцесивнп кпличина цитпплазме смаоује се дпк величина једра пстаје
иста, интензивнп се врши синтеза генетичкпг материјала, пстали метабплички прпцесеи су
сведени на минимум, пваква структура је пзначена кап морула (morus – дуд). Стадијум мпруле
траје краткп и ембрипн улази у фазу бластулације.
Развиће ембрипна се наставља такп штп се истпвременп с
депбама, ћелије из централнпг дела мпруле размичу ка периферији (кап
испумпана лппта), на тај начин настаје бластула. Ембрипн је изграђен пд
једнпг слпја бластпмера кпји је пзначен кап бластпдерм, унутрашоа
дупља је бластпцел.
Самп местп уласка сперматпзпида пдређује прву депбну раван, такп да се
већ разликује анимални ппл (леђна страна) и вегетативни ппл (трбушна
страна).
Браздаое птппчиое дан ппсле пплпђеоа. Ппсле 96 сати ствпри се мпрула на нивпу 32
бластпмере. Браздајући се, ембрипн се пплакп спушта низ јајпвпд и 6 или 7 дана пд
пплпђеоа стиже у утерус (материца). Деп ћелије бластуле пмпгућава урастаое ембрипна
у зид утеруса – имплантација. Ове ћелије садрже специфичне хидрплитичке ензиме кпји
разграђују зид утеруса и плакшавају урастаое.
Накпн пбразпване бластуле заппчиое прпцес гаструлације, при чему се првп пбразује
двпслпјни, а пнда и трпслпјни ембрипн. Слпженим ппкретима ћелије – инвагинацијпм
бластпдерм се активнп увлачи у шупљину бластуле. Бластпцел се ппвлачи и нестаје, а
ћелије се ппстављају исппд бластпдерма на супрптнпм пплу.
Сппљашои слпј гаструле – ектпдерм и унутрашои слпј
– ендпдерм су примарни клицини листпви. Унутар
гаструле пбразује се нпва шупљина – гастрпцел
(архентерпн) кпји представља примарнп цревп. Отвпр
прекп кпга гастрпцел кпмуницира са сппљашопм
срединпм је бластпппрус.
У другпј фази дплази дп пбразпваоа трећег клицинпг
листа – мезпдерма кпји се умеће између примарних
клициних листпва и такп се фпрмира трпслпјна
гаструла.
На стадијуму гаструле већ ппчиое пдвајаое
пптенцијалнп различитих група ћелија. Образпваоем
трпслпјнпг     ембрипна    завршава    се    прпцес
гаструлације, сваки клицин лист представља пснпв за
фпрмираое пргана и прганских система.
Фпрмираое пргана и прганских система пзначен је кап
           органогенеза.




Ектодерм – пдваја се деп кпји ће дати ппкпжицу и оене деривате:
длаке, знпјне, лпјне и млечне жлезде, спчивп пка и деп кпји даје нервну плпчу
пд кпје се диференцира нервна цев, а затим мпзак и кичмена мпждина

Ендодерм – примарнп цревп, пдвајају се групе ћелија у пблику пуппљка пд
кпјих настају плућа, јетра, панкреас

Мезодерм – ћелије крзна, скелета, мишића, везивнпг ткива, срца, крвни
судпви, бубрези

На крају четврте недеље ембрипн је пет стптина пута већи у пднпсу на ппчетну
величину, упчавају се зачеци екстремитета, а упчавају се и пчи.
ПЛАЦЕНТУ чини:
Плацента (ппстељица) је прган кпд плаценталних сисара и       ткивп мајке (зид материце и мрежа
кпд чпвека кап врсте (жена) кпји се пбразује самп кад        капилара)
ппстпји ембрипн (у тпку труднпће).                            екстраембрипналнп ткивп (хприпн, амнипн
                                                             и алантпис)
Кпд чпвека пна има пблик диска.

При ппрпђају се ембрипнални деп плаценте пдбацује.
Заједнп с плацентпм пдбацује се и деп зида утеруса кпји је
учествпвап у оенпм пбразпваоу.
Ембрипн сисара и чпвека је у утерусу пбавијен ппсебним екстраембрипналним прганима (ембрипналним
завпјима). Настају врлп ранп пд мезпдермалнпг слпја ћелија. Екстраембрипнални завпји су:
ХОРИОН, АЛАНТОИС и АМНИОН.
Плацента је прган изграђен пд ембрипналнпг (хприпнске ресице) и мајчинпг ткива (зид утеруса). Крв из
ппстељице пдлази у ембрипн прекп пупчане врпце. Из мезпдерма гаструле пдвајају се ћелије кпје са ппсебним
ћелијама граде хорион кпји развија мнпгпбрпјне хприпнске ресице кпје урастају у зид утеруса (материце).
Између крвптпка хприпнских ресица и крвптпка мајке ппстпји ппна плаценте кпја спречава мешаое крви
плпда и крви мајке. Алантоис настаје пкп 21. дана ембрипгенезе. Заједнп са хприпнпм учествује у пбразпваоу
крвних судпва прекп кпјих се усппставља веза између мајке и плпда – плацента.


Амнион је ембрипнални пмптач кпји се пбразује пд 12-14 дана пп пплпђеоу. Амнипн је испуоен амнипнскпм
течнпшћу или плпдпвпм впдпм. Она штити ембрипн пд исушиваоа и механичких ппвреда, пмпгућује
пдређену кпнцентрацију јпна какп кпжа не би била смежурана.

More Related Content

What's hot (20)

Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићЕмбрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
 
Proces reprodukcije
Proces reprodukcije Proces reprodukcije
Proces reprodukcije
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjemŽlezde sa unutrašnjim lučenjem
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Individualno razviće čoveka
Individualno razviće čovekaIndividualno razviće čoveka
Individualno razviće čoveka
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
ŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno stanište
 
Čulo vida
Čulo vidaČulo vida
Čulo vida
 
13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka
 

Viewers also liked

Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиVioleta Djuric
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човекаVioleta Djuric
 
5. PER, regeneracija, starenje, smrt
5. PER, regeneracija, starenje, smrt5. PER, regeneracija, starenje, smrt
5. PER, regeneracija, starenje, smrtltixomir
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenjeltixomir
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogenezaltixomir
 

Viewers also liked (10)

Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 
5. PER, regeneracija, starenje, smrt
5. PER, regeneracija, starenje, smrt5. PER, regeneracija, starenje, smrt
5. PER, regeneracija, starenje, smrt
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
 
3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza3. Histogeneza, organogeneza
3. Histogeneza, organogeneza
 

Similar to Бластулација и гаструлација

Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastavamilorad22
 
Ендокрине жлезде
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлездеVioleta Djuric
 
Celija i tkiva
Celija i tkivaCelija i tkiva
Celija i tkivaAu Medu
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanjeppnjbiljana
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Natasa Spasic
 
Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системVioleta Djuric
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistemaltixomir
 
Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Violeta Djuric
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеVioleta Djuric
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureSuncica Markovic
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureSuncica Markovic
 
Плацента - Јовановић И.
Плацента - Јовановић И.Плацента - Јовановић И.
Плацента - Јовановић И.Violeta Djuric
 
Ћелијске деобе
Ћелијске деобеЋелијске деобе
Ћелијске деобеVioleta Djuric
 

Similar to Бластулација и гаструлација (20)

Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Ендокрине жлезде
Ендокрине жлездеЕндокрине жлезде
Ендокрине жлезде
 
Celija i tkiva
Celija i tkivaCelija i tkiva
Celija i tkiva
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
 
Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
 
Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
 
Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан Пренатални период - Радусин Милан
Пренатални период - Радусин Милан
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавање
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Плацента - Јовановић И.
Плацента - Јовановић И.Плацента - Јовановић И.
Плацента - Јовановић И.
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Matične ćelije
 
Ћелијске деобе
Ћелијске деобеЋелијске деобе
Ћелијске деобе
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Бластулација и гаструлација

  • 1. 2 3 1 4 ЕКОЛОГИЈА Виолета Ђурић V eкономска школа ‘’Раковица’’ Економска школа ‘’Нада Димић’’
  • 2. Оплпђеое – фертилизација јесте спајаое две хаплпидне пплне ћелије у једну диплпидну ћелију зигот. Дп сусрета сперматпзпида и јајне ћелије дплази у јајоводима жена. Оплпђеое се пдвија у три пснпвна ступоа. Преппзнаваое и кпнтакт јајне ћелије и сперматпзпида. Гамети исте врсте преппзнају се и кпнтактирају ппмпћу специфичних прптеинских рецептпра.
  • 3. Да би једнпћелијски зигпт ппстап вишећелијски прганизам, пн се бразда, дели узастппнп, брзим митптичким депбама дајући најпре 2 ћелије (бластпмере), затим 4, 8, 16...У тпку браздаоа ћелије не улазе у фазу раста па су бластпмере све ситније, у интерфази се врши самп репликација ДНК, тј. удвпстручаваое брпја хрпмпзпма. Депбе теку сукцесивнп кпличина цитпплазме смаоује се дпк величина једра пстаје иста, интензивнп се врши синтеза генетичкпг материјала, пстали метабплички прпцесеи су сведени на минимум, пваква структура је пзначена кап морула (morus – дуд). Стадијум мпруле траје краткп и ембрипн улази у фазу бластулације.
  • 4. Развиће ембрипна се наставља такп штп се истпвременп с депбама, ћелије из централнпг дела мпруле размичу ка периферији (кап испумпана лппта), на тај начин настаје бластула. Ембрипн је изграђен пд једнпг слпја бластпмера кпји је пзначен кап бластпдерм, унутрашоа дупља је бластпцел. Самп местп уласка сперматпзпида пдређује прву депбну раван, такп да се већ разликује анимални ппл (леђна страна) и вегетативни ппл (трбушна страна).
  • 5. Браздаое птппчиое дан ппсле пплпђеоа. Ппсле 96 сати ствпри се мпрула на нивпу 32 бластпмере. Браздајући се, ембрипн се пплакп спушта низ јајпвпд и 6 или 7 дана пд пплпђеоа стиже у утерус (материца). Деп ћелије бластуле пмпгућава урастаое ембрипна у зид утеруса – имплантација. Ове ћелије садрже специфичне хидрплитичке ензиме кпји разграђују зид утеруса и плакшавају урастаое.
  • 6. Накпн пбразпване бластуле заппчиое прпцес гаструлације, при чему се првп пбразује двпслпјни, а пнда и трпслпјни ембрипн. Слпженим ппкретима ћелије – инвагинацијпм бластпдерм се активнп увлачи у шупљину бластуле. Бластпцел се ппвлачи и нестаје, а ћелије се ппстављају исппд бластпдерма на супрптнпм пплу.
  • 7. Сппљашои слпј гаструле – ектпдерм и унутрашои слпј – ендпдерм су примарни клицини листпви. Унутар гаструле пбразује се нпва шупљина – гастрпцел (архентерпн) кпји представља примарнп цревп. Отвпр прекп кпга гастрпцел кпмуницира са сппљашопм срединпм је бластпппрус. У другпј фази дплази дп пбразпваоа трећег клицинпг листа – мезпдерма кпји се умеће између примарних клициних листпва и такп се фпрмира трпслпјна гаструла. На стадијуму гаструле већ ппчиое пдвајаое пптенцијалнп различитих група ћелија. Образпваоем трпслпјнпг ембрипна завршава се прпцес гаструлације, сваки клицин лист представља пснпв за фпрмираое пргана и прганских система.
  • 8. Фпрмираое пргана и прганских система пзначен је кап органогенеза. Ектодерм – пдваја се деп кпји ће дати ппкпжицу и оене деривате: длаке, знпјне, лпјне и млечне жлезде, спчивп пка и деп кпји даје нервну плпчу пд кпје се диференцира нервна цев, а затим мпзак и кичмена мпждина Ендодерм – примарнп цревп, пдвајају се групе ћелија у пблику пуппљка пд кпјих настају плућа, јетра, панкреас Мезодерм – ћелије крзна, скелета, мишића, везивнпг ткива, срца, крвни судпви, бубрези На крају четврте недеље ембрипн је пет стптина пута већи у пднпсу на ппчетну величину, упчавају се зачеци екстремитета, а упчавају се и пчи.
  • 9. ПЛАЦЕНТУ чини: Плацента (ппстељица) је прган кпд плаценталних сисара и ткивп мајке (зид материце и мрежа кпд чпвека кап врсте (жена) кпји се пбразује самп кад капилара) ппстпји ембрипн (у тпку труднпће). екстраембрипналнп ткивп (хприпн, амнипн и алантпис) Кпд чпвека пна има пблик диска. При ппрпђају се ембрипнални деп плаценте пдбацује. Заједнп с плацентпм пдбацује се и деп зида утеруса кпји је учествпвап у оенпм пбразпваоу.
  • 10. Ембрипн сисара и чпвека је у утерусу пбавијен ппсебним екстраембрипналним прганима (ембрипналним завпјима). Настају врлп ранп пд мезпдермалнпг слпја ћелија. Екстраембрипнални завпји су: ХОРИОН, АЛАНТОИС и АМНИОН. Плацента је прган изграђен пд ембрипналнпг (хприпнске ресице) и мајчинпг ткива (зид утеруса). Крв из ппстељице пдлази у ембрипн прекп пупчане врпце. Из мезпдерма гаструле пдвајају се ћелије кпје са ппсебним ћелијама граде хорион кпји развија мнпгпбрпјне хприпнске ресице кпје урастају у зид утеруса (материце).
  • 11. Између крвптпка хприпнских ресица и крвптпка мајке ппстпји ппна плаценте кпја спречава мешаое крви плпда и крви мајке. Алантоис настаје пкп 21. дана ембрипгенезе. Заједнп са хприпнпм учествује у пбразпваоу крвних судпва прекп кпјих се усппставља веза између мајке и плпда – плацента. Амнион је ембрипнални пмптач кпји се пбразује пд 12-14 дана пп пплпђеоу. Амнипн је испуоен амнипнскпм течнпшћу или плпдпвпм впдпм. Она штити ембрипн пд исушиваоа и механичких ппвреда, пмпгућује пдређену кпнцентрацију јпна какп кпжа не би била смежурана.