Priprema koja (uopšteno) prikazuje jedan mogući model govorne vežbe, koja se može izvoditi samostalno, direktno vezana za gradivo, knj. tekst, ili pak kao priprema za pismenu vežbu.

1. Основна школа „Прва војвођанска бригада”, Нови Сад
СРПСКИ ЈЕЗИК
Марина Токин
Разред: пети
Наставна јединица: култура изражавања, говорна вежба (било која тема која одговара
градиву) причање према самостално начињеном плану (могућа припрема за писање
рада/писменог задатка).
Тип часа: обрада
Циљеви часа:
Образовни
Подизање нивоа културе говора, језичке културе, како би ученици могли самостално да
воде дискусију/дебату на одр. теме.
Васпитни
Развијати код ученика интересовање и љубав према језику, способност за правилно
писмено и усмено изражавање.
Функционални
Поштовање саговорника - слушање и прихватање т уђег мишљења , тачке
гледишта. Развијање моћи запажања и упоређивања, подстицање изношења сопствених
ставова, њиховог аргументовања.
Подстицати ученике да самостално истажују, анализирају, процењују и закључују.
Подстицати ученике да повезују различита знања из области језика и да се тим
знањима практично служе.
Облици рада: индивидуални, групни
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: табла, креда, стрип, анимацијa и електронски часопис
Литература: Шипка, М. (2009), Култура говора. Нови Сад: Прометеј.
Да бисмо успешно стигли до расправе која нас чека у осмом разреду основне
школе, прве кораке у оспособљавању ученика за самостално усмено изражавање треба
предузимати већ на самом почетку школовања. Ова припрема не даје методички
рецепт за лако превазилажење проблема, већ могући модел опробан у пракси, који би,
надамо се, могао уз прилагођавање сензибилитету и афинитету и ученика и наставника,
дати добре резултате.
Временска структура часа:
1. уводни део 8 минута
2. главни део 34 минута
3. завршни део 3 минута
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Поновити са ученицима нека од основних правила успешне комуникације која смо
на часовима српског језика, кроз пожељно/непожељно понашање како ученика, тако и
1

2. наставника, кроз разговор установили.1 Разговор започињемо коментарисањем стрипа
који им показујем:
1
До ових правила долазимо тимски (нпр. на крају сваког часа српског језика), заједничким
коментарисањем дијалога и извођењем позитивних или негативних закључака о њему. Сви закључци се
могу записивати на посебну страну у свескама од чега бисмо касније креирали стрип, пано (плакат,
подсетник и сл.) на зиду учионице, који ће трајно подсећати на културу говора и правила којих се треба
придржавати.
2

3. Уколико ово није прва вежба оваквог типа, можемо посматрати коментарисати
стрипове које су ученици, према свом искуству понетом са говорних вежби, направили.
Коментаришемо стрипом илустровано понашање и наш однос према приказаним
ситуацијама, говорницима, саговорницима... Молим ученике да изнесу још нека
запажања, шта воле/не воле у ситацијама када су принуђени да говоре.2
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Саопштавам ученицима тему говорне вежбе (будућег писаног рада) и исписујем
је на табли.
Одлучујемо заједно када је време за припрему излагања завршено, а затим
препуштам ученицима да се `такмиче`.
ТАКМИЧЕЊЕ
учионица
екипа  екипа  екипа 
Екипа3 која наступа прва бира се посебним ''жребом'', тј. постављањем тешког
''питања''4 и она екипа која прва тачно одговори отвара такмичење 5. Сами чланови
екипе бирају првог представника који ће да говори. Истовремено постављају се и
2
Запањујуће је да ученици једноставном анализом сопствених искустава долазе до закључака које нам
савремена лингвистика предочава као основна својства доброг говора. Видети у: Шипка, 2009: 99-133.
3
Екипама намерно не дајемо називе 1, 2 и 3, јер на тај начин увек несвесно фаворизујемо једну од екипа.
Пуштамо ученике да сами изаберу име / симбол за своју екипу.
4
Пожељно је да питање буде довољно сложено са становишта ученика, како би се постигла напетост и
подигао ниво пажње и концентрације, а успешност мерила и знањем и брзином.
5
Питање, рецимо, може бити: Како гласи генитив множине именице лутка? Ког је рода именица
огледала? и сл.
3

4. ограничења, о којима смо говорили на почетку часа, која су сачињена на претходним
часовима кроз негативна искуства ученика.
ЗАБРАЊЕНО!!!
- добацивање
ПОЕНИ
НЕГАТИВНИ
- ругање
- ''паметовање''
- подсмевање
- исмејавање и имитирање
- незаинтересованост, тј. причање док неко други говори
- постављање питања која се не тичу теме, приче саговорника
Када први говорник заврши своје излагање, о његовом говору друге две екипе
расправљају истичући шта је било добро, а шта не. Поене6 не даје наставник (он само
помаже при одређивању коначног броја поена), већ ученици из осталих екипа на
основу основних правила комуникације говорних вежби7. Међутим постоји и правило
које сваког учесника који се јави за реч обавезује на испуњење два услова:
КОМЕНТАР не сме садржати само ЗАМЕРКУ већ и ПОХВАЛУ.
Онај ко коментарише пажљиво је слушао, познаје правила комуникације и намерава да
их аргументовано искористи. Обавезна похвала добрих страна туђег говора не
дозвољава да дискусија пређе у пуко замерање и оцрњивање говорника како би се што
више смањио број бодова његовој екипи. Сам говорник не бива обесхрабрен већ и даље
има мотив да учествује у комуникацији и даљим говорним вежбама уопште.
На овај начин ученицима се омогућава да сагледају где у вербалној
комуникацији греше (пошто тога често нису ни свесни), али и да уче на грешкама
других. Нпр. узречице, дигресија, неповезаност, штурост исказа, скоковитост излагања,
понављање...
Резултати оваквог рада видљиви су већ на првом часу. Чланови једне екипе
опмињу једни друге, утичу на такмичаре који крше правила...Једном искритиковани
ученици труде се да што више исправе своје недостатке.
Савети које треба дати ученицима:
уместо:
- није тако / тачно
- не знаш
- то није могло бити / лажеш
- то је глупо
- досадан/на си
покушај:
- да ли мислиш да би могло другачије?
- зашто си рекао/ла...?
- објасни ми
- због чега мислиш...?
- јеси ли сигуран/на...?
- није ми баш јасно шта си мислио/ла кад си рекао/ла...?
Када ученици `науче да слушају` и овладају овим системом рада, на наредним
часовима прелази се на нешто комплекснији тип вежбе.
6
Препоручљиво је бодовање од 1 до 5, јер на овај начин и сами ученици могу искусити по каквим то
критеријумима и на који начин наставници дају оцене. Комплексност овог поступка видљива је и у томе
што ученици треба да одреде нијансе и границе недостатака за које ће скидати бод, а за које не.
7
На овај начин сви ученици су обавезни да учествују и познају правила комуникације.
4

5. Основни циљ овакве вежбе на нижем узрасту (V разред) јесте ПОШТОВАЊЕ
САГОВОРНИКА - СЛУШАЊЕ и ПРИХВАТАЊЕ ТУЂЕГ МИШЉЕЊА, тачке
гледишта. Низом говорних вежби тежи се подизању нивоа културе говора, језичке
културе како би ученици у вишим разредима могли самостално да воде
дискусију/дебату на одр. теме.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Одлучујемо која екипа је победила и бирамо најбољег говорника.
Ученици, уколико то већ нису учинили, добијају задатак да своја
позитивна/негативна искуства преточе у стрип помоћу програма Bitstrips, или
анимирани филм помоћу програма Go Animate8 по моделу који им је приказан на
почетку часа.
За домаћи задатак или као тему наредног часа дајемо писање рада на исту тему, а
као помоћ при писању нудимо им и електронску књигу „Правила лепог писања – Како
писати?“
http://www.joomag.com/magazine/pravila-lepog-pisanja-kako-pisati/0004673001358807888
8
Задаци би били вишестуко корисни јер подстичу заједништво кроз групни рад, а програм Go Animate
осим заједничких идеја захтева и ангажовање због снимања синхронизације...
5