zoran

2. ZORAN PETROVIC
PRAZNI K ZVERI
ŽETEOCI

3. REC AUTORA
Dragi citaoci, svi likovi u Prazniku Zveri su izmišljeni i svaka slicnost sa stvarnim
osobama, u bilo kom vremenskom periodu koji knjiga opisuje, sasvim je slucajna. Ovu recenicu
ste, verujem, vec toliko puta videli i culi, međutim ona ne važi za natprirodna bica u ovom delu
jer nisu ni slucajna ni izmišljena. Ona su i te kako stvarna.
mom sinu Milošu
Svetlost misli da putuje brže od icega drugog, ali greši. Gde god da ode, zatekne Tamu
koja je tu stigla pre nje i cekala.
Teri Pracet

4. PROLOG
Smrkovi ponocnih peraca ulica uvijali su se poput dve ogromne crne zmije, gromoglasno
šišteci i bljujuci mocne mlazove vode. U svoje narucje, trotoarima kao raširenim rukama, primao
ih je Bulevar i slivao niz sebe, nalik cemernim suzama. Plakao je kao da predoseca da ce uskoro
u njegovoj blizini jedna mlada osoba nasilno izgubiti život.
Kupila je dopunu i sladoled od trešanja. Dve duge noge u patikicama i svetlim
farmerkama ponele su je niz ulicu, a njeni crni uvojci krenuše da se raspravljaju sa bulevarskim
povetarcem. Kada se udaljila nekoliko metara, trafici je prišao neobican tip sa crnom
Ramones frizurom, upalim ocima i isturenim jagodicama, u beloj košulji sa kravatom, sivom
riblja — kost sakou i crnom kožnom torbicom prebacenom preko ramena. Govorio je jako brzo i
naglašavao svaku rec takvim intenzitetom da se cinilo da prosto svaki slog odvojeno jurca
ka završetku recenice.
„Imate li staru Stripoteku?"
„Izvinite, nisam Vas cula od saobracaja", pokušala je da kupi malo vremena i smisli
odgovor prodavacica koja je u doba izlaženja nekadašnje Stripoteke postojala u glavama svojih
roditelja samo kao veoma hrabra ideja. Saobracaja u Bulevaru baš i nije bilo s obzirom na to da
se bližila ponoc pa se zbog njene bele laži i onako vec stidljivi mladic još više ušeprtlja.
Udubljenim ocima je otpratio usamljeno taksi vozilo pa se brzo okrete nazad i još brže istrese iz
sebe:
„Stripoteku, kažem. Imate li je?"
„Nemamo trenutno. Pitacu sutra dobavljaca", bilo je sve što je mogla da smisli, ali
dovoljno da neobicnom mladicu izmami žuckasti kez.
Ubrzanim korakom, nešto bržim i od reci kojima je komunicirao sa okolinom, krenuo je
za dugim nogama koje je dobro odmerio koji minut ranije. Netremice je gledao u obrise telefona
u zadnjem džepu farmerki koje je lagano sustizao, otkopcavajuci kožnu torbicu. Posegnuo je u
nju ne izvlaceci ruku dok mu je srce tuklo sve brže i brže, penjuci se visoko do grla, tu odmah
ispod Adamove jabucice. Na tramvajskoj stanici, dvestotinak metara iznad trafike, patikice,
farmerke i telefon u njihovom zadnjem džepu se zaustaviše, ali je mladic nastavio istim
ubrzanim ritmom. Izgledalo je da ce se u njih zabiti i oboriti ih kao što kugla obara usamljeni
cunj. Stigao je na metar od nje i brzopleto izvukao iz torbe kutiju cigareta.
„Imaš upaljac?", potrcali su slogovi ka dugim nogicama u koje je još uvek gledao, ne
dižuci glavu.
„Ne pušim, izvini", odgovori devojka i nakon kratkog pogleda na mladica, odluci da
prošeta još jednu stanicu.
Nežne mladice platana mahale su zvezdama podstaknute prolecnim povetarcem, a ove im
zauzvrat slale koketne treptaje. To udvaranje potraja do zore pa ni jedni ni drugi nisu bili najbolji
svedoci događaja prethodne noci. U slabo osvetljenoj poprecnoj ulici, odmah iza
Cvetkove pijace, ostali su samo tragovi. Iscepana omotnica sladoleda od trešanja, bacena pored
velikog zelenog kontejnera, iz koga je virio krvlju ulepljen crni cuperak.

5. 1. TASMAJDAN
dve godine kasnije
Još od one noci kada mu je ispod stola za vecerom buduca svastika krišom spustila ruku
na butinu, utiskujuci u njega svoje duge, negovane nokte, Vjekoslav Konstantinovic je slutio da
ce stvari krenuti naopako. Nekoliko sekundi kasnije, kada joj je uljudno, ali odlucno gurnuo ruku
u stranu, slutnja je ustuknula pred užarenim ocima odbijene devojke i ustupila mesto
nemilosrdnoj izvesnosti da ce mu se život uskoro promeniti.
Vremenom je zakljucio da Barbarina empatija ima snagu nedonošceta. Sumnjao je da je
osvetoljubiva, kao i to da nikada nije oprostila sestri što se udala za njega, dobro situiranog
perspektivnog beogradskog momka. Sve se to njemu odavno motalo po mislima, ali ono što nije
mogao ni da nasluti je da je Barbara bila veštica. Bar su je tako doživljavali svi oni koji su sa
njom dolazili u kontakt. Doduše, nije bila od onih pogurenih baba sa ogromnim kukastim nosem i
crnom mackom na leđima koje strpljivo stoje iznad kazana i muckaju carobne napitke u svojoj,
od pogleda sakrivenoj, prljavoj jazbini. Svastika je bila onaj tip žene o kojoj se mašta, žena koju
priželjkujete u krevetu, a u isto vreme se Bogu molite da zbog nje ne izgubite dušu.
Strukolomna, bludozovna, sa nogama dugim, cinilo se do temena, a od temena do pola leđa, kao
gujama uvijenim gustim pletenicama, sjajno crnim, kao da je duše mladih gavrana u njih uplela.
Međutim, kada malo bolje pogledate, jedino što ju je razlikovalo od ozloglašenih starica iz bajki,
bilo je to da nije imala ni vešticji nos ni mnogo godina. Imala je sve drugo. Jazbinu, svoj stan na
poslednjem spratu solitera u Hadži Ruvimovoj, kod Kalenic pijace. Zastakljenu terasu na kojoj je
po policama ređala tegle pune Bog te pita kakvih gadnih reagensa. Urokljive, tamnozelene oci u
cijim bi dubinama mogao da se izgubi i udavi najokoreliji morski vuk. Imala je i belu macku koja
je nekada bila crna. Komšinice iz kraja tvrde da je jadnica pobelela preko noci kada je njena
gazdarica pocela da se bavi vradžbinama, a zavidne udavace iz kraja su ogovarale da je
Barbara macku namerno omađijala u belo, eto tako iz hira, da još više kontrastom istakne svoju
sjajnu, gavran crnu kosu.
Ali cak i da je obracao pažnju na price o svojoj svastiki, Vjekoslav ne bi poverovao jer je
bio covek od nauke. Diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. sa
nepune dvadeset i dve godine, a nešto kasnije doktorirao kao najbolji među
mnogim generacijama unazad. Cesto ljudi kažu, psihijatri i psiholozi, to je sve go ludak do
ludaka. Kada je bio u pitanju Veks, kako su ga zvali bliski prijatelji i ekipa iz kraja, to je bilo
tacno u velikoj meri. Još kao tinejdžer bio je opsednut serijskim pociniocima nasilnih zlocina.
Silovanja, ubistva, monstruozna dela nezamisliva normalnom umu, on je proždirao, halapljivo
unosio u sebe ne plašeci se da ce se u nekom momentu možda zagrcnuti. Odvažno je zavirivao u
glave najvecih zlikovaca koji su ikada hodali planetom, bezobrazno flertovao sa tamom na dnu
ambisa sve dok tama nije obratila pažnju i pogled uzvratila, namignuvši mu.
Tog januarskog jutra 2007. sedeo je sa tim mislima na klupi u Tašmajdanskom parku i
gledao decu kako se igraju u snegu. Jedno dete izdvajalo se od ostalih. Najglasnija devojcica sa
najviše energije, plavih loknica koje su, dok je trcala, kao praporci poskakivali na
crvenoj zimskoj jakni. Srce mu je tuklo na poseban nacin od prvog dana kada je ugledao njegovu
lutkicu na struju, kako je umeo da je zove. Njegovu voljenu cerku, devetogodišnju Dunju.
Poštovao je Boga i crkvu i vera ga nije napuštala iako je i suviše zla video tokom godina, radeci
za Ministrarstvo unutrašnjih poslova kao forenzicki psiholog. Gledao je Dunju kako bezbrižno
poskakuje sa svojim vršnjacima i mislio, kao i nebrojeno puta do tada, kako bi vera nekog drugog
bila dovedena u pitanje da je samo video delic užasa koji je u okviru svog posla video on, a
posebno nakon stravicnih događaja koji su usledili u njegovom privatnom životu nakon što je

6. odbio Barbaru.
Suznim ocima gledao je svog plavokosog anđela kako mu prilazi pa se okrete i obrisa ih
rukavom.
„Zašto placeš, tata?", brideli su od zime crveni obrašcici, a nebeski plave okice treptale
dok mu se smeštala u krilo.
„Ne placem, dušo. Poceo je jako da duva ovaj vetar. Trebalo bi da krenemo."
„To si mogao da mi pricaš kada sam bila mala, znaš?", prkosila je plavooka grudvica u
njegovom krilu.
„A sada si velika? Ijaooo, pa ja nisam primetio. Pa to je nemoguce.
Ko si ti?", blesavio se Veks i poceo da je pipka rukama tobože iznenađenog lica.
,,Ja sam tvoja cerka Dunja!", obasja ga široki kez.
„Jeeel? Ma kažem ti to je nemoguce!", nastavio je igru. r/Moja cerka je mala devojcica.
Ko si ti i gde si sakrila Dunju?!", nežno je drmusao i golicao.
„Neeemooj, taticeee moj...", zacenila se od smeha i privila mu se na grudi. „Ja sam tvoja
Dunja, ali sam porasla."
„Jesi, dušo moja".
Kada je poljubio crvene obrašcice, ona se odmace i prikova ga za klupu pogledom zrele
osobe.
„Ja kad sam tužna sladoled od trešanja uvek pomogne."
„Bubice, taj film neceš da gledaš."
„Mooolim te! Pa evo u Šansi imaju ovde. Divaaan je, tata."
„Otkud ti to znaš?", trže se otac, a Dunja savi glavu i zapilji se u zemlju, nevešto trepcuci.
„Pa cula sam od Snežane, nekad na odmoru prošetaju i kupe. Ona i drugari iz razreda."
„A ti?", naborao je celo Veks.
„Ja ne... Dobro, jesam možda jednom... dva puta... ali..."
„Dunja, koliko puta treba da ti kažem? Zimi se ne jede sladoled. Ja stvarno više ne znam
kako da ti objasnim i šta treba da uradim. Ista si...", tu se Veks ujede za jezik, a knedla iz grudi se
pope i zatvori mu grlo. „Ajmo kuci", uspeo je da procedi.
„Znam šta si hteo da kažeš. Ista si kao seka, znam. Je l’si zbog njih opet plakao? Zbog
mame i seke?"
„Rastužio sam se, dušo moja, jesam. Nisam plakao. Muškarci ne placu."
„Bar dok niko ne gleda", zadržao je misao za sebe.
„Nije tacno!", pobuniše se plave loknice u njegovom krilu. „Eno Milošev tata, Zoran, je
muškarac, a videla sam ga u parku, piše pesme neke i place."
„Dobro, Dunja, to je drugo."
„Kako?"
„Pa on je covek umetnik, njima je svašta dozvoljeno."
Dunja skoci iz ocevog krila, ugura svoje prstice u njegove velike šake i rece:
„Tata, treba i ti da pišeš pesme. Onda bi mogao da se isplaceš ko covek. Mislim, bar zimi
da ih pišeš kada ne može da se jede sladoled." Veks ju je gledao ocima punim neizrecive ljubavi:
„Možda bi trebalo,
samo kada bih umeo, dušo."
,,E pa ako i to otpada, ostaje nam samo jedno!", uzviknula je i usmerila glavicu ka njemu i
nastavila, ,/ajde tatice moj, dođi."
„Nos — nooos... Nos — nooos...", poceše oboje da uzvikuju u glas, trljajuci veliki i mali
hladan nos jedan o drugi. Bio je to ritual ljubavi i nežnosti između oca i cerke, samo njihov ritual
koju nikakva zla sudba ne može da pokvari, mislio je Vjekoslav, zla sudba koje je bilo i

7. previše proteklih godina.

8. 2. LJUBAVNA MUSAKA
prolece 2007, Beograd
Subota. Rumeno jutarnje sunce tek što je pocelo stidljivo da izviruje iza vracarskih
solitera, nesigurno, kao da okleva da obasja neprirodno belog macka na prozoru poslednjeg
sprata. Na prve snopove svetla on frknu i otrca u spavacu sobu fiksirajuci gazdaricu koja je vec
bila na nogama. Uvrtala se kao vreteno zadovoljno odmeravajuci svoje obline u bezobrazno
velikom ogledalu u uglu. Pucila je usta i spuštala dlanove uz grudi, niz uzak struk.
,,Pa gde je mamin decko najlepši?", tepala je svom ljubimcu koji je podigao jednu šapicu i
gledao je kriveci glavu u stranu, kao da želi da kaže — 'Ajde posle se lickaj, daj da se doruckuje.
„Danas moraš da budeš dobar decak, mama ima puno posla. Ako sve bude išlo po planu,
uskoro ceš dobiti tatu", graktala je koracajuci ka ostavi. Vrata škripnuše i na taj zvuk i cangrljanje
kaveza koji je tamo stajao, macak poce da slini i još energicnije se razmaha šapicom.
Barbara zgrabi jednog miša i frljnu ga ka svom ljubimcu, ali dovoljno daleko da ga natera da se
za dorucak potrudi. „Prijatno, Luci! Uživaj i cuvaj kucu, brzo se vracam!", ciknu i pljesnu
dlanom o dlan.
Još jednom se odmerila u ogledalu, a onda zatvorila za sobom vrata stana ostavljajuci u
potkrovlju samo Lucija da na miru komada dugorepog nesrecnika na plocicama kupatila.
***
Kamioni su uveliko stizali sa kvantaša, a preprodavci istovarivali gajbice i punili tezge
bojama nadolazeceg proleca. Još uvek sanjiva Kalenic pijaca se prevrtala između vracarskih
ulica, lagano izlazeci iz svoje sivkasto zelene pidžame i navlaceci na sebe šarenilo prirode.
Umivala se vodom iz stotine bokala svojih trgovaca koji su polivali svoje proizvode.
Subotnji pijacni dan je mogao da pocne.
Na samoj ivici pijace na severnom platou, odmah preko puta parka i kafane „Kalenic", uz
birtijicu „Kod Todora", Toni Ciganin je akordima svoje gitare ispracao najvernije goste koji su
popili koju flašu previše. U tome su mu zdušno pomagali prodavci životinja i njihov pravi mali
zoo-vrt. Orkestar pticica sa svih krajeva sveta, kuce, mace, zeke i jedno jare. Izgledalo je cak i da
ribice u akvarijumima plivaju uz samu površinu vode, kao da i one žele da puste glas i doprinesu
predstavi. Bas-podlogu koncertu davao je kršan covek u narodnoj nošnji izdajuci naredbe
svom utreniranom nemackom ovcaru, mameci osmehe prolaznika i radosne usklike dece. Kroz
sav taj metež i gungulu, najednom poce da se probija oštar zvuk štikli koje su tukle o beton.
„Tak-tak! Tak-tak!", odzvanjalo je sve jace i najednom senka pade na zoo-plato. Kada je Barbara
ušetala na scenu, sunce je brže-bolje rucicama podiglo oblak da se zakloni od urokljivih ociju i
sklupcalo se ne provirujuci. Njihala je svoje obline u ljubicastoj jakni i crnim helankama dok su
štikle neumoljivo capkale i jedino se one još mogle cuti. Toni Ciga prekide svirku, gurnu pare
u gitaru i nestade. Pticice i sve životinje zamukoše u trenu kao da im je neko oduzeo glas, a
muškarci kao omađijani blenuše oborenih donjih vilica. Barbara je klizila po severnom platou
Kalenic pijace i jedini dokaz da na tom mestu vreme nije zauvek stalo bile su prodavacice koje su
se krstile, a neke cak krišom tri puta pljuvale na zemlju. Nezemaljsku tišinu prekide piskav glas:
„Šta bleneš, Dragutine, oci ti ispale?!", uštinu žena onog kršnog deliju i cimnu ga za
mišicu pokazavši ka parkingu, „ulaz' u auto!"
„Neka blene, ženo", dobaci joj prija sa susedne tezge, „niko se od gledanja nije omrsio."
Ova scena kao da prekide nevidljive cini koje su se prelivale iz Barbarinih ociju i vibrirale
svakim njenim pokretom i na trenutak svi prisutni prasnuše u smeh, ali ne zadugo. Zanemeše cim
je lepotica otvorila usta: „Treba mi jedan zec i dva petla. Može i kokoške, ne mora petao."
Prodavci se zgledaše među sobom i poobaraše poglede u beton, kao da je on nudio izlaz iz

9. situacije. Barbara je bila poznata u komšiluku i razne price su o njoj kolale, ali nikada do sada
nije kupovala toliko životinja odjednom pa zato do skora šaljivi abrovi iz komšiluka poprimiše
ozbiljnu notu.
„Zec i dva petla kažeš?", prostreli je pogledom prodavacica, Dragutinova žena.
„Tako je. I molim Vas da požurite."
„Žurim, evo baš sam potrcala..."
„Molim?"
„Reko', ništa nema od tog posla. Niko nece da ti proda životinju ovde na plato. Imaš pilice
dole niz ulicu, sa druge strane Kalenica. Odrane, ocišcene, iznutrice, šta ti duša ište."
„Trebaju mi žive", uporna je bila Barbara.
„Je li ti...", zareža Stojanka razvezujuci kecelju, ne skidajuci pogled sa sagovornice, „ovde
si došla da se snabdevaš, a? Žive životinje ti trebaju na Bezimenu nedelju, je li?"
„Šta se to Vas tice?"
„Tice me se, što da me se ne tice!!? Jeb...", u pola psovke prekide je ista ona prija sa
susedne tezge povlaceci je za suknju.
„Oprostite, komšika, Stojanka je malo popila od jutros."
„Ko popio? Šta je s tobom, mori?", zacrvene se Stojanka, a prija joj samo klimnu glavom
i trepnu sa oba oka.
,/Ajde, 'ajde", gurala je podivljalu ženu u stranu, „evo, komšika, može jedan zekonja.
Divan je za decu i ne raste više, patuljasta rasa."
Barbara iskrivi usne u osmeh i pruži joj novac, pakujuci bušnu kutiju sa zecom u ceger.
Tada se onaj oblak ukloni i sunce ponovo proviri na plato, a na to Dragutinov vucjak kao da se
ohrabrio pa skoci ka tezgi besno lajuci. Barbara se prepade i ispusti ceger, kutija se otvori i zec
pobeže niz ulicu izbegavši stravicnu sudbinu. Sada je ona bila crvena od besa, a do malopre
razjarena žena poce da se smeje tako zarazno da joj se pridruži ceo mali zoo-vrt sa sve
životinjama i ribicama koje poceše da se pracakaju na suncu. Jedino je seoski diplomata,
Bojanka, pokušala da joj vrati novac i izgladi situaciju, ali ova samo zgrabi od nje
svežanj novcanica i baci joj natrag u lice:
„Prokleti da ste, svi do jednog! Platicete mi za ovo!", dreknula je i utegnute helanke u
štiklama otcapkaše preko ulice Maksima Gorkog pracene smehom i povicima sa platoa.
„Picka joj materina vešticja, meni došla da kune, krst je ubio!",
„Aman, ženo, smiri se. Je l’znaš ti ko je to?", rece Bojanka.
„Ne znam i ne zanima me!"
„Treba da te zanima, Stojanka crna. To je Barbara iz Gornjeg Nereda."
„Koja bre? Od Ilica onih?!"
„Jes', od Ilica..."
Kada je Barbara Ilic stigla u svoj stan na poslednjem spratu solitera u Hadži Ruvimovoj,
bilo je vec suviše kasno da organizuje kupovinu životinja na nekom drugom mestu. Rucak je
morao da pocne da se sprema, a cini koje je osmislila i htela da uplete u sastojke morace da izbaja
na drugi nacin. Bezimena nedelja, kada se prinose žrtve zlim dusima, bila je na izmaku i ako je
htela da najzad bude sve po njenom, stvar se morala obaviti tog dana. Najjaca magijska svojstva
ljubavnih cini poseduje međunožna krv veštice, a njoj još nije bilo to vreme u mesecu pa je
morala da improvizuje. Stajala je ispred svog ogromnog ogledala stežuci pesnice tako da joj je
koža belela. „Luda moja Dobrila, prokletnice, samo da si mi ga prepustila... Sta se sve napravi
zbog tebe.“ U misli joj dođe sestra i onaj vreli letnji dan u Gornjem Neredu davne 1983. godine.
Caršijom je prolazio covek srednjih godina, a sa njim golobradi mladic sa pogledom anđela.
Kada su te oci našle put preko njihove kapije, pa preko dvorišta, ugnjezdile su se u trenu u

10. njihova ženska srca. Samo što se izlomile nisu, koja ce pre do bunara da stigne da zahvati bokal
hladne vode i ponudi prolaznicima. Iako je Barbara bila brža, usput gurnuvši sestru u stranu,
mladicevo srce je vec odlucilo. Sacekao je da Dobrila ustane sa zemlje i donese svoj bokal,
prihvatio ga, a usput se zahvalio osmehom Barbari cije je lice od jeda i ljubomore bilo kao krec.
Danima je molila sestru da joj prepusti mladica, preklinjala. Govorila joj je lepo i objašnjavala da
je ona starija i prva treba da nađe prosca, ali Dobrila nije popuštala. Vec godinu dana kasnije stari
svat, vojvoda i kumovi, sa dve brojne familije, okupili su se u istom tom dvorištu i slavili
vencanje Vjekoslava Konstantinovica i Dobrile Ilic. Tog prvog dana njihove bracne zajednice
izgledalo je kao da se Barbara pomirila sa sudbinom, ali je u bliskoj buducnosti ipak odlucila da
ce mladoženju odvojiti od sestre kud puklo da puklo.
Godinu dana nakon svadbe, Dobrila je na nekoliko dana ostavila Vjekoslava u Beogradu i
otišla u Gornji Nered da pomogne ocu i majci oko zemlje. Jedno vece, na ivici šumarka kod
neutabanog puta ka naselju Trešnja, napala je zver. Krvava, izujedana i izbezumljena devojka
uspela je da se spase i nađe put do kuce. „Nemoj nikome rec da kažeš, svim na svetu te
zaklinjem", rekla je kroz suze Barbari koju je zatekla na vratima, ali se ujedi na telu nisu mogli
sakriti. Vjekoslav i roditelji su bili van sebe, ali tu se više ništa nije moglo. Dobrila je primljena u
urgentni centar i tamo zbrinuta. Dobila je injekciju protiv besnila i ubrzo poslata kuci. Fizicke
rane su ubrzo zarasle, ali one dublje, duševne, njima je trebalo vremena. Kasnije kada su Dobrila
i Vjekoslav dobili prvu cerku Milicu, njoj kao da bi bolje na neko vreme, ali beše to kratkog
veka. Dijagnostifikovan joj je posttraumatski stresni poremecaj i njeno mentalno stanje imalo je
uspone i padove. Od 1990. sa svojih dvadeset i pet godina i cerkinih pet, nakon niza terapija i
podrške supruga i dalje je povremeno tvrdila da je progone vampiri sa Trešnje koji je nikada
nece ostaviti na miru, ali joj se život ipak koliko-toliko vratio u normalu. Godine 1998. dobili su
ona i Vjekoslav drugu cerku, Dunju. Zajedno sa decom povremeno je odlazila u Gornji Nered, a
njihov dolazak baba i deda uvek su željno išcekivali. Nakon jedne takve posete, kada je
Dunja napunila dve godine, policija je obavestila Vjekoslava da je Dobrila Konstantinovic
okoncala svoj život.
„Prokleta Dobrila!!!", urlikala je Barbara prenuvši se iz misli.
Skinula je helanke do kolena i uzela žilet. Razmakla je butine, a prstima leve ruke u jednu
stranu raširila svoj polni organ. Žilet tada zari duboko u sluzokožu, odbaci ga i dohvati cašu koja
poce da se puni gustom crvenom. Luci namirisa krv i dotrca da ocisti ostatke sa parketa.
Musaka se vec krckala na šporetu i ovo je bio finalni sastojak koji je uz ritual trebalo
dodati. Životinje nije uspela da kupi na Kalenicu, ali je verovala da ce ovakva njena žrtva biti
dovoljna da cini urode plodom. Zapalila je dve crvene svece u gornjim uglovima kuhinjskog stola
na koji je prostrla satensko platno iste boje, a na sred stola postavila drugu šerpu u koju je
prebacila veci deo musake. Kada se plamen sveca razgoreo, ona poce da sipa svoju međunožnu
krv iz caše po obodima posude sa ruckom i recituje bajalicu, prvo tiho, skoro necujno, šapatom, a
onda sve glasnije, da bi na kraju užasan vokal odzvanjao u svim uglovima potkrovlja:
„Krv međ noge moje, Krv u srce tvoje, dokje morske pene, da pukne bez mene.
Krv i telo moje, do muškosti tvoje, ne video druge zene, da svene bez mene."
Kada je završila, gurnula je manju i vecu šerpu nazad u rernu da se musaka zapece i
krenula da se sprema. Rucak je trebalo je odneti u Bulevar gde su živeli Dunja i Vjekoslav. I
tako, sedam godina nakon samoubistva svoje sestre, na Bezimenu nedelju, kada su zli dusi
najjaci, Barbara je odlucila da je kucnuo cas. Urokljive, prelepe oci gledale su u svoj odraz u
ogledalu dok se oblacila. „Biceš sa mnom, Vjekoslave Konstantinovicu, ili te biti nece..."
* * *
Nešto kasnije taksi je dovezao Barbaru do kafane Lipov Lad u Bulevaru. Nosila je vecu

11. posudu ljubavne musake za Vjekoslava, i manju neobajane musake za Dunju. Zadovoljno se
smeškala dok je izlazila iz lifta i pritiskala zvonce stana Konstantinovic. Plavokose loknice
otvoriše vrata i baciše joj se u zagrljaj:
„Tetka moja!", obasula je poljupcima. „Tata nije tu."
„Cao, Dunja! A gde je? 'Oce doci brzo? Vreme je rucku..."
„Otišao je da obiđe mamu... Mamu i seku."

12. 3. VETROVI PROŠLOSTI
istog dana u Beogradu
Vec neko vreme zima je svojim hladnim rukama skupljala skute svoje bele haljine i
podizala ih tako visoko da su mogle da joj se vide duge blještave gace i podsuknja, ne bi li što
brže otabanala i prepustila mesto prolecu u svom novom kicoškom odelu, ciji je zanosni parfem
mogao da se oseti u vazduhu. Bilo je tako blizu da se maltene moglo dotaknuti vrhovima prstiju.
Osecalo se u kostima starih i decjim osmesima, videlo na licima putnika gradskog saobracaja,
titralo mamurnim boemskim jutrima i raskalašno protezalo u nocima koje su se sve cešce
posipale zvezdanim šljokicama. Beograd se budio iz zimskog sna.
U takvim danima samo su visoke zidine Novog groblja i dalje izgledale strašno, budeci
strahopoštovanje. Bacale su senku na Ruzveltovu i manje poprecne ulice i kao nemi gardisti
cuvale spokoj. U samom centru, odmah pored male crkve, stajao je povijeni muškarac vlažnog
lica. U jednoj ruci, naslonjenoj na nadgrobnu plocu, držao je cetiri kale, a drugom milovao
uklesana slova — Dobrila Konstantinovic 1965-2000 i Milica Konstantinovic 1985-2005.
Samoubistvo supruge bio je prvi od niza duševnih udaraca koje je Vjekoslav junacki
primio, amortizovao svojim nesrecnim bicem. „Ostavila me Dobrila, Dobrota moja", umeo je da
kaže prijateljima i rodbini, mukom zadržavajuci suze, puštajuci ih da potrce preko lica,
nezaustavljivo, silinom krda divljih konja na livadi, tek kada ostane sam ili sa svojim najboljim
prijateljem.
„Život ide dalje, Veks, dragi moj. Moraš biti jak. I zbog sebe i zbog one dece", govorio
mu je tadašnji kolega, inspektor MUP-a, Milovan Vukotic.
„Znam ja to, Milovane, sve znam. Moram zbog dece. Samo ne znam ko ce da bude jak
zbog mene i za mene", gledao je u jednu tacku Vjekoslav jedva pomerajuci usta.
„Proci ce neko vreme pa ce manje i da boli. Sad ti to ne izgleda tako, nezamislivo je, ali
veruj svom drugu, otugovaceš. Naici ce neka dobra duša da se brine o tebi, neka sa kojom ceš
moci da živiš."
,,E moj Milovane, pa nisam ja bio sa mojom ženom jer sam, eto, sa njom mogao da živim.
Bio sam sa mojom Dobrilom jer bez nje nisam mogao da živim."
Odzvanjao mu je taj razgovor u mislima dok je stajao pored ženinog spomenika, ne
odvajajuci oci od njenog lepog lica na uokvirenom portretu, a suze se utrkivale koja ce pre stici
da mu kane sa obraza i natopi to mesto vecnog pocinka. U drugi portret nije smeo ni da pogleda,
pa mu misli ponovo odlutaše u letnji dan 1983. godine. Gornji Nered.
„Kakvo ime za selo! Pa to samo naš narod može da smisli", ushiceno je govorio kolegi
Milovanu dok su grabili uzbrdo seoskim drumom.
„Jeste, zvuci blesavo, ali kad malo bolje razmisliš, logicno je", odgovori ovaj tresnuvši
kažiprstom znoj sa cela na zemlju.
Vjekoslav raširi oci ka njemu pa ovaj nastavi: „Starosedeoci nisu ovde mnogo marili za
urbanizam. Familija se naseli, digne kucu, dve, stigne druga pa digne svoju kucu par kilometara
niz put i sve tako. Kad iz helikoptera pogledaš selo, izgleda kao da je neko šarene kockice
rasuo po padinama Avale. Pravi nered! Gornji Nered", sa osmehom završi Milovan izlaganje i
potapša Vjekoslava po ramenu.
Iako samo nešto više od decenije stariji, Milovan ga je gledao kao svoje dete, verovatno
delom i zbog toga što dece nije imao. „Suviše volim žene da bih se ženio", umeo je da se šali.
Možda je to i bila istina, ali je velikim delom bilo i zbog toga što je od žena ipak više voleo svoj
posao. Umeo je nocima oka da ne sklopi iznova išcitavajuci predmete, fajlove tekucih, još
nerazjašnjenih krivicnih dela. Jedno takvo delo, tacnije citav niz dela, dovela su ga i u Gornji

13. Nered. Svi tragovi su ukazivali na to da je nepoznati pocinilac iz tog kraja i da je obruc stegnut.
Kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova vec bilo sigurno da ce poteri uskoro doci kraj, zlocini
su jednostavno prestali i trag je nestao još pre podnožja Avale, ne stigavši da ih odvede uzbrdo.
Milovan je zato na svoju ruku i o svom trošku odlucio da istragu produži i da sazna što je mogao
više. Deset ubijenih ljudi u periodu od 1978. do 1983, razlicitog pola, uzrasta i ekonomskog
statusa i još par nestalih, bili su slucajevi suviše veliki i važni, ali i intrigantni da bi se olako
odložili u fioku. Znao je da takva dela ne prestaju tek tako, preko noci. Znao je da ce ih, ko god
stoji iza njih, kad-tad ponoviti. ,,A tada želim da budem onaj koji ce njegovu prokletu njušku
staviti iza rešetaka", obecavao je sebi ocima upaljenim od uzbuđenja. Vjekoslav je te 1983. tek
napunio osamnaest godina i upisao redovne studije psihologije, a vanredno tadašnju višu
kriminalisticku u Zemunu. Kada ga je komšija i dobar porodicni prijatelj, Milovan, znajuci za
njegova interesovanja, pozvao da mu pravi društvo u potrazi za serijskim ubicom, to je za njega
bilo ostvarenje najsmelijih snova. Ni slutili nisu da ce im taj put po okolini Beograda i trenutak
kada je Vjekoslavov pogled odlutao preko obližnjeg seoskog dvorišta i izgubio se u Dobrilinim
toplim ocima i nevinom osmehu, obojici zauvek promeniti živote.
„Ostani, druži se malo sa vršnjacima", hrabrio ga je Milovan namigujuci. Ispio je na eks
ponuđenu vodu pa osvežen dodao pokazujuci rukom uzbrdo, „idem ja da pronjuškam malo sam.
Naci cemo se u lokalnoj krcmi kasnije na rucku."
I ostade Vjekoslav stojeci uz avliju lepe Dobrile Ilic i tu mu ostade i srce. U skladu sa
prezimenom, kod Ilica je svaki konflikt rešavan po kratkom postupku, ili — ili, kao u poznatoj
šali — Ili ce ti život biti cvece ili tebe više biti nece. Ilici su uvek tacno znali šta hoce. Problem je
ovoga puta bio što su obe sestre, i Barbara i Dobrila, poželele isto — Vjekoslava. Još uvek je
mogao da oseti hladnu bunarsku vodu od tog jutra sveže zahvacenu, ljutito mu pljusnutu posred
lica iz Barbarinog bokala, kako mu se sliva niz prašnjavo lice, kao što je i tog popodneva
na Novom groblju osecao svoje cemerne hladne suze. „Obecala si da me nikada neceš ostaviti,
dobra moja Dobrila, a eto šta bi", šaputao je nežno. Sa ženinog imena na spomeniku ruka mu
skliznu na ime do njenog. Tad zadrhta i poce da rida. Drhtao je citavim bicem i suzama besneo na
sebe i ceo svet. Kada je pre dve godine izgubio i svoju stariju cerku, bio je siguran da se nikada
nece oporaviti. Međutim, ni tada nije mogao da se potpuno prepusti tugovanju i ocaju, jer je
mlađoj cerki Dunji, posle gubitka majke i sestre, i te kako trebao otac. Njegov anđeo, lutkica
na struju održavala ga je u životu, postojao je samo za nju. U taj cas misli mu prekide cudan
osecaj nelagodnosti. Više nije bio sam. Neko ga je gledao u potiljak, stojeci tik iza njega. Pogled
tako prodoran da je osetio kao da mu se centar hipotalamusa krcka na tihoj vatri. Dlacice na
vratu mu se nakostrešiše u stav mirno kada je osetio lagani dah. Naglo odskoci u stranu i podiže
ruke u vis u stavu za odbranu, a bele kale padoše na zemlju. Ugledao je visokog suvonjavog
coveka sa grobljanskom kapom i uniformom.
„Svratili ste? Ako, valja se. Samo ove godine ste nešto poranili."
„Poranio?"
„Da, obicno dođete na pobusani ponedeljak, odma' posle Uskrsa, a sad Vas eto kod nas
nedeljama ranije."
,,Vi me pratite?"
„Ne pratim, gospodine. Samo vodim racuna o pokojnicima. Znate, treba cešce da dolazite,
greota je..."
„Ma ko ste Vi, covece, i kako je to Vaš posao da brinete kad ko svoje obilazi?!"
„Ja sam Jeremije Rafailovic, pokojnicima na usluzi. Moj je posao, gospodine, baš taj da
brinem, jer ako dugo ne svracate, mene nocu bude."
„Ko? Uprava groblja?", poceo je da cupka u mestu Vjekoslav, a covek se nasmeja glasom

14. koji je više licio na zviždanje vetra nego na smeh.
„Jok bre. Pokojnici me bude. Žale se, dozivaju svoje žive da im poneku želju usliše, a
najcešce im se nađem samo ja."
„Bog s tobom, covece, šta govoriš? 'Ajde skloni se da prođem", odbrusi Vjekoslav.
Jeremije napravi par koraka unazad, ali nije prestajao da sitnim staklenim okicama fiksira
sagovornika. Vjekoslav na brzinu zapali svece za ženu i cerku, namesti cvece u izlivenu
keramicku vazu, poljubi spomenik i okrete se ne obracajuci više pažnju na stranca. Kada je
malo odmakao, cuo je reski glas iza sebe:
„Cešce da dolazite, gospodine Konstantinovicu. Mnogo svojima nedostajete", uporan je
bio Jeremije. Kada je video da se Vjekoslav zaustavio stisnutih pesnica, ali i dalje okrenutih leđa,
on brže-bolje nastavi: „Mala Vam porucuje da joj sledeci put sladoled donesete. Željno je dete."
Na to Vjekoslav zareža i okrete se u želji da zgromi stranca zbog reci koje su mu zaorale
po duši užarenim plugom, ali njega više nije bilo.
„E neka si pobegao! Bolje za tebe, prokletnice!", doviknu u prazno i nastavi ka izlazu
pracen zbunjenim pogledima drugih posetioca.
Odsutno je koracao drhtavim nogama niz Ruzveltovu prema Vukovom spomeniku, a
misli mu još jednom ponese nemilosrdni vetar ružnih uspomena. Nikada nece zaboraviti kada su
ga tog prokletog jutra, pre samo dve godine, pozvale kolege iz policijske stanice Zvezdara. Pet
ujutru. Nije stigao ni da se obrije — dvominutni tuš i oblacenje navrat-nanos. Pre nego što je
sišao na Bulevar, pomazio je Dunju po usnuloj glavici i nežno poljubio, ali ga ubrzo, dok je
prolazio pored Milicine sobe, preplavi ledena jeza. Njen krevet je bio prazan. Iako je imala vec
dvadeset godina, nikada mu nije bilo drago da mu je dete van kuce u to doba. Javila se i rekla da
ce doci kasno, a on nije insistirao, rasejan, pogubljen u novim slucajevima, jako slicnim onima
koje je istraživao sa Milovanom pre više od dve decenije. Javilo se njegovo drago dete, javilo i
reklo da ce doci kasno, a kuci više nikada nije došlo.

15. 4. CRNI CUPERAK
dve godine ranije, Beograd
Službeno vozilo je te 2005. godine Vjekoslava pokupilo ispred Lipovog Lada i povezlo ga
prema Cvetkovoj pijaci, tek što je noc pocela da se gasi zajedno sa ulicnim svetlima.
Prohladan zvezdarski vazduh je grebao pluca pripadnika Odeljenja za krvne delikte koji su vec
bili na licu mesta. Centar njihovog interesovanja bio je kontejner u sporednoj ulici iza pijace, iz
koga je virio crni pramen kose ulepljen krvlju. Cekali su još samo njega, forenzickog psihologa,
doktora Konstantinovica i uviđaj je mogao da pocne. Centralni lik na uviđaju, Milovan Vukotic,
iako tada u penziji, bio je dragoceni neformalni clan ekipe. Jedini covek beogradske policije koji
je iza sebe imao desetine rešenih teških zlocina i bio zaslužan za još toliko uhvacenih i
optuženih serijskih pocinilaca. Međutim, svi ti profesionalni uspesi njemu nisu znacili ni
približno onoliko koliko ga je mucio profesionalni neuspeh što nikada nije uspeo da uhvati
najgoreg od svih, „Vampira sa Avale", kako ga je štampa nazvala još ranih osamdesetih.
Dvadeset godina kasnije slucajevi su poceli da se nižu. Krvnik je ponovo bio aktivan.
Sa Milovanom je stajao njegov vanbracni sin, Dean Vukotic, slika i prilika oca, lep i visok,
vojnicke frizure i manira, grubijan nežnoga srca sa nekim posebnim plamenom u ocima, koji kao
da se nekom carolijom prelio na njegovom rođenju iz roditeljskih ociju u dete. Tek izašao
sa akademije, željan znanja, iskustava i podviga stajao je pored oca i delio njegovu zabrinutost.
Od poslednjeg zlocina 1983. u Bubanj potoku kada je serija prekinuta, zlocini su poceli da se
ponavljaju u nejednakim etapama, od 2003. do te 2005. Za takvu vrstu dela period od dve
decenije nije predugacak i bilo je neizvesno da li se radi o istoj osobi ili nekom ko samo imitira
„Vampira sa Avale".
Vjekoslav je izašao iz kola i uz blagi osmeh klimnuo glavom kolegama i prijateljima.
Lagano je trepnuo par puta i duboko udahnuo jutarnju svežinu. Trebalo se skoncentrisati i uživeti
u scenu. Profilisati, rekonstruisati zlocin i doneti izvesne zakljucke o pociniocu, zakljucke koji ce
pomoci Odeljenju za krvne delikte da mu u što kracem roku stanu na put. Baš kad je hteo da
otvori usta i zapocne ispitivanje policajaca koji su prvi stigli na mesto zlocina, pogled mu odluta
na poklopac kontejnera. Na njemu je ležao štapic za sladoled, virio iz svoje odbacene omotnice.
Sladoled od trešanja... Ceo stomak mu se okrenuo i on bespomocno krenu rukom ka kontejneru,
sa izrazom lica pokrivljenog od brideceg užasa.
„Milica, moja Mi..uspeo je tiho da procedi, ali ga je Milovan ipak cuo i videvši
Vjekoslavov izraz lica, priđe i uhvati ga za ispruženu ruku.
„Kakva Milica, šta pricaš, covece?!"
„Dete moje... nije došla kuci... sladoled...", pokaza onemocalom rukom ka omotnici.
„Smiri se, Veks, ljubi te drug tvoj. Žrtva je muškarac."
„Šta? Crni pramen onaj...", pokaza Veks ka kontejneru. „Muško?!"
„Muško, brate mili. Ajde da radimo, trgni se malo, aj..."
Vjekoslav priđe još par koraka, sada vec tako blizu da mu nozdrve zapahnu neprijatan
vonj iz kontejnera. Krvi je bilo na sve strane. U nekada sivom riblja-kost sakou ležao je mlađi
muškarac i samrtnim grcem stezao svoju kožnu torbicu. Bio je to ljubitelj Stripoteke,
Miša „Ramones" kako su ga zvali u kraju. Vrat mu je bio unakažen, grkljan razderan, kako je na
prvi pogled izgledalo, ujedima podivljalog psa. Vjekoslav se odmace i pogleda ka Milovanu i
Deanu:
„Kakve veze ovo ima sa „Vampirom"?"
„Pogledaj mu vrat sa strane. Evo ti rukavice."
Vjekoslav navuce plastiku na prste i okrete žrtvinu glavu u stranu. Nekoliko santimetara

16. ispod desne ušne resice, na vratnoj arteriji, stajale su dve karakteristicne rupice. Iste kakve su
nalazili na žrtvama vec par godina unazad kao i pre dvadeset godina. Ponovo podiže pogled
ka kolegama:
„Ovo je drugaciji Modus Operandi. Potpuno drugaciji, mada je potpis isti."
,/Ajmo malo srpski, doktore, znate, da Vas ceo svet razume", šalio se Dean i dobrocudno
širio ruke, a Milovan sevnu na njega ocima, kao profesor na školarca koji nije pazio na casu.
Vjekoslav poce da objašnjava: „Potpis je ono što ubica uradi tokom dela, a nije morao da
uradi da bi delo izveo. To je neki njegov pecat, potpis, razumeš?", gledao je ka Deanu, koji mu
klimnu glavom.
„Dve rupice nanesene tankim oštrim objektom", pokazao je na vrat mladica, „jednim
ubodom ga je usmrtio, drugi nije morao da nanese.
Međutim, tako je uvek radio, to je ostalo isto, ali ova mutilacija grkljana, životinjski
nekontrolisani ujedi, to je potpuno novo. Kada se uradi obdukcija, znacemo mnogo više.
Znacemo da li je usmrcen otrovom kao i pre ili je smrt nastupila krvarenjem, a ubodi naneseni
postmortem."
Na srecu beogradskog življa i okoline, a na nesrecu Vjekoslava Konstantinovica,
Ministarstvo unutrašnjih poslova je ubrzo, na osnovu tragova zuba na vratu žrtve, Miše
„Ramonesa", i tragovima prstiju na štapicu za sladoled nedvosmisleno otkrila pocinioca.
Milica Konstantinovic je optužena za nekoliko ubistava i dovedena u vezu sa par drugih
slucajeva nestalih osoba u periodu od 2003. do 2005. godine. Cerki Vjekoslava Konstantinovica
je suđeno kao odrasloj osobi, iako je prvi zlocin pocinjen još kada je bila maloletna, sa nepunih
osamnaest godina. U istražnom zatvoru, cekajuci postupak, cimerki je na spavanju nanela teške
telesne povrede pokušavajuci da je ujede, pravdajuci se da je bila gladna i da je zatvorska hrana
nikakva i slaba sa proteinima. U samici je nekoliko dana kasnije, pre nego što je i zapocet
postupak, Milica Konstantinovic oduzela sebi život. Tupim ivicama kreveta do iznemoglosti je
rovala po svojim venama na rucnim zglobovima dok koža nije popustila. Našli su je otvorenih
vena i sa preko pola litre sopstvene krvi u želucu. Iza nje je ostala samo poruka: „Mama i tata,
sve sam cinila zbogvas, ali žeđje neizdrživa...
Vjekoslav je nakon toga napustio policiju i u potpunosti se posvetio preostalom clanu
porodice, Dunji, njegovom jedinom razlogu za život kome je sada, dve godine kasnije, nakon što
je obišao kako ona kaže „mamu i seku", hitao kuci na rucak.
„Stigao si, Veki!", cvrkutala je Barbara otvarajuci vrata. ,/Ajde dođi, Dunja i ja smo vec
sele. Musaka ne valja da se ohladi."

17. 5. LENA MAGDALENA
1983, Gornji Nered
Kada je ostavio Vjekoslava u društvu sestara Ilic, inspektor Milovan je krupnim koracima
zagrabio uzbrdo. Sunce je bezobzirno pržilo sve što je dolazilo u dodir sa njegovim narandžastim
pogledom, a vazduh na horizontu hipnotišuce treperio. Bez obzira na odlicnu kondiciju koja se
podrazumevala nakon godina provedenih u službi policije, seoska uzbrdica je iz njega
neumoljivo ispijala snagu, kao da je preko prašnjavih cipela upijala njegovu energiju u sebe, noge
cineci težim, a sebe produžavajuci i cineci još strmijom. Ipak, desetak minuta kasnije, bila je
savladana i ispred njega eksplodira pejzaž. Skromne seoske kuce ceškale su se o obližnje
šumarke kao prasenca o dovratak, a male ukošene njive se okolo prostirale kao tepisi od
nagorelog cilibara. Milovan tresnu prstom znoj sa cela, a on kao da zacvrca u dodiru sa zemljom.
Taman kada je hteo da krene dalje ka centru sela, vec osecajuci na nepcima hladno pivo i na
usnama pristojnu šniclu u seoskoj krcmi, pažnju mu privuce glasno stenjanje. Žena u svojim
tridesetim, sa belom maramom oko glave i keceljom iste boje oko struka, pokušavala je da nabaci
naramke sena na plast što joj nije baš najbolje polazilo za vilama. Nekoliko metara od nje, u
debelom hladu još debljeg hrasta, stajala je kolevka iz koje se culo sporadicno
gugutanje. „Pomoz' Bog, snajka!"
„E jedino ako mi se on smiluje pa pomogne, jer nema ko drugi", istrese žena i okrete ka
njemu svoje garave oci.
„Nema muškog u kuci za te poslove?", rece Milovan pa se trgnu zbog svog pomalo
neumesnog pitanja, ali bi kasno, jer su ona njena dva blistava ugarka vec ostavljala trag po
njegovom usamljenom srcu.
„Nema, vuci ga pojeli dabogda. Otiš'o u beli svet, ostavio mene i bebu. Kaže mi: „Leno
Magdaleno, ja sam za sada svoj posao ovde završio. Pare cu ti slati za malog i za tebe da vam se
nađe dok se ne vratim". Evo ima vec dva meseca, Mesec mu pokrov bio, kako se ne javlja i
dinara ne šalje."
„Bože, kakav je to covek?!", vrteo je glavom Milovan i treskao krajeve košulje hladeci se.
„Ja cu da ti kažem kakav — nikakav. Lepo mi je sestra govorila — Nemoj, Leno, ucenog
coveka, ti su prevrtljivi i zacas im se iz tih knjiga silnih u dušu neki nemir useli. Uzmi coveka od
zemlje, koji se na ovoj našoj crnici rada i tu kosti ostavlja."
„Naši najrođeniji nisu baš uvek u pravu. Nekad treba i srce poslušati", osmehnu se
Milovan šeretski.
„Nego šta su nego u pravu, al' meni poludela glava kad je moj Stevan došao sa službom u
selo. Onako visok do oblaka, ne znaš dal je viši on il ono njegovo celo od pametne glave. A što
ima glas, bogo moj! Iz tri sela se narod u crkvi skupljao kad on poje."
„Sveštenik?"
„Jest. A ti? Šta tebe u naše krajeve donese? Rekla bih kojim dobrom, al' dobro sigurno
nije."
„Otkud ti to?" podiže Milovan guste obrve.
„Pištolj ti se za pojasom oklembesio kad si se razmahao košuljom. il' si kriminalac iL si
policajac. Valjda još uvek ima razlike međ ta dva."
„Naravno da ima! Šta pricaš, ženo?", sevnu Milovan ko munjama ispod dva crna oblaka,
pa se onda namah primiri i nastavi, „a ti se ne plašiš?"
„Plašim. AL slaba mi vajda od toga sada", pogleda ga žena pitomo.
„I treba da se plašiš, i da budeš oprezna, snajka. Ja sam inspektor i mogu da ti kažem da
opasan covek u ovom kraju obitava, ali ti to verovatno i sama vec znaš. Je L si cula za one ljude

18. iz okolnih mesta?"
„Cula. Necastivog je to rabota. Samo da znaš, mi ovde u Gornjem Neredu znamo kad ce
nešto da se desi. U vešticji sat, između ponoci i jedan ujutru, iz kog pravca se drekavac zacuje,
odatle duša nestane. Prvo Mile iz Sopota prošle godine, a sad, pre nekoliko meseci Živana
iz Popovica."
„I to je sve? Cujete drekavca i znate?", unervozio se Milovan, koga je i pored pobesnelog
sunca, preplavljivala ledena nelagoda dok je slušao Magdaleninu pricu.
„Slušaj, more, ti si mene pitao je L sam cula za taj svet nesrecni, a ja ti odgovaram",
okrete mu leđa i nastavi sa poslom. Precenila je sebe i vile sa sve senom ispadoše iz umornih,
mršavih ruku. „Dosta je meni moje muke, još cu tuđu da mucim!"
Milovan preskoci ogradu, podiže vile sa zemlje i dohvati se njenog posla.
,Ajde pusti, ja cu. A ti ako imaš 'ladno pivo, ja bih ti bio zahvalan."
„Kako se zoveš? Nije red da mi oko kuce pomažeš, a da ti ni ime ne znam."
„Milovan. Milovan Vukotic", spusti na tren alatku na zemlju i pruži ruku koju ona
prihvati uz vedar osmeh.
„Dobro si naišao, Milovane Vukoticu. Ipak mi se Bog smilovao izgleda pa poslao tebe da
pomogneš, Kad završiš, ima iza ambara još dva tovara da se uredi."
Milovan se osmehnu kiselo, a Lena zadovoljno pljesnu dlanom o dlan i ode po pivo, a na
dovratku mu doviknu:
„Ne brini, inspektore. Šalim se ja malo sa tobom."
„Kaže moj otac, u svakoj šali ima malo šale", huktao je i mahao vilama, osecajuci kako
mu se kapi znoja utrkuju niz kicmeni stub.
,Ajde, 'ajde. Šta je to za takvog deliju? Bice i pecenja nekog uz pivo ako budeš vredan",
vragolasto ciknu Lena, a skuti suknje joj zamakoše u kucu.
Nikad prasetina u beogradskim pecenjarama ne može da ispadne kao domaca, pecena u
prirodi, na ražnju. Milovan je vec mislio o tome dok mu je Lena polivala iznad lavora da se opere
kad je završio posao, praveci se da ne primecuje njen uzdah kad je skinuo košulju i kada je sveža
bunarska voda potekla preko njegovog mišicavog torza i ravnog stomaka. Znao je to i pre nego
što je zario svoje jake zube u ovece parce životinje koje je uzeo sa jednostavnog poslužavnika.
Red krckave kožice, red mirisne masti, red mekog mesa. Sokovi mu isprskaše unutrašnjost usta i
od miline kao da mu se malo zavrte u glavi. Dok su mu se komadi topili pod jezikom, gledao je
preko stola zgodnjikavu, lepuškastu Lenu i u sebi govorio: „Mora da budeš teška budala da od
ovakvog života pobegneš". Kao da mu je citala misli ona progovori:
„Nije sve ovde tako bajno kako se ljudima iz grada to cini. Nije vama loše. Spavate, bre,
dugo ujutru, do 7 sati neko i do 8, sedite po kancelarijama, piskarate nešto, telefonirate i onda
slobodni ko tice popodne. A ovde, ceo dan, cele godine, kuluk..."
„Pa zašto ne odeš iz sela?", uspe između masnih zalogaja da priupita Milovan.
„Jes da odem. De da odem sad sa moji 35 godina?! Pa i dete stiglo. A i, brate mili, kakvo
god da je selo, pa moje je."
„ Ne bi dao svoje selo, ni šajkacu ni jelece", pusti glasinu Milovan nacinjuci trece pivo, a
dete zakmeca u kolevci koja je sada stajala ispod prozora u kuhinji,
„Probudi mi dete, glas ti vile odnele", pisnula je Lena kroz osmeh pa odmah dodade: „ A
ti, Milovane, ženjen li si?"
„Nisam."
„Što? Šta ti fali?'pogleda ga ona koketno dignuvši obrvu.
„Ništa, hvala Bogu. Volim da kažem kad me neko tako pita da suviše volim žene da bih
se ženio."

19. „A nije istina?", upita ga podižuci dete iz kolevke.
„Istina je kako nije, nego od posla se ne stiže, a i retko koja trpi da joj covek skita nocu po
Beogradu jureci kojekakav ološ i da ga po pet dana ne vidi."
„Dobar si ti covek, Milovane Vukoticu", produbi glas Lenka i izvadi dojku iz nedara da
podoji uplakanu bebu. Dojila je bebu, a oka sa njega nije skidala.
On proguta oveci komad prasetine šarajuci pogledom sa njenih crnih ugaraka od ociju do
golih grudi pa nazad.
„Gledaš, Milovane?"
„Gledam. Što da ne gledam?"
Spustila je bebu nazad u kolevku, a u ocima joj je plamtela želja, koliko od zgodnog
inspektora Vukotica, toliko i od potrebe da se bar nekako osveti njenom Stevanu što je ostavio sa
detetom i otišao u beli svet.
„Nemoj samo da gledaš", prišla je unoseci mu obe povece dojke tik uz lice. „Miluj me,
Milovane, milo moje nemilovano!", zadrhta kada joj je poklopio grudi svojim snažnim šakama.
Poslužavnik se uz tresak pozdravi sa podom, a ostaci prasetine razleteše unaokolo. Kao
perce je podiže na sto i masnim rukama raširi bele butine. Grimizno sunce koje je u silaznoj
putanji milovalo zelene skute zapadne haljine Avale, kao da je na tren zastalo da osmotri
ovaj ljubavni spoj i prelomi još malo svog slabašnog svetla preko Milovanovih znojavih ramena i
Leninih od strasti užarenih ugaraka koji su ga fiksirali netremice. Zajedno zadrhtaše i taj treptaj
kao da potraja satima...
„I ti ceš da odeš, znam. Ništa ne moraš da mi kažeš", odsutno je govorila Lena, ležeci
nešto kasnije okrenutih leđa i zureci u zid. Milovan je nežno poljubi u kosu i taman kada je hteo
da progovori, zacu se neprijatno šuštanje pod prozorom.
Sunce nije još potpuno zašlo, ali je odsustvo bilo kakvog drugog osvetljenja ucinilo svoje
i krajolik je neminovno tonuo u tamu. Šuštanje sad posta jace, praceno škripom, kao da neko
grebe noktima po prozoru. Oboje kao opareni iskociše iz kreveta i navukoše odecu.
Milovan instinktivno dohvati opasac sa pištoljem koji trenutak kasnije škljocnu otkocen.
Grebanje po prozoru se pojaca i jedno krilo poce da se otvara.
Lena vrisnu, otrca do kolevke i prigrli bebu, a Milovan dreknu:
„Pokaži se ili pucam!"
Na to prozor stade da se otvara, a predvecernji posetilac se odmaknu i rece:
„Ma ne pucaj, Milovane brate, Vjekoslav je! Videle komšije da si ovde negde domacici
pomagao pa ja svratio po tebe. Nisam znao da li sam kucu pogodio..."
* * *
2007, Beograd, Zvezdara
Nebo se te predveceri nije mnogo razlikovalo od vedrog bulevarskog u koje je Milovan
gledao dok se sa osmehom na licu prisecao svog poznanstva sa Lenom dvadeset i cetiri godine
kasnije. Preko puta njega na terasi sedeo je njihov sin Dean sa glavom zabijenom u nerazjašnjene
slucajeve ubistava i nestanaka, davno prošlih i sadašnjih. Ime mu je dao kum Vjekoslav, a rodio
se istog meseca kada su se Vjekoslav i Dobrila vencali, u prolece 1984. Uskoro, Lena je saznala
da njen muž Stevan nikada nije ni odlazio iz tog kraja što joj je dodatno zagorcalo život. Nije
mogla da živi u strahu. Dogovorila se sa Milovanom da on uzme Deana i odgaja ga u Beogradu i
da više nikada ne dođu u Gornji Nered. Duša joj se cepala na najfinije fragmente, sitne do
bezoblicja, dok je ridajuci dala Milovanu dete sa grudi i poljubila ga poslednji put darivajuci mu
zlatni medaljon sa vucjom glavom koji je nasledila od roditelja: „Zbogom sine. Nek' te Bog cuva,
a krv predaka greje." Vlažnih ociju inspektor Milovan Vukotic prisecao se te epizode njihovih
života i gledao u odraslog sina, zahvalan Magdaleni i dragom Bogu, zahvalan što nije sam. Lena

20. je krila trudnocu na sve moguce nacine, a porodila se onog proleca sama u štali. Za žitelje
Gornjeg Nereda Dean je bio beba njene pokojne polusestre iz Stepojevca, a Milovan, kada je
došao po dete, predstavljen je komšijama kao muž preminule koji je bio na privremenom radu u
inostranstvu i tu se svaka prica završavala. Dean se majke nije secao i retko je pitao za
nju. Milovan i Vjekoslav su mu rekli da se vratila prvom mužu, ali mu nisu rekli da ima polubrata
starijeg samo godinu dana.
„Au je, kako sam gladan...", škrgutnu zubima Dean i pogleda ka ocu.
„Da se priženiš ti lepo, pa da nam neka snajka kuva obojici", osmehnu mu se Milovan.
„Morace mnogo dobro da kuva. U stvari, s obzirom na to koliko jedemo, pre svega
morace mnogo da kuva!", cerekao se Dean „Idem ja veceras do grada malo, a ti se nekako snađi.
I Milovane..."
„Da?", trgao se. Uvek mu je cudno zvucalo kada cuje svoje ime sa sinovih usana. Nije
voleo da ga tako oslovljava, ali mu to nikada nije prebacio.
„Odmori se malo. Vec dve godine se nije desilo ništa, a ti i Vjekoslav ne odustajete. Samo
zagorcavate život i sebi i drugima."
„Deane, sine, Milica ti je bila kao sestra, cerka mog dragog kuma. Pa kako da
odustanem?", izgovarao je tiho Milovan, a svaki mišic mu je na licu titrao.
„U redu. Procešljacemo sutra ove predmete iznova", pokaza sin rukom na hrpu fascikli,
fotografija i papira na stolu. „Ali da mi obecaš da ceš posle toga probati da ostaviš to iza sebe."
„Ništa ne mogu da obecam. Slušaj... Ajde ti polako gde si naumio i jedi onda nešto
napolju, a ja idem do Vjekoslava", ustao je i uzeo cigarete sa stola. „Danas sam video Barbaru,
iznosila silnu neku hranu iz taksija. Mora da je ostalo nešto pa da se malo ogrebem kod kuma!"

21. 6. GREBANJE
2007, Beograd, Zvezdara
Utrenutku kada je video Barbaru na vratima kako ga poziva u rođenu kucu, ponašajuci se
kao nova gazdarica, Vjekoslavu se prevrnuo želudac. Skinuo je jaknu i prošao pored nje
ne pogledavši je. U dnevnoj sobi ga je cekalo novo iznenađenje. Dunja je držala varjacu kao
mikrofon i zajedno sa zvezdom realihf programa pevala neku užasavajucu kvazi narodnu nazovi
pesmu. Potpuno našminkana sa majušnim stopalima u tetkinim cipelama sa štiklom, klatila se i
uvijala u transu. On u dva koraka skoci preko sobe do daljinskog na stolu i groznicavim
pokretima smanji ton. „Šta se to ovde dešava?"
„Šta se to ovde dešava?" stajala je Barbara iza njega praveci grimase i bezglasno ga
imitirala samo otvarajuci usta.
„Pojacaj, tatice, mooolim te! To je Lepa Saja, strava je!", povika Dunja i baci pogled ka
tetki uzdržavajuci se od smeha.
„Strava je? Jeste, Dunja, strava i užas je! Koliko se secam, ja sam zabranio da se gleda
ovakav program u kuci."
„Koliko se secam, ja sam zabranio da se gleda ovakav program u kuci... nastavila je
Barbara da se krevelji iza njegovih leđa, na šta Dunja prasnu u smeh, a on se na to okrete i sevnu
ocima ka svastiki. „Tebi je ovo smešno? Baš lepo se zabavljate... I šta si joj to sa licem uradila?!"
„Zašto? Baš je slatkica..."
„Dunja ima devet godina, ženska glavo! Kao klovn mi dete izgleda!"
Na to Dunja iskoci iz onih štikli i potrca ka svojoj sobi, a zvukovi gorkih suza poceše da
se odbijaju od zidova i prozora sve do Vjekoslavovih grudi i srce mu se bolno sklupca.
„Vidi šta si uradio."
„Nisam ja, Barbara, ništa uradio, nego ti. Uporno pokušavaš da od nas napraviš srecnu
porodicu pored sve nesrece koja nas je zadesila. Sve
što kažem, ti ne poslušaš, sve izvrneš naopako. Hvala ti na brizi, nisam nezahvalan, nemoj
pogrešno da me shvatiš, ali ja nemam snage za sve ovo. Rekao sam ti više puta, pokušacemo
sami Dunja i ja da se snađemo, mora vreme da prođe da..."
„Vreme? Koje vreme, Vjekoslave Konstantinovicu? Neke rane ni vreme ne leci i ti to
dobro znaš. A vreme zaista prolazi, i meni i tebi, dete bez majke raste, a ti bez ženske ruke dane
provodiš i noci samuješ."
„Opet ti sa tom pricom", zasikta on, „dete je u sobi pored, da nisam rec cuo više!"
„Dobro, dobro. Ajde da rucate. Molim te, smiri se."
„Nisam gladan", odbrusi Vjekoslav i ostavi je u dnevnoj sobi užarenih ociju od besa i
nemoci.
Polako je otvorio vrata od decije sobe i prišao krevetu. Dunjina ramenca su se još uvek
tresla, a glasan plac zamenili duboki jecaji. Pokušao je da je pomiluje po glavi, ali mu ona ljutito
gurnu ruku:
„Pusti me!"
„Dunja, dušo moja, izvini, molim te."
„Ja sam za tebe ružni klovn", jecala je između svake reci i gubila dah razmazujuci
nosicem tragove Barbarine maskare po jastucnici boje ciklame.
„Nisi, ljubavi, ti si moja najlepša princezica. Nije tata tako mislio. A i znaš šta? Klovnovi
su baš slatki i zabavni."
„E moj tatice", pridigla se i pogledala ga sa dva svoja kristalna neba, „ništa ti ne znaš..."
„Zašto to kažeš?"

22. „Klovnovi nisu ni slatki ni zabavni. Oni samo crtaju osmeh na lice, a u stvari su jako
tužni."
„Otkud sad to?"
„Pricala mi je tetka Barbara. Nemoj, molim te, opet da viceš na nju jer sam onda i ja
tužna. Ona je mnogo dobra."
„Dobro, Dunja, ali zapamti, sigurno nisu svi klovnovi tužni, šta god tetka pricala. 'Ajde da
se umiješ i opereš ruke pa da jedemo."
„Tata?"
„Da?"
„Hocu li i ja da se ubijem kad porastem? Znaš... Kao mama i seka."
Cerkino pitanje mu zagrize pravo u dušu i oba kolena nemocno klecnuše. Trenutak
kasnije, drhtaj iz kolena pređe mu do grudi, a zatim se pope još više, sve do moždane mase.
Gubio je dah dok mu je u glavi to stravicno pitanje bolom iscrtavalo, a onda crveno bojilo secanja
na Milicu i Dobrilu. Krvavi sladoled od trešanja, raskomadan grkljan Miše
Ramonsa u kontejneru, slike sa mesta zlocina svih onih nesrecnika koji su svojim
staklenim pogledom prazno zurili ka njemu kao da ga optužuju za svoju sudbinu. A onda mu
povrh svega u misli dođoše i tela u mrtvacnici nakon obdukcije, prvo žene, a onda i cerke
nekoliko godina kasnije. Tela prekrivena samo tankim belim caršavom, tankim poput njegove
volje za životom. Pokušao je da se pridrži za natkasnu pored kreveta, ali mu ruka skliznu i obori
malu uramljenu sliku, a staklo se pod njegovim dlanom rasprsnu, posekavši ga. Bila je to slika
njihove, tada još citave porodice — Vjekoslav, Milica i Dobrila sa godinu dana starom Dunjom u
narucju. Ovekovecen trenutak za koji je mislio da je jedan od retkih kada su bili srecni, nesvestan
da vec tada tocak na prelu Sudbine nije radio njima u korist. On se stropošta na krevet, a
Dunja vide krvavu šaku i nebeske zenice joj bljesnuše.
„Ne smeš da iskrvariš, tatice, to nikako", zgrabila mu je ruku i pocela žedno da isisava
ranu.
Sa razmazanom maskarom i ocevom krvlju na licu, mljackala je i stezala mu podlakticu
kao da želi da ispumpa što više. Na vratima se stvori Barbara i prekori je:
„Dunja, maco, pokvariceš rucak. Dezert ostavi za posle."
„Samo još malo, tetka, mooolim te", preklinjala je dok joj se tamni crveni fluid cedio niz
bradu.
Užasnut covek kriknu iz sveg glasa i ka sebi trže ruku koja ga je divlje pekla i ledeno
trnula. Tada ga sopstveni krik probudi. Pored kreveta, grleci Barbaru licem do pola zaronjenim u
njen struk, uplašeno ga je gledala Dunja. On se zabezeknuto uspravi i podiže levu ruku koja je
bila uredno previjena zavojem.
„Baš si nas uplašio, Veki, covece", gugutala je Barbara, a on shvati da je na kratko
izgubio svest i uspravi se u krevetu. „Izvinite... Dunja dođi kod tate."
„Je l’neceš opet da viceš?"
„Necu, dušo."
Sedeli su za trpezarijskim stolom u tišini koju je narušavalo samo zveckanje Barbarinog i
Dunjinog escajga. Vjekoslav je zamišljeno vrteo viljušku po tanjiru gledajuci kroz onu musaku.
Osecao je neku nelagodu koja je sedela pored njega za stolom i vrpoljila se. Nije to bilo
ništa dramaticno, ali imao je onaj osecaj kao kada kaišem promašite gajku na pantalonama. Sve je
kao na svom mestu, a zapravo nije. Barbara je cupkala nogama ispod stola, gledajuci ga kako
mulja rucak po tanjiru i ne pipa ga, ali nije smela više da insistira. Dizala je pogled ka
njemu između zalogaja i kao i uvek dopustila sebi da utone u ta dva nebeska svoda slicna
Dunjinim, zamišljala kako miluje to lepo duguljasto lice i prstima mu prolazi kroz prosede

23. zulufe. „Lep si kao i pre dvadeset i tri godine, kada mi te uzela. Uvek cu te voleti, mili moj. Zbog
tebe sve ovo radim", odjekivale su joj reci u mislima.
* * *
1984, Gornji Nered
Neposredno nakon svadbe, 1984. Dobrila je ostavila Vjekoslava u Beogradu i došla da
obiđe roditelje i sestru u Gornjem Neredu. Udali su cerku za cestitog coveka iz dobrostojece
familije iz Beograda i sijali su od jutra do veceri. Samo je nad Barbarom lebdelo parce neba, od
tuge uvek crno, za sunce neprobojno.
Jedne od tih veceri, kada su roditelji zaspali, a sestra bila u komšiluku, vrata kapije lagano
škripnuše i iz avlije u noc šmugnu ženska prilika u ljubicastoj majici, ogrnuta samo svojim
pustim željama. Mesec je bio mlad i nisko na horizontu, skoro neprimetan, kao srpasta srebrna
nit. Rekli su joj da tako treba. ,,U taj cas, kada je noc najcrnja, idi kod Njega i želju ce ti
ispuniti", rekli su joj. I pošla je. Prvo nesigurno, dok joj se oci na mrak nisu navikle, a onda sve
sigurnije i odlucnije, putem koji je još kao mala naucila šetajuci sve do Trešnje, još tada
maštajuci o vecnoj lepoti i mladosti. Na prvom proplanku skrete levo neutabanom stazom,
pracena samo sjajnim ocima i glasom sove na ivici šumarka. „Sebi za dušu huktala! Crkla do
ujutru', frknu devojka ka krošnjama i uroni dublje u noc. Iako je još uvek bilo leto, svakim
korakom koji je pravila, jeza ju je sve dublje štipala i grebala po duši, ali se ona samo strese
i hrabro nastavi dalje. Kada je vec mislila da je pogrešnim putem krenula i da joj je mantika iz
Ralje loše objasnila kuda da ide, iz crnila među šibljem i niskim krošnjama ukaza joj se
zaboravljena, napuštena kuca. Zmijolike puzavice su tesno obuhvatale betonske zidove tako da
je izgledalo kao da je sama šuma svojim crnim kandžama zgrabila to staro zdanje u želji da ga
smrska i ona pred tim prizorom zadrhta. Taj nemir i zla slutnja na trenutak išcileše kada je prišla
vratima i sa desne strane kuce primetila jezero u cijoj se tamnoj vodi ogledalo,
slabašnom mesecinom osvetljeno nebo. Tu i tamo pokoja zvezdica se prelamala na površini kao
umorni vilin konjic. „Baš je lepo", naivno zakljuci ona, ,,ono što živi na ovakvom mestu nikako
ne može biti mnogo strašno", dalje se hrabrila.
Uhvati se za kvaku, ali ona osta nepomicna samo neubedljivo škripnuvši. Nešto polete sa
obližnje krošnje uz jeziv urlik i prozuja joj tik iznad glave i ona pretrnu, ali se brže bolje trže i
povika:
„Ja sam od Ilica, zlotvore! Cik da mi naudiš?!"
Na njene reci vrata zatutnjaše i škljocnuše. Ona ih odgurnu i uđe u prostran hol prekriven
paucinom i prašinom. Sve je delovalo zapušteno i ogrezlo u memlu i prljavštinu. Sve osim raznih
komada nameštaja koji su maltene sijali, uglacani kao da ih neko svakodnevno koristi. Na
sred hola stepenice su vodile ka podrumu, a odande se prelamala svetlost boje kackavalja. Ona
proguta knedlu i krenu da se spušta pokušavajuci da ne gleda par pacova koji su joj se našli na
putu, nemo dozivajuci Hrabrost koja je ostala ispred tog starog zdanja i odande kao da joj
je dovikivala: „Izvini, alija tamo ne silazim!"
Par svecnjaka koji su goreli u uglovima velikog podruma bili su dovoljni samo da joj, od
mraka vec izmorenim ocima, ukažu obrise visoke prilike sa kapuljacom i bordo plaštom koji je
dodirivao zemlju. Tada se prilika okrenu od primitivnog oltara i zakuca u nju svoj
metalni pogled.
„Zlodošla, dete."
„Zlog Vas našla, Gospodaru", prozbori ona odlucno, a prilika iskezi bele zube u znak
odobravanja.
„Pozdravu su te naucili, ali poštovanju nisu?", podiže ka njoj prekorno guste obrve.
„Oprostite, Gospodaru", zadrhta glas devojci i pade na kolena ljubeci mu skute plašta.

24. „Tako, tako", kezio se još strašnije i pružio joj ruku da ustane. „Kojim zlom, dete?"
„Došla sam, Gospodaru, od Vas vecni život da tražim", uspela je jedva da izgovori u sebi
se pitajuci kako neko sa tako ledenim rukama može takvu želju ispuniti, takav dar darivati, ali joj
strah brzo odagna te misli. On se namršti i ponovo zakuca u nju one bistre oci.
„E vidiš, dete, to te nisu dobro naucili. Da mene posetiš kada je noc najcrnja, to si
pravilno uradila, ali vecni život darivam samo izabranima..."
„Preklinjem Vas, Gospodaru! Od kad sam se zadevojcila ja to priželjkujem, da uvek
mlada, lepa i svima najpoželjnija budem."
„Kažem ti, ženska glavo, to nije moguce! Jedino ako..."
„Recite, Gospodaru! Sve cu da ucinim!"
„Znaš li ti šta od mene išteš i koju cenu moraš da platiš?"
„Znam i platicu šta god tražite."
„Onda neka ti bude. Jedno moraš da mi ispuniš. Ovde ceš mi se krvlju zavetovati u ovaj
zao cas da ceš mi iz svoje familije najrođenije dati, da sa njima radim šta mi je volja. Slažeš li
se?", zagrme Gospodar.
„Jašta da se slažem!", presrecno podvrisnu devojka. „Znam i koga! Dacu Vam moju..."
„Ššš, dete... Ovde se imenima ne služimo. A ja cu sam odluciti koga cu uzeti, nije tvoje da
biraš."
„Razumem, Gospodaru!"
„Klekni", rece tako grubo da na stropu iznad njih zadrhta mahovina na gredama pa rukom
rastvori plašt. Devojka širom otvori oci i usta željno išcekujuci. On noktom napravi dubok rez na
svom dlanu pa je dohvati ispod brade jednom rukom, a drugom joj na pune usne prisloni pehar u
koji pre toga iz rane na ruci nacedi svoje životne tecnosti. Težak podrumski vazduh ispuni miris
sveže krvi i kao da sami zidovi zajecaše. Dok je gutala opori fluid zatvorenih ociju, cula je glas
Gospodara kako duboko zapeva:
,,U Hramu Starih, iz starog života, novi život primi, dete noci od ovoga casa, dete noci
doveka,
U Hramu Starih, novi život primi!"
Nešto kasnije te iste veceri, na ivici šumarka kod neutabanog puta ka naselju Trešnja,
gledala je iz prikrajka Barbara kako zver uzima njenu rođenu sestru Dobrilu, noktima joj kida
belu kožu, ljubi i grize devojacki vrat, pohotno dahce, u nju straga ulazi i besno bludnici. Htede
da krikne, ali joj se samo rugobna grimasa zaledi na licu. Grlo i glas je izdadoše, ali zato noge
nisu, pa pojuri kao košava niz seoski put ka porodicnoj kuci. Tresnu kapiju, utrca bez daha i tu na
pragu, pre nego što je mogla da pozove ikoga, popusti joj preplašeni um i Barbara izgubi svest.

25. 7. KUMOVI
2007, Beograd, Zvezdara
Gust duvanski dim je izvodio svoj valcer uvijajuci se oko snopa svetla koji je podna
lampa bacala na plafon male radne sobe. Svaki dah koji su kumovi ispuštali iz sebe bojio je
vazduh slatkastim aromama Vjekoslavovog ruma i Milovanove viljamovke. Ali to je bilo sve. Te
veceri njihov uobicajeni ritual prolazio je bez ijedne reci. Povremeno bi podizali glavu sa hrpe
policijskih predmeta na velikom izrezbarenom stolu od teške hrastovine, razmenjivali poglede
između pozamašnih gutljaja koje su otpijali iz caša i cutali, pa onda ponovo uranjali u jezive
redove nerazjašnjenih zlocina. Da govore nisu ni morali, jer posle tolikih godina zajednickog rada
skoro da su jedan drugom mogli da citaju misli. Prazninu koju su osecali u srcima ništa nije
moglo da ispuni jer pored svih slucajeva koje su ponaosob ili zajedno rešili, ovaj je posle toliko
godina ostao zagonetka. Da stvar bude gora u njega je direktno bila ukljucena porodica
Konstantinovic. S obzirom na velicinu podrucja u kojoj su se zlocini dešavali, takozvanu komfor
zonu u kojoj serijske ubice deluju i gde se osecaju najsigurnije, nije bilo sumnje da se radi o više
prestupnika. Toj teoriji u prilog su išli i tragicni događaji sa Vjekoslavovom cerkom Milicom jer
se dete nije ni rodilo kada su prva ubistva pocela. Bilo je jasno da iza svega stoji jedna osoba koja
najverovatnije licno ne ucestvuje u nocnim pohodima na stanovnike Beograda i okoline vec za to
regrutuje druge. U celoj svojoj karijeri, ni Vjekoslav ni Milovan se nisu susreli sa ovakvim
hladnokrvnim monstrumom. Morali su mu stati na put, ali nisu znali kako uhvatiti pocinioca koji
za sobom ne ostavlja tragove, ne eksponira se preterano, ne zanima ga medijska pažnja, nema
ocigledan motiv, a kada stvar zagusti, povlaci se u tamu iz koje je iznikao.
„A možda je stvarno vampir", više za sebe prozbori Milovan, muckajuci flašu viljamovke
i zureci u hipnotišuce vencice koji su se stvarali.
„A možda da pauziraš malo sa rakijom?", osmehnu se Vjekoslav. „Ako sam te dobro
razumeo, ništa niste kuvali ti i Dean danas. Ne valja na prazan stomak, kume. Nemoj i ti ko
komšija Zoran..."
„Koji? Onaj pisac naš?"
„Taj. Pre neko vece vidim ga u Lipovom Ladu i priđem da se javim. Kako je komšija,
'ocemo po pivo? pitam ga ja. Kaže on — Kakvo pivo, Veki, jace bi me andol zveknuo. Evo sabio
sam litar Jack-a i cekam reakciju. Ništa me ne radi više."
„Eto ti šta ljubav od coveka napravi", zavrte glavom Milovan. „A ti mene godinama
ubeđuješ da se priženim. Bolje, brate, ovako. Nikome racune ne polažem."
„Ko bi te sad i hteo u tim godinama, cica Milovane?", zadirkivala ga je Barbara sa vrata,
pa nastavi: „Veki, Dunja je zaspala, pa budite malo tiši. Ostavila sam ti musaku u frižideru,
pipnuo ništa nisi. Misli na sebe, molim te. Idem ja sada, a vas dvojica dobri da budete",
vragolasto namignu pa se lagano okrenu na štiklicama i zanjiha ka vratima stana.
„Slušaj ti, snajka", odmeravao je Milovan linije njenih zategnutih listova. „Mi Vukotici
smo svi sportske duše, vitalni. Mogao bih ja sa mojih pedeset i cetiri na crtu sa dvadeset godina
mlađim. Mogao bih bre.. .Ma 'ajde da ne lajem."
Ulazna vrata škljocnuše i kumovi opet ostadoše u društvu uznemirujucih fotografija sa
mesta zlocina i stola za obdukciju. Kroz pramenove duvanskog dima mrtva, bela lica grebala su
im po korteksu ogoljavajuci secanja na te dane kada su mislili da su tako blizu rešenju i da je
ostalo da u slagalicu uklope još samo par delica, opipljivih dokaza, slagalicu koja ce im prikazati
„Vampira sa Avale" u svoj strahoti. Mogli su jasno da cuju reski glas forenzicara sudske
medicine koji je preskocio vremensku barijeru od nekoliko godina i našao se ponovo sa njima, tu
u radnoj sobi:

26. „Cenjene kolege, ovo je presedan u mojoj karijeri. Iako je uzrok smrti kod svih slucajeva
isti, neprestano nailazim na nešto nejasno...
„Hajdemo redom, doktore", prekide ga Milovan, „koji je uzrok smrti?"
„Verovali ili ne, zastoj srcanog mišica", rece forenzicar glasom slicnim onom kojim ljudi
objavljuju da su uboli bar šesticu na lotou.
„Kod svo troje novih? Sigurni ste?", upita Vjekoslav.
Na te reci iz sitnih okica forenzicara Ilketa, kako su ga zvale kolege, neprijatno zasija
sujeta:
„Uz dužno poštovanje, doktore Konstantinovicu, Vaša forenzika je ipak prekrivena velom
misterije i tajnama ljudskog uma. Kod moje
forenzike sve se zna do najsitnijih pojedinosti, ja ne grešim."
„Nisam mislio ništa loše. Molim Vas, nastavite".
Vjekoslav je bio blago iziritiran. Forenzicar Ilke je bio od onih ljudi koji pricaju na taj
nacin da vam neprestano drže pažnju, ali kao da pažnja nikada ne želi da drži njih, pa tokom
izlaganja zveraju okolo i gledaju kroz sagovornika.
„Gde sam stao? A da... Dakle, zastoj srcanog mišica. Pre dvadeset godina koristio je isti
reagens kao i sada, u nauci poznat kao T12. Interesantno je to da se tada tim hemikalijama nije
moglo uci u trag cak ni analizom metabolickih procesa, ali je od tada nauka
napredovala. Međutim, on istu smrtonosnu supstancu i dalje koristi. Razlog mi je nepoznat, to je
vec Vaše podrucje, doktore Konstantinovicu", namignu Vjekoslavu.
„To Vam je nejasno, Ilke?", dobaci Milovan, prevrcuci hromirane instrumente na polici.
„Ne, ne to... Pažljivo sa tim, molim Vas", doskoci Ilke do njega i uze mu ih kao
nevaljalom derištu, pa odmah nastavi ponovo slažuci svoje „igracke" , „nejasno mi je, inspektore,
cemu drugi ubod na vratu."
„Imitacija vampirskog ujeda, je li, Veki?", pogleda Milovan ka kumu.
„Moguce je", zurio je Vjekoslav u ubodne rane na vratu, „ako se radi o psihozi te vrste.
Autogena vampirska fiksacija bi sigurno proizvela takvu potrebu, da se žrtva oznaci u skladu sa
duševnim poremecajem, samo..."
„Samo šta?", namršti se Milovan.
„Osecam da nije samo to u pitanju. Psihoticari takve vrste nisu u toj meri pedantni.
Fantazija se ispoštuje do određene mere, ali intenzitet oboljenja ne dozvoljava takvu
proracunatost. Kod njih nema mnogo predumišljaja, što ovde, kao što ste imali prilike da se
uverite, nije slucaj. Ovo je pocinilac koji bira trenutak i onda kao svaki predator izoluje žrtvu i
napada", govorio je Vjekoslav kao na nekom od svojih predavanja, a ucinilo mu se da je
forenzicar pored njega u par navrata zadrhtao.
„Onda možemo da zaboravimo na motiv", rece Milovan, „zar ne?
„U klasicnom smislu — da. Kod ubica sa duševnim poremecajem cesto se motiv ne zna
dok ne budu uhvaceni. Sem ako oni sami ne žele da policija i mediji saznaju razloge za ono što
cine, a to u ovom slucaju opet izostaje", dovrši Vjekoslav.
„I ja mislim da postoji razlog za drugi ubod, ali ga medicinski ni farmakološki ne vidim
za sada", nervozno trepnu Ilke ka telu kada džep
Vjekoslavovog sakoa poce da svira i podrhtava.
„Izvinjavam se, moram da se javim, cerka... Milice..zatvorio je za sobom vrata
obdukcione sale: „Kaži, bebo."
„Tata, htela sam da te zamolim da mi pošalješ neke parice."
„Opet? Milice previše vremena provodiš kod babe i dede. Je Y mora baš svaki vikend da
se ide na Avalu? Dunja treba da krene u obdanište, ja ne mogu sve sam."

27. „Znaš da su njih dvoje stari. Ovde nema ko da im pomogne, a od kako je mama... znaš...
Kažu - Ti si nam, Milice sine, najveca radost u životu."
„Dunja im nije radost?"
„Nju ne viđaju, samo kadje ti dovedeš."
„Dobro, Milice, poslacu pare popodne."
„Ekstra! Ljubim te! Cao!", ciknu ona i pre nego što je mogao da je pita kako je i da li uci,
ona prekide vezu.
„Je l’sve ok?", izlazio je Milovan iz sale za obdukciju u pratnji Ilketa.
„Ma deca! Znaš i sam, hvala Bogu", rece Vjekoslav, a onda se okrete ka forenzicaru:
„Hvala na vremenu koje ste nam posvetili i molim Vas da nas obavestite ako bude bilo kakvih
novosti." Na to i Milovan klimnu glavom i njih dvojica pođoše dugim zeleno-belim
poplocanim hodnikom zgrade sudske medicine. Negde na pola, Ilke im doviknu:
„Kolega Konstantinovicu... Malocas ste nazvali ubicu predator?"
„Da, zašto?"
„Eto pade mi na pamet, doktore, pa i vampiri su predatori."
* * *
„Covece, pola flaše ruma sam ispraznio, a vidi kum zaspao", pomisli Vjekoslav prenuvši
se iz secanja. Na zidnom casovniku, kazaljke su pod pravim uglom zauzele stav 9 i 32. Odložio je
flaše sa picem, malo raspremio sto i složio fascikle, pa dohvati Milovana za ruku:
,/Ajde, kume, idemo na spavanje. Dohvatila te viljamovka i ne pušta?", Milovan samo
mrzovoljno mahnu rukom, a Veki nastavi da ga vuce, ,/ajde aman, covece, brinuce se Dean što te
nema."
„Jeees, brinuce se...", promumla Milovan, „otiš'o da juri sojke. Nego, Veki, 'ajde spakuj
kumu svom malo te Barbarine musake, istrugala mi rakija želudac. A i dete ništa nije jelo ceo
dan."
„Dacu ti šerpu, covece! Sve pojedite, ja nisam danas imao apetita."
Kada je Milovan ušao u svoj stan preko puta Konstantinovica, prva destinacija bila mu je
kuhinja. Međutim, viljamovka ga je lepo drmala pa kako podiže kašiku i uze parce hleba, tako
mu glava klonu iznad stola i tu zaspa.
***
Paul Van Dyk-ov„Foran angel" je šibao elektronskim korbacima svaku poru posetilaca
nocnog kluba, a stroboskop im nemilice zveketao po beonjacama. Među njima, samo jednom
paru ociju kao da to nije smetalo da iz svog ugla dobro odmeri Deana Vukotica. Igrao je
uvijajuci sekao u transu i njihao širokim ramenima. Na promene ritma podizao bi obrve na
visokom celu prekrivenom pramenovima boje usoljenih badema. Odsustvo kapi znoja na
njegovom licu odražavalo je visoku fizicku kondiciju, a ritmicni trzaji kukova implicitno
obecavali devojackim pogledima dobar provod, makar za jedno vece. Takvu je Dean reputaciju
imao u nocnom životu Beograda — fizicki dostupan, hemijski neuhvatljiv, telom podatan, duhom
odsutan. I to mu nije smetalo. Ni najmanje. Šta više, podigao je caletovu teoriju da „suviše voli
žene da bi se ženio" na novi nivo. Nazivao je sebe „dobrotvorom". Nije mu bilo važno da li je u
pitanju bila devojka ili žena, mlađa ili starija, lepa ili manje lepa. Šta god im je bilo potrebno, on
je pružao, od držanja za ruku preko ramena za plakanje pa sve do nezaboravnih noci. Pružao i
odlazio, zauvek.
Koji trenutak kasnije, primetivši te oci koje znatiželjno svetlucaju ka njemu, kao svaki
veliki „igrac" nije odreagovao, vec je nastavio da se njiše i koketira vibracijama svojih mišica sa
celim klubom, gradom, citavom vasionom. Kada se pesma završila, osmehnuo se ljudima
oko sebe i poceo probijanje ka treptajima u uglu.

28. „Sada bi bilo zgodno da prospem neku dobru startnu žvaku, znaš kao iz nekog filma...",
nagao se nad paž frizuricu i one dve užarene zenice koje su mu, dok je igrao, ostavljale po telu
opekotine drugog stepena, „ali mi ništa ne pada na pamet."
„Startna žvaka mi nije toliko važna, mnogo mi je bitnije kakav si u finišu', odgovori
bezobraznica u crnom blejzeru.
„E pa, draga moja...?"
„Lana", ovlaš mu dodirnu mišicu i primace se bliže.
„Lana... Ja sam Dean, drago mi je. Finiš zavisi od toga kakve ceš mi prepreke usput
postavljati."
„Razvedena, zaposlena, nemam dece, ne palim se na prepreke", izgovorila je kao dobro
naucenu recitaciju.
„Ok, ok, bez prepreka, razumeo sam", ne ustuknu ni na trenutak Dean. „Još samo moram
da te upozorim da ne trcim na duge staze."
„Živim od sutra do prekosutra", primace se bezobraznica skroz uz njega i izvi vrat i
poluotvorena usta ka njegovom osmehu. „Kratke distance su moja specijalnost."
„Svaka cast, Lana, opasno palacaš tim jezickom. Nisi valjda otrovna?", pređe joj Dean
prstom po donjoj usni.
„Moja baba Bunika je umela da kaže", šaputala je uvijajuci se oko njega, „ako zviždiš
posle ponoci, zmija ce ti doci."
„Ja sam samo igrao", osmehnu se iskreno.
„Isto ti je to. Hajdemo odavde."
Drski Mesec je gledao na zavuceni parking nedaleko od Lanine zgrade, ne trepcuci, kao
da ne želi da propusti nijedan drhtaj tela koja su se spojila na zadnjem sedištu Deanovog audija.
Koža uz kožu na crnoj koži, ritmicno škriputanje i poneki uzdah.
„Nije mi jasno zašto se nismo popeli kod tebe?", prelazio je ustima preko njene brade sve
do grudi.
„Jedino ako hoceš trojku sa mojim mužem?", podiže mu glavu sa oba dlana pritiskajuci
mu obraze i zapilji mu se u zenice.
„Koja si ti lujka, pa rekla si..."
„Nisam znala kako ceš reagovati. E sada kad znaš, mogu da te zamolim da vodiš racuna o
mom vraticu i okolnim predelima? Ne trebaju mi ljubicaste tužibabe."
Tada kao da je po prvi put obratio pažnju na taj dugi, tanani vrat. Lana, laneno mekane i
tanke kože, sa vratom kao u laneta. Zavrtelo mu se u glavi i spusti usne do same rupice na
njenom ramenu, a srebrna svetlost kao da zasija još jace. Žile kroz koje je strujala topla ženska
krv poceše da ga dozivaju kao pulsirajuca neuronska zvezda koja šalje svoje talase ka Zemlji i
citavo bice mu ustrepta. Zario je svoje šake u sedišta i pokušao da se uspravi i odmakne, ali
bezuspešno. Lanin vrat ga je nemilosrdno privlacio i kao crna rupa pokušavao da na svom
horizontu od kože i krvi, zauvek u sebe upije svetlost njegovog mladog života. „Probaj me...
Samo malo!", dozivao je želju u njemu. Na svojim zatvorenim kapcima jasno je mogao da vidi
kako meseceva svetlost isrctava krvavi trag Lanine životne esencije. Iz obližnje krošnje
prhnu ptica uz neljudski krik i na trenutak zakloni Mesec, a tamna senka kao da mu pritisnu zube
na njen vrat. Ujeo je.
„Koj ti je kurac, majmune?!", odskoci od njega. ,,Je l' ti to namerno, pizda ti materina?!",
gurnu ga rukama što je jace mogla i izmigolji se ispod njega pa ubaci brus i gacice u tašnu, spusti
suknju i navuce crni blejzer spretnošcu poznavaoca najstarijeg zanata pa otrca ka svojoj zgradi
proklinjuci i psujuci.
Dean se prebaci na prednje sedište i gurnu kljuc u bravu, ali nije imao snage da ga okrene.

29. Sedeo je tako nekoliko minuta dok mu je mozak kljucao od neobjašnjivog straha. „Šta se ovo sa
mnom dešava?" To pitanje i mnoga druga, neobuzdano su jurcala u sivu masu i neodogovorena
se odbijala od moždane kore nazad uz snažan prasak. Pogled mu odluta na visoku tamnu priliku
koja je stajala pored ulaza u koji je malopre utrcala Lana. Prilika pođe ka njemu, korak po korak,
sve brže i brže i on sada poce mahnito da steže kljuc u bravi automobila i dalje ga ne okrecuci.
„Izađi iz kola, ološu!", povika Lanin muž, sa obe ruke zamahujuci bejzbol palicom.
„Manijace jedan, jeb...", i tu mu glas zamre.
Drvena palica poce da odskace o beton i neprijatan visokotonski eho zaigra po prozorima
okolnih solitera. Covek pobeže natrag ka ulazu glavom bez obzira. Dean podiže oci, a iz
retrovizora ga pogledaše dve beonjace prošarane crvenim kapilarima.
***
Stigao je u Bulevar u narednih pola sata i panicno utrcao u stan sa željom da probudi oca,
ali jedan susret sa ogledalom u predsoblju i video je da je opet onaj stari. Skinuo se do pola i
ispljuskao svežom cesmovacom pa prekri lice peškirom i odmeri celo svoje telo. Medaljon sa
likom vuka, majcin poklon koji je nosio od rođenja, nije mu bio oko vrata. Ni sam ne znajuci
zašto, nešto ranije te veceri, odlucio je da ga skine jednom za svagda. Bilo je to samo pitanje
trenutka jer mu je, kako je odrastao, ogrlica sve više smetala i postajala sve teža. Mišici
na grudima su podrhtavali, a plocice na stomaku su se bolno uvrtale. Moždani inhibitor u obliku
tekile, koji je unosio tokom veceri u sebe, strugao mu je krvne sudove. Morao je da se nahrani.
Ušao je u kuhinju i tu zatekao oca kako drema u prilicno neudobnoj pozi, glave spuštene na sto,
iskrivljenog vrata. U jednom hitrom skoku našao se pored njega teško dišuci. Uhvati ga za levu
ruku u želji da ga probudi, ali istog trena se trže i zakoraci unazad. Crvena narukvica koju je Lena
poklonila Milovanu onog dana kada mu je dala dete na cuvanje kao da se preteci rumenela oko
ocevog zgloba. „Godinama viđam ocevu uspomenu na majku, zašto mi do veceras nije smetala?"
„Šta se dešava? Uf... Ala sam preterao", budio se Milovan stenjuci, a pogled mu se srete
sa Deanovim. „Au, sine, ni ti nisi ništa bolji, baš si ubledeo."
„Gladan sam, cale. Je l’ovo ta cuvena Barbarina musaka?", zgrabio je kašiku sa stola i
poceo halapljivo da guta ne cekajuci odgovor.
„Cekaj malo, Vukoticu, dvoja usta ima ova kuca", pa gurnu tanjir ka njemu i Dean mu
isece oveci trougao pa rece daveci se:
„Svaka joj cast. Kakva domacica..."
„Pu jebem ti seme i pleme", odskoci Milovan od stola i pljunu ceo zalogaj u kantu pored
sudopere, a narukvica opet zasija na trenutak. ,/Oce da nas potruje beštija. Kakve su ovo
splacine?! Tebi je ovo dobro!!??"
„Ekstra bre, Milovane. Otkad si ti tako izbirljiv?"
„Idem da spavam, rakija mi ne da zalogaj na usta. 'Ajde laku noc, sine."
„I tebi. Sad cu i ja."
Umesto da ode u krevet, nakon obroka koji mu je izuzetno prijao, Dean odluci da pun
stomak rastereti kratkom šetnjom. Išao je niz Bulevar ka Vukovom spomeniku, a onda kao
hipnotisan skrenuo levo, uzbrdo ka Kalenic pijaci. Ni sam ne znajuci kako, uskoro se obreo
na poslednjem, trinaestom spratu solitera u Hadži Ruvimovoj. Stan Ilic.
„Šta se desilo, Deane? Je l’Milovan dobro? Veki i Dunja? Pricaj, covece, šta si se ukopao
ko mrtvac i vidi ga kako je beo. Napio si se, Vukoticu", rešetala su ga pitanja sa vrata.
„Svi su ok, Barbara", tupavo je gledao u nju, ogrnutu samo ljubicastim kucnim mantilom
preko poluprovidne spavacice i osetio kako pulsira celim bicem. „Ja svratio samo..."
„Ulazi, covece, i pricaj", povuce ga ona nervozno u stan, a iza nje Luci nakostreši krzno i
bezglasno se iskezi izvijajuci leđa.

30. „Došao sam da ti kažem... da praviš, brate, najbolju musaku u gradu!"
„Jao, crni Deane, Je l’jeo još neko osim tebe?"
„Ne, samo ja", poce da joj prilazi sve teže dišuci, privuce je i dohvati oko struka jednom,
a za nabrekle grudi drugom rukom.
Prasak šamara puce od Kalenic pijace do Crvenog Krsta, ali to njega kao da ohrabri pa
poce da je gura ka trpezarijskom stolu obnevideo od želje.
„Deane! Puštaj me... Odmah, kad ti kažem!", pokušavala je da se otme, ali njene molbe i
pracakanje ga još više uzbudiše pa je kao krpenu lutku okrenu za 180 stepeni i povi preko stola.
„Prekini, prokletnice, mogu majka da ti budem. Rešicemo ovo sutra. Ti ne znaš šta radiš!"
„Dobro znam šta radim, Barbarice", škrgutao je zverski. „Pa o ovome maštam vec toliko."
„Od kako si vecerao!", kriknu ocajno žena, „eto od tada maštaš! Puštaj me, Deane, seme
cu ti zatrti!"
Mladic se nije obazirao na krike i pretnje. Otkopca farmerke, zadiže joj spavacicu i oštrim
trzajem pokida gacice kao da su od papira. Na to ona poslednjim naporom pogura sto pod sobom
koji uz tresak udari o komodu, a gornja fioka se otvori. Dean izgubi na sekund ravnotežu, a ona
to iskoristi da se malo pridigne i slobodnom rukom dohvati vešticju kesicu iz fioke, obrisa njome
suze sa ociju, steže tako jako da je mislila da ce joj zglob puci i poce da zapeva:
„Šta rekla, sad suzom porekla pepelom ti opepelila od Krvi ti otela.
Opako u naopako sluđeno buđeno Opako u naopako!"
Kako joj poslednje slovo bajalice polete sa usta i zabi se u lepljivi vazduh koji ih je
okruživao, Dean popusti stisak i poce da posrce, a cela trpezarija krenu da podrhtava. Luci koji se
do tada samo nemo kezio i kostrešio u uglu, sada neprirodno provrišta i polete ka
napasniku. Kandže se zariše duboko u leđa. Tamnocrvene šare se ocrtaše na košulji i Dean bolno
kriknu pokušavajuci da strgne macora sa leđa. Kada se svi napori izjaloviše, sa ono malo ciste
svesti na ramenima, zalete se leđima u zid, macak jeknu i tresnu bolno o pod, a on istrca iz stana
pa se sjuri niz stepenice budeci usput komšiluk.
„Kakvu ti zlu krv imaš, Deane Vukoticu, vuci ti kosti glodali", kroz suze je stenjala
Barbara pridižuci se sa trpezarijskog stola. „Ni moja musaka na tebe ne deluje kako treba."

31. 8. VATRE U BRDIMA
1956, obronci Avale
Duga povorka zaprežnih vozila i prikolica kao stonoga je milela uz obronke Avale, ne
brže od kapi smole na kori cetinara. Planinski vetar je šmirglao kožu, a decembarski led
pucketao pod kopitama dobrih životinja koje su svoje vlasnike nosile ka odredištu. U poslednjim
kolima vlaške putujuce cerge, uvijena u toplu cebad, šcucurila se omanja ženska prilika. Zima joj
je svojom uvek gladnom vilicom grizla pramenove kose boje kuvane cokolade, a ledenim
jezikom lizala ocne kapke, ostavljajuci tragove inja po dugim trepavicama. Na sve to devojka bi
se samo još bliže pribila uz svoju majku, gledajuci niz put koji je ostajao za njima, pokušavajuci
da u odbljescima komadica raskopanog leda ponovo prizove sjaj njegovih ociju. Nije znala da se
zove Stojan Rogobatic, niti da je poznati oblasni lekar, nije znala da je bogat i da živi u velikoj
kuci kod jezera, ali je znala da prepozna taj muški pogled. Osecala ga je na sebi, duboko u
grudima, svuda po stomaku i grejao ju je jace od svih cebadi cerge. Nije znala ko je taj covek
koga je videla tog jutra u podnožju planine u centru sela, ali joj nije bilo hladno.
„Budna sanjaš, dete, je li?", prekorno je pogleda majka i pomeri joj u stranu pramenove
cokolade ne bi li je bolje odmerila.
„Šta, majcice, obecanoj devojci preostaje nego da sanja? Kome su još snovi naudili?",
rece Ursula ne skidajuci oci sa ledenih kristala na putu.
„Obecana nego šta. Slušaj me, cerko. Vladimir je iz dobre familije, naših ljudi. Mi se sa
guberima ne mešamo."
„ Ali ja ga ne volim", u trenu joj suze istopiše inje sa trepavica.
„Cuj sad to! Ne moraš da ga voliš, samo ga poštuj. Ljubav su izmislili oni što knjige
pišu."
„E pa ja sam cula da si ti...", pobuni se Ursula, ali je prekide vetar donoseci glas vođe
povorke objavljujuci da su stigli.
„Pricaju ljudi svašta", promrlja žena sebi u nedra silazeci sa
prikolice. ,,A i da je istina, nemoj moje greške uzor da ti budu, nego nauk. Ajde mori,
šatore treba postavljati i vatre ložiti. Nemoj da te neki tantoprc pred svatove uvati, ja kad ti
kažem."
* * *
Otresao je sneg sa kaputa, trupnuo cizmama ispred praga i zakoracio u prostrani antre. Ni
sam nije znao kako je tog jutra uspeo da savlada put od centra sela natrag do kuce jer mu je pred
ocima sve vreme bila samo ona, vilenjacki lepa cigancica sa dva tamna ambera umesto ociju.
„Ursula", cuo je kako je doziva starija žena ispred prodavnice i nešto se šali sa njom. Cuo je tada
i njen smeh tako caroban da se sneg oko nje u talasima iz bele pretvarao u narandžastu
i purpurnu. Cuo je i vođu cerge kako saziva polazak, ali bilo je kasno. Prvi pogledi su im se vec
susreli i tu na pola puta između njih ludo zavrteli, obecavajuci nezaborav. Sve je to cuo i više nije
hteo da cuje ni za jednu drugu. „Samo cu sebi problem napraviti", mislio je zavaljen u
visoki naslon fotelje pored kamina, nežno vrteci cašu sa francuskim konjakom. „Ko zna da li cuje
ikada više videti, nomadska je kuca putujuca", otpio je gutljaj i stresao se. Shvatio je da ga Ursula
neodoljivo podseca na jednu medicinsku sestru, njegovu prvu ljubav, onu najvecu, koju su vihori
rata razvejali u nepovrat. Upoznao ju je tokom studija medicine, na rekonvalescentnom odeljenju
na Avali u sklopu Glavne Vojne Bolnice. Na poslednjoj godini medicine, 1941, kada je imao tek
dvadeset i tri godine, okupacija je prekinula njegov život kao i živote mnogih drugih. Vreme za
planiranje buducnosti je ostalo iza njih. Pod tadašnjom vladom Milana Nedica u Vojnu bolnicu su
primani samo nemacki vojnici i tek pokoji cetnik ili civil. Njegova ljubav, medicinska sestra,

32. odbegla je u partizane i nikada je više nije video, a njega su zbog te veze poslali u niški logor
„Crveni krst". Boravak u logoru je igrom sudbine preživeo postavši miljenik nemackog oficira,
kardiologa, doktora Hansa Sauera. Zahvaljujuci svom mentoru zavoleo je transfuziologiju i
tokom celog svetskog rata upijao teoretska i prakticna znanja. Sada, sa svojih trideset i devet
godina, zbog svoje prošlosti nije želeo da se eksponira i radio je kao lekar opšte prakse u oblasnoj
ambulanti. U punoj snazi, i telom i umom prolazili su mu metiljavi obicni dani u porodicnoj kuci
na Trešnji, bez prijatelja i perspektive, bez ljubavi.
U zenicama su mu hipnotišuce plesali plamicci iz kamina, žuto, narandžasto i crveno se
prelivajuci jedan u drugi, oblikujuci Ursulin lik. Stare stepenice zaškripaše iza njega kao prazan
meh vina i prenu ga majcina silueta koja kao duh prozuja pored njega prema kuhinji, zabrinuto
klimajuci glavom. Mogao je da cuje njene misli: ,,E moj Stojane, rano je za konjak, sine", ali se
samo okrete i dosu sebi još jedan.
Vecera je prolazila uobicajeno uz uljudnu konverzaciju između majke i sina. Prazne,
dosadne reci su se potmulo odbijale o porcelanske tanjire i srebrninu pa onda utapale u porodicne
portrete, nestajuci uz sumorni zveket u hodnicima davno prošlih vremena. Tada duboki huk iz
obližnjih krošnji natera ucmalost da se pruci potrbuške po jezeru iza kuce i duboko zaroni u
nepovrat, a majka preblede.
„Obecaj mi da nocas neceš izlaziti, Stojane", rece pa se brzo prekrsti i odgurnu tanjir od
sebe plašeci se da pogleda sina u oci.
„Šta je nocas?", nezainteresovano je žvakao komad divljaci sa koje se cedio gust umak od
narandže i rena.
„Praznik Veliki Sabat, 21. decembar", skoro da je šaputala. „Najduža noc u godini. Nemoj
iz kuce, ne valja se."
„Ma otkad ti, majko, veruješ u to?", nasmeja se glasno, a ona se pokaja što je uopšte
govorila jer umesto da ga uplaši, ona ga je izgleda zabavljala.
„Nisam verovala, a nije verovao ni tvoj otac i eto šta bi", diže zenice ka uramljenom liku
na zidu, a on kao da pogled uzvrati.
„Ja tebe ništa ne razumem. Pa zar...?", poce Stojan da negoduje, ali ga majka hitro dohvati
za ruku i povuce ka prozoru.
„Vidiš li, sine, one vatre u brdima?"
„Vidim."
„Pocelo je."
„ Ama šta je pocelo, majko?"
„Okupile se veštice Sabat da slave. Ko priđe vatri proguta ga necastivi", zagrcnu joj se
drhtav glas, proguta knedlu pa nastavi, „ili od toga što je video poludi."
„Pa zato ti mene svake godine u ovo vreme kod tetke u Beograd šalješ?"
„Jeste, sine. I sada bi da nas nije napustila jadnica", opet se prekrsti majka. „E, gde mi je
pamet bila onda? I tvog oca sam mogla tako da sacuvam, samo da sam znala."
„Otac nas je, majko, ostavio. Ostavio zbog druge žene, a ne zbog vradžbina i veštica",
ljutito odbrusi Stojan, ali se onda seti Ursule pa umiri ton. „Da te pitam, to su gore oni vlaški
cigani što po vašarima idu i proricu sudbinu?"
„Oni, daleko im lepa kuca. Zašto pitaš?"
„Ništa. Onako...", gledao je ka vatrama zamišljeno vec odlucivši da je mora ponovo
videti. Sada je znao gde je i da nije bila samo u prolazu. „Svraticu malo da vidim šta rade. Uvek
su me zanimali narodni obicaji. A ako poludim ti ceš da me cuvaš", prevrnu ocima i zaklempavi
uši cereci se.
„Jao, ne šegaci se, Stojane, preklinjem te", drhtala je majka, ali je on vec sišao u

33. prizemlje, navlacio cizme i ogrtao teški kaput i dalje zbijajuci šalu.
„E ako me necastivi u ovolikom kaputu sa sve cokulama proguta, nece mu biti dobro!",
povika veselo i tresnu vrata za sobom.
Stara žena poce glasno da rida i zapomaže. Videla je da su veštice odnele šalu, iako se
šala otimala i odupirala bucmastim nogama o dovratke. Pomoci nije bilo, uzece joj Sabat i drugo
muško iz kuce. Znala je.
* * *
Glasan smeh i tonovi usne harmonike titrali su na vrhovima borovih iglica, a onda
preskakali grane visokih cetinara, kao da se utrkuju ko ce od njih pre stici do ugljanog zimskog
neba. Vladimir je bacao komade drveta na vatru i otpijao duge gutljaje kuvane rakije. Nedaleko
od njega, za drugom vatrom, klecala je sa drugaricama Ursula, njihala se kao u transu, pevala i
uvijala rukama. „Uzecu te da mi budeš žena", govorio joj je ozbiljan još dok su bili deca, a ona se
samo kliberila i decje, nevešto ga gurala od sebe. Kako je vreme prolazilo, a on odavno obrijao
svoju prvu bradu, tako su bili sve manje zajedno i Ursula je sve više od njega zazirala, a na
pomen svadbe i svatova tužno povijala glavu. Bolelo je srce Vladimira svakim danom sve više
iako je vec u najavi bilo da ce se njihove porodice tim brakom spojiti. Najviše su ga tištile reci
plemenskih mudraca: „Daj joj vremena i zavolece te", na šta bi on njima ponavljao reci svog
pokojnog dede: „Sve umire ako mu daš dovoljno vremena, zato nikad nemoj vremenom Ijubav
kupovati." Smola se topila zajedno sa borovinom, kuvano vino i rakija krckali u loncicima i kao
da se i sama zima primirila, navukla kapuljacu i sela da se ogreje uz cigansku vatru. U sred
pesme, lanci se zategoše besno škripeci, a cergarski psi poceše nervozno da laju u mrak. Par
trenutaka niko nije obracao pažnju, a onda se iz tame pomoli prijateljski osmeh, visoka prilika u
teškom kaputu.
„Dobro vece, gospodo", zacupka Stojan u mestu podsticuci cirkulaciju u nožnim prstima.
Lavina smeha prekri ciganski kamp i svi cetinari u blizini kao da se sa njima zaceniše.
„Dobro vece i tebi, covece", najstariji doviknu. „Ako si na gospodu navik'o, možda bolje
da produžiš", i smeh ponovo puce po planini.
„Nije na meni društvo da biram, prijatelju, volim da društvo izabere mene", uljudno
odgovori Stojan, a Ursula se krišom nasmeši, podiže trepavice ka njemu i u stomaku joj
prokljuca. Pogledi im se ponovo sretoše i sada on oseti vrelinu slicnu njenoj, koja je žarila citavu
utrobu, od dijafragme do malog stomaka, pa ohrabren nastavi, „pa ako sam društvu dobar, dobar
sam i sebi samom."
„Sedi, prijatelju, i posluži se", dodade mu lonce sa vrucom rakijom, a on prihvati i sede
pored Ursule na šta njena majka sevnu ocima, ali ju je devojacki pogled preklinjao da se smiri.
Vladimir pljunu u vatru ispred sebe, zabi sekirce u cepanicu na zemlji i nestade u mraku
šatora gunđajuci.
„Došao si?", šapnula je kradom dok je muzika ponovo pocela ples sa pucketanjem
plamena.
„Došao..rekao je smireno kao da je ucinio najnormalniju stvar na svetu i pružio ruke ka
vatri prethodno otpivši gutljaj vruce tecnosti.
„I šta sad?"
„Sad 'ajmo dole do sela, da prošetamo, porazgovaramo..."
„Pa ni ime ti ne znam."
„Stojan se zovem, Rogobatic. A ti?", pružio je ruku ka njoj.
„Ursula", rece ona i brže bolje mu gurnu ruku u stranu, a drugarice oko vatre se
zakikotaše na šta joj priđe majka.
„Obrukaj me i ima da te nema", zapahnu ih miris vina. Gledala je neodređeno između njih

34. tako da Stojan nije bio siguran kome se od njih dvoje obraca pa rece:
„Ne ljutite se, molim Vas. Video sam vatre sa prozora svoje kuce i došao. Izgledalo mi je
iz daljine sve kao u bajci."
„Možda i jeste kao u bajci, ali mislim da si možda zalutao u pogrešnu", odbrusi žena i
odgega se nazad na svoje mesto korakom koji postavlja pitanje da li je mladoj devojci majka ili
baba.
„Koji ti je zanat, prijatelju?", sada se u razgovor ponovo ukljuci predvodnik.
„Ja sam internista", ali na tu rec, pre nego što stiže da je pojasni zacu se iz gomile: „Auuu,
meni to zvuci kao da je neki opasan trtomud!"
Zlatni zubi vođe cerge bljesnuše pod plamenom i celo društvo poce grohotom da se
smeje, zajedno sa Ursulom i Stojanom. Led je probijen. Prihvatili su ga, za sada...
Na ivici kampa, na granici između svetlosnog obruca vatre i tame, sedela je za svojim
drvenim tockom Sudbina, razvlacila predivo carobnih boja i zaneseno plela.
***
Društvo raspevanih cergara, koliko god prijatno bilo u tim zimskim nocima, Stojanu i
Ursuli nikako nije odgovaralo. Ubrzo poceše tajno da se sastaju u lovackoj kolibi u kojoj je u to
doba godine zvrjala praznina. Ursula se izvlacila iz kreveta cim ciganski logor obuzme pijani san
i nalazila put do Stojanovog narucja. Umeli su da pricaju satima, samo se ljubeci i za ruke držeci
sve do pred zoru kada je morala da ode natrag svojima. Iz noci u noc uzdržavala se devojka i
cuvala svoj obraz, a Stojan njenu želju poštovao, sve do noci 31. januara 1957. Na paganski
praznik Svecnicu, ona popusti i dade mu se. Devojacki uzdasi na prostrtoj medveđoj koži mešali
su se sa muškim dubokim grgutanjem i ceo kosmos im obgrli bica.
Te iste noci, Vladimir koji ih je pratio vec par veceri unazad, probudi vođu cerge i
Ursulinu majku i povede ih sa još nekoliko momaka ka lovackoj kolibi. Pobesneli, polupijani
Cigani upadoše sa najglasnijim Vladimirom na celu i htedoše da ih rastrgnu, ali im stara žena ne
dade, a rec najstarijeg se u plemenu poštuje.
„Pusti ih meni", vrištao je Vladimir, „mene su obrukali!"
„Nije ništa tvoje bilo da bi bio obrukan. Daj taj nož ovamo", i ote mu secivo iz ruku.
„Bice im ovo gore nego da ih poseceš, mladicu", kezili su se zlatni zubi vođe.
„Cekajte, ljudi, nemojte. Zavoleli smo se, desilo se!", povika Stojan, dok je Ursula pored
njega drhtala navlaceci krzneni pokrivac preko golog tela.
Žena kao da ga nije ni cula vec pljunu ka njima i ispusti iz sebe huk, tako jeziv da se i
njeni cergari odmakoše u nazad po korak dva. Ona tad potegnu onaj nož i odsece sebi levi
kažiprst i urliknu, a krv prsnu po krevetu i po zaljubljenom paru. Dohvati odseceni prst drugom
rukom i zagrize ga pa opet pljunu, uperi ga u preneraženog Stojana i Ursulu i povika:
„Pod noktom vam zanoktica, u postelji sukrvica, gde god legli ne zalegli mira nikad ne
imalil
Od neroda do poroda, od Sunca do Meseca, krv vam prag okrvila, strvina ostrvila!"
Stara žena je urlikala kletvu takvom silinom da Cigani oko nje popadaše na kolena
drhteci, poneki cak povracajuci, što od prizora što od kuvane rakije. Samo je vođa cerge potpuno
bled stajao poluotvorenih usta, pridržavajuci je da ne padne kada ova izgovori poslednje slovo.
I onda svi izađoše bez reci. Na vratima se baba okrenu i sa suzama u ocima rece: „Neka ti
pomogne, dete, onaj koji te razdevojcio. Od nas se više dobru ne nadaj i kuci se ne vracaj..."
Ursula je zapomagala neutešno, ali je Stojan koliko toliko umirio obecanjima da ce se on
o njoj brinuti i da joj ništa u životu nece zafaliti. Obukli su se i zakoracili u zimsku noc. Oštar,
hladan vazduh još neko vreme nije mogao da im iz nozdrva izbriše pomešane mirise
krvi, ispovracane rakije, straha i stida. Spustili su se ledenim stazama i ubrzo našli na domak kuce