Kora
•Download as DOC, PDF•
0 likes•841 views
Primer dobre prakse
Recommended
More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Similar to Kora
More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
More from Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)
Kora
- 1. Kora Opsednuta vedrina Poznanstvo Ne zavodi me modri svode Ne igram Ti si svod žednih nepaca Nad mojom glavom Trako prostranstva Ne obavijaj mi se oko nogu Ne zanosi me Ti si budan jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam Razgovor Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš 1
- 2. Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš mi drvlje i kamenje Šta ti je vrteško moja Razvalićeš mi beskrajni krug Koji još dozidali nismo Crveni zmaju moj Teci samo dalje Da stopala te ne raznesu Što dalje možeš teci krvi moja Gvozdena jabuka Gde mi je mir Neprobojni mir Gvozdena jabuka Teme mi je stablom probila Glođem ga Vilice sam oglodao Lišćem me okovala Brstim ga Usne sam obrstio Granama me sputala Lomim ih 2
- 3. Prste sam polomio Gde mi je mir Nesalomljivi mir Gvozdena jabuka Korene je duboko U kamenjar moj meki pustila Čupam ih Utrobu sam iščupao Plodovima me okrutnim tovi Točim ih Mozak sam rastočio Gde mi je mir Gvozdenoj jabuci da bude Prva rđa i poslednja jesen Gde mi je gde mi je mir Odjekivanje Prazna soba stane da reži Uvučem se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje 3
- 4. Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam prazan Bez ijedne kosti U stostruki se odjek Urlika pretvaram I odjekujem odjekujem Odjekujem Odlazak Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali sam već daleko Teško da će me stići 4
- 5. Putovanje Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me više Besposleni vetar Kao da me ne primećuje Putujem brže Misli mi kažu da sam ostavio Neki krvav potmuo bol Na dnu ponora za sobom Za razmišljanje vremena nemam Putujem Predeli U pepeljari Majušno sunce Sa žutom kosom od duvana Gasi se u pepeljari Krv jevtinog ruža doji Mrtve trupce čikova 5
- 6. Obezglavljena drvca čeznu Za krunama od sumpora Zelenci od pepela njište Zaustavljeni u propnju Ogromna ruka Sa žarkim okom nasred dlana Vreba na vidiku U jauku Visoko je suknuo plamen Iz provalije u mesu Pod zemljom nemoćni lepet krila I slepo grebanje šapa Na zemlji ništa Pod oblacima Nejake lampice škrga I nemušto zapomaganje algi Na čiviluku Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljelih lukava Zelena trava niče U pitomom naborima 6
- 7. U zaboravu Iz daleke tame Isplazila se ravnica Nezadrživa ravnica Razliveni događaji Rasute uvele reči Izravnana lica Ovde onde Poneka ruka od dima Uzdasi bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha Na zidu Davno okopnela Prva belina Bore vremena Nabujale Na izdašnom parlogu Polje nepoljubljeno Dokoni oblici Prerušeni 7
- 8. U runo iznenađenja Igra neigrana Stoglava suvišnost Na večitoj paši Na dlanu Na živome pesku Neme raskrsnice U nedoumici Na svakoj raskrsnici Radoznao pogled U stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U osmehu U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U sipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče 8
- 9. Podne mirno sazreva U samom srcu ponoći Gromovi pitomi zuje Na vlatima tišine Spisak Patka Gega se prašinom U kojoj se ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore Konj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da pregrize tu stabljiku kukuruza 9
- 10. Davno je to bilo U očima lepim Tuga mu se zatvorila U krug Jer drum kraja nema A celu zemlju treba Za sobom vući Magarac Ponekad njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planeta A njega nema Svinja Tek kada je čula Besni nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je žao Što se istrgla Iz naručja kaljuga I što je večerom s pojila Radosno jurila Jurila kapiji žutoj Kokoška Veruje 10
- 11. Samo veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti Maslačak Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju mu vrat U kameni trbuh Podzemni laktovi Teraju mu korenje U crnicu neba Dignuta pseća noga Ruga mu se Prekuvanim pljuskom Obraduje ga jedino 11
- 12. Beskućni pogled šetača Koji mu u krunici Prenoći I tako Dogoreva pikavac Na donjoj usni nemoći Na kraju sveta Kesten Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih nedostižnih korena I od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto vrati Puzavica Najnežnija kći Zelenog podzemnog sunca Pobegla bi Iza bele brade zida Uspravila se nasred trga U svoj svojoj lepoti 12
- 13. Zmijskom svojom igrom Vihore zanela Ali joj plećati vazduh Ruke ne pruža Mahovina Žuti san odsutnosti Sa naivnih crepova Čeka Čeka da se spusti Na sklopljene očne kapke zemlje Na ugašena lica kuća Na smirene ruke drveća Čeka neprimetno Da obudovljeni nameštaj pod sobom Pažljivo navuče Navlaku žutu Kaktus Bode Rumeni oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne ženi 13
- 14. I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode Krompir Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce spava Stolica Umor lutajućih bregova Dao je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na ogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Imi prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori 14
- 15. Tanjir Zev slobodnih usta Nad vidikom gladi Pod slepom mrljom sitosti Mesečarski zev Usred zubate plime I sanjive oseke Prezrivi porculanski zev U zlatnom krugu dosade Strpljivo očekuje Neminovni kovitlac Hartije Aurielu Gavrilovu Duž plodnih pločnika Gađenje skuplja Preživele osmehe Silovanih predmeta Na blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama odsutnim Uzalud 15
- 16. Belutak Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži U svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca Daleko u nama 1 Dižemo ruke Ulica se u nebo penje Obaramo poglede Krovovi se u zemlju silaze Iza svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji nam oko glave obleće Čuješ li metak 16
- 17. Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je napozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepaca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova 3 Uznemirena šetaš Podočnjacima mojim Na nevidljivoj rešeci Pred usnama tvojim Nage reči mi zebu Otimamo trenutke Od bezobzirnih testera 17
- 18. Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz kapija I dugo gledaju za nama 5 Noćima nestaje tama Čelične grane hvataju Prolaznike za ruke Samo nepoznati dimnjaci Slobodno hodaju ulicama Prosečenim kroz našu nesanicu U olucima zvezde nam trule 6 Bdiš mi u bori između veđa Čekaš da se razdani Na mome licu 18
- 19. Ova voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na jastuke Kuće nam se kriju Iza uskih leđa Šake se hvataju Za nejake oblake Vene nam valjaju mutne Postelje i stolove Izlomljenih kostiju Podne na ruke nam palo I smrknulo se Otvorena raka na licu zemlje Na tvome na mome licu 19
- 20. 8 Na raskrsnicama Podočnjaci dana Sreću nam se modri Ako okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve teža Neko joj vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenada traži U dnu drvoreda Platan cigaru pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 20
- 21. 10 Kako dugmadima ovim Tučanim da gledamo Smeje nam se tama Kosama nas bičuje Kako jezikom ovim Papirnatim da govorimo Reči nam ga suvog Pod nepcima zapale Kako sa telom ovim Od živog peska da opstanemo Razularene kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karamfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su izvrnule Gorke džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novima 21
- 22. Surovo zalepljena Na ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva mojih Na ključnjače su ti pale 12 Teku nam hodnici mutni Sa trepavica niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev man porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas ujeda 13 Ruše se stubovi koji nebo drže Klupa sa nama polako U prazno propada Zar da dovek čamimo U kamenom ćutanju Kroz oči kroz čelo Reči će nam proklijati Razbežali se dani Zar da dovek čekamo sunce 22
- 23. Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči 23
- 24. Sunce ne zalazi 16 Sijalicu dobru pališ U tuzi mojoj smeđoj Livadu mi prostireš Na grudima svojim Golubove okupljaš U radosti mojoj bele Cigaretu mojih briga U srcu svome gasiš U grozdu tamjanike Na moje usne čekaš 17 U moru bih spavao U zenice ti ronim Na pločniku bih cvetao U hodu ti leje crtam Na nebu bih se budio U smehu tvom ležaj spremam Igrao bih nevidljiv U srce ti se zatvaram Tišini bih te oteo U pesmu te oblačim 24
- 25. 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pada Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada prođemo Stopalima našim Pločnici igraju karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova 25
- 26. Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije zakoračio Ruke tvoje sanjaju u mojima San svih ozvezdanih ruku na svetu 22 Naš dan je zelena jabuka Na dvoje presečena Gledam te Ti me ne vidiš Između nas je slepo sunce Na stepenicama Zagrljaj naš rastrgnut Zoveš me 26
- 27. Ja te ne čujem Između nas je gluhi vazduh Po izlozima Usne moje traže Tvoj osmeh Na raskrsnici Poljubac naš pregažen Ruku sam ti dao Ti je ne osećaš Praznina te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle 27
- 28. Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih dlanova Blistava mi se pojavi Hteo bih da te vidim Pa oči zaklapam Idem Od jedne slepoočnice do druge Gde si 25 Patos sam žut U praznoj sobi u kojoj sediš Samo da me tvoja senka uteši I stepenište sam drveno Kojim iz sobe na ulicu silaziš Samo da se sa senkom tvojom poigram 28
- 29. Lišže sam suvo Duž ulica kojim prolaziš Da tvoju senku čujem I stena sam naga kraj druma Kojim se udaljuješ Da me tvoja senka odene 26 U ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po krovovima Zaboravio belinu Časovi sa kojima sam samovao Dižu se pred tobom Sa snežnih stolica 29
- 30. 28 Pod očnim kapcima Spavaju ti ljubičice Pretvaram se sav u sunce Nad tvojim ružnim snom Otvaraš mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima mojim Zalaze i sviću Jabučice tvoje U grlu tvome Pale se i gase 30
- 31. Zvezde moje plahe Pronašli smo se Na zlatnoj visoravni Daleko u nama 30 Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio Pogled mi začuđen lista Senka iz sunca niče Svet na pragu srca stoji Opet obroncima plavim U glas ti bistri silazim Po našu čarobnu lampu 31