4. „Žurnal d' Frans“
10. jul 1867.
Sultan Abdul Aziz stigao je ove nedelje u zvaničnu posetu Parizu. Prvom
otomanskom vladaru koji je došao u posetu Francuskoj vlada je priredila
srdačnu dobrodošlicu i stavila mu na raspolaganje veliki apartman u
Jelisejskoj palati kao i poslugu koja pomaže mnogobrojnim slugama iz njegove
pratnje. Sultan je, između ostalog, poželeo za doručak tvrdo kuvana jaja,
francusko pecivo za ručak, čokoladice u večernjim satima i predstavu koju bi
samo za njega, u njegovim odajama, izvele igračice iz „Foli beržer“-a. Na
pitanje zašto je pozvao sultana Abdula Aziza u Pariz, car Luj Napoleon je
odgovorio da je želeo da upozna sultana „zbog toga što smo u srodstvu preko
naših baka“.
5. Beleška autora
Ovu knjigu sam započela kao biografiju Eme di Bik d' Riveri, poreklom sa
Martinika, devojke koja je živela u 18. veku, koja je bila rođaka carice Žozefine,
a koju su zarobili gusari i poslali je u sultanov harem u Istambul. Tamo, u
palati Topkapi, ona je postala žena jednog i majka drugog turskog sultana.
Mnoge generacije pisaca i naučnika intrigirao je njen uspon od robinje do
sultanije, kao i uticaj koji je imala na sina, sultana Mahmuda II, velikog
reformatora Otomanskog carstva i vladara koji je Tursku okrenuo ka Zapadu.
Ipak, priča o zagonetnoj devojci ostala je kontroverzna. Da li je Eme,
zapravo, bila haremska robinja po imenu Nakšidil? Ukoliko jeste, kada je stigla
u Istambul, kakav je bio njen odnos sa Selimom i da li je ona doista bila
Mahmudova majka? Posle nekoliko godina istraživanja, nekoliko odlazaka u
Topkapi, kao i više obilazaka impresivnog turbeta u kome je sahranjena, i
pored pomoći stručnjaka za otomanski period koji su pročešljali arhivu palate
Topkapi, morala sam da priznam da ima malo informacija o Eme/Nakšidil,
odnosno o bilo kojoj ženi iz sultanskih harema. U carskom haremu su bile
zabranjene novine i dnevnici, nije bio dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom;
prošlost haremskih žena se brisala, a njihovu budućnost je određivala palata.
Otac Hrizostom, jezuitski sveštenik, opisao je poslednje pogrebne počasti
uz koje je ispraćena Nakšidil. To što je majka jednog sultana rođena kao
hrišćanka nije bilo nimalo neobično, ali je njena želja da umre kao hrišćanka, i
spremnost njenog sina da to prihvati, ono što je izdvaja od drugih. Teško je
bilo dokazati da je upravo ona nestala ćerka veleposednika sa Martinika, ali
mnogi znalci turske istorije veruju da je baš tako. Kada je sultan Abdul Aziz
putovao u Francusku 1867, veoma srdačno ga je dočekao Napoleon III i tom
prilikom saopštio je štampi da su njihove bake bile u srodstvu. Štaviše, sultan
Abdul Aziz je sa sobom doneo minijaturu s likom Nakšidil koja je ličila na Eme,
sudeći po njenom izgledu prikazanom na portretima iz rane mladosti, a za
vreme posete Francuskoj sultan je obznanio da traga za članovima porodice
lepe Eme.
Ova knjiga neće okončati rasprave o poreklu sultanije Nakšidil. No,
nadam se da će omogućiti barem jedan pogled na njen misteriozni život na
sultanovom dvoru gde je živela pre dva veka. Možda će, takođe, baciti nešto
6. 6 Dženit Volak
svetla i na današnji muslimanski svet, kako na malobrojne vladare uhvaćene u
zamku borbi za vlast i nasledstvo tako i na milione žena koje još uvek žive
skrivene iza haremskih velova.
7. Prolog
Otac Hrizostom je klečao pred raspećem u svojoj ćeliji kada je njegove
misli prekinulo kucanje na vratima. „Trenutak“, doviknuo je jezuita, nastojeći
da odagna lik žene koju je spazio u parku: zamagljen pogled, nežan zglob,
miris mošusa nošen vazduhom. Pripadala je sultanovom haremu, pa ipak nije
li zapazio nagoveštaj flerta kada je uhvatila njegov pogled; i, morao je da
prizna, nije li joj uzvratio?
Zavetujući se da će o tome govoriti prilikom jutarnje ispovesti, izgovorio
je kratku molitvu i potom se zapitao ko bi mogao da mu dođe u posetu u to
doba dana. Ustao je s poda, namestio svoju mrku mantiju i otvorio vrata. Pred
njim je stajao otac Grgur čije lice nije skrivalo iznenađenje; iza ovog dobrog
čoveka stajala su dva janjičara, a njihovi izrazito visoki turbani kao da su se
podsmevali malom i dežmekastom svešteniku.
„Žele Vas da vide“, nervozno je rekao otac Grgur i podižući oči pokaza mu
sultanove vojnike. „Doneli su poruku iz palate. Veoma hitnu poruku.“
Sveštenikovo srce je ubrzano tuklo. Da li je jutros evnuh, koji je pratio harem,
primetio njegov pogled? Niko živi, čak ni sveštenik, ne usuđuje se da pogleda
sultanove robinje. Da li su ovi došli da ga odvedu u tamnicu, ili ga čeka i nešto
gore?
Jedan od ovih posebnih vojnika gurnu neki omot u ruku oca Hrizostoma.
On ga žurno razmota i pročita poruku: „Naređuje se da se povinujete
janjičarima i smesta dođete.“ Pogledom je potražio potpis, ali u poruci nije bilo
ni nagoveštaja o njenom autoru.
„Samo trenutak, molim“, rekao je, podižući pogled u pravcu vojnika. „Vaš
sam ponizni sluga. Moram da nađem svoj ogrtač.“
Čim je jezuita namestio svoju vunenu kabanicu i jednim dahom ugasio
sveću u svojoj sobi, krenuo je za janjičarima. Vreme je bilo kišovito i letnji
pljusak je izazvao gustu maglu, a oni su, pustim ulicama, grabili ka Pera Galata
doku gde se nalazio brod koji je poskakivao na talasima. Sveštenik izbroja
deset pari veslača i znao je da lađa pripada nekom visokom zvaničniku iz
carske palate.
Pošto se smestio na velike jastuke na podu, otac Hrizostom je pokušao da
sazna ko je poslao po njega, ali svaki put kad bi zaustio, sultanovi stražari bi ga
8. 8 Dženit Volak
mrko pogledali i zapovedili da ćuti. „Uskoro ćete saznati“, rekao je jedan od
janjičara dok je uvrtao brkove koji su visili. Veslači su brzo sekli vodu i
pomrčinu tako da je sveštenik ubrzo razaznao evropsku stranu Bosfora i
Bešiktaš palatu. Brod jedva da je dotakao dok kada su janjičari iskočili i
povukli sveštenika sa sobom.
Kada se našao u palati, otac Hrizostom je poželeo da se zaustavi i utone u
raskoš odaja koje su bile sve jedna lepša od druge, ali vojnici su ga neprestano
požurivali. Konačno stigoše pred teška, obojena vrata pred kojima je stražario
crni evnuh. „Doveli smo ga najbrže što smo mogli“, prošaputa stariji janjičar.
Mlohavi evnuh podiže prst stavljajući im do znanja da moraju da čekaju i
nestade iza vrata. Munjevito se vratio i rukom pozvao oca Hrizostoma. Da li
ovde treba da obavi svoj zadatak?
Sveštenik oprezno stupi u odaju. U vazduhu se osećao opori miris
sandalovine i tamjana koji se borio protiv zadaha bolesti. Osvrnuo se oko sebe
i zapazio svilom rađene tapiserije na zidovima i potom je, preko šarenih
tepiha, otišao do postelje uz koju je stajao lekar, Grk, koji mu rukom dade znak
da priđe. Pod mrežom je nepomično ležala neka žena. Odmah je primetio da je
smrtno bleda. Nagađao je da joj je bilo nešto više od četrdeset godina, ali i
pored godina i pored teške bolesti, primetio je fine crte njenog lica i obraze
nalik smežuranim breskvama i znao je da je u svoje vreme bila izuzetno lepa.
Ona, svakako, nije razlog ove posete.
Dok je virio kroz belu mrežu, začuo je prigušen kašalj i tek tada je u senci
spazio figuru mladog čoveka sa bradom. Nije trebalo mnogo da sveštenik
shvati ko je poslao po njega, pa je pokušao da sakrije strah, istovremeno sve
čvršće i čvršće stežući prste učkurom kojim je opasao mantiju. I ranije se
dešavalo da se nađe u blizini moćnih ljudi, ali niko od njih nije ulivao
strahopoštovanje kao ovaj čovek.
„Došao si na moj zahtev“, rekao je sultan, a sveštenik se naklonio koliko
od straha toliko i iz poštovanja. I tada je, kao da je svešteniku bilo moguće da
bira, vladar položio ruku na srce i dodao: „Hvala Vam što ste došli. Obećao sam
majci da će moći da umre kako je želela. Molim Vas“, prošaputao je okrećući
pogled ka postelji, „obavite poslednji obred.“ Pošto je to izgovorio, sultan je
napustio odaju i dao znak ostalima da ga prate.
Otac Hrizostom uzdahnu s olakšanjem, skide svoj ogrtač i pažljivo ga
položi na stolicu; tek tada je primetio tamnoputog evnuha u uglu. Sveštenik ga
zabrinuto osmotri – njegovo ženskasto lice, jak vrat i veliki trbuh – ali ne reče
ništa, već privuče stolicu krevetu i sede pored kraljice majke. Znao je da je u
proteklih osam godina ova žena, sada tako slabašna, bila najuticajnije žensko
biće u carstvu: pouzdani savetnik svog sina sultana Mahmuda II i vladar iz
9. Saraj 9
senke. Podanici su je zvali sultanija Nakšidil, a njenog sina su zvali svojim
padišahom, božjom senkom na zemlji, kalifom, vođom svih muslimana. Sada je
ona tražila da baš on, jezuitski sveštenik, bude uz nju. „Sultanijo Nakšidil“,
prošaputao je umirujućim glasom, „tu sam zbog Vas i sve dok Vi to budete
želeli. Molim Vas, dopustite da započnemo molitvu.“
„O, oče, toliko toga imam na umu“, odgovorila je slabašnim glasom.
„Morate znati da nisam bila dobar katolik. Od trenutka dolaska u harem,
primoravali su me da postanem muslimanka. Uradila sam šta sam mogla…
tajne molitve… Hrist…“ i tu se njen glas prekide.
Sveštenik prihvati njenu slabašnu ruku i zadrža je u svojoj sve dok joj se
snaga nije vratila. Kada je video da je spremna ponovo da govori, klimnuo je
glavom u znak podrške.
„Harem može da bude grozno mesto…“, priznade ona, „takve intrige… bila
je tamo jedna riđokosa žena, ja…“, glas joj se ugasi. Evnuh se primakao i
oglasio dok je sveštenik u visoko impostiranom glasu kastrata čuo upozorenje:
„Draga moja, slabi ste, a ima stvari o kojima ne smete da govorite. Čak ni
svešteniku.“
Ubrzo potom sveštenik iz odore izvadi bočicu i miropomaza samrtnicu.
Klečeći uz postelju, izgovori:
„Ovim svetim uljem i milošću svojom, neka ti Gospod pomogne molitvom
Svetom duhu, tako da, kada budeš razrešena grehova svojih, On može da te
spase i u svojoj dobroti uzdigne.“
Pošto je obavio obred koji ju je oslobađao oprostivih grehova i razrešavao
je neizrečenih smrtnih grehova, primetio je da žena leži potpuno mirno.
Opipao je njen zglob, ali svi znaci pulsa bili su iščezli; položio joj je ruke na
grudi i zaklopio kapke. Krenuo je kroz odaju do svog ogrtača, ali evnuh mu ga
pritisnu na grudi kao da povlači liniju između života i smrti. Sveštenik nežno
dotače evnuhovu ruku, ogrnu kabanicu i, prateći čudnu figuru koja je malo
hramala, prođe kroz vrata odaje. Otac Hrizostom je pogledom tražio janjičare,
ali njih nije bilo. „Ja ću Vas otpratiti do manastira“, crni starešina evnuha reče,
kao da mu je čitao misli. „Lađa čeka.“
Plovili su u tišini i, pošto su se vratili na dok u Peri i stigli na kapiju
manastira, otac Hrizostom pozva svog pratioca da uđe. „Molim vas“, insistirao
je, „ovo je bila teška noć. Pridružite mi se uz čašu dobrog jakog nektara. Prijaće
nam obojici.“ Ponosni evnuh koji je, iako onizak i s jednom nogom nešto
kraćom, imao kraljevsko držanje, odgovori da on retko pije alkohol – ne zbog
toga što mu to vera zabranjuje, već stoga što mu udari u glavu. Ali ipak se
složio da je to doista bila teška noć i, da, prihvatiće sveštenikovu ponudu.
10. 10 Dženit Volak
Dok su njih dvojica pijuckali vino, razgovor, koji je u početku bio oprezan,
postade prisniji. Otac Hrizostom je pričao anegdote o životu u Peri sa
franjevcima, a posetilac je sa smeškom slušao zabavne priče o Evropljanima,
ali, kako je bio ćutljiv po prirodi, malo toga je otkrio o svom životu u palati.
Sveštenik je žarko želeo da sazna zašto je evnuh sprečio kraljicu majku da
govori; ponosio se svojom sposobnošću da navede na ispovedanje, ali je znao
da ovoj temi mora da priđe krajnje obazrivo. Počeo je da postavlja uobičajena
pitanja: kako se zove njegov sagovornik, koliko je dugo u palati, koji položaj
ima i pažljivo se kretao dalje. Konačno, pitao ga je kako se uzdigao do
uticajnog mesta starešine crnih evnuha.
„Zasluga je sultanije Nakšidil“, dobi odgovor od evnuha kome je nadimak
bio Tulip.
Sveštenik nastavi dalje sa pričama o svojoj porodici, sestrama i braći i,
naročito, o svojoj majci. Potom se ponovo vratio na kraljicu majku. „Dobro ste
je poznavali?“
„Teško je to pitanje, oče. Niko od nas nije onakav kakvim se čini. Mi smo,
svi mi, više od onoga što želimo da drugi znaju i manje od onoga što sami
želimo da verujemo.“
„Pa, ipak?“
„S godinama smo postali bliski.“
„Vi mora da ste izuzetna osoba kad ste bili bliski s takvom ženom“, rekao
je, nadajući se da će ovaj kompliment izazvati sagovornika da kaže mnogo
više.
Evnuh uze još jedan gutljaj vina i spusti praznu čašu na sto. „Ona mi je
jedanput spasla život i ja sam jedanput spasao njen.“
Otac Hrizostom se nagnu i obojici napuni čaše, a Tulip nastavi: „Bila je
dobra žena i borila se za ono u šta je verovala.“ Oči mu se ovlažiše. „Mnogo će
mi nedostajati kada je više ne bude.“ Načas je zastao i, gušeći se rečima,
ispravio, „Sada kada je više nema.“
Sveštenik je osetio patnju u njegovom glasu. „Molim Vas, prijatelju“, blago
je rekao, „vidim da ste ophrvani tugom. Ponekad je bolje da se razgovara.
Pričajte mi o sultaniji. Znam da se kućni robovi moraju preobratiti u islam.
Kako to da joj je sultan dopustio da umre kao katolkinja? Ko je bila ona i
odakle potiče?“
Mnogo je vremena proteklo otkad je ovaj posetilac bilo kome govorio o
sultaniji Nakšidil i, iako su bili bliski i mada je mnogo toga tokom godina
saznao, on nikada nije izneverio njeno poverenje. „Duga je to priča i za nju su
nam potrebne mnoge noći“, reče.
11. Saraj 11
„Bićete dobrodošli kad god to poželite“, odgovori sveštenik. „Radovaće
me da večeri provodimo zajedno.“
Evnuh uze još jedan gutljaj jakog pića, popusti svoj pojas i plačnim
sopranom poče da priča čudnu priču.
13. 1
Prvi put sam sreo Nakšidil onog dana kada je stigla u Topkapi, u leto
1788, pre skoro trideset godina. Nekolicini nas bilo je naređeno da odemo u
haremsko pristanište: pristao je bio gusarski brod koji je pripadao alžirskom
begu i proneo se glas da imaju poklon za sultana Abdula Hamida. Saznali smo
tri nedelje ranije da su alžirski gusari zarobili brod i plen poklonili begu. Pored
zlata, srebra i tovara, na brodu je bilo desetak muškaraca i jedna mlada
devojka, pravi pupoljak. Beg je prigrabio zlato i srebro, prodao tovar, a
hrišćane pretvorio u robove. Alžirac je odoleo iskušenju da mladu devojku
zadrži za sebe. Naredio je da se pošalje u Istambul. Prepredeni beg je znao da
sultan žudi za mladim devojkama. Ona će biti njemu žrtvovana: pohotni stari
Turčin može da radi s njom šta želi.
Rado smo je uzeli. Izgledala je prozračno, poput pera koje igra u vazduhu.
Ili nalik nežnom ljiljanu; mada sam podozrevao da je čvrsta. Gledajući je
pažljivo, moje kolege su redale uobičajene komentare: „Suviše je mršava da bi
od nje bilo ikakve koristi“, rekao je jedan. Drugi je zapitao: „Zašto mi Bog nije
dao plavu kosu i oči?“ Dok je treći promrmljao: „Možda i nauči da mi pruži
malo zadovoljstva.“
Kao da ste iznenađeni, prijatelju. Mi evnusi smo lišeni organa muškosti,
ali nismo svi onakvi kakvima nas zamišljate: neki imaju normalne muške
potrebe, dok se drugi radije zadovoljavaju muškarcima. Ne želim da govorim o
svojim seksualnim potrebama; to pripada životu u palati i tiče se samo mene.
U svakom slučaju, obećao sam sebi da ću sačekati da vidim kakva je
devojka, pre no što donesem bilo kakvu odluku o tome kako s njom treba
postupati. Čovek uvek mora da bude oprezan u palati: svako je tamo ili
saveznik ili neprijatelj; saveznika je malo, a neprijatelja ima u izobilju.
Mogao sam da vidim da je prošla kroz teška iskušenja i da su gusari s
njom loše postupali. Bila je zaplašena i suviše smetena da bi govorila, ali se
držala ponosito i nepomično. Morali smo da je odvučemo starešini crnih
evnuha.
Starešina evnuha je čekao u predvorju harema, tog neprikosnovenog
ženskog sveta, zabranjenog za sve muškarce izuzev za sultana i njegove crne
evnuhe. Bio je namazan ružinim uljem, mrkog lica, a njegovo džinovsko telo
14. 14 Dženit Volak
obavijala je zelena svila i gusta samurovina, a njegov šiljati turban sve nas je
nadvisio. Teško mu je bilo udovoljiti i svi mi evnusi smo strahovali od njegove
zlovolje koja je bila odraz njegove loše naravi. Iako je sarajem vladala potpuna
tišina, po sjaju njegovih crnih očiju i nagoveštaju osmeha koji se pojavio na
njegovim usnama, video sam da je bio zadovoljan begovim poklonom.
Plavokosa pridošlica u harem mogla bi da mu donese nagradu od sultana. Kao
što je uvek činio sa svakom novom haremskom robinjom, prvo mu je bilo da je
odmeri.
Zamahnuo je svojim kožnim bičem i mi smo joj, postupajući po njegovoj
naredbi, svukli pocepanu haljinu i razderane podsuknje s kojih su visile
etikete francuskog krojača. Stajala je visoko uzdignute glave, ali zamućenih
očiju, šokirana izgledom ogromnog evnuha i svojom golotinjom.
Starešina evnuha ju je proučavao pogledom koji se kretao polako s njene
zamršene kose, preko visokog čela, plavih očiju, blago zašiljenog, uzdignutog
nosa, njenih punih usana. Pokazao je na mene i naredio da joj širom otvorim
usta i tako ih držim kako bi on mogao da joj pogleda zube. U početku sam se
plašio da bi mogla da me ugrize, ali potom sam shvatio da je suviše zaplašena
da bi se pomerila ili pustila glas. Prstom joj je prebrojao zube i proverio desni,
procenjujući je onako kako se to radi s kamilom ili konjem. Kada se uverio da
je tu sve u redu, stao je da joj proučava kožu.
Naredio je mom kolegi da joj podigne kosu i krenuo je pogledom od
njenog vrata; zastao je načas, misleći da je ugledao beleg, ali to je bio samo
mali pauk, pa je nastavio zaustavljajući oči na njenim mlečno belim grudima.
Opipao joj je bradavice da bi se uverio da su suve, ona se trgla, ali on se na to
nije obazirao, već je nekoliko puta prešao svojim nakićenim prstima preko
njenih nežnih grudi. Pogledao je njen pupak i krenuo naniže zaustavljajući se
na trouglu između nogu. Primetio je da nema dlačica i nasmešio se; tek je
počela da zri.
Delovao je zadovoljno kada je skrenuo pogled na njene lepo izvajane noge
i članke i proverio prste kako bi se uverio da su svi pravi. Ponovo je pucnuo
bičem, prstom u vazduhu opisao krug da bi nam rekao da je okrenemo i čitav
postupak je još jednom ponovio. Ponovo je pogledao njen dug vrat, zaustavio
se na njenim leđima, jer mu se učinilo da vidi mladež, pa je jednome od nas
zapovedio da to ispita. Bila je to samo neka trunka prljavštine. Pregledao je
preostali deo leđa, pa je nastavio naniže sve do zadnjice i tu se zaustavio.
Jednom rukom joj je njihao zadnjicu dok je prstima druge ruke prelazio preko
njene glatke rumene kože i nežno je uštinuo. Pogledao je njena bedra i noge i
lepo oblikovane listove, a kada je stigao do stopala, klimnuo je glavom i ja sam
znao šta sledi.
15. Saraj 15
Okrenuli smo devojku licem prema njemu. Savio je ruku oko njenog
kolena i potom je lagano podizao prateći unutrašnju stranu njene noge, ka
butini, sve dok nije stigao do mesta na kome se otvara i unutra gumu dva
prsta. Prestrašena devojka jauknu, a ja sam pomislio da će je udariti, međutim
nije to učinio. Okrenuo je prste u njoj, izvukao ih i olizao. Video sam kako se
stresla i glava joj je klonula, i onda je rukama sakrila svoj stid. Znali smo da će
biti bezvredna ukoliko nije devica, čekali smo da vidimo da li će nam starešina
dati znak da je zadržimo. Polako je zanjihao glavu gore-dole u znak
odobravanja.
„Tulip, ti se staraj o njoj“, naredio je starešina. Zadovoljan što ima
poverenja u mene, mada u strahu da bi stvari mogle da krenu i naopako,
umotao sam je njenom odećom, prstom na usnama sam joj dao znak da treba
da ćuti i poveo je u kupatilo, gde sam ostao uz nju u gustoj pari sve dok nije
bila potpuno čista. Prošlo je mnogo nedelja od njenog poslednjeg kupanja i
nije se opirala kada su je robovi poseli na mermernu ploču, polili vodom iz
srebrnog ibrika i dobro joj oprali kosu i glavu. Video sam zavist u očima
drugih devojaka; nije im se sviđala njena kosa boje žita, niti njene plavetne oči,
kao ni gospodsko držanje; ona nije bila seljančica iz Rusije ili sa Kavkaza kao
većina njih i tu njenu različitost nisu dobro primale.
Kada se navikla na uskovitlanu sumpornu paru, svojim tužnim pogledom
je prešla po prostoriji: desetak mladih žena ležalo je unaokolo, bujne crne
kose su im se spuštale niz leđa, a kao zift crne oči su im sijale i isticale belinu
njihove puti. Iza njih su stajale druge, neke bele, neke tamnopute, nagih grudi i
lako odevene ispod pasa, doterivale su devojke nalik brižnim mačkama koje
brinu za svoje mačiće. U uglu, dve pohotne figure stajale su ukočene u
zagrljaju. Devojka ne izusti ni reč, ali kasnije je priznala:
„Bila sam ponižena i uplašena; sve mi je bilo nepoznato. Nisam znala ni
gde se nalazim ni koje je doba. Kada su gusari zarobili naš brod, izgubila sam
svaki osećaj za vreme; časovnici i kalendari su potpuno besmisleni kada nisu
od koristi. Sto se tiče mesta, u toj prvoj gustoj magli amama posmatrala sam
žene kako jedna drugu miluju i mislila sam da sam stupila na Lezbos ili u
predvorje taštine.“
Kad je kupanje bilo završeno, mašila se za svoju staru haljinu i uze nešto
iz nje jer haljina više nije bila za nošenje. Umotali su je u laneni ubrus i nazuli
joj nanule od kornjačevine. Mi nosimo drvene nanule kako se ne bismo
okliznuli idući po klizavom mermeru i kako bismo se zaštitili od vrele pare
koja izbija iz poda, ali iako se graciozno kretala, bilo joj je teško da hoda na
visokim potpeticama, pa su morali da joj pomognu da ode u sobu za hlađenje
16. 16 Dženit Volak
gde je sa zahvalnošću prihvatila hladni šerbet. Žedno je ispila ponuđeni
napitak, jedva zastajući da bi uhvatila vazduh.
U obližnjoj odaji za oblačenje dali su joj novu odeću; obukla je tanke
dimije oklevajući, a potom providnu bluzu koja joj je potpuno otkrivala grudi,
ali činilo se da joj je drago što je došla do bilo kakve odeće. Preko toga obukli
su joj anteriju, dugu svilenu halju, tesnih rukava i skrojenu tako da joj istakne
grudi, koja se kopčala samo na struku; i jednostavan platneni pojas, bez
ukrasa, koji je omotala oko bedara. S olakšanjem je odahnula kada je shvatila
da izvan kupatila neće morati da nosi nanule od kornjačevine; kao i sve druge,
i ona je dobila vezene papuče. Tada sam je poveo hodnikom do nadzornice
harema.
Obično kraljica majka upravlja haremom, ali sultan Abdul Hamid se
davno oprostio od majke, pa je nadzornica harema upravljala svima nama.
Vremešna devica koju je postavio sultan, koji ju je sada zvao svojom
„majkom“, nadzornica harema je imala privilegiju da nosi srebrni skiptar i
koristi carski pečat, a to su mogli još samo sultan i veliki vezir.
Ona je obučila na stotine robinja i njen posao je bio da se stara da se život
u haremu odvija mirno: četrdesetoro ih se staralo samo o padišahu, brinulo o
njegovoj odeći i ukrasima, njegovom kupanju, sirupima i kafi, njegovoj trpezi i
vešu, dok su njegovi muzičari i pripovedači uvek bili spremni da ga zabave. Tu
su i oni koji služe starešinu evnuha, kao i posluga za svaku od žena, miljenica –
konkubina – i za same nadzornice.
Ispod nadzornice harema po položaju su se nalazile nadzornice pojedinih
dužnosti, a svaka od njih je bila u poodmakloj životnoj dobi: nadzornica
Kurana, služenja kafe, blagajne, šerbeta, ostave, prinošenja ibrika, pisarnice,
vešernice, garderobe, nakita, veza, ukrašavanja kose, ceremonijala, muzike i
bolesti. Ove nadzornice su podučavale mlađe žene svome zanatu. Srećnice su
bile lepe devojke koje su bile izabrane za sultanovu poslugu; za razliku od
njihovih nadzornica koje nikada nisu spavale s muškarcem, one su imale
velike izglede da ih sultan pozove na intimni sastanak. Ako se to i ne bi desilo,
srećnice među njima su mogle postati žene nekih važnih ličnosti izvan carske
palate: upravnika provincije, paše ili vojskovođe. Ako bi dužnost zahtevala,
mogle su jednoga dana i same postati nadzornice u palati i bile bi nagrađene
materijalnim dobrima umesto nežnim osećanjima.
Pokazao sam devojci da stoji mirno i čeka dok sam ja otišao do srebrom
optočene stolice, duboko se naklonio i poljubio rukav nadzornice harema.
Kada sam podigao glavu i video trag osmeha na njenom licu, znao sam da je
zadovoljna svetlokosom devicom; devojka je bila mlada, ali je bilo očito da je
17. Saraj 17
vična ponašanju u društvu i da vredi dvostruko više od svake seljančice koja
nam je došla.
Budući da je znala da poznajem različite jezike, pogledom je zatražila da
prevodim dok sam ja, zahvaljujući etiketama na odeći, znao da je devojka
Francuskinja.
„Kako se zoveš, koliko ti je godina i odakle si?“ upitao sam je.
„Zovem se Eme di Bik d' Riveri“, odgovorila je tiho, tako da sam se
napregao da je čujem. „Trinaest mi je godina i ja sam Francuskinja sa
Martinika.“
„Kako si dospela ovde?“
„Moj otac poseduje veliku plantažu šećerne trske. Poslao me je u školu u
Nant i tamo sam bila tri godine, kada je zatražio da se vratim kući. Ali nikada
tamo nisam stigla. Moj brod su zarobili gusari. Odveli su me u Alžir, a onda me
doveli ovamo.“ Glas joj je tada postao nešto jači i mogao sam da čujem njegovu
kreolsku melodiju. „Moj otac je bogat čovek. Platiće Vam koliko tražite da me
vratite kući.“ Glavna nadzornica se nije osvrnula na ovu ponudu.
„Da li si vična čemu? Umeš li da igraš ili šiješ? Sve devojke ovde moraju da
šiju“, dodao sam.
Ona se jedva nasmešila i izvadila vezenu tkaninu iz anterije. „Ovo sam
sakrila kada su se gusari popeli na moj brod.“ Podigla je glavu i video sam
prkos u njenim očima. „To je moja omiljena maramica i čuvam je za sreću.
Sama sam je sašila u školi.“
Ispružila je maramicu, ali je nadzornica odbila da je dotakne. Kako sam
stajao u blizini, video sam da je devojka bila vična vezu.
„Poznaješ li muziku? Da li sviraš neki instrument?“
„Svakako“, odgovorila je. Vitkim rukama je pokazala kako drži violinu i
gudalo, pretvarajući se da svira. „Bah, Mocart“, rekla je.
Nadzornica joj je uputila još nekoliko reči i devojka je bila otpuštena,
oterana poput dosadne muve. Ponovo je bila pod mojim nadzorom i ja sam je
hodnikom poveo ka uskim stepenicama i dalje u vlažni podrum gde su spavale
devojke na obuci. Otvorio sam vrata odaje bez prozora i, kada je videla divane
duž zidova, znao sam da je želela da sedne, ali sam zabacio glavu, podigao
obrve i coknuo jezikom kako bih joj stavio do znanja da to ne čini.
Zgrabila me za ruku. Glas joj je bio kao poj slavuja. „Ne mogu Vam reći
koliko sam se obradovala kada sam čula da govorite moj jezik“, rekla je.
„Odavno nisam ni sa kim razgovarala i srce mi se steže pri pomisli na to.“
„Ne smeš više da govoriš francuski“, naredio sam. „Moraš da zaboraviš
ime Eme i ko je tvoja porodica i odakle si. Sada si u haremu. Naučićš arapski i
turski, proučićeš islam i postaćeš muslimanka.“
18. 18 Dženit Volak
Nadzornica harema mi je dala komadić pergamenta i ja sam joj ga zakačio
na grudi. „Ovo je sada tvoje ime“, rekao sam. „Nakšidil.“
Pogledala me je kao da sam izgubio razum.
„Nakšidil“, rekao sam ponovo. „Ponovi za mnom.“
Stajala je sasvim mirno i, mada sam ime ponovio nekoliko puta, odbijala
je da pusti glas od sebe.
***
Spuštalo se veče i gvozdena haremska vrata će se uskoro zatvoriti, a
devojke će unutra biti zaključane poput bisera skrivenih u ostrigama. Crni
evnuh koga bi zatekli napolju po noći mogao je da računa na sigurnu smrt.
Otišao sam znajući da je stotinu devojaka, koje su spavale u dugačkoj i uzanoj
prostoriji nalik zvezdama zbijenim u hladnoj, mračnoj noći i da ih greje samo
ugalj iz mangala, pod budnim okom nadzornica spavaonice – po jedna na
svakih deset devojaka. Kakve su snove nekada sanjale te žene tužnih očiju,
kako su se očekivanja izokrenula! Mnogo godina kasnije, jedna mi je rekla da
je osećala težinu na srcu svaki put kada bi gledala nedužne devojke kako ulaze
u harem; njihove snene oči odražavale su njene snove, njihove pune usne
skrivale su nadu u poljupce koje ona nikada neće okusiti. „Nikada im neću
govoriti o svom očaju, dugim godinama čekanja da stigne znak od sultana, o
godinama lišenim ljubavi“, rekla je.
„Zar nije bilo baš nikoga?“ zapitao sam.
Skoro da sam mogao da vidim kako joj se misli vraćaju u prošlost dok je
na trenutak zatvorila oči. „Sećam se kada mi je Besmi prišla, kako sam joj se
rado predala i dozvolila joj da istražuje moje telo u zamenu za bilo kakav znak
naklonosti. Kasnije se pojavio Sezam, evnuh, koji mi je ponudio svoje pune
usne i zadovoljio me svojim čudnim alatom.“
Nadzornica je posmatrala devojke, sve do jedne prave lepotice, znala je
da su mnoge od njih uspavljivane njihanjem kolevke i pevanjem uspavanki o
sjajnoj stazi koja vodi ka palati. Neprestano slušam njihove životne priče.
Nijedna nije Turkinja, jer je za muslimana greh da uzme drugog muslimana za
roba. Bile su iz zemalja u kojima su živeli ncvcrnici: sa Kavkaza, sa grčkih
ostrva ili Balkanskog poluostrva i došle su jer su tako hteli njihovi roditelji;
nekima je bilo tek osam ili devet godina, a neke su došle svojom voljom i, dok
su se probijale kroz planine, a potom plovile ka Istambulu, ponavljale su sebi
da je bolje biti robinja bogataša nego zvanična žena siromaška.
19. Saraj 19
Možda su bile u pravu: sloboda ne znači ništa ako se nad nju nadvija glad i
studen; robinja u haremu ima veće izglede da uživa u toploj postelji i
pristojnom obroku no bespomoćna seljančica izložena ćudima prirode. Ovaj
zatvoreni svet robinja, u koji mogu da uđu samo sultan i njegovi crni evnusi,
pruža određenu sigurnost. Za razliku od seljančice prepuštene jadu svoje
sudbine, odaliske imaju izglede da se veoma uzdignu. Pijace robova mogu da
izgledaju okrutno i beskrupulozno onima koji posmatraju licitiranje, ali
devojke, iako su razgolićene i detaljno pregledane, znaju da ubuduće mogu biti
prekrivene zlatom i srebrom, samo ako njihova lepota i talenat uspeju da
zadrže sultanov pogled.
Drukčije je, svakako, bilo za Nakšidil. Njoj je budućnost mnogo nudila, a
ipak je bila ovde, sama u grubom kovitlacu stranih zvukova i čudnog
ponašanja. Te prve noći ona je oponašala druge i uzela je jastuke sa polica na
zidu, spustila ih na tanki divan i pokrila se jorganima kao pokrovom.
Potom je nedeljama nisam viđao. Moja dužnost bila je da pomažem
nadzornici harema, a tamo je bilo mnogo devojaka i mnogo posla da sam
skoro zaboravio na Nakšidil, sve dok nisam dobio poruku da smesta dođem u
odaju za nove devojke. Kada sam stigao, nadzornica je bila modra u licu.
„Ova nova“, rekla je, „odbija da se pokrene, čak i da ustane iz kreveta.
Jedna od devojaka joj donosi hranu, inače bi gladovala. Pokušale su da
razgovaraju s njom, ali niko ne razume ni reč. Ti jedini znaš njen jezik.
Razgovaraj s njom.“
Tišina vlada svim odajama, kao i čitavom palatom, a ako se od devojaka
uopšte zatraži da progovore, moraju da govore turski. Ako tako ne učine, ako
su neposlušne, onda bivaju kažnjene. Uprkos opasnosti da budu odvučene u
zatvor, mnoge od njih međusobno šapuću na svojim jezicima, a povremeno se
mogu čuti krici devojke koju tuku po ušima. Nakšidil je rizikovala da bude
kažnjena i pokušala je da razgovara s nekim, ali je kao odgovor dobijala samo
prazne poglede i sleganje ramenima. Jezici kojima su devojke govorile
predstavljali su pravu Vavilonsku kulu, bilo je tu ruskog, jermenskog,
gruzijskog, češkog, rumunskog, bugarskog, slovenačkog, srpsko-hrvatskog i
grčkog.
Potajno sam bio zadovoljan što sam dobio novu priliku da uvežbavam
svoj francuski, ali sam ispoljio samo bes kada sam se približio Nakšidil. „Moraš
da uradiš ono što ti se naredi. Ovo nije mesto za razmaženu decu“, grdio sam
je. „Ovde se naporno radi i ti nisi ništa bolja od ostalih. Zapravo, ti si odaliska,
najniža vrsta robinje. Možda si školovana u Francuskoj, ali si potpuno
neiskusna u haremu, obična gusenica u svetu leptira. Pazi šta radiš“, upozorio
sam je. „Možeš biti kažnjena za svoje ponašanje.“
20. 20 Dženit Volak
Isprva me je netremice gledala, a zatim se na njenom obrazu pojavila
suza. Za manje od minuta suze su lile niz njeno lice.
Poštedi me tih scena, pomislio sam.
„Ne želim da budem kažnjena“, jecala je devojka. „Samo želim da idem
kući.“
„Ne možeš da ideš kući“, rekao sam. Lice mi je bilo nepomično i
namrgođeno, ali nešto u njenom glasu me je podsetilo kako sam se ja osećao
kada sam došao u palatu, kao mlad kastrirani dečak, prestravljen, željan kuće,
pretrnuo zbog gubitka dela tela i zbunjen čudnim okruženjem.
„Znam da će me moji roditelji naći“, navaljivala je. „Znaju da nešto nije u
redu čim moj brod nije stigao. Moram da im javim da sam ovde.“
„To se neće dogoditi“, odbrusio sam. „Ovo je šaraj, sultanova carska
palata, njegov lični svet, i bilo da smo muškarci ili žene, beli ili crni evnusi,
mladi paževi ili vojnici, vezir ili svešteno lice, supruga ili ljubavnica, sestra ili
majka, svi postojimo da bismo služili otomanskom vladaru. Bez obzira na to
ko smo, vrata naše prošlosti su zauvek zatvorena.“
„To ne može biti“, tvrdila je. „Znam ja novu Mocartovu operu 'Otmica iz
Saraja'. Neko će me spasiti baš kao što se to desilo u libretu.“
„Jedino sama sebe možeš da spaseš“, posavetovao sam je. „Možeš da
odbiješ da sarađuješ i bićeš kažnjena i ostaćeš najniži rob. Ili možeš da radiš,
da naučiš muslimansku veru i kako da udovoljiš muškarcu. Tada ima izgleda
da postaneš miljenica ili čak supruga.“ Sklonio sam pramen kose s njenog lica i
okrenuo se.
Sledećeg jutra sam navratio da proverim kako je i video sam da se
pridružila ostalima na doručku; čučale su oko velikog bakarnog poslužavnika i
jele u tišini. Uzela je gutljaj jakog ruskog čaja, i gorkog i slatkog istovremeno, i
skoro ga ispljunula, a kada je zagrizla mekani hleb, namrštila se na testo sa
susamom. Pokušala je da se izbori sa feta sirom i zadrži ga na hlebu, ali kako je
koristila samo palac i prva dva prsta desne ruke, nije mogla da ga spreči da ne
klizi. Nezadovoljna, ustala je i, držeći visoko i prkosno glavu, udaljila se od
trpeze.
Povukao sam je u stranu. „Šta je s tobom?“ upitao sam. „Moraš da jedeš.“
„Ne mogu“, odgovorila je. „Ova hrana je za druge. Ja, ja želim samo šolju
tople čokolade i malo krckavog hleba.“
„Ovde to nećeš naći.“
Uzdahnula je. „Još se sećam poslednjeg doručka u manastiru; sve
drugarice su me grlile i govorile kako ću im nedostajati i kako i one žele da idu
kući. Sada nema nikoga ko bi me zagrlio, nemam čak ni s kim da razgovaram,
pa ni čokoladu da popijem.“
21. Saraj 21
Pretpostavljam da ju je obuzela usamljenost, pa je posle nekoliko dana
spopao bes, na francuskom je vikala na devojke i na nadzornicu, jurišala je na
njenu postelju. Ponovo su me pozvali da s njom razgovaram. Ušao sam u
memljivu prostoriju, pretražio rezervne sofe i ugledao je pod pokrivačima.
„Kakvo je to ludilo? Šta to radiš?“ prigovorio sam.
„Hoću da idem kući“, jecala je.
„Nije važno šta ti hoćeš. Moraš da radiš kako ti se kaže.“
„Rečeno mi je da skoro nikada ne smem da govorim. Ovo je mesto
sablasne tišine koja prodire u moje nerve kao što hladnoća prodire u kosti.
Kada se od mene i zatraži da nešto kažem, moram da odgovorim na ovom
ružnom jeziku. Ne mogu. Zašto oni ne govore francuski? Zar ne znaju da je to
jedini važan jezik? Francuski je jezik diplomatije. I naredili su mi da nosim ovu
ružnu odeću. Zašto se ovako oblače? Gospode, kako samo izgledaju!“
Bacio sam pogled na svoju tuniku i skupljene pantalone i setio se kako
sam se šašavo osećao kada mi je naređeno da, umesto jednostavne odeće koju
sam nosio u očevoj kući, obučem sve to, ali, posle nekog vremena, radovao
sam se metrima svile za novi kaftan ili par pufnastih pantalona.
Iskreno govoreći, mislio sam da je ta odeća koju je ona grdila zapravo
laskala lepoti mladih robinja, ali morao sam da priznam da su u poređenju s
njom ostale devojke izgledale prosto. Nije to samo zbog njene vitke figure; s
ono malo komada odeće što joj je bila data, zbog načina na koji je vezala svoj
pojas ili presavila bluzu, delovala je otmenije. Uzdržao sam se i nisam
progovorio, već sam je pustio da nastavi, nadajući se da će, ako izgovori sve
svoje pritužbe, biti spremnija da se pokori.
„Gde je vino? Kakvi su to ljudi koji ne piju vino?“ upitala je. „Zamisli, ovde
piju vodu! Fuj! I rečeno mi je da jedem rukama. To je varvarski običaj. Nisam
ja neka divljakuša. A postelje. To i nisu postelje, nemaju dušeke, već samo
vunom punjenu tkaninu. Ja potičem iz Francuske, najveće civilizacije sveta.
Meni nije ovde mesto i nemaju pravo da me ovde drže. Odlazim smesta.“
Nisam mogao da se uzdržim od kikotanja. „Već sam ti rekao da je to
nemoguće. Ovo je sultanova palata“, rekao sam.
„Palata!“ viknula je. „Ovo nije palata. Po onome što sam videla, to su samo
četiri dvorišta i niz paviljona.“
„Zovi to kako hoćeš. Ovde ostaješ do kraja života.“ Zastao sam na trenutak
i dodao: „Kao i ja.“
Pogledala me je popreko. „Ja nisam kao ti. Kako se usuđuješ da me
porediš sa ružnim, hromim evnuhom?“ Osećao sam kako netremice gleda u
moje ćosavo lice, a potom je spustila pogled na moju hromu nogu. „Nisam ja
22. 22 Dženit Volak
nakaza“, rekla je zlobno. „Ja sam devojka, veoma lepa devojka. Ljudi su mi to
uvek govorili.“
Dok je govorila, stomak mi se okretao i udario sam je snažno po obrazu.
Lice joj se zacrvenelo i video sam kako joj se oči pune suzama. Gledala me je
prezrivo.
Podigao sam ruku kako bih je sprečio da govori dalje.
„Nakšidil“, rekao sam.
„Nije to moje ime. Ja sam Eme di Bik d' Riveri. Ja sam Francuskinja. Ja sam
sa Martinika. I ja uskoro idem kući.
Okrenuo sam joj leđa. Bilo mi je dosta.
Tek tada sam spazio nadzornicu spavaonice i shvatio da je ona sve videla.
Dok sam odlazio, mogao sam da čujem Nakšidiline krike i znao sam da je data
drugom evnuhu koji je deset puta udario kožnim bičem preko uha. Vratio sam
se i provirio u odaju: ležala je sklupčana na podu i s jedne strane glave joj je
tekla krv.
Sada će se promeniti, pomislio sam i trgao se jer sam se setio udaraca
koje sam i sam dobio i batinanja po tabanima. Desilo se to ubrzo po mom
dolasku: provukli su mi noge kroz drvene stege, vezali ih i tukli me drvenom
batinom po bosim tabanima dok se nisam obeznanio. Danima sam morao da
puzim iz kreveta i u krevet jer nisam mogao da hodam. Umotavao sam
nedeljama gazom stopala dok napokon nisu prestala da krvare. Svaki mladi
evnuh biva ovako kažnjavan i to mnogo puta; tako se novajlije uče poslušnosti.
Svi smo se brzo naučili na poslušnost. Ali ne i Nakšidil. U početku sam mislio
da se promenila, ali kasnije ću saznati da će joj baš ta njena tvrdoglavost dobro
poslužiti u godinama koje će uslediti.
Sledećeg jutra je radila što i ostale devojke: ustala je iz kreveta, umotala
svoje ubruse u bošču i vratila sanduk za prekrivač nazad na police. Uzela je iz
ugla umotanu molitvenu prostirku i u njoj našla belu muslinsku maramu
kojom je pokrila glavu. Krenula je za crnim evnuhom imamom koji ih je odveo
na molitvu, a potom je klečeći na prostirci sastavila dlanove u visini očiju i
pokušavala da ponavlja čudne reči čije joj je značenje bilo potpuno nepoznato.
Bila je sigurna da te reči nisu molba za njenu slobodu. Pošto ih je glasno
izgovorila, malo je zastala kao da se ćutke moli.
Pošto se obukla u laganu odeću koju je dobila, pridružila se ostalima u
ritualu prvog dnevnog obroka. Kada su počeli časovi arapskog, bilo je jasno da
samo dve devojke znaju da čitaju ili ispravno drže pisaljku. Međutim, sultan je
insistirao da svi u Topkapi palati znaju da čitaju i pišu i svi moraju da upamte
osnovna načela islama.
23. Saraj 23
Svaki pravi musliman, rečeno joj je, zna napamet ceo Kuran. To joj je
izgledalo nezamislivo jer se toliko mučila s arapskim. Moram da priznam,
arapski je čudan za čitanje – nimalo nalik francuskom – ali je lepši za gledanje,
piše se s desne na levu stranu, a slova mu poput kameleona menjaju oblik
kada promene mesto u reči.
Sto se tiče otomanskog turskog, sa svim njegovim elementima persijskog,
arapskog i turskog, smatrala je da ga je nemoguće govoriti: neki od nas imaju
dar za jezike – ja mogu da oponašam Rusa, Grka ili Persijanca i da to zvuči kao
da sam rođen na tom tlu – ali za druge, znam, to nije lak zadatak; čudni
zvukovi, neočekivani akcenti na pojedinim slogovima, glagoli koji se vuku kao
zadnje noge neke stonoge, reči koje nemaju ništa zajedničko s njima poznatim
rečima. Ako mora da govori na takvom jeziku, rekla mi je, onda radije neće
uopšte da govori. Kad god bi me videla, promrmljala bi nešto na francuskom.
Pretvarao sam se da ne čujem, a to je uvek bilo ruganje Turcima: „Oni govore
nemogućim jezikom“, ili „Ovi ljudi su obični divljaci“, govorila je.
Kako nije želela da se potrudi, nije mogla da bude prisna ni s jednom od
robinja. Držala se po strani i nije razumela njihove devojačke razgovore.
Prilikom obroka, mesto na podu između nje i ostalih devojaka uvek je bilo
nešto šire. Kada su se ostale kikotale, bila je sigurna da se njoj podsmevaju.
Uglavnom se držala izdvojeno i durila se, tvrdoglavo tvrdeći da će uskoro
biti izbavljena. Odbijala je da se odazove na ime Nakšidil i odbijala je da
razume one koji bi joj se obratili na turskom. Shvatio sam da ako ne počne da
se prilagođava, u palati će početi da je izbegavaju i biće prodata na pijaci
robova. Nisam se toliko brinuo za nju koliko sam strahovao od mogućnosti da
starešina crnih evnuha za to okrivi mene.
Tada sam se setio da je jedna od devojaka iz susedne odaje rumunskog
porekla. Koren njihovih jezika je zajednički, a Nakšidil je učila latinski: uz
moju malu pomoć, pomislio sam, mogle bi da se razumeju.
„Nakšidil“, rekao sam, dovodeći devojku okruglog lica, velikih smeđih
očiju i prijateljskog osmeha. Smeđa kosa joj je bila upletena i omotana oko
glave. „Želim da se upoznaš s devojkom koja je ovde već neko vreme. Ovo je
Perestu.“
Devojka joj se predstavila. „Ja sam ti donela hranu kada si stigla i kada
nisi htela da ustaneš iz kreveta.“
„Bila si ljubazna“, reče Nakšidil. „Ali nisam želela da me bilo ko spašava.“
„Pa, dobro“, reče Perestu, zanemarujući njene reči, „takva sam ja. Volim
da se staram o svakom ko je bolestan i oduvek sam spašavala ranjene
životinje.“ Nasmešila se i dve okrugle rupice se pojaviše na njenim obrazima.
„Perestu“, reče Nakšidil, „imaš čudno ime. Šta znači?“
24. 24 Dženit Volak
„Na persijskom znači 'mala lasta'. A šta znači tvoje ime?“
Nakšidil je slegla ramenima. „Rekli su mi da znači nešto kao 'izvezenog
srca'.“
„Veoma je lepo“, reče Perestu i potom je dodala: „Sada moram da idem, ali
sam sigurna da ćemo se uskoro videti.“
U kupatilu, gde su sve devojke svakodnevno boravile, video sam Perestu
kako je uči da boji kanom vrhove prstiju i da pomoću štapića nanosi crni kajal
oko očiju. Međutim, Nakšidil je odbijala da boji obrve i da ih sastavlja u
sredini, a kada sam je zapitao zbog čega, odgovorila je:
„Znam da misle da sam glupa što ne pratim modu, ali mislim da mi to daje
okrutan izgled.“
U amamu su devojke mogle slobodnije da razgovaraju i često su pričale o
sultanu Abdulu Hamidu: šepurile su se po odaji za hlađenje i oči su im
svetlucale dok su pokazivale šta bi radile kada bi ih on pozvao. No, kada je
Perestu rekla Nakšidil da je sultan star i pohotan, ona se stresla i pri samoj
pomisli na njega.
Onog dana kada sam devojkama u spavaonicu doneo drugu preobuku –
njihovo godišnje sledovanje – Nakšidil je pričala o metrima divne odeće koju
je kupila u Nantu, poklonima koje je ponela svojoj porodici pri povratku na
Martinik. Bilo je tu i drugih poklona – specijalnih ulja i parfema za njenu
majku, lepih srebrnih kutija za njene sestre, kao i fina četkica za brijanje za
njenog oca – sve to, zajedno sa zlatnim medaljonom, koji je dobila od majke i
nosila uvek oko vrata, pokrali su gusari.
„Ako radiš kako ti se kaže“, rekla je Perestu, „imaćeš još lepše stvari ovde:
sultanove miljenice imaju beskrajno mnogo nakita i prelepu odeću i kafu piju
iz zlatnih šolja ukrašenih biserima. Nije tako strašno podati se čoveku koji te
nagrađuje takvim poklonima.“
„Ne mogu tako da razmišljam“, reče Nakšidil. „Sate i sate sam provela
sanjajući o mladiću po imenu Fransoa, za koga je otac nameravao da me uda.
Jedino mi je važno kakav bi naš život bio. Vidim sebe, obučenu u čipkom
ukrašenu svilu i mnogo podsuknji, kako ga ponosno držim pod raku dok
šetamo ulicom. Zamišljam nas u kući: ja se izdižem da ga poljubim, a on se
savija i smeši svojim plavim očima dok mi oko vrata kači niz bisera.“
„Bolje da zaboraviš takve misli“, rekao sam, „ili će se nešto drugo naći oko
tvoga vrata. Dželat koristi svileni gajtan.“
„Treba da misliš na svoj posao“, dodala je Perestu. „Šta si dobila u
zadatak?“
„Ništa, naravno“, frknu Nakšidil. „Zašto bih radila?“
„Zato što moraš“, reče devojka. „Svako u haremu ima neko zaduženje.“
25. Saraj 25
„Ja nisam svako. Nikada nisam radila, a i ne nameravam.“ Rumunka
zatrese glavom.
„A čime se ti baviš?“ pitala je Nakšidil, ne skrivajući radoznalost.
„Bavim se muzikom“, reče devojka, „sviram nej.“
„A ja sviram violinu.“
„Možda bi mogla da naučiš da sviraš neki turski instrument“, reče
Perestu. „Ali moraš nešto da radiš. Nikada ništa nećeš postići ako ne budeš
slušala.“
„Sta to ima da se postigne? Svako je rob.“
„E, nije baš tako“, odgovori Perestu. „Ima robova na dnu lestvice i onih na
vrhu. Mi smo na dnu i ne dobijamo mnogo – nešto odeće i nekoliko novčića, a
malo od slobode. Ne možemo u palati da se ponašamo po svojoj volji niti
možemo da izlazimo van dvorišta palate; mi ovde samo služimo ostale.
Za godinu ili dve postaćemo početnice i tada ćemo imati mogućnost da se
usavršimo. One koje se od početnice uzdignu do konkubine, ili možda
sultanove žene, ili one koje postanu nadzornice, sve imaju ogromnu
garderobu, škrinje pune nakita, sopstvene robove i više lične slobode; mogu
da odlaze na izlete ili putovanja brodom, one prate vladara u letnju
rezidenciju. Dešava se ponekad da dobiju dozvolu da se udaju i napuste
palatu. Mudra žena u haremu može da sakupi veliko bogatstvo i stekne
ogromnu moć. To je moj cilj, a, ako si mudra, biće i tvoj.“
„Ne mislim da ću se toliko dugo ovde zadržati“, odgovori Nakšidil. „Moja
porodica će me uskoro izbaviti.“
„Zaista, Nakšidil“, Perestu joj se primače. „Moraš da zaboraviš svoju
porodicu. Ali, nije li to čudno, moj san je tvoj košmar. Ja sam zahvalna što sam
ovde u palati Topkapi. To je ono što mi je i majka poželela, Bog je blagoslovio.
Zahvaljujem Bogu što je uradila ono što je uradila; da me nije prodala, živela
bih užasno. Čak i u ovom okruženju mi je bolje no što bi mi bilo u Rumuniji.“
„Kako to?“ Nakšidil postade radoznala.
„Moji su seljaci“, prošaputala je. „Rade na poljima po deset sati dnevno. To
je posao koji lomi leđa i moja jadna majka je iznurena. Ali to nije sve što mora
da radi. Priprema ono malo hrane što ima, hleba, krompira, ponekad komadić
mesa; stara se o mužu i deci i neguje ih kada su bolesni; čisti udžericu i
održava je; i uz sav taj posao, svake godine nosi dete pod pojasom.“
Nakšidil je ćutala neko vreme, a potom reče: „Drago mi je zbog tebe ako je
ovo mesto gde želiš da budeš. Ali ja ne želim. Želim da budem sa svojom
porodicom, mamom, tatom, mojim dvema sestrama i verenikom i pronaći ću
način da odavde uskoro odem. Neću se ovde dugo zadržati.“
26. 26 Dženit Volak
Poželeo sam da im pričam o svojoj porodici, ali kada sam zaustio,
primetio sam nadzornicu kako prolazi kroz vrata. Njena pojava je prekinula
svaki dalji razgovor.
27. 2
Nakšidil je vukla svoje žute papuče po drvenom podu i mrštila se dok sam
je vodio uza stepenice i kroz lavirint hodnika do teških ukrašenih vrata.
Gurnuo sam ih i otvorio; videli smo grupu devojaka koje su prekrštenih nogu
sedele u krug na podu: u sredini kruga nalazio se nešto nagnut drveni ram i
preko njega zategnut komad sifona. Sve to je nadgledala jedna starija žena.
Nakšidilina maramica zadivila je glavnu nadzornicu i ona joj je naredila
da radi u vezionici. Stroga čuvarka nam je prišla; imala je nekih trideset
godina, obrazi koji su nekada pokrivali jagodice sada su bili upali zbog
pokvarenih zuba. Ozlojedenost je unela hladnoću u njene oči i iskrivila joj usta
u stalnu grimasu. Videvši je, nova devojka pohita da zauzme mesto na podu uz
druge devojke.
Desetak robinja radilo je na teškoj satenskoj tkanini. Gledao sam kako im
prsti lete, dupli bod grimizne da se popuni lala, ili ljubičaste za zumbul,
srebrne ili zlatne niti za obrub, satenski bod zelene boje za stabljike. Tako su
vesto radile da se naličje nije moglo razlikovati od lica tkanine. Njihova
rukotvorina zaustavljala je dah; sve te senke i kontrasti, šare i detalji, odora
koju bi svako u palati poželeo. No, to nije bila odeća za običnog roba, bio je to
kaftan za Ajšu, prvu kadunu, najznačajniju sultanovu ženu. Ona je bila majka
prestolonaslednika i zbog toga joj je pripadalo veoma važno mesto. Jednoga
dana ona će postati sultanija i upravljače čitavim haremom. Svi su nastojali da
joj ugode.
Nakšidil je uzela iglu i konac, a prsti su joj drhtali. Njen sitan bod koji je
nagrađen u manastiru bio je krupan i nezgrapan u poređenju sa radom
haremskih vezilja. Ako ovde pogreši, napravi suviše veliki bod ili provuče iglu
kroz pogrešno mesto, posledice bi mogle da budu zastrašujuće. Bilo joj je
teško da veze svilenu osnovu, a da li će se snaći sa svilenim trakama kao
potkom? Šta ako joj se prekine nit? Upozorio sam je da će biti strogo kažnjena
ako posao ne uradi kako treba.
Posmatrala je ostale, znajući da je šivenje metalnim nitima ili nitima fine
svile po teškom satenu mnogo teže od vezenja obične maramice. Dali su joj
običnu tkaninu na kojoj će da vežba, a ona je ljutito bacila.
28. 28 Dženit Volak
„Evo“, rekao sam podižući tkaninu s poda i diskretno sam nadzornici
klimnuo glavom, „mora da ti je ispala.“
Razumela je moje upozorenje i uzela je da šije. Ali tog popodneva bila je
zamišljenija no obično i, umesto da se pridruži ostalima i jede, sedela je na
svome divanu i nervozno motala parče tkanine oko svojih vitkih prstiju.
Ujutru mi je rekla da se čitavu noć prevrtala po krevetu i mislila na vez i
bodove. Kada je konačno zaspala, sanjala je kako joj neka stara žena iglom
probija srce.
Međutim, posle nekoliko dana prakse, savladala je tehniku rada dovoljno
dobro da se priključi ostalima i uskoro je, obuzeta poslom, osetila olakšanje:
znala je da su je mogli dopasti i daleko gori poslovi. Moglo se desiti da mora da
polira ibrike ili da nosi teške poslužavnike za hranu, pere veš ili čisti duge lule
i nargile. Ipak, kada je rekla Perestu da joj se posao sviđa, devojka joj je čudno
odgovorila:
„Nije dobar“, prošaptala je njišući kažiprst. „Nije dobar.“
„Ali zašto?“ pitala je Nakšidil, uznemirena odgovorom. „Volim da šijem. U
manastiru sam bila među najboljima. Mogu to da budem i ovde.“
„Ne možeš da se diviš ptici koja se krije u krošnji“, odgovori joj devojka.
Bilo mi je drago što se Nakšidil nije osvrtala na devojčin odgovor, već se
prilagodila svakodnevnim obavezama. Ustajala je rano ujutru na poziv
mujezina i pesme, prala se, pokrivala glavu, okretala se ka Meki i pratila
imama koji je vodio molitve. Kod svake molitve se klanjala, spuštala na kolena,
potom je legala ničice, dodirujući pod nosom i čelom. Dlanova postavljenih
ispred lica i zatvorenih očiju, kako bi odagnala zlo, molila se nekada ćutke, a
nekada naglas.
„Alah akbar“, Bog je najveći, rekla je na arapskom. Ustajala bi i ponavljala
pet molitvi, spotičući se na delovima Kurana koje je nastojala da nauči uz moju
pomoć.
Potom bi doručkovala – navikla se na čaj, jogurt i hleb sa susamom –
odlazila na časove arapskog i veoma se trudila da savlada glas „h“. „Zamišljaj
da duvaš u sveću“, predložio sam joj stojeći iza nje u učionici.
Počela je da čita Kuran, ali kada je naišla na deo u kome se kaže
„Muškarac se stara o ženi zato što je Alah stvorio jedno da nadvisi drugo“,
napravila je grimasu i rekla: „Alah nije stvorio Turke da budu iznad mene.“
Mrzela je da uči napamet istoriju islama, pa ipak, uprkos svom neverničkom
otporu, bila je dobar učenik i naučila je naizust šest načela: veruj u Boga,
njegove anđele, njegovu knjigu, njegove proroke, sudnji dan, predodređenost.
I znala je pet stubova islama: Bog je samo jedan a Muhamed je njegov prorok;
29. Saraj 29
moli se pet puta dnevno; milosrđe; post za vreme svetog meseca Ramadana; i,
ako je moguće, hodočašće u Meku i Medinu.
„Znaš, u palati si šest meseci i dobro napreduješ“, rekao sam da je
ohrabrim. „Neće proći još mnogo i bićeš spremna da podigneš kažiprst i
izgovoriš reči koje će te učiniti muslimankom: „Nema drugog Bosa do Alaha a
Muhamed je njegov glasnik.“
„Ako je to ono što moram da uradim da bih ovde preživela, neka tako i
bude“, odgovorila je.
Kada je podnevni obrok donet iz kuhinje, sela je uz ostale i ćutke jela:
piletinu i pilav, jogurt, plavi patlidžan, feta sir i repu. Jednom prilikom kada je
donet poslužavnik sa tikvicama i krastavcima, Perestu se zakikotala.
„Zašto se smeješ“, prošaputala je Nakšidil.
„Da li znaš zbog čega su isečeni na komade?“
„Ne“, odgovorila je devojka.
„Plaše se da bismo ih mi koristile kao zamenu za mučkarce ako bi ih
ostavili u komadu.“
Nakšidil je pogleda, zbunjena njenim rečima.
Kasnije toga dana, u vezionici, devojke su imale potrebu da čavrljaju.
Delići razgovora doprli su do Nakšidil: Ajša je majka Mustafe, srednjeg princa;
najstariji princ i naslednik prestola je Selim; najmlađi princ je Mahmud; ovaj
kaftan mora da bude gotov za tri meseca; ko naljuti Ajšu, biće kažnjen i oteran
iz vezionice.
Dok je radila, Nakšidiline misli su se neprestano vraćale na Perestu i
nekoliko puta je zatražila da joj objasnim prijateljičine reči. Objasnio sam joj
da ako stari sultan ugleda devojku koja mu se sviđa, može da je nagradi
položajem konkubine. To se desilo Ajši.
„Ako bi me video, sultan bi, možda, pokazao zanimanje za moj napredak“,
promrmljala je. Okrenula se devojci pored sebe i prošaputala: „Od kada si ti u
vezionici?“
„Uskoro će biti dve godine“, odgovorila je devojka.
„Dugo je to.“
„Jeste. Ali neke druge su ovde još duže. Turci smatraju da je rad u
vezionici velika privilegija. To je jedan od najvažnijih poslova koji žena može
da radi.“
„Da li si probala da odeš, da radiš nešto drugo?“
„To je skoro nemoguće. Nemaš izbora. Moraš da se povinuješ sultanovim
željama.“
„Ali nije me sultan poslao ovamo. Tako je odlučila glavna nadzornica.“
30. 30 Dženit Volak
„Ona u haremu predstavlja sultana. Moraš da uradiš onako kako ona
kaže.“
„Ili šta?“
„Ili ćeš biti izbačena iz palate i prodata na pijaci robova“, priključio sam se
njihovom razgovoru.
„Da li si ikada videla sultana?“ pitala je Nakšidil.
Devojčine oči se raširiše. „Jednom, za vreme Ramadana. Videla sam ga na
velikoj proslavi.“
Nakšidil je ćutala i pretpostavio sam da je razmišljala o onome što je rekla
Perestu. Kako može da bude primećena ako je zatvorena u vezionici? Kao ptica
u krošnji, devojka koja šije nikada neće biti zapažena: njen rad će se
jednostavno stopiti sa lišćem.
Više od nedelju dana Nakšidil je naporno radila na svom vezu i kovala
plan. Tek kasnije sam saznao da se u potaji pripremala da izbegne ovaj posao.
Ako bi to učinila otvoreno, znala je da bi bila strogo kažnjena. Doista je tako
dobro vezla da je njen rad izazivao poneki zadivljeni pogled. Ali jednoga dana
zabola je iglu na pogrešno mesto i tek posle još desetak pogrešnih bodova
greška je postala očigledna. Pogledala je bespomoćno u nadzornicu koja ju je
nežno ukorila.
„Veoma mi je žao. Molim Vas, oprostite. Biću pažljivija“, izvinjavala se
Nakšidil.
Sledećeg dana se iglom ubola u prst i kap krvi pade na tkaninu.
Nadzornica sevnu pogledom i oštrije je izgrdi.
„Glupa devojko“, reče hitro brišući tkaninu. „Pazi šta radiš. Ne treba nam
tvoja krv na kaftanu. Sreća tvoja da je kapnula na crveni cvet. Ponovi li se to,
bićeš kažnjena“, upozorila ju je nadzornica.
Sve su se uznemirile kada je i drugoj devojci ispala igla, pa je i ona
pogrešila; devojke su se tada uzvrpoljile i malo udaljile od Nakšidil. Neko je
prošaputao da ju je neko urekao.
Sledeće večeri, dok je vezla, prostorijom je prostrujao šapat. „Šta se
dešava?“ upitala je. „Zašto su svi odjednom tako nervozni?“
„Dolazi Ajša“, promrmlja jedna od devojaka. „Želi da vidi kako napreduje
vez na njenom kaftanu.“
Nakšidil je krišom podigla pogled sa tkanine upravo u trenutku kad je
gorda žena ušla u odaju. Pogledala je zatim u mene kao da hoće da kaže: „Znači
tako izgleda kaduna, sultanova žena!“ Crvenokosa, zelenih očiju, koje su
sevale, isturenih crvenih usana, kaduna se šetala odajom. Zastajala je da
proveri rad svake od devojaka, šušteći krajem suknje svaki put kad bi ga
31. Saraj 31
robinje poljubile, a kada nije bila zadovoljna onim što vidi, zatresla bi glavu i
smaragd veličine oraha, koji je nosila oko vrata, ljutito bi zaigrao.
Nakšidil se pretvarala da je zadubljena u svoj rad. Kada je osetila da Ajša
stoji tačno iznad nje, poljubila joj je kraj suknje ne podižući glavu i nastavila da
veze vrh jednog lista. Zabola je iglu u svilenu tkaninu i opet je podigla i dok je
izvlačila iglu iz tkanine, nit je pukla. Pogledala je prvo nadzornicu, pa Ajšu, pa
opet nadzornicu i sa njihovih lica je pročitala šta sledi. Osetila je jak udarac
Ajšine ruke na svom obrazu. Crni evnuh, koji je stražario u uglu, zgrabio je i
odvukao iz prostorije. Dok je izlazila, nadzornica ju je obasipala pogrdama.
Bačena je u malu prostoriju koja se nalazi nekoliko stepenika ispod
hodnika. Pratio sam šta se dešava i video jednu staru nadzornicu kako je čeka
držeći u ruci tvrdu papuču. Nakšidil je zažmurila, skupila pesnice i uzela
vazduh, pripremajući se za udarce. Prvi je bio podnošljiv, ali posle nekoliko
minuta više nije bila u stanju da čuje ni sopstvene krike. Kožna papuča joj se
spustila na usne školjke i krv joj je potekla iz ušiju. Ošamućena, sklupčala se u
uglu.
Kasnije tog dana otišao sam da je obiđem. Ležala je na svom divanu, a
Perestu je bila uz nju. „Čula sam da su te tukli“, prošaputala je devojka. „U
čemu si pogrešila?“
Nakšidil je videla nadzornicu koja je stajala iznad Perestu. Bila joj je
dovoljna jedna kazna toga dana. „Nije ništa strašno“, tiho je rekla, „pričaću ti
sutra.“ Slaba i umorna, skupila se u malu loptu i nastojala da zaspe.
Sledećeg jutra kada sam stigao, posle doručka, još uvek je bila na svom
ležaju, a lice joj je bilo naduveno od udaraca. „Došao sam po tebe“, rekao sam.
„Nikuda ja ne idem.“ Teško je govorila, ali se njeno držanje nije
promenilo.
„Imam naređenje i ti ćeš me pratiti.“
„Neću“, rekla je i, kada je okrenula glavu, video sam da joj je uši prekrivala
osušena krv.
„Moraš da pođeš sa mnom. Izgleda da si zaboravila svoj položaj. Ti si
samo obična odaliska, najniža robinja.“
„Ja sam dete uglednog čoveka.“ Sporo je govorila i bilo je očigledno da
zbog udaraca jedva pokreće vilicu.
I ja sam, takođe, poželeo sam da odgovorim. Znao sam kako se osećala.
Ugrabljena iz spokojnog života i poput tereta izbačena u nemirno more. „Ti
ćeš biti veliki vođa“, rekao mi je otac na moj peti rođendan. Njegove reči su me
ispunile ponosom i radovao sam se što ću ići njegovim stopama.
Ubrzo potom su me ugrabili, okovali, kastrirali i osudili na život u
ropstvu. Nisam više bio Čovek medu ljudima. Bio sam rob koji je udovoljavao
32. 32 Dženit Volak
ćudima drugih robova. U početku me je ispunjavao bes i osećao sam da me je
otac izdao; potom sam postao utučen, nezadovoljan zbog gubitka slobode i
nesposobnosti da pobegnem. Tek posle nekoliko godina počeo sam da
shvatam moje otimače, razumeo sam okolnosti koje su ih primorale da se tako
ponašaju. Polako se moja ljutnja pretvarala u empatiju, moja hladnoća u
srdačnost, moji ljuti protivnici su mi postali prijatelji, a ja sam postao jedan od
njih.
Pogledao sam Nakšidil i video sam kako se moj rani jad reflektuje u
njenim očima. Ona nije bila kao Perestu koja je nastojala da iskoristi svoj
položaj. Ovo je bilo dete u mukama.
„Neću tamo da se vratim“, rekla je.
„Nećeš“, obećao sam.
„Pa gde me onda vodiš?“
„U perionicu. To je tvoja kazna. Tamo ćeš da radiš.“
Pošla je za mnom, držeći se za izubijanu glavu, ali, pre no što smo stigli do
perionice, zaustavila se i uhvatila me za ruku.
„Ne“, rekao sam strogo, misleći da želi da se vrati u vezionicu. „Ne, ne
možeš da se vratiš šivenju. Nadzornica te ne želi tamo. Tvoj loš rad obrukao ju
je pred Ajšom i htela je da budeš isterana iz palate. Ali ja sam insistirao na
tome da si ovamo poslata kao specijalan poklon alžirskog bega i da ti treba
dati još jednu šansu.“ Nisam joj rekao da, ukoliko bi otišla, i ja bih morao da
platim svoju cenu, a, ukoliko ostane, i ja bih dobio još jednu šansu. „Treba da si
zahvalna. Perionica je daleko bolja od pijace robova.“
Devojka me slušala i sklopila ruke kao da se moli. „Muzika“, prošaputala
je. Zatim je savila svoju levu ruku tako da je njome skoro dotakla rame. Polako
je pokretala desnu ruku napred i nazad preko šake leve ruke. Ponovo je potom
sklopila dlanove kao da se moli i molila je očima. Razumeo sam. Ovo ti je
poslednja šansa, pomislio sam: bolje bi ti bilo da uspeš.
Skrenuo sam u drugi hodnik i otvorio obojena vrata. U obloženoj sobi bilo
je dvadesetak robova; neki su držali flaute, neki lutnje, drugi, pak, kanun u
krilu, ili su svirali harfu ili bubnjeve, a nekolicina je imala tamburine. Perestu
je sedela na podu i držala nej. Nazalni zvuk turskih narodnih pesama ispunio
je prostoriju.
Dvadeset pari tamnih očiju pratilo nas je dok smo išli kroz odaju, a ja sam
razgovarao sa nadzornicom. Fatimu sam upoznao odmah po dolasku u
Topkapi. Činio sam joj u prošlosti neke male usluge i sada me je slušala kako je
molim da uzme Nakšidil u svoje okrilje. Nevoljno je pokazala na tamburin u
rukama jedne devojke.
33. Saraj 33
Ali umesto da to prihvati sa zahvalnošću, Nakšidil se osvrnula unaokolo i
drsko je pokazala na nešto na jednoj polici što joj je privuklo pažnju.
„Šta će joj ta starudija?“ gunđala mi je Fatima. „To nam je odavno stiglo
kao poklon i niko ga nikada nije ni dotakao.“
Međutim, naredila je jednom od robova da devojci da instrument.
Posmatrao sam je dok ga je uzimala. Prihvatila je gudalo i rukom prešla preko
drvenog trbuha, pa namestila violinu ispod bolne brade. Kada je okrenula
čivije za zatezanje žica, bol od primljenih udaraca kao da je nestao i čitavo lice
joj se ozarilo; instrument joj je bio kao stari prijatelj.
Prešla je gudalom preko žica i umilni zvuči, kakve nikada pre nisam čuo,
krenuše da se šire iz violine; žalostivi zvuči zaploviše odajom kao da stižu sa
drugoga svete. Ali, ako se nadala da će Mocarta svirati u palati, grdno se
prevarila.
Moraće sada da nauči tursku muziku; nema mesta za „Otmicu iz Saraja“.
Pošto je u violini nalazila utehu, u roku od nekoliko nedelja Nakšidil je
postala vična haremskim ritmovima. Za doručkom je često uzimala i drugu
šolju čaja i naučila je mekim hlebom da sakupi jogurt. Prilikom obroka divila
se načinu na koji stariji robovi jedu rukama, a prsti im se obmotavaju i
razmotavaju poput zmija koje igraju u travi. Mora da prizna, kazala mi je, da
verovatno nikada neće moći da jede tako graciozno.
Ipak nije odustajala od pomisli na beg. Kada bude kod kuće, govorila je,
pokazaće drugaricama kako žene ovde dok igraju gipko pokreću ruke.
Međutim, u muzičkoj sobi je počela da uči turske pesme. U kupatilu je više
čavrljala sa drugim devojkama i počela je da iscrtava obrve. Kada bi je neko
oslovio imenom Nakšidil, nije se, kao ranije, pravila da ga ne čuje, niti je
oklevala s odgovorom, već se odmah odazivala.
„Znaš, Tulipe“, rekla je jednog jutra kada nikoga nije bilo u blizini,
„počinjem da se navikavam na ime Nakšidil. Čak mi se i prilično sviđa.“ Stavila
je ruku na srce. „Hvala ti, šeri, što si mi ga dao.“
„Nisam ja, već glavna nadzornica.“
„Ali ti si mi pomogao da ga prihvatim.“
Ne dešava se često da devojke u haremu izraze makar mrvicu
zahvalnosti; većinom su to gruba bića kao i planinski predeli iz kojih su došle
vođene svojom ambicijom; prema nama, crnim evnusima, odnose se sa
prezirom ili nas ignorišu ili nam posvete pažnju samo kada im je potrebna
naša intervencija. Dirnule su me reči zahvalnosti koje su stigle baš s njenih
usana. Osetio sam da u njoj postoji određena blagost, uprkos njenoj naravi i
jakoj volji, nekakva plemenitost izašla je na površinu i to me je ganulo. Video
sam, takođe, da počinje da traži više od života u palati.
34. 34 Dženit Volak
Pretpostavljam da se navikla na haremsku sredinu: strogu disciplinu,
svakodnevne dužnosti, stroge nadzornice, čak i versku nastavu. Ovdašnji život
u memljivim odajama, sa vršnjakinjama i pod nadzorom starijih devica, ne
razlikije se mnogo, rekla je, od života kojim je živela u manastiru u Nan tu.
Nadao sam se da će njena sećanja na prošlost sve više i više bledeti, kao što se
to desilo svima nama u šaraju. Ali ne, ona je još uvek sanjala o mladiću po
imenu Fransoa i o tome kako će se za njega udati.
Turski vladari, rekao sam joj, za supruge i najbliže savetnike ne uzimaju
pripadnike svog naroda, već ih biraju među robovima. „Zar ne misliš da bi
mogla da naučiš da voliš sultana?“
Ćutala je neko vreme. „Znaš, tako sam zbunjena. Deo mene bi uradio sve
da privuče pažnju sultana, a drugi deo odbija i samu pomisao na njega. On je
stariji od mog dede. Ne mogu ni da zamislim da budem s njim.“
Ova devojka je u meni ponekad izazivala ogorčenje. „Naravno da možeš.
Ako te pozove, moraš da odeš. On je sultan, padišah, božja senka na zemlji“,
odgovorih.
„Nije me briga ko je on. On je ostareli despot koji stiče moć tako što sve
druge pretvara u roblje. Čitala sam o tome. U svakom slučaju, tamo odakle ja
dolazim sultan nije važan.“
„Više nije važno odakle ti dolaziš“, podsetio sam je. „Ti više nisi ista osoba.
Ti si nešto drugo. Sebe smatraj kameleonom: jedino je važno ko si sada i gde si
sada. Što pre to prihvatiš, lakše će ti biti da uspeš u haremu.“
„Grešiš“, nastavljala je. „Možda ne razumeš, ali ja sam ćerka važnog
čoveka, člana Saveta na Martiniku.“
„I moj otac je bio važan, čovek velikog ugleda, odmah posle plemenskog
vođe u Abisiniji“, uzvratio sam.
„Zašto si onda ovde?“
„Beli ljudi su hteli baš mene jer su znali da sam dobrog porekla.“
„A otac te je dao?“ Njen glas nije skrivao iznenađenost.
„Ne, nije me dao. Prodao me je. Belci su poglavici ponudili mnogo zlata, a
poglavica je obećao da će ga podeliti s mojim ocem. Naredio je mom ocu da me
proda.“
„I tvoj otac je pristao?“
Postiđeno sam klimnuo glavom. „Da, moj otac je pristao. Rođen sam sa
desnom nogom nešto kraćom od leve. On je to video kao loš znak. Osim toga,
on nikada nije odrekao poslušnost poglavici“, mirno sam rekao.
„Žao mi je“, rekla je. Učinilo mi se da sam osetio malo simpatije u njenom
glasu, ali ona nastavi: „Možda je razlika u tome što moj otac nikada ne bi
35. Saraj 35
prodao svoje dete. Niti bi ispunio zahtev bilo kakvog starešine. On sam je
moćan čovek.“
Oklevala je neko vreme kao da je još nešto želela da kaže, ali se
predomislila. Vilica joj se stegla, a glas postao jači. „Ne mogu od mene da
naprave robinju. Ja sam jedna Di Bik d' Riveri.“
Klimnuo sam glavom, koliko zbog tuge, toliko i zbog besa koji me je
obuzeo. Zar još nije shvatila? Nije važno ko je bila. Prošlost je nestala. Jedino je
sadašnjost važna. A u sadašnjosti, kao i u budućem životu, ona jeste i biće
robinja.
***
Bio sam u spavaonici kada je Nakšidil pozvala u pomoć. Spustio sam nove
jastuke koje sam doneo za divane i požurio. „Šta je? Šta se dešava?“ upitao
sam.
„Prvo se pojavila samo kap, a onda je poteklo“, promucala je; pokazivala
je parče tkanine posuto mrljama tamnocrvene krvi. Osetio sam slabost u
kolenima i osećao sam kako mi obrazi gube boju.
Kada me je pogledala, ispustila je tkaninu. „Tulipe, šta ti je? Izgledaš kao
da ćeš se onesvestiti.“
„To je krv“, odgovorio sam. „Ne mogu da je gledam.“ Nisam mogao da joj
kažem zašto, a, na moju sreću, Perestu je pohitala ka njoj. Kada je Rumunka
čula šta se dogodilo, nasmejala se i rekla: „Čestitam Nakšidil, sada si žena.“
„Šta pa to znači?“ Nakšidil je skoro zaplakala. „Razume se da sam žena.
Uvek sam i bila žensko.“
„Ne, ne, bila si devojka. Sada si žena.“
Perestu joj dade čistu, mekanu krpu i nastavi: „Sada možeš da imaš decu“,
objašnjavala joj je dok joj se licem razlivao osmeh.
Instinktivno, ruka mi pade na izmenjeno mesto između nogu. Setio sam
se kako je eliminisana moja mogućnost da imam decu i samo sam zastenjao.
„Šta nije u redu?“ Nakšidil ponovo zapita.
„Ništa“, odgovorili. „Samo sam se setio nečeg važnog. Moraš da izbegavaš
amam kad god imaš menstruaciju. Protivzakonito je da se banjaš kada si
trudna ili bolesna, odnosno kad krvariš.“
„U redu“, odvrati mi Nakšidil i okrete se ka Perestu, „ali svi znamo da se
mora biti sa muškarcem da bi se imala beba.“
Ponovo mi je pozlilo, ali ništa nisam rekao. Muškarac. Žena. Samo evnuh
zna kakvu agoniju mogu da izazovu te reči. Moja invalidnost me danonoćno
36. 36 Dženit Volak
muči bilo kao muškarca ili kao ženu. Ja sam polumuškarac i polužena, sa
seksualnim potrebama oba pola, ali i sa fizičkim izgledom ni jednog ni drugog;
kreatura sa debelim vratom, širokim grudima i leđima muškarca, ali i sa
ćosavim licem, mlitavim stomakom i visokim glasom žene; nakaza, kako me je
jednom Nakšidil nazvala. Jedanput kada je lekar došao u palatu da pogleda
sultaniju, zaustavio sam ga pri odlasku i zamolio: „Dobri moj doktore, lečite
tolike bolesnike. Da li nešto možete da uradite i za mene?“ Pogledao me je i
odmahnuo glavom. „Žao mi je“, prošaputao je, „veoma mi je žao.“ U njegovim
očima sam video suze.
„Moraš naučiti da voliš sultana“, odgovori joj Perestu.
„Ali zar nema mlađih naslednika prestola?“
Klimnuo sam glavom u znak odobravanja.
„Možda će mi kismet doneti nekoga od njih“, rekla je Nakšidil; pogledala
me i nasmešila se.
***
U rano proleće video sam je jedne večeri u bašti kako bere hrizantemu i
trga joj latice.
„Šta si poželela?“ upitah.
„O, Tulipe, moj plan uspeva. Napustila sam vezionicu i, zahvaljujući tebi,
bavim se muzikom. Pa ipak, pripadam velikoj grupi. Nisam jedna od
privilegovanih devojaka koja čeka sultana. Kako ću ikada uspeti da privučem
njegovu pažnju?“
„Da li si ikada igrala?“ upitah.
„Svakako. U školi smo učile sve vrste plesova i menuet.“ Načinila je
nekoliko gracioznih koraka da bi mi pokazala svoje umeće. „Uhvati moju
ruku“, reče i pre no što sam uspeo da se suprotstavim, povede me kroz baštu.
Zaustavio sam se kako bih došao do daha. „Nešto drugo sam imao na
umu“, rekoh. „Hajde, pođi za mnom.“
37. 3
Ulema je najavio da će Ramadan nastupiti za dva meseca i, kao i uvek,
uoči njegovog početka biće priređena zabava za čitav harem. Glavna
nadzornica je tražila da oni najtalentovaniji za ples potpuno ovladaju tom
veštinom. Nakšidil se kretala izuzetno graciozno i bio sam čvrsto uveren da bi
ona mogla biti plesačica.
Deset devojaka se okupilo u velikoj prostoriji u kojoj će Safija, nadzornica
plesa, prikazati svoj dar. Zavesama je prekriveno bojeno prozorsko staklo, a
tepisi su bili uklonjeni s uglačanog drvenog poda. Držeći stopala blago
razmaknuta, Safija je savila kolena i isturila grudi. Dala je muzičarima znak da
počnu i dok su svirali žalostivu narodnu muziku i udarali u svoje drvene
udaraljke, ona je ispružila ruke i izvrnula dlanove. Ramena su joj ostala
nepomična, njihala je bokovima, polako ih podižući, prvo levo, pa desno, i kada
joj se donja polovina tela ispravila, podigla je ruke i prekrstila ih tačno ispod
očiju, potom ih spustila polako uz telo, uvijajući se tako strasno da se činilo da
može da istopi mermer.
Perestu je ponovila učiteljičine pokrete, ali kada je Nakšidil pokušala da
uradi isto, njoj je bilo skoro nemoguće da pokreće stomak a da ne pomera
bokove. U Francuskoj je učila dvorske plesove, i rekla mi je da je kao dete na
Martiniku igrala s afričkim robovima, ali ovaj ples je bio nešto sasvim drugo.
Kada joj je rečeno da grudi pokreće u jednom smeru, a zadnjicu u drugom,
prekrila je usta i promrmljala: „Osećam se šašavo.“
„Zamisli da imaš telo zmije“, posavetovao sam je i dodao: „Moraš da se
uvijaš kao zmija i istovremeno moraš da motaš ruke kao da su i one zmije.“
Nakšidil je vežbala sve dok nije otkrila da ima mišiće za koje nije ni znala
da postoje. Naučila je da vrh tela podigne na desnu stranu, a zadnjicu da
podigne na levu. Naučila je kašlimar, odnosno da iskorači, pa se vrati na jednu
nogu i na mesto stane drugom. Okretala je dlanove i ruke na unutra i na spolja,
vrtela je bokove, ispravljajući ih i podižući ih naizmenično. Perestu ju je
naučila da stisne mišiće tako jako da skoro potpuno nestane razmak između
njenih nogu. Polako je naginjala karlicu i uvijala bokove, tako da joj je pupak
poigravao dok su se njene male grudi kretale gore-dole. Ubrzo se kretala kao
38. 38 Dženit Volak
zmija, a ostale su je gledale i zavidele joj na talentu u koji ja nikada nisam
sumnjao.
***
Nedugo zatim sveti ljudi su objavili da mogu da razlikuju beli konac od
crnog pri prvom mesečevom zraku: počeće Ramadan. To je noć svetkovine.
Robovi su bili uzbuđeni kao deca koja gledaju lutkarsko pozorište. Klizeći kroz
hodnike, pričali su o sultanu, o tome šta će obući i uvežbavali ono što će
prikazati. Perestu je molila jednu od devojaka koja je prethodne godine
zabavljala sultana da joj ga opiše.
„Bila sam toliko nervozna da sam ga jedva videla“, rekla je i dodala: „Ali se
sećam pohotnog pogleda njegovih sitnih očiju.“
„Neću nikada zaboraviti njegovu crnu bradu“, rekla je druga. „Bila je
ofarbana u crno kako bi izgledao mlađe, ali mu je davala zloslutan izgled.“
„To mu svakako nije pomoglo kod Roksane“, upade u razgovor treća
devojka.
„Na šta misliš?“ upita je Nakšidil.
„Zar ne znaš tu priču?“ Nakšidil odmahnu glavom. „Sultan, i pored silne
moći koju ima, nije uspevao da ovlada jedinom ženom u haremu koju je doista
želeo. Svaki put kad bi poslao po nju, ona je pronalazila izgovor da ne ode. Što
ga je više odbijala, on je sve više želeo. Padišah joj je slao pismo za pismom i
svako sledeće je bilo pomamnije od prethodnog.“
„Kako ti to znaš?“ upita je Nakšidil. Devojka pogleda u mene, a ja okrenuh
glavu.
„Od evnuha, naravno. Oni su joj donosili sultanova pisma. I oni su raširili
priču brzo kao što janjičari pucaju. Ta Ruskinja kosih crnih očiju bila je
ljubomorna na druge žene i pokušala je da nasamari sultana. Kada smo čuli za
pisma, bili smo zaprepašćeni; čak sam ih i napamet naučila.“
„Šta je bilo u njima?“
„U prvom je stajalo: 'Na kolenima molim tvoj oproštaj. Molim te dopusti
mi da te večeras vidim. Ako želiš, ubij me. Predaću se, ali molim te ne
zanemaruj moj jad ili ću umreti. Bacam se pred tvoje noge.'“
Nakšidil je u neverici slušala. „Da je sultan tako važan kao što svi pričaju,
on svakako ne bi takve stvari napisao jednoj robinji.“
„Uveravam te da jeste.“
„Tulipe, da li je to istina?“
Snebivajući se, klimnuo sam glavom.
39. Saraj 39
„Šta je ona odgovorila?“
„Roksana je bila bezobrazna“, dobaci neko.
„Ne, nego mudra“, reče neka od devojaka.
„Ali ne i dovoljno mudra“, nastavi devojka koja je i započela priču. „Da bi
mu prkosila, ponovo je odbila da mu ispuni želju. Rekla mu je da je u danima
kada ne može da dođe u njegovu postelju. Kako bi ga uverila u istinitost svojih
reči, podmitila je jednog evnuha koji joj je doneo kap golubije krvi.“
„Šta je potom bilo?“
„Poslao joj je drugo pismo. U njemu je stajalo: 'Ne dopusti da dalje patim.
Prošle noći sam se jedva obuzdao. Dopusti da ti ljubim stopala. Dopusti da ti
budem rob. Ti si moj gospodar.'“
„I, naravno, otišla je kod njega?“
„Ne. Odbila je. Da bi se osvetio, sultan je iz noći u noć menjao devojke.“
„Ponekad je uzimao tri ili četiri istovremeno“, podseti je neko. Nakšidil se
namršti.
„Ne samo to, već je zahvaljujući svojoj grabljivosti stekao još dvadeset
šestoro dece. Nažalost, većina ih je pomrla.“
„I da li je zaboravio na Roksanu?“
„Da, ali tek pošto je poslao u zatvor.“
„Da li sada ima miljenicu?“
„Jedna Evropljanka je postala njegova poslednja žena. Zvala se isto kao i
ti: Nakšidil.“
„Šta se s njom desilo?“
„Umrla je od tifusa baš pre no što si ti došla.“
Prisetio sam se da sam čuo kako je sultan patio kada se njegova sedma
žena, Evropljanka koja mu je rodila sina, razbolela. Dve nedelje je
svakodnevno starešinu crnih evnuha pitao kakve su vesti i iz dana u dan su
vesti bivale sve lošije. Na kraju, sultan više nije mogao da izdrži pa je, uprkos
uputstvima lekara, otišao da poseti kadunu.
Kada je polako ušao u njenu sobu, zapahnuo ga je miris bolesti. Jadnica je
ležala potpuno bleda i iznemogla i, mada su prekrivači zaklanjali pogled, znao
je da joj se po stomaku i grudima razlio crveni osip. Video je kako je zbog
tifusa usahnuo život u njenom lepom telu. Zanemoćala od groznice i dijareje,
nije mogla da govori, pa ni da pokreće glavu. Kada je ugledala padišaha, s
naporom je trepnula u znak pozdrava. Napustio je njene odaje sav u suzama.
Dvadeset četiri sata kasnije ona je umrla.
Nakšidil je ova priča uznemirila. „Tulipe“, prošaputala je i povukla me u
stranu.
40. 40 Dženit Volak
„Ako je meni dato ime sultanove poslednje žene, možda ću i ja biti
pozvana u njegovu postelju. Šta ako me bude pozvao? Šta ako je tako star i
ružan da neću moći da uradim ono što on želi?“
„Moći ćeš“, rekoh.
„A šta ako ne budem mogla. Da li ću biti kažnjena? Da li će me baciti u
tamnicu kao Roksanu?“
„Mogao bi. Ili, ako je sreće, mogao bi da te protera u Palatu suza.“
„Šta je to?“
„To je Stara palata. Zapušteno i oronulo mesto. Zovu je Palata suza zato
što je tako mračna, puna žena koje su izgubile muževe ili ih nikada nisu ni
imale. Kažu da je plač jedini zvuk koji odatle dopire. Grozim se i same pomisli
na to.“
„O, Tulipe. To je tako strašno. Koga ja mogu da podmitim da mi donese
golubiju krv?“
„Nikoga. Taj ko bi bio uhvaćen dobio bi užasnu kaznu“, odgovorili.
***
Uoči zabave devojke su čitav dan provele u kupatilu, s nama, crnim
evnusima, i iščekivale su veliku predstavu. Nakšidil je opružena ležala na
mermernoj klupi i upijala toplu paru dok je jedna robinja tako snažno
pljeskala i gnječila da, kada je završila svoj posao, Nakšidil je jedva smogla
snage da ustane. „Kako ću ikada moći da igram“, gunđala je.
Još nekoliko robinja joj je udaralo i masiralo telo lufom, sve dok svaki
pedalj njene kože nije postao roze, a onda su je nasapunale i još malo
pljuskale, zatim su je trljale ružinim laticama tako da joj je težak miris natopio
kosu, teme i čitavo telo.
Kožu lica su joj omekšale maskom od badema i žumanca, pa je izbelele
mešavinom jasmina i badema. Sada kada je postala žena, dobro su proverile
da joj na telu ne ostane nijedna malja – zabranjeni detalj na telu muslimanki –
no nije ih bilo. Uzbuđenje se osećalo u vazduhu. Neke od nagih devojaka bile
su raspoložene za igru i začikavanje; zabacivale su svoje bujne crne kose,
ljubile i milovale jedna drugoj grudi.
Umotana u izvezeni laneni peškir, polako hodajući na visokim nanulama,
Nakšidil je prešla u susednu prostoriju gde su njeni nokti na rukama i nogama
obojeni kanom. Smejala se svojim tamnim prstima koji su izvirivali iz bisernih
sandala i kanom tetoviranoj lali na njenom članku. Kosa joj je omekšana
puterom i ukrašena biserima, a potom s jedne strane prihvaćena ukrašenom
41. Saraj 41
ukosnicom. Oči su joj iscrtane kajalom, obrve spojene indijskim mastilom,
usne obojene cinoberom. Robinje su pronele unaokolo poslužavnike sa
šerbetom i kafom, a Nakšidil prihvati šerbet.
Svaka devojka je imala mogućnost da izabere odeću za to veče. „Šta ti
misliš, Tulipe?“ pitala je dok je srkutala poslednje kapi šerbeta iz kašike.
Pažljivo je pregledala odeću, prelazeći rukom preko nežne svile i sjajnog
satena, potom prebirajući dragulje: kao krv crvene rubine, tamnozelene
smaragde, safire plave poput mora. Obukla je par šalvara od najtanje svile, na
crvene i zlatne pruge, preko glave je obukla duboko izrezanu tananu haljinu, a
preko nje fino vezenu žutu tuniku koja se kopčala ispod njenih malih grudi.
„Savršeno“, rekoh kada je prebacila široku i raznobojnim kamenjem i
šljokicama ukrašenu maramu oko bokova. Od ponuđenih dragulja izabrala je
grozdove bisera i rubina koji su igrali na njenim ušima, niz bisera koji joj je
obasjao vrat, zlatno prstenje i grivne ukrašene rubinima, safirima i biserima,
kao i ukrase od dragog kamenja za svoje nožne članke.
Čavrljajući nervozno, devojke su se razmetale. Jednoj su pohvalile
minđuše, drugoj boju bluze. „Nakšidil, svima je ponuđena ista odeća, ali kako
to da ti uvek napraviš bolji izbor od nas?“ zapazila je jedna od devojaka.
Slegnula je ramenima. „To je prirodno. Ne zaboravi, ja sam Francuskinja.“
Podsetio sam ih kako da se ponašaju pred sultanom, posmatrao sam dok
su uvežbavale naklon i upozorio ih da moraju da budu neme i da nikada ne
smeju da okrenu leđa vladaru. Sve su naučile stav u kome se čeka, a Nakšidil je
još jedanput probala svoju tačku: uvukla je stomak, ispravila se, zabacila
ramena, prekrstila ruke preko grudi, leva ruka joj je prekrivala desnu dojku, a
desna ruka levu. Morala je da ostane u tom stavu sve vreme u prisustvu
sultana, osim, naravno, kad igraju.
Nadzornica je došla i donela ručno ogledalo, a Nakšidil je molila da joj
dozvoli da baci pogled. Držeći ga prema svetlu, gledala je svoj odraz netremice
i nije mogla da veruje sopstvenim očima. Jedva je prepoznala svoj lik.
Vrhovima prstiju je dodirnula svoju izbeljenu kožu, zatamnjene oči, jarko
crvene usne. Dok je gledala, kao da je uživala u izgledu žene koja joj je
uzvraćala poglede i video sam kako joj se polako oči smeše i samo što svoje
usne nije prislonila na usne u ogledalu. Skoro da sam mogao da čitam njene
misli: zaljubljivala se u svoj novi lik.
Potom je ustuknula, kao da je htela da kaže da zna, duboko u sebi, da će
uvek biti Eme di Bik d' Riveri. Ali lik koji joj je uzvraćao poglede više nije
pripadao maloj francuskoj devojčici, a ni telo više nije bilo dečije. Nestao je
svaki trag njenog kreolskog detinjstva, kao i njenih nevinih manastirskih dana.
Sada je bila prava žena, sa ženskim strastima i ženskim željama. Pošto su je
42. 42 Dženit Volak
promenile čarobnice iz Topkapi palate, postala je zaista Nakšidil, haremska
robinja.
Transformacija je delovala kao afrodizijak. Krv joj je jurnula u obraze,
slepoočnice su joj pulsirale, a oči su joj gorele ambicijom. Znao sam da želi sve
ono što jedna žena u palati može da ima: odeću, dragulje, novac, moć, kao i
ono najvažnije, svog čoveka. Bila je rešena da postane kao Ajša: da ima robinje
koje joj ljube skute, evnuhe koji prenose njena naređenja, sultana koji je
smatra svojom ženom. Jedva da je razumevala značenje svega toga, ali nije bilo
sumnje da će se ona uzdići do vrha hijerarhije u palati. Znao sam da se otpor
koji je do tog trenutka ispoljavala istopio u ogledalu koje je držala. Međutim,
nisam mogao ni da pretpostavim koliko će se njen život promeniti.
43. 4
Povorka paunova, okićenih princeza – četiri sultanove sestre i šest kćeri –
iza kojih je išlo pet kaduna, dvadeset šest konkubina i dvadeset ljubavnica,
ušla je u haremsku Salu za zabave. Pratilo ih je dvanaest igračica, a potom smo
mi, evnusi, na kraju poput pomodnih konjskih repova, klizeći ušli u prostranu
odaju, najukrašeniji deo sultanovih privatnih odaja.
Nakšidil je širom otvorenih očiju razgledala pozlaćene drvene grede,
besprekorno uglačane pločice, izvajane fontane, elegantne mavarske lukove,
srebrna venecijanska ogledala i ogromne porcelanske vaze iz Kine. Dok je sa
strahopoštovanjem gledala u tavanicu u obliku kupole, ukrašenu
komplikovanom šarom i obrubljenu kaligrafijom u pozlati, spotakla se i skoro
pala preko svilenog tepiha. Prestravio sam se pri pomisli šta je moglo da se
dogodi.
Žene, poput Zubajdah iz „Priča 1001 noći“, toliko nakićene da jedva
hodaju, bile su poredane po rangu koji zauzimaju. Prvo su sultanove ćerke i
sestre, čije su se tamne kose poput slapova spuštale niz leda, a meka tela bila
obavijena svilom, vratovi i ruke blistali prekriveni velikim dijamantima i
rubinima, stupile na platformu koja se nalazila na jednom kraju prostorije i
zauzele su svoja mesta na uzdignutim sofama iza ograde. Potom su prišle žene
i konkubine: prekrivene raznobojnim draguljima, zauzele su svoja mesta na
satenskim jastucima na podu.
Nakšidil je spazila Ajšu i videla je njenu crvenu kosu ukrašenu dragim
kamenjem i njene zelene oči i porcelanski ten.
Gledajući je obučenu u vezeni kaftan koji joj je zadao toliko muka,
Nakšidil je dotakla svoje uši kao da je ponovo osetila teške udarce kožne
papuče.
Na suprotnoj strani prostorije stajao je niz odaliski, ruku prekrštenih
preko obnaženih grudi, dok se gore na balkonu haremski orkestar pripremao
da zasvira. Čežnjivo je pogledala u muzičare i potom spazila igračice pored
sebe. Lice joj prekri osmeh, kao da je bila zadovoljna svojom odlukom da igra.
Zajedno sa ostalim izvođačima išla je ka baldahinom prekrivenom tronu na
kome će sultan uskoro zauzeti svoje mesto.
44. 44 Dženit Volak
Kroz vazduh su se širili prodorni mirisi tamjana i ruža. Muzika se oglasila
kada je glavna nadzornica, visoka i uspravna, noseći svoj srebrni štap, najavila
dolazak sultana: istovremeno su sve žene ustale i otkrile lica pred jedinim
čovekom kome je dopušteno da ih vidi. Dok su one stojeći čekale, ruku
prekrštenih i dlanova postavljenih na grudi, velika povorka evnuha i prinčeva
išla je ispred cara odenutog u krzno. Skoro istovremeno smo pozdravili
klanjajući se do poda u znak poštovanja prema čoveku koji je bio priznat kao
sultan, padišah, veliki osvajač, kalifa, kralj, car i božja senka na zemlji.
Niko nije mogao da zapazi strah koji je obuzeo Nakšidil. Imala je smiren
izraz na licu i diskretno je uhvatila brz sultanov pogled i naježila se.
Nesumnjivo su je najviše uznemirile njegove oči: postavljene ispod visokih i
tankih obrva savijenih od sumnjičavosti, bile su male poput buba, utonule u
tamne krugove očaja. Nos mu je bio veliki i povijen, a lice dugo i mršavo
uronjeno u gustu, crnu bradu. Visoki, četvrtasti turban isticao je njegovu dugu
glavu; za vrh turbana bila je prikačena velika kićanka, a iznad grozda bleštećih
dijamanata vijorilo se perje ukrašeno dijamantima. S ramena mu se spuštao
crveni satenski ogrtač ukrašen samurovinom, a za pašom je nosio zlatni bodež
ukrašen draguljima. Uprkos raskošnoj odeći, car je izgledao žalosno.
Prezir i utučenost prekrili su njegovo ostarelo lice. Ovaj čovek, koji je
najveći deo života proveo izolovan u Prinčevskom kavezu u carskoj palati pre
no što je došao na presto 1774, nasledio je ogromno carstvo koje se prostiralo
od Bagdada i Basre na istoku do granica Venecije na zapadu. Međutim, iako su
se njegovi posedi nekada prostirali iza planina Kavkaza, pa kroz pustinjske
oblasti Sirije, Egipta i Arabije sve do Adena i mada su mu osvajački pohodi na
zapad doneli Balkansko poluostrvo, Bugarsku, Moldaviju, Rumuniju,
Mađarsku i Grčku, carstvo je platilo visoku cenu: bilo je oslabljeno ratovima i u
velikim dugovima.
Suočen s namerama ruske kraljice Katarine, koja je pokazala izuzetnu
spremnost da ga svrgne, sultan Abdul Hamid je bio primoran da svoju vojsku
neprestano šalje u borbe. Ruska carica se nadvila nad njegovu zemlju i protiv
njega podsticala bune, u želji da prigrabi sve što može od njegovog carstva.
Kada joj se rodio unuk, nazvala ga je Konstantin i zadojila ga je carskom
ambicijom. Upućen u sva grčka znanja i sve grčke veštine, nadala se da će on
osvojiti prestonicu Vizantije, Konstantinopolj i da će tu postaviti ruski presto,
u gradu u kome su tri veka ranije islamski borci Otomanskog carstva do nogu
potukli pravoslavne hrišćane.
Dve godine ranije, 1787. Abdul Hamid pozvao je francuskog ambasadora i
posavetovao ga da pošalje upozorenje francuskim saveznicima. „Recite vašim
ruskim prijateljima da poluostrvo Krim vrate Turskoj“, rekao je sultan. To
45. Saraj 45
parče zemlje koje je ležalo u Crnom moru proglašeno je nezavisnim one
godine kada je sultan Abdul Hamid stupio na presto, ali 1783. carica Katarina
je anektirala Krim i tako ugrozila bezbednost turskih brodova i sigurnost
turskih obala.
„Sve dok je Krim u ruskim rukama“, upozorio je sultan, „Turska je kao
kuća bez vrata u koju lopovi mogu da uđu kad im je volja. Morate poslati
poruku carici Katarini: Ako se Rusija ne odrekne Krima, Turska će stupiti u
akciju.“
Nedugo zatim sultan je sazvao svoj Savet ministara: starešinu crnih
evnuha, starešinu belih evnuha, velikog vezira i ostalih deset vezira. Ja sam bio
prisutan, pomagao sam glavnom prevodiocu koji je primetio moj dar za jezike.
U početku mi je moj brzi jezik doneo mnogo udaraca: starešina crnih evnuha
me optužio za mimikriju i naredio da me tuku po tabanima. Međutim, kad je
glavni prevodilac uočio moj dar, naučio me je veštini kojom je vladao. Takve
prilike su bile retke i bio sam veoma zahvalan tom dobrom čoveku.
„U ime Alaha, ne možemo dopustiti da nas zgaze ti ruski manijaci“, rekao
je sultan svojim savetnicima. Sultan je sedeo na tronu prekrivenom dragim
kamenjem, oči su mu gorele od besa, a njegova Meda koža delovala je još bleđe
naspram crne brade, i objavio je svojim vezirima da je kucnuo čas. „Rusi su
podržavali i snabdevali pobunjenike širom našeg carstva. Prvo su podsticali
bunu u Siriji, potom su naoružali Albance u Mareji, a onda su podržavali
Memluke u Egiptu. Naš neustrašivi admiral Hasan ih je odbio, ali carevina
mora da odgovori. Da li se slažete da je sada pravi čas da se objavi rat?“ upitao
je mada je znao da se nijedan član saveta neče usuditi da se usprotivi.
Samo središte kalifata, sami centar islama bio je u opasnosti. Nije bila
ugrožena samo sultanova vlast, već i velika Otomanska imperija. Posle tog
sastanka sa vezirima, situacija je postala još sumornija; odmah po ulasku u
Crno more, ruske snage su uništile tursku flotu. Niko nije znao šta Katarina
smera: proneo se glas da bi mogla da pomogne Austriji u ratu protiv Turaka.
Međutim, sultanovi problemi su poticali kako spolja tako i iz situacije u
samoj carevini: požari koje su u gradu podmetali janjičari, pripadnici njegovih
elitnih jedinica, rastresali su mu nerve, vlast mu je ugrožavao vrhovni
zapovednik vojske, a jedan od vezira pokušao je da ga ubije, što je samo
uvećalo njegovu nervozu i strah; neuzvraćena ljubav prema Roksani povećala
je njegovo osećanje nemoći. Mešavina želje i očaja donela mu je mnoge
neprospavane noći, pa su ga čak čuli i da plače, „Bože, pomozi uzvišenoj
državi!“
46. 46 Dženit Volak
Nije bilo poseda, žena, oružja ili naslednika koji bi mu mogli povratiti
samopouzdanje. Sultan koji je vladao carevinom posredstvom čitavog sistema
robova i sam je bio samo rob.
Da li je hašiš iz njegovih draguljima ukrašenih nargila učinio da izgleda
tako neosetljiv? Ili je to učinio opijum? Neki robovi su krišom donosili opijum,
pa su mnogi sultani stekli naviku da žvaću male zlatne pilule. Možda je
koristio narkotike da umanji brige.
***
Začula se muzika i devojke su počele da igraju; počele su sa
tradicionalnim turskim plesom: prstima su zveckale malim cimbalima, sitnim
koracima su išle oko čitave odaje, čučale su, savijale se na jednoj nozi, ukrštale
ruke i skakale visoko. Usledilo je ono što je Nakšidil najviše volela: šepureći se
kroz dvoranu, poskakivale su igrajući tavsan, igru zeca.
Krajičkom oka mogao sam da vidim tri princa koji su sedeli na malim
prestolima blizu sultana: Selim, najstariji, sin preminulog sultana Mustafe III i
prestolonaslednik, imao je dvadeset pet godina, inteligentne oči, meke usne i
izgledao je otmeno; druga dvojica su bili sinovi Abdula Hamida. Mustafa,
stariji brat, imao je devet godina, riđu kosu, nestašan osmeh i vrteo se na svom
sedištu; četvorogodišnji Mahmud, dečak s tamnim loknama i velikim smeđim
očima, sedeo je mirno. Kada je igra zeca počela, mališani su se smejali
zečicama, a u jednom trenutku sva tri princa su pogledala Nakšidil. Video sam
da su joj se oči srele sa Selimovim pogledom, ali je ona brzo spustila glavu.
Muzika sa galerije postade glasnija i brža, a jedna od igračica se vinu u
vazduh visoko uzdignutih ruku u pokušaju da dodirne visoki luster. Dečaci su
fascinirani gledali kako devojke jedna za drugom poskakuju i nastoje da se
domognu kristalne lopte koja je visila u sredini sale.
Gosti su posluženi kafom, kandiranim voćem, alvom, omiljenom
sultanovom poslasticom napravljenom od susamovog semena i meda, a
muzika se utišala; kada se ponovo oglasila, ritam je bio sporiji i devojke su
obrazovale polukrug, udarale su tamburinima, a Perestu je zauzela mesto u
sredini. Počela je da uvija telo, vrti bedrima i trese grudima, telo joj se kretalo
poput zmije pri skoku. Potom je druga devojka zauzela njeno mesto i
hipnotisala publiku svojim plesom.
Onda je na red došla Nakšidil. Duboko je udahnula i stala u sredinu,
tresući svoje male grudi kao zrele dinje. Polako je zabacila glavu i ispružila
ruke, izvrćući članke i dlanove kao da su zmije.
47. Saraj 47
Kada je tiša, tužna muzika doprla do njenih ušiju, a zapaljeni tamjan joj
ispunio nozdrve, ona se potpuno izgubila u igri. Naučila je bila da kontroliše
svoje telo iznutra, mogla je da napne mišiće i da ih tako dugo zadrži, da ih
opusti i ponovo stegne, a da istovremeno pokreće bokove, ljuljajući ih s jedne
na drugu stranu, polako ih podižući, dok je njihanje obuzimalo čitavo njeno
telo.
Uzbuđena sopstvenim izazovnim plesom, stala je izazivački pred počasne
goste i ponudila svoje ustreptale grudi, usne, bokove, čak i svoj ukras
neosetljivom sultanu. Gledao sam je i osećao kako u sali raste temperatura kao
što lava raste u vulkanu. Video sam da je car klimnuo glavom i diskretno
ispustio maramicu na pod.
Potom se melodija promenila, nekolicina evnuha je četiri puta zanjihala
posude sa zapaljenim tamjanom iznad gostiju i svi su znali da je vreme da se
ide. Dok smo izlazili iz dvorane, potapšao sam Nakšidil po ramenu.
„Sultan je dao znak“, prošaptah. „Ispustio je maramicu dok si igrala. Noćas
će te pozvati u svoju postelju.“
***
Bilo je dva sata ujutru kada nam je naređeno da je dovedemo. Brzo sam
se obukao u mraku svoje sobice i, budući da je kapija harema bila zatvorena
od večeri do svitanja, podzemnim tunelom žurno sam otišao do njene sobe.
„Nakšidil“, prošaputao sam, ali nije bilo potrebno ni da izgovorim njeno ime.
Sedela je na svom divanu u okrečenoj spavaonici, sasvim budna, a na sebi je
još uvek imala odeću u kojoj je igrala i nakit, i kosa joj je bila savršeno
očešljana.
„Šta je bilo?“ upita me nervozno.
„Sultan je tražio da odmah dođeš.“
Perestu je čula naš razgovor. „Alah akbar, Bog je veliki“, reče. „Mašala. Idi
spokojno.“
Uzeo sam je za ruku i poveo tajnim prolazom do sultanovih odaja. Hodao
sam brzo, a ona stavi ruku na moje rame da bi me usporila. „Moram s tobom
da razgovaram“, prošaputa nervozno.
„Ne sada. Ne smemo da zakasnimo kod sultana.“
„Ali moraš da me saslušaš“, molila me. „Plašim se, Tulipe. Ne znam šta
treba da radim. A devojke su mi rekle da ako sultan nije zadovoljan, on protera
onoga ko ga je uvredio. To će biti moj kraj.“
48. 48 Dženit Volak
Istina je da je sultan neuke devojke kažnjavao progonstvom, ili nečim još
gorima, a Nakšidil nije imala ni jedan jedini čas o tome kako da udovolji
muškarcu. Najčešće su robinje već bile upućene u veštinu erotskog
zadovoljstva. A Abdul Hamid nije imao strpljenja; pohlepan i star, kada bi
ugledao lepu devojku, zahtevao je odmah da bude njegova.
„Biće sve u redu“, uveravao sam je. „Seti se da poljubiš rub prekrivača i
uđi u krevet. Potom radi tačno onako kako ti sultan kaže.“ Pojavile su se suze u
njenim očima i video sam da je toliko ranjiva da sam iznenada osetio potrebu
da joj pomognem. „Diši duboko“, rekoh, „i zamišljaj nešto lepo.“
Stigli smo do vrata sultanovog apartmana. Dva nema evnuha su stražarila
i tako će ostati do jutra: tada će zabeležiti ime posetioca i datum posete; ako
devojka kasnije bude tvrdila da je trudna, oni će moći da posvedoče da li je
sultan oplodio. Jao onima za koje se otkrije da su zanele s nekim drugim!
Evnusi otvoriše vrata i ona uđe. Meni nije bilo dopušteno da je pratim, ali
nemi evnusi su mi bili prijatelji, pa su primetili moj zabrinut izraz lica i
pokazali mi na malu rupu, ne veću od bisera, pri dnu vrata. Ova dva tiha
čoveka nisu mogli da govore, ali su znali pažljivo da gledaju. Savih se, zatvorih
jedno oko i stadoh da virim.
U početku sam treptao u nastojanju da izoštrim pogled. Potom sam
razaznao delove nameštaja koji je bio postavljen tako da sam sve mogao jasno
da vidim. Padišah je ležao na postelji sa baldahinom boje zlata, oslonjen na
svilene jastuke, još uvek je bio u odeći od satena i svile. Bez turbana lice mu je
izgledalo još bleđe, a ofarbana kosa i brada izgledale su još crnje dok mu je
telo delovalo smežurano. Miris sandalovine je bio toliko jak da je dopirao u hol
i video sam plamičke tamjana koji je goreo. No, ni tako jaki mirisi nisu uspevali
da prikriju njegov ružan zadah; „poput smrada lavljih čeljusti“ – setio sam se
reči pesnika Nizamija kada me je starešina crnih evnuha odveo kod sultana –
znao sam da će taj zadah odvratiti Nakšidil. Polako mu se približavala, drhteći,
ali vesto je skrivala svoja osećanja i mislim da Abdul Hamid nije otkrio
odvratnost koju je osećala.
S olakšanjem sam se prisetio da sam joj rekao da klekne, podigne kraj
prekrivača i poljubi ga; posmatrao sam dok ga je podizala i ulazila u postelju.
Međutim, zaboravio sam da joj kažem da mu poljubi stopala; da li će znati to
da uradi i da se polako privija uz njegovo telo? Činilo mi se da se prebrzo
njeno lice našlo uz njegovo i nadao sam se da starac nije razočaran ili čak
povređen ovom uvredom.
Zatvorila je oči, bio sam siguran da to nije učinila iz strasti, a nevaljalac je
poljubi u usta. Gurnuo je pokrivače u stranu, raskopčao joj tuniku i stavio
svoje punačke ruke na njene grudi; dok sam gledao, imao sam žarku želju da
