4. Sve što je prvo, bude i poslednje,
svaki početak ima svoj kraj.
5. ODLOMAK A
IZ SVEDOČANSTVA PUTOPISCA IZ ŠESNAESTOG VEKA,
MLEČANINA VISKONTIJA ÐANTIJA, KOJI JE NEKOLIKO PUTA
POSETIO KAIRO NA SVOJIM PUTOVANJIMA PO SVETU
Ova svedočanstva beleže prilike u Kairu avgusta 1517.
godine, redžeba 922. godine po hidžri.
Ovih dana u Egiptu vlada neki nespokoj. Kairo mi je
nekako stran, nije onakav kakvog sam ga upoznao prilikom
svojih prethodnih poseta. Znam jezik i narečja ovog grada,
ali ljudi više ne govore na isti način. Grad podseća na
bolesnika koji će svakog trena zaplakati, na ženu koja se boji
da će je neko silovati u gluvo doba noći. Čak je i nebesko
plavetnilo nekako ubledelo, stanjilo se i zamutilo, dok svod
prekriva magla što dolazi iz nekih udaljenih krajeva. Sećam
se kakva su bila indijska seoca kad u njima zavlada zaraza,
kako vazduh u njima bude težak i vlažan. Noćas, domovi
iščekuju nešto što sutrašnjica možda donese. Osluškujem
topot kopita koja tuku po kaldrmi. Prolaze i udaljavaju se.
Virim kroz mašrabiju1 pazeći da me niko ne vidi; gledam
kako pomrčina obavija kuće. Nikako da ugledam minaret
nove džamije sultana Gurija, podignute tek pre nekoliko
godina. Nisam je video prošlog puta, pre nego što sam otišao
na dugo putovanje po Istoku. Tada sam čuo da su u toku
pripreme za izgradnju te bogomolje i da će podići ogromno
kube preko puta. Izvijam glavu tek neznatno jer me je strah
da bi iz tame mogla da izrone lica okrutnih stražara. Ako bi
otkrili da sam Franak2, ubili bi me bez ikakvog suđenja ili
istrage. Čak me ne bi pitali ni ko sam ni odakle sam. Ne bi ni
bilo prilike da im kažem, da ih ubedim da lično poznajem
valiju emira Kurtbaja, ili da me je čak dvaput zvanično
primio i glavni kairski muhtesib, Zejni Barakat ibn Musa,
6. čovek koji zauzima i mnoge druge važne položaje, zadužen
za zakon i red. Kada bi me video, setio bi me se, jer znam da
čak ni posle deset godina ne zaboravlja ni lice koje je video
jedanput, tek usput. U svakom slučaju, ostaću noćas ovde,
jer mi ne bi bilo spasa od noćnih patrola, bandi koje vrebaju
niti mameluka. Sve su kuće u gradu zamandaljene, drhte od
straha, žele da se sakriju, da ih neko prenese u bezbedno
okruženje za kojim čeznu. Kod mene su sve sveće ugašene,
jer se bojim da bi titraj svetlosti mogao da privuče poglede
špijuna.
Rano popodne krenuo sam u šetnju od kvarta Huseinije.
Grudi mi je preplavila ista ona čežnja koju osetim svaki put
kad dođem u neku zemlju, kad god se vratim u grad koji
sam već posetio. Prođe i nekoliko dana pre nego što se javim
poznanicima koji tamo žive, lutam naokolo, raspitujem se o
poznatima, tugujem za onima kojih više nema. Zamišljam
dan kad je neko od njih napustio ovaj svet i pitam se gde li
sam u tom trenutku bio. U kom gradu? Ponekad naletim na
nekog poznanika i, kako to ovdašnji svet običava, raširim
ruke, celivam ga u rame, kao i on mene, koraknem unazad
da ga dobro osmotrim pa ga ponovo zagrlim, pomenem kako
se uopšte nije promenio ako je ostario, i da mu se po očima
vidi da puca od zdravlja. Poznanik bi zahvalio Bogu,
promrmljao nešto u njegovu slavu, a onda bi me zakleo da
pođem do njegovog doma i ja bih krenuo s njim. Seli bismo u
gostinsku sobu čiji širom otvoreni prozori gledaju na maleni
vrt sa bosiljkom i indijskim jasminom. U sredini vrta obično
se uzdiže mali vodoskok sa dnom ukrašenim lepim
mermerom raznih boja, a koji radi samo kad naiđe gost.
Danas se, međutim, to moje lutanje odužilo i nisam sreo
nikog od svojih starih prijatelja. Možda su se promenili. Čuo
sam od ljudi da je mnogo velmoža i šejhova prebacilo sve
vredno ruho i sve blago nekud daleko, ne zna se kud, da su
decu poslali na selo, a sami prešli da žive u hramovima ili na
7. grobljima. Čuo sam da se šire glasine, svako priča što mu se
svidi, i meša se i u ono što ga se tiče i što ga se ne tiče. Neki
su zahtevali da potkralj u odsustvu sultana, emir Tumanbaj,
obavezno zauzda jezike, dok su drugi tvrdili da je tako nešto
neizvodivo, kao i da bi prestanak svih vesti značio da se
dogodilo nešto užasno, na šta se ne usuđujemo da
pomislimo, dok su se treći naglas pitali može li nezamislivo
uopšte da se dogodi. „Taman posla“, govorili su, „pa
sultanovu vojsku čine vitezovi, junaci koji brane veru, a
svaki vredi za hiljadu Osmanlija. Ešref Kajitbaj ih je već
jednom bacio na kolena, tako će ih i Guri poraziti.“ Neki
drugi bi na to odgovarali da, ako je to tačno, zašto na pomolu
nema ni traga od dobrih vesti, zbog čega se ne čuju
pobedničke pesme, niti tarabuke: „Kako da poverujemo da se
ništa strašno nije dogodilo?“
Čak i ovde, u kafedžinici, vlada neka napetost. Jedan
čovek je ustao, namestio čalmu i upitao:
„Da li je neko od vas video Zejnija Barakata ibn Musu od
prekjuče?“
Prostorijom je zavladao muk pun opreznog iščekivanja.
Spustio sam čašu s vrelom hilbom, napitkom od grčkog
semena i mleka, od koje sam samo srknuo. Šta je sa
Zejnijem Barakatom ibn Musom? Ako mu se ništa nije
dogodilo, odakle te glasine? Samo jedan pogled na čoveka
koji je postavio pitanje bio je dovoljan da pretpostavim da
radi u džamiji ili preprodaje stare knjige, možda čak da je
student na Azharu. Na takva zanimanja ukazivalo je njegovo
držanje i način na koji se obraćao. Uvek kada vidim nekog
čoveka, zapitam se čime se bavi i gde živi, bilo da sam Indiji
ili u pustinjskim predelima Hidžaza.
Posle duže tišine, jedan od gostiju je rekao:
„Odista, već je treći dan kako ga nismo videli.“
Drugi ga je ispravio:
„Ne, nego peti.“
8. Svako od prisutnih se mrštio dok je pokušavao da se seti.
Čak je i meni prošlo kroz glavu da ga uopšte nisam video
otkako sam stigao. Kairci viđaju Zejnija svakog dana makar
jedanput. Ispred njega bi svirali dobošari, a sledila bi ga
povorka njegovih poslužitelja. Zejni je stalno kontrolisao
cene robe, tragao za leglima poroka, pratio kuda se narod
kreće. Postavio je pravila koja moraju da se poštuju, kojih se
treba pridržavati. Povremeno je zabranjivao ženama da nose
određenu odeću, ili, kada bi mameluci bili razuzdaniji nego
obično, da uopšte izlaze na ulicu. Kada sam prošli put bio u
Egiptu, Zejni Barakat je bio oličenje snage i zdravlja. Ne
znam šta mu se desilo. Tri godine zaista mogu da promene
čoveka. Viđao sam Zejnija kako sam odlazi na tržnice,
raspravlja se s prodavcima slatkiša, sira i jaja, stoji dugo
pored seljanki što prodaju kokoške, guske, patke i kuniće,
sam određuje koliko će šta da košta, a prekršioce kažnjava i
izvrgava javnom ruglu. Znam da su ljudi zadovoljni i da ga
vole. Sećam se šta sam napisao o njemu posle prvog našeg
susreta.
Sreo sam mnoge ljude, Berbere, Induse, Italijane,
vlastodršce iz Galije, Etiopije i sa samog severa sveta, ali sam
jedino kod njega video da pogled može tako da seva. Dok
govori, oči mu se suze kao kad mačka vreba iz tmine noći. Te
oči su stvorene da prodru kroz magle severnih zemalja, kroz
njihovu pomrčinu i potpunu tišinu koja u njima vlada. On
ne vidi lice niti njegove crte već njegov pogled prodire do dna
lobanje, do središta grudi, otkriva najskrivenije nade i prava
osećanja. Njegove crte lica odaju blistavo bistar um, a kad na
trenutak zatvori oči, zrači dobrotom i nežnošću, te čovek
poželi da mu bude blizak, iako ga se u isto vreme i boji. Pitao
me je za zemlje koje sam obišao, da li su mi se dopale, kako
sam se snašao sa tamošnjim življem. Želeo je da zna i koliko
su slobodne franačke žene. Zanimala ga je i pravičnost
prema podanicima, kao i kako se prenosi pošta u Indiji.
9. Pomenuo je šejhove iz Džede i Meke, velmože iz Damaska.
Kazao sam mu da u Džedi nisam bio, ali da sam posetio
Meku i jedno vreme boravio u Damasku. On mi je zapisao
imena nekih ljudi, a ja sam mu obećao da ću se raspitati
kako su.
U to sam vreme čuo za neverovatan događaj koji je Zejni
sam rasvetlio. Dogodilo se, naime, da mu je jedna bela
turska robinja poslala poziv u pomoć. Govorilo se da nije
imala ni petnaest leta kada ju je na pijaci roblja kupio jedan
destiler ružine vodice, star, zadrigao, pohlepan, alav i
bestidan. Otkako je nabavio tu mladu i lepu tursku devicu,
jedino njoj se posvetio. Sve svoje obaveze je zapostavio: više
iz kuće nije izlazio, niti je odlazio na molitvu. Kao da je neki
dvadesetogodišnjak, uzimao ju je više puta danju i noću.
Neki ljudi su tvrdili – mada ja mislim da je to puko
naklapanje svetine – da njena vriska dopire iz kuće i da
prolaznici mogu jasno da je čuju. Prvo bi vrisnula iz sve
snage, onda bi se začuli koraci, nakratko bi zavladala tišina,
da bi se nedugo potom krici ponovo razlegli. Susedi su to sve
slušali i bilo im je žao devojke. Pitali su se da li to devojče
ikad spava, jer se njeno zapomaganje nije stišavalo ni noću
ni danju. Tako su bar govorili zavidljivi muškarci. Susedi su
stali da motre na vrata kuće koja se nisu otvorila celu
nedelju dana, a ispred kuće su počeli da se okupljaju
mladići koji su zagledali mašrabije i, kako bi se devojčino
ječanje glasnije čulo, prsnuli bi u smeh i počeli da namiguju
i jedan drugog potežu za kosu. Vodonoša koji je dostavljao
vodu u tu kuću, a kojeg je Zejni pozvao da svedoči, rekao je
da je rođenim ušima čuo krike robinje iz haremskih odaja.
Tvrdio je i da ju je jedanput video kako viri kroz prozor koji
gleda na unutrašnje dvorište, da joj je kosa bila sva
raščupana i da je tog dana otišao iz te kuće odmahujući
glavom u neverici i čudu.
Dakle, ona je pozvala u pomoć Zejnija Barakata preko
10. mlade sluškinje. Zejni je iz istih stopa krenuo da se
posavetuje s ulemom, da diskutuje s njima, a najstariji
teolog je doneo presudu da postupi onako kako je i
nameravao. Zejni se tad uputio u kuću pomenutog čoveka –
koliko se sećam, zvao se Atar – i na silu ušao unutra. Čovek
se razjario i počeo da se buni i da viče šta uopšte traži
muhtesib u privatnoj kući. Zejni ga je uhapsio i naredio da
ga bace na zemlju. Potom su ga svukli i ljudi pričaju da su
bili zgroženi prizorom koji ih je dočekao. Hanefitski šejh se
kleo da u životu ništa slično nije video. Zejni je tad rekao
ovom čoveku:
„Devojka je mlađa od tebe četrdeset godina! Kud će ti
duša da joj tako nažao činiš? I to time?!“
Odredio mu je pedeset šiba za kaznu i naredio mu da je
pusti na slobodu. On ju je nevoljko pustio, ali nikada nije
zaboravio šta mu je Zejni učinio. Sav slomljen, otkako se
rastao s devojkom, počeo je da se pojavljuje po uličicama
odrpan, izgubljenog pogleda, bale su mu se cedile, tražio je
nešto neznano, izgubljeno. Nju nije pominjao po imenu nego
je dozivao nešto nemušto, što nije uspevao da izrazi rečima.
Kad god bi se pojavio na nekom mestu, svetina bi vikala na
njega, šutirala ga u stražnjicu, smejala mu se i rugala, dok
bi on izbezumljeno kružio pogledom u potrazi za tim nečim
dragim i izgubljenim. Od jedne osobe u koju imam poverenja
čuo sam da taj starac Atar, pre ove devojke, u životu nije
taknuo ženu, nikad se nije ženio i celog je života izdržavao
majku i sestre. Kada mu se i najmlađa sestra udala, ostao je
sam. Štedeo je godinama da kupi robinju, baš određenu
robinju čiju je građu i izgled u mislima do tančina zamislio,
belu kao srebrni tanjir, svilenog dodira, s dojkama kao
loptama od ratluka. Snevao je o njoj godinama sve dok je
nije pronašao. Ali, nije joj se dugo radovao, uzeli su mu je,
ukrali su je. Bila je to sreća kratkog veka, kako narod ima
običaj da kaže.
11. Ljudi su se sporili oko toga kako je postupio Zejni
Barakat. Bilo je mnogo onih koji su smatrali da je dobro
uradio, naročito što ga je devojka pozvala u pomoć jer ne bi
još dugo tako izdržala. Drugi su pak mislili da se on umešao
u ono najintimnije i da više nijedan čovek niti dete ne može
da se oseća sigurno u svojoj kući. To su još češće stali da
ponavljaju pošto se bilo raščulo kako se devojka nije ni
obratila Zejniju Barakatu nego je on za to doznao nekim
čudnovatim putevima koji mu omogućavaju da ima potpuni
uvid u to šta se dešava po kućama i u svakom i
najskrovitijem kutku. Neki su čak pominjali da je Ataru
naneta nepravda, da on nije svirep čovek, a muškarci su se
pak pitali da li ijedna žena na svetu može da mrzi to kako je
Atar bio obdaren. Cak su komentarisali: „Ma, to je neka
opasnica, sigurno je prestala da voli ovog, pa je pozvala
Zejnija iz nekog svog, skrivenog razloga.“
Duboko u ljudima usadio se strah. Bili su zadivljeni
veštinom i moći muhtesiba da prodre u najsitnije pojedinosti
domova stanovnika, što je jedino njemu polazilo za rukom.
Govorkalo se da postoji posebna grupa najboljih uhoda koja
ga prati. Niko živi ne zna ko su ti ljudi, gde žive, kako rade.
Priča se da nemaju nikakve veze sa sultanskim uhodama
koje predvodi jedan osioni čovek.
Dakle, za ovaj, Atarov, slučaj, čuo sam sa godinu dana
zakašnjenja. Svojim sam ga očima video kako luta uličicama,
s vremena na vreme zastajkuje i na sav glas u prazno psuje i
kune nekoga čije ime nikad ne pominje. Govori se da pravi
figurice od hartije koje svakog dana spaljuje pred spavanje i
dok to čini izgovara neke naročite vradžbine. Ostao je takav
sve do nekih drugih događaja, a što ćemo, kad dođe vreme,
pomenuti. Da se vratimo na ljude u kafedžinici koji su
razmatrali zbog čega nema Zejnija. Svaki se iščuđavao kako
mu je to promaklo, jer nestanak Zejnija Barakata nije obična
stvar. Ipak, ovo je napeto vreme u kojem čovek može da
12. zaboravi i na sebe. Nije li časni šejh na propovedi prošlog
petka rekao: „Kucnuo je taj čas da navali vetar koji
najavljuje sudnji dan, koji će sve očistiti, vetar koji šalje
svemoćni i uzvišeni Bog, južina iz Jemena, mekša nego svila,
slađa od daška mošusa, koja u srcima neće ostaviti ni zrnce
vere u postojanje Stvoritelja, prava ili pravde, vetar što će
oca od sinova razdvojiti, braću podeliti, od kojeg će ljudski
rod stotinu godina bez vere čameti. Biće to Njegova najgora
stvorenja i na njima će se sudnji čas slomiti.“ Na te reči ljudi
u džamiji zaplakali su se i svaki je stao da grli onog do sebe.
Kada su izašli napolje, nekima se učinilo da osećaju taj
slatki miris, taj dašak mošusa, te povikaše da večno
prokletstvo dolazi, i da u to nema nikakve sumnje. Bili su
zaista preplašeni. Tako je to ovih dana, zaboravljaju se toliko
ozbiljne i neobične stvari kao, recimo, da je prošao čitav
jedan dan, a da se na kairskim ulicama nije pojavljivao Zejni
Barakat ibn Musa. Ipak, to je prošlo neopaženo.
Onaj čovek, azharski student, baš kao što sam i mislio,
rekao je: „Znam da je Zejni skriven na mestu za koje tek
nekolicina zna.“
Značajno je zastao da pokaže da je on jedan od tih
malobrojnih, ili bar da ostavi takav utisak. Gosti su ga
upitali:
„Gde, Saide?“
„On šalje svoje sledbenike po Egiptu ne bi li pozvao
beduinske poglavice da upute svoje ljude u Kairo.“
Svi su načuljili uši, a meni se u glavi stvorila slika Zejnija
kako sedi na nekom skrivenom mestu. Ovi dani mu
predskazuju značajne događaje. Njegovi zamenici ulaze i
izlaze, a on ih šalje na razne strane, čak i u pustinju, u
beduinske logore.
Jedan od prisutnih je pitao:
„Kako zemlja da opstane bez muhtesiba, dok rat besni?“
„Kad god je Zejni otputovao na nekoliko nedelja, cene u
13. Kairu su skakale samo što kroči van grada, i svako je radio
što mu se prohte. Sta misliš, šta će tek sad da se desi, kad ga
nema?“
Said je odgovorio:
„Taman posla. Zejnijevo budno oko prati sve iako je
daleko. Uostalom, ne zaboravite na Šihaba Zekeriju.“
Svi su zaćutali, a u pogledima im se videla neka nema
molba, duboki strah. U tom trenutku, ulicom je užasno
sporim korakom prolazila kolona uhapšenih seljaka vezanih
gvozdenim lancima oko vrata. Izgleda da su ih vodili u neki
zatvor. Neki dečak im se više puta isplazio. U daljini se čuo
doboš. Možda će uskoro ovi seljaci napustiti ovaj svet. Išao
sam blizu njih. Kolutali su očima i izgledali su kao da žele da
upiju sve pored čega prođu. Isti takav prizor sam video u
Tangeru, kolonu muškaraca koji prelaze bele gradske zidine,
vezani međusobno okovima večne propasti, u očima im isti
pogled. Jedan od njih, osuđenik na smrt sa jednog malog
ostrva u Indijskom okeanu, preklinje ljude da ponovo
razmotre njegov slučaj, priželjkuje da ga ščepa rok-ptica3 i
odnese ga nekud daleko. Oči mu govore isto, iskazuju kako
je to kada čovek zna da posle nekoliko koraka, za nekoliko
trenutaka, nikada više neće otvoriti oči, ništa neće ni videti
niti osećati. Jedno je biti svestan da već u sledećem trenutku
može da nastupi smrt, ali ne znati to sa sigurnošću. Ali,
tačno znati u kojem trenutku će napustiti ovaj svet. Upravo
to je bilo utisnuto na ovim licima preda mnom, taj pogled
koji govori o odlasku u jedan drugi svet o kojem ništa ne
znamo, a nema nikog da nas spasi, da nam pomogne, nema
čuda kojem možemo da se nadamo. Gledam ove ljude koji
koračaju u smrt i naviru mi sećanja na to kako sam išao od
zemlje do zemlje, kako sam stalno putovao. Prisećam se
svojih prethodnika, ljudi koji su odlazili iz Venecije
započinjući putešestvije koje će možda trajati i trideset
godina. Čovek može da umre u nekoj hiljadama liga
14. udaljenoj zemlji...
Išao sam tako dok je u meni rastao strah. Sve što vidim
otelovljenje je užasa. Kairo je srljao ka neizvesnoj sudbini.
Bio je prognan iz svojih kuća. Kretao sam se oprezno jer su
mameluci juče silazili sa Citadele. Spustili su se na bazar
Han Halili i gotovo ga do temelja spalili. Uhvatili su jednog
turskog trgovca kako prikuplja podatke i o ovdašnjim
prilikama piše Osmanlijama. Kada su ga uhvatili, svetina ga
je gotovo rastrgla. Ipak, neki žbiri koji rade za Zekeriju ibn
Radija, glavnog uhodu i zamenika Zejnija Barakata,
odbranili su ga i ostavili u životu da bi ga podvrgli ispitivanju
da im otkrije svoje saradnike. Čuo sam i da neki pominju
kako je valija Kurtbaj u tajnosti pogubljen u tamnici Džub u
Citadeli, ali to nije potvrđeno. Ljudi su zadrhtali kada je
počelo da se govorka da je u Kairo stigao glasnik iz Sirije,
preko pustinjskih bespuća, da se popeo u Citadelu i sastao s
potkraljem u odsustvu i preneo mu zastrašujuće vesti o
porazu sultanove armije u blizini Alepa, s tim da pojedinosti
nisu bile poznate.
Najlepši trenuci jesu oni koje putopisac naknadno navodi,
trenuci u kojima se menjaju okolnosti i prilike, kada
prisustvuju velikim događajima i beleže kako se to odrazilo
na ljude, domove i gradove. Godinama po početku nekog rata
ili izbijanja kuge kojima sam prisustvovao, mogao sam da
ponavljam kako sam lično video šta se tu zbivalo i događalo.
Bio je suton, a ja sam nastavio dalje. Neke ogromne,
skrivene ruke povlače ljude i bacaju ih u kuće. U vazduhu
lebdi miris koji sam osetio jedino u Hajderabadu u Indiji
kada je izbila stravična epidemija koja je desetkovala
stanovništvo i sve zbrisala, gde me je strahovita kuga držala
u zatočeništvu godinu dana, kada sam se svakog dana
iznova rađao po nekoliko puta. Sada mi Kairo deluje kao
čovek oboren na leđa, s povezom preko očiju, koji iščekuje
nepoznatu sudbinu. Osećam kako ljudi dišu unutar svojih
15. domova, primiču glave, šapuću, razmenjuju vesti koje su
čuli. Čuju se pozivi koji se ne mogu razaznati. Vreme i teče i
ne teče. Ne mogu da se popnem na krov da pročitam šta
kažu zvezde. Možda je zora i blizu, iako nisam čuo ni jednog
jedinog petla.
16. PRVI PAVILJON
Iliti šta se dogodilo Aliju ibn abi Džudu prvo
pojavljivanje Zejnija Barakata ibn Muse
(mesec ševal 912. godine po hidžri)
17. Osvit dana
U to doba kuće su još utonule u lagani san. Sunce kasno
stiže do uličica Huseinije, Batinije, Gamalije i Utufa, mada se
jasno videlo sa zidina i kula Citadele. Grupa mameluka koja
prolazi kroz ulicu Hadarat el Bakara nije izašla iz Citadele
nego iz kuće Kanibaja Ramaha, emira sultanske konjušnice.
Prešli su rukavac Nila i polako se spustili do Bab Lauka,
mašući mačevima u susret novom danu. Vodonoše, koji se
prvi bude u gradu i vodu s Nila nose do kuća, sreli su
konjanike nedaleko od Bab Lauka, ali nisu znali kuda su se
ovi uputili. Konjska kopita dižu malene oblake prašine.
Ubrzava se kas kamila natovarenih mešinama mrke boje.
Šapat vodonoša se stišava. U mislima im ostaje blag utisak,
poput traga koji ostavi udar vesla po mirnoj vodi rukavca.
Mameluci se iskradaju u osvit dana. Posle Bajrama kuće
uvek deluju sanjivo.
Ali ibn abi Džud uvek se budi tri sata posle svanuća.
Stalno leže kasno posle uobičajenog noćnog povratka iz
Citadele. Tada dolaze njegovi zamenici i s njima pregleda šta
je sve urađeno tokom minulog dana. Pred zoru ih raspusti i
ostane sam oko sat vremena. Potom odlazi do jedne od svojih
četiriju žena ili šezdeset sedam naložnica. Pre mesec dana
njihov broj se povećao na šezdeset sedam, kada je doveo
jednu Etiopljanku i drugu Turkinju. Ali ibn abi Džud nikad
ne pogreši put do one s kojom je izabrao da provede noć.
Obavesti je nekoliko sati pre dolaska, a kada uđe kod nje
zapahne ga poznati miomiris: mešavina mirisa odeće i žene.
Svaki stepenik na malom stepeništu kojim se završavaju ovi
hodnici, odvodi ga sve dalje od vreve minulog dana, od svega
što je čuo i zapisao u svoje beležnice i sveske, od svih glasina
koje su doprle do njega, priča što o njemu lično kruže, bilo
18. da ih prenose emiri ili običan svet.
Noćas, čim je kročio u odaje Salime, svoje treće žene, ona
je odmah počela da mu skida odeću, crni vezeni ogrtač
opervažen zlatnim brokatom, veliki žuti turban povezan
belim muslinom, kakav smeju da nose jedino emiri brigade
od hiljadu vojnika. Pre godinu dana je dobio dozvolu da
odene takvu čalmu i od tada je stavlja kad se klanja pred
sultanom, sedi s velmožama, ili na paradama. Činio je to
premda je bilo dobro poznato da „veliki turbani nisu bili
stvoreni za bilo koga“ i da niko ne sme da ih nosi u prisustvu
uglednika na visokom položaju. Zbog turbana na njegovoj
glavi srca je pekla ljubomora, budila su se govorkanja i
pokretale se spletke. Ipak, Ali ibn abi Džud nije hajao nego
se namerno šetkao s njim na glavi, stalno ga pipkao, skretao
pažnju na njega, pomerao ga napred i nazad, a naročito dok
je razgovarao s najuglednijim emirima. Prijatelji su ga
upozoravali da se ne pravi važan i da se ne kočoperi mnogo
u njihovom prisustvu, ali on se nije mnogo brinuo zbog njih.
Naprotiv, žarko je želeo da sazna šta o njemu govore i kakve
opaske prave. Ako bi u njima našao išta vredno pomena
sultanu, smesta bi se popeo u Citadelu i još bi toliko dodavao
na tu priču da bi sultan odmah promenio mišljenje o osobi
kojoj su te reči pripisane. Ali nikada nije prikrivao šta je
učinio nego se hvalio i potanko prepričavao kako ga je sultan
slušao i tapšao po ramenu od sažaljenja.
Noćas su, izgleda, zamenici Alija ibn abi Džuda pogrešili.
Nisu mu pomenuli da se išta neuobičajeno dogodilo. Neki su
kasnije tvrdili da su tačno znali šta se dešava, a posebno u
kući Kanibaja, emira sultanske konjušnice.
Običan svet je natuknuo, a neki su čak i javno rekli da
Zekerija ibn Radi, jedan od njegovih zamenika i glavni
sultanski uhoda Alija ibn Džuda nije preneo šta je saznao i
da je zbog toga ovaj tako slatko zaspao, pripijen uz svoju
treću ženu, Salimu. Salimu je probudilo neko neobično
19. kretanje, ubrzavanje koraka, otvaranje vrata, prigušeni krici
iz harema. Zvuci koji su do njenih odaja dopirali bili su
isprekidani, nejasni, mešali su se i gubili: zvuk kola za
navodnjavanje dok podiže vodu, škripa starog drveta što se
okreće, kiša koja pada po isušenom tlu, talasi koji
zapljuskuju čamac, galop konja. Sta se dešava? Teško je
probuditi ga ranije. „Gospodaru Ali, gospodaru Ali.“ Okreće
se na drugu stranu. Neko posuđe pada na pod. Dete vrišti.
Nešto drveno je palo. Srce joj grozničavo lupa. Osluškuje.
Nešto se dogodilo. Ne zna šta. Krv joj je odjednom proključala
u venama i počela je da se trese od straha. Nije ni osetila da
se i on iznenada probudio, da osluškuje. Usta su mu suva.
Utom je neko razvalio vrata nogom i videla se jedino crna
kožna vojnička mamelučka čizma u koju je bila uvučena
nogavica.
Kroz kapiju emira sultanske konjušnice Kanibaja Ramaha
izašao je telal dubokog glasa koga narod poznaje. U istom
trenutku drugi telal je izašao iz svoje kuće u blizini dvorca
duvedara emira Kavsuna, nedaleko od kvarta Birdžuvan, i
krenuo u Utuf, Huseiniju i ulicu Rum el Džuveinija. Nežni
povetarac donosio je do ušiju zvuke doboša i povike drugih
telala koji su saopštavali vesti što su budile usnule i terale ih
da odmah otvore oči. Na ulici su se našli svi: hamamdžije i
radnici na hamamskim pećima, mlekadžije, prodavci boba.
Svi su zastali i načuljili uši. Žene su vikale i jedna drugu
dozivale. U četvrti Mida, gde se kapija tek bila otvorila,
prodavačica belile, pšenice kuvane u maslacu i mleku,
odjednom je prestala da doziva žene da kupe njenu robu
nego im je svojim piskavim glasom prenosila vest. Glave
izviruju kroz vratanca na malim odajama ogromnih kuća,
dečurlija trči držeći krajeve svojih galabija u zubima. Kuda
tačno idu? Niko to ne zna. Vazduh para radosno
podvriskivanje neke žene s jednog visokog prozora, druga joj
20. na isti način odgovara i odjednom se čuje čitav hor radosne
vriske i uzvika. Iz Utufa, Džuderije i Sukarije pojavljuju se
bosonoge žene. Na ramenima nose decu, radosno plješću
rukama, idu u susret novom danu s novorođenom radošću u
srcima.
21. Said Džuheini
U spavaonici azharskih studenata iz Gornjeg Egipta, Said
Džuheini osluškuje spoljašnju vrevu. Najviši prozor
spavaonice gleda na ulaz u Batiniju. Glasovi se sve više
približavaju. Konačno! Uhvatili su Alija ibn abi Džuda,
uhapsili su ga! Juče, pred zalazak sunca, svi su ga videli u
paradi. Da li se iko usudio da u tom trenutku pomisli kako
će istim tim uličicama proći javno osramoćen i naružen na
leđima bezrepog magarca? Ljudi se tiskaju na ulici kao
najezda skakavaca. U srcima im je toliko dugo plamtela
mržnja koja je sad eksplodirala. Said sad zamišlja Alija kako
na nekom atu s pozlaćenim sedlom prolazi pored kuća
šejhova i emira. Njegov dolazak najavljuju doboši koji se čuju
glasnije od tarabuka što se oglašavaju pred kućom bilo kog
emira. Sada može da ga vidi kako ide ulicom, okružen jakom
telesnom stražom. To što je ubedio sultana da nametne porez
na so nanelo je zlo muslimanima i zasoljena hrana je postala
luksuz. Ranije, dok bi Ali ibn abi Džud išao ulicom i
kočoperio se s onim svojim trubanom, niko nije smeo da
digne pogled i vidi mu oči. A samo nekoliko sati kasnije,
prezren i ponižen jaše magarca naopačke, mlado i staro ga
udara, žene ga pljuju.
Spavaonica je potpuno prazna, svi su izašli. Oseća se
miris memle i bajatog hleba nagomilanog po uglovima velike
pravougaone prostorije tamnih zidova. Na noge je obuo stare
nanule. Mora da ode kod svog učitelja, šejha Abu Sauda u
Kom Džarihu. Mora da porazgovara s njim, da čuje šta misli
o svemu što se zbilo. Dvorište džamije vrvi od azharskih
učenika i studenata. Zaista, mora da ode kod šejha Abu
Sauda. Sada pak sedi pored velikog mermernog stuba
nedaleko od kapije utočišta za slepe i crta slamkom po
prašini. Said oprezno iščekuje sve što donose dani. Uopšte
22. ne krije radost što nema više te teške tmine, što im je taj
čovek sklonjen sa grbače. Ipak, pitao se šta li ih čeka u
budućnosti. Šta li će se dogoditi čak do kraja tog dana? Ako
se emiri međusobno zavade, moguće je da će leteti glave i
teći krv nedužnih, ljudi koji s tim nemaju nikakve veze. Ko
zna, možda će se pozatvarati vrata i prozori, kuće nestati u
plamenu, džamije i utočišta biti sravnjeni sa zemljom. Nije
isključeno ni da je došao neko još oholiji i svirepiji. Na tu
pomisao, Said je prelomio slamku i otresao ruke od prašine.
Smenjivanje Alija ibn abi Džuda bilo je milosrdan potez
prema podanicima.
Graja je postala glasnija, a Said se u tom trenutku setio
šta mu je pre tri meseca kazao jedan azharski učenik, Amr
ibn Adevi. Nagnuo se nad njega i rekao mu šta misli, da ga
izjeda to što Ali ibn abi Džud radi ljudima, to što svakog
dana učini nekom još nešto nažao. Amr je dobro znao šta taj
zlotvor radi: svake noći sedi po dva sata i smišlja nove načine
da naudi ljudima, nove oblike mučenja svojih žrtava. Čak je
među narodom kružio glas da je molio Zekeriju ibn Radija,
nek se gnev Božji sruči na njega, da i sam potraži nove
vidove mučenja, nove metode da prisili žrtve i zatvorenike da
progovore, na načine nepojmljive ljudskom biću. Amr mu je
kazao da je ovaj uhapsio jednu trudnu ženu, siroticu za koju
nije bilo nikog da se zauzme. Sam ju je bičevao, udove joj
premazao katranom pa zapalio i kinjio sve dok nije pobacila
muško čedo koje je već šest meseci nosila. No, to Aliju ibn abi
Džudu nije bilo dovoljno nego ju je i obesio kod Bab Zuvejle.
Zbog čega, Saide, znaš li zbog čega je to bilo? Zato što su je
Zekerijini ljudi uhvatili da iz velike korpe prodaje zelene
lubenice, a kao što već znaš, on ima isključivo pravo da
trguje tom sortom. Amr se sagnuo i šapnuo mu: „Hoću da ga
ubijem.“
Said je zadrhtao. Zagledao se u sumrak koji se spuštao i
plamteće oči svog prijatelja. Usta su mu bila suva. Pognuo je
23. glavu i onda ponovo pogledao svog druga. Amr je ponovio.
„Ubiću ga da spasim ljude bede!“
Kasnije iste te noći, šejh Abu Saud je pljunuo, ispravši
potom usta vodom za piće. Said je osluškivao umirujuću
tišinu u kojoj se kupala mala bogomolja. Sejh je zahvalio
Gospodu što je Said ćutke saslušao reči Amra ibn Adevija.
„Da li da ga izbegavam, učitelju?“
„Ne, nisam na to mislio nego da moraš da budeš oprezan.
Onaj ko smera da ubije čoveka kao što je Ali ibn abu Džud,
ne govori to javno.“
Said je počeo da prati svog druga u spavaonici i da ga
krišom posmatra za vreme časova. Pokušavao je da u
njegovom držanju otkrije nešto što bi potvrdilo primedbe
šejha Abu Sauda. Pažljivo je birao svaku reč tokom
razgovora s njim, ne upućujući prekor ni prema jednom
emiru niti velmoži. Said je tačno mogao da ga zamisli kako
odlazi u jednu kuću blizu brda Mukatam na tajni sastanak
sa Zekerijom. Ne, ne sa Zekerijom, pre s nekim od njegovih
zamenika. Siromašni student poput njega ne može da sedi
sa Zekerijom na čiji bi puki pomen svi zadrhtali. Amr
prenosi sve što se priča. Naredni dani donose neke
nepoznate ljude koji se potajno raspituju za Saida. Zekerijini
pomoćnici ga prate. Ne zna ko su, ali oni njega znaju, prate
svaki korak koji napravi, uličice u koje kroči, njegov smeh,
prikrivene trenutke muke, radosti i sreće. U određenom
trenutku, pojaviće se kao propast, kao grom na početku zime
što iznenadi žitelje mirnog grada. Neko će ispružiti ruku,
dotaći mu rame i reći samo jednu reč. Tada će ga odvesti u
zatvor Zekerije ibn Radija, mučiti ga na svekolike načine.
Baciće ga u ogroman zatvor, Arkanu, Džub ili Makšaru, i
njegovi dani će se izvitoperiti, o njemu se ništa neće znati,
sećanje na njega će iščeznuti, nestaće svaki njegov trag.
Said pada u očajanje uvek kad čuje da su obesili nekog
roba, odsekli ruku kradljivcu, javnom ruglu izvrgli ženu koja
24. je ukrala hleb i odsekli joj levu ruku ili pak desnu, ako joj je
leva već bila odsečena. Srce mu drhti kao pokisla ptičica.
Zašto se sve to događa? Zbog čega? Pitanja se dižu u
kovitlacu da bi onda pala na njega kao malj ili debele karike
usijanog gvozdenog lanca koji mu prže živce, ispijaju mu
samu moždinu, crpu iz njega vodu života do poslednje kapi.
Hteo bi da zaurla s minareta džamije Ešrefa Kajitbaja, da
probudi sve, velmože i običan svet, sirotinju i emire. Zidine
Citadele na brdu Mukatam bodu mu u oči. Voleo bi da
podigne ruke i snažnim glasom pozove na molitvu, da
prokune svakog krvnika i zlotvora. Mogao je da zamisli
Zekeriju ibn Radija nabijenog na kolac kod kapije Bab Vezir.
Said ne može da izbije iz glave viziju kako viče među svetom,
tera ih da zadrhte i upozorava ih na ono što će tek doći. U
Kom Džarihu smiruje ga šejh Abu Saud, taj bogobojažljivi,
dobri, časni, plemeniti i učen čovek koji je proputovao svet,
živeo u Hidžazu i Jemenu, naučio jezik Indijaca i Abisinaca,
bavio se pitanjima muslimana u Persiji, vodio rasprave s
ulemom iz Anadolije i svojim očima video vode ogromnog
okeana na zapadnoj granici sveta. Said ga pomno sluša i
iščezava trenutak koji mu je stalno bio u mislima; jedan od
uhoda spušta ruku na njegovo rame, smeje se otkrivajući
dva reda žutih zuba i kaže: „Molim te, pođi s nama.“
Sada je sam Ali ibn abi Džud u okovima. Kako bi sebi
priredio malo radosti, posle svog učitelja svratiće kod šejha
Rejhana da razmene koju reč. Sejh će odlučno tvrditi da je
znao šta će se dogoditi još pre nekoliko dana. Možda će se
čak i nagnuti ka njemu i šapnuti mu da su Kavsun i Kanibaj
delali tek pošto su se s njim posavetovali. Said će se potajno
osmehnuti. Čekaće, jer nije isključeno da će se pojaviti
Semah, kćerka šejha Rejhana. Makar da slučajno čuje njen
smeh i šuštanje njene odore. Možda će slučajno ući kod svog
oca pa će sakriti lice, ali će je šejh Rejhan pozvati i reći da
Said nije stranac. On mu je zemljak, iz Džuheine, i, da je
25. rođen koju godinu ranije, proveli bi neko vreme u igri.
Možda će ga sreća makar toliko poslužiti da oseti miomiris
hrane koju je ona spremala, ili da je čak okusi. Srce bi mu
tad treperilo a duša lebdela. Vratio bi se u spavaonicu, bio
sam čitave noći, hranio se tim trenutkom i proživljavao ga još
hiljadu puta.
Sada se čuje žamor među učenicima. Jedan među njima
tvrdi kako je nemoguće da ponovo dođe čovek koji bi
obavljao sve službe koje je imao Ali ibn abi Džud: nadzornik
trezora, glavni poreznik za Šarkiju, muhtesib, što je
najvažniji položaj, uz njegovo osnovno nameštenje – sultanov
bašmakdar, velmoža koji nosi sultanove papuče u vreme
molitve. Ta služba nije mu bila nepoznata, jer je ranije radio
kao sitni bašmakdar emira Tumanbaja, ali kada se njegova
zvezda rodila i zasjala, pošto se vinuo toliko visoko i uspeo,
odrekao se bašmakdarstva iako je baš tu sve počelo.
„Ko, onda?“
Imena je mnoštvo, ali opet, sve su to već poznati ljudi.
Emir Milmaj, Tugluk, Tutuk, Kuštumur...
„Uf, mogli bismo ovako do sutra!“
„Ipak, nemoguće je da jedan emir zauzme sve ove
položaje.“
„Već duže vreme se kovao plan da se Ali odstrani. Zar
misliš da bi ga sultan oterao samo zato da dovede drugog da
opet sve kontroliše?!“
„Ali ko, ko je sledeći?“
Svako pokušava da predvidi šta budućnost donosi. Kuju
se planovi, šapuće se na jastucima u Citadeli i u zatvorenim
odajama emirskih i kadijskih domova. Ali ibn abi Džud
iščekuje u lancima, u mračnom, smrdljivom podrumu. Sada
mu čitav život deluje nestvarno, poput izgubljenog i propalog
sna.
„Možda će doći neko ko nam uopšte ne pada na pamet.“
„Kao što rekoh, mogli bismo ovako unedogled.“
26. Nastava je odložena. Neće ovo potrajati, nema smisla da
ove dužnosti ostanu upražnjene. Dvorište džamije se kupa u
svetlosti zalazećeg sunca. Hleb koji se daje kao sledovanje
studentima poređan je tu još jutros da se suši da bi duže
trajao. Žamor i razgovor ne prestaju. Said vidi Amra ibn
Adevija – zuji kao pčela koja ne može da nađe put do
košnice, ide od jednih do drugih, sluša, učestvuje u
razgovoru, ljuti se i raduje baš kad treba. Kaže šta misli
tobož usputno i slučajno, a uistinu navodi razgovor na
Zekerijinu vodenicu. Ne prilazi Sirijcima, Avganistancima
niti Marokancima. Oni ga ne zanimaju jer su uvek van svih
tokova. Uveče, Amr prenosi šta je čuo i video, ali je pitanje
kod koga će večeras otići i ko će ga saslušati. Said se
osmehuje dok razmišlja o ovome. Pita se da li će Zekerijine
oči i uši i ove večeri ostati budne kao i obično. Da li će on ili
njegovi zamenici imati vremena da slušaju? Možda upravo
razbija glavu razmišljajući o tome šta bi trebalo da radi sad,
pošto mu više nema dobročinitelja, Alija ibn abi Džuda. Ali je
taj koji ga je postavio za glavnog uhodu u sultanatu i
imenovao ga sebi za zamenika. Kod koga li će večeras otići
Amr ibn Adevi? Said se grize za donju usnu. Na koje li će
muke biti bačen Amr kad dođe sudnji dan? Nije neverovatno
ni da je nekome glava odletela zbog jedne njegove reči.
Možda je čitavu porodicu oterao u smrt jednim papirićem, ili
ubio nadu u srcu ostarelog oca koji je čekao da se vrati sin,
duhovnik, da povede vernike u selu. Ah, kako bi Said voleo
da sad ode do njega, ščepa ga za gušu i prodre do
najskrivenijih dubina njegove duše pogledom oštrim kao nož
zariven između plećki. Dvorište džamije je sad mirno. Said je
oprezan i pažljivo bira reči. Samo tri studenta ga dele od
Amrove postelje i vrećice za hranu. Kad bi se samo okrenuo
na drugu stranu u snu ili izašao da se umije pred zorom,
sigurno bi ga video. Možda njegov učitelj greši, ali, sačuvaj
Bože, on ni o kome ne misli zlo.
27. Polako se okreće. Oseća se miris stare asure. Trg ispred
džamije pun je prolaznika, magarci su vezani uz obližnji zid.
Glas telala neumorno ponavlja vest o tome da je uhapšen
krvnik, zlotvor i tlačitelj Ali ibn abi Džud i da mu je sve
zaplenjeno: imetak, novac, harem, robinje.
Drže ga u tamnici Džub u Citadeli, dok se ne sprovede
istraga. Neka žena baca dirhem telalu kao nagradu za te
dobre vesti. Saida preplavljuje radost, lagano, poput vode što
nadire u uske pukotine. Vidi Semah. Eh, kad bi sada samo
bila tu, da s njim posmatra ljude. Može da čuje njene
korake. Ne zna ko ide, ali kad sedi tamo, kod šejha Rejhana,
ubeđen je da su to baš njeni koraci. Radost ljudi ispunjava
ga toplinom. Kad bi samo mogao sebi to da priušti, dao bi
telalu dirhem. Gorčina koja mu se bila nakupila u ustima,
sada je polako nestajala.
Iz kvarta Batinije pojavili su se dečaci koji rade u radnji
glavnog bojadžije Hidra. Obojili su lica u crveno i zeleno i
stali da igraju i pevaju:
Zavidljivca tuga je golema,
Alija ibn abi Džuda više nema. ..
28. Uzvišeni ukaz
U ime Boga, Milostivog, Samilosnog,
„Neka među vama bude onih što na dobro pozivaju, što
traže da se čini što valja, a odvraćaju od zla.
Pomažite se međusobno u dobročinstvu i čestitosti, a ne u
sagrešenju i nepravdi.“
A sad:
Slava neka je Bogu što nam ukaza ko je međ nama vrli
časnik a ko okoreli beščasnik, kako bi podanici mogli da
odahnu, a u zemlji se očuvala bezbednost i poredak. Pošto
pravdi privedosmo zlikovca Alija ibn abi Džuda i kaznismo
ga prema božjem zakonu, popunili smo njegova nameštenja.
Budući danas sve posmatra Svemoćni, a kako bismo bili još
pravičniji, rešismo da raspodelimo ove položaje ljudima od
znanja i umenja, jer bili bi preteško breme za samo jedan
par ruku. Počesmo od muhtesiba jer se neposredno tiče
života i primanja ljudi, te ne sme biti upražnjeno.
Pošto uvidesmo okolnosti u kojima ljudi žive i spoznasmo
kakva osoba treba da dođe na ovo mesto kako bi njihov život
učinila lakšim i poštedela ih muka,
Pošto pročitasmo šta vele anali minulih vremena i
izvukosmo pouke iz njih,
Pošto prodresmo u najveće dubine istine,
Pošto razmišljasmo dugo i podrobno,
Odlučismo da:
Barakat ibn Musa bude muhtesib grada Kaira, jer se,
putem gorenavedenih radnji, uverismo da ga krase valjanost
i poštenje, ispravnost i odlučnost, snaga i strogost, autoritet i
nepristrasnost prema običnom svetu ili onima na položaju,
bogobojaznost i pravičnost, bilo da je reč o bogatim ili
siromašnima. Zbog svega ovoga podarismo mu nadimak
Zejni, „lepi“, da se od sad pa doveka povezuje s njegovim
29. imenom.
Poverismo mu da proverava merice i vage, s tim što ga
upozorismo na prevare u vezi s hranom i pićem, kao i da
treba odrediti cene. Zadužismo ga i da se raspituje, da
prikuplja obaveštenja, i sazna sve o čemu ljudi govore, na
svakoj ulici i sokaku, u svakoj kući, na svakoj tržnici, tako
da niko za to ne zna. Dadosmo mu da imenuje sebi
zamenike koji će se baviti pitanjima muslimana, pod
uslovom da izabrani budu pošteni, odani i od poverenja.
Stavismo mu u nadležnost da spreči travare da prodaju
čudne lekove, da ne dozvoli nikom da ljudima na prevaru
uzima imovinu, da čini što valja, da iskoreni loše i da stane
na put razvratu. Pouzdasmo se u njega da vodi računa o
ubogim učenjacima, plesačicama i pevačicama, pod uslovom
da njegovi zamenici koji će se time baviti budu vrli i čestiti
ljudi, bez trunke pohlepe il’ zlobe u sebi. Dadosmo mu u
amanet da svakom svojom reči i delom obraduje Svevišnjeg i
ugodi Mu, da mu na službu ne utiče tuđa mržnja,
nezadovoijstvo niti zadovoljstvo. Posavetovasmo ga da uvek
usrdno sledi Prorokovu sunu4 kad krati brkove, uklanja
malje ispod pazuha, brije stidne malje, seče nokte, da mu
odelo uvek bude čisto, a telo namirisano mošusom.
Ovako odlučismo i zapovedismo. Neka je Mir s najčasnijim
Božjim stvorom, najvećim od svih proroka, Muhamedom ibn
Abdulahom, Bog ga blagoslovio i spasio!
Citadela na Mukatamu,
osmog dana meseca ševala
30. Zekerija ibn Radi
Zar se njemu ikad i igde desilo da ne shvati šta se
dešava? Da li je ikad postojalo išta što je moglo da ga spreči
da pronikne događaje, ma koliko mali ili veliki bili? Ali,
upravo u ovom trenutku pokušava da razume zašto. To što
se zbiva je neshvatljivo.
Početkom večeri, sišao je do male tamnice ukopane
duboko ispod kuće, a ispred njega je išao dželat i lučonoša
Mabruk. Do tamnice su odlazili izuzetno retko i Zekerija je
tek nekoliko puta koračao uskim i mračnim prolazom što je
vodio do malih otvora u vlažnoj, lepljivoj zemlji. Otvori su bili
do te mere uski da je jedva bilo mesta za čoveka, a
zatvorenik je morao da se pogne da glavom ne bi udarao o
neravnu tavanicu. Zatočenik nije mogao da se osvrne,
okrene, sedne niti legne, jer je prostor bio previše uzan, kao i
zbog vode koju je gluvonemi Mabruk prosipao nekoliko puta
dnevno, kako bi uvek imala isti nivo na natopljenom,
lepljivom tlu. Zekerija nije susretao svoje kažnjenike ovde
nego je ostajao na drugoj strani kuće, a Mabruk bi došao,
skinuo lance traženom zatvoreniku, stavio mu povez preko
očiju i kratkim kopljem ga podbadao u rebra primoravajući
ga da korača. Na kraju bi se zaustavio ispred Zekerije. Sve se
odvijalo u potpunoj, mrtvoj tišini, što je stvaralo samo još
veći strah kod zatočenika koji tako nije imao pojma odakle će
pasti udarac. Pošto bi kraće ili duže pričekao, Zekerija bi
iznenada pružio ruku i dotakao ga po ramenu. Najčešće je to
činio nežno, ovlaš i polako.
Mnogi zatočenici nisu mogli da podnesu to iznenađenje,
mek i nežan dodir poput dodira zmije, pa bi pali u nesvest.
Tada je dolazilo na red skidanje poveza sa očiju i obično bi se
pojavio bled osmejak, poput vatre koja se gasi. Posle izvesnog
vremena usledili bi bolni krici i jauci. Zaškripao bi tada
31. čekrk na bunaru podižući vodu iz dubine. Zekerija bi,
ponekad, naredio da se udari u doboš, posebno u gluvo doba
noći, kad se ne čuje ni šušanj. Samo je mali, veoma mali broj
onih najbližih Zekeriji znao šta se krije iza lupe dobošara u
daljini, podno brda Mukatam.
Ove noći, Zekerija je sam otišao do mračne i vlažne
tamnice. Pre sumraka naložio je Mabruku da isprazni sve
ćelije i odvede sve zatočenike. Niko nije znao da su oni tu,
nijedan nije tu završio na osnovu naloga za hapšenje.
Zekerija ne zna šta donose naredni sati. Nikada se nije
uljuljkivao osećajem sigurnosti, ma koliko okolnosti bile
stabilne. Tamo gde su svi videli čvrsto utemeljenu
bezbednost i njeno duboko usađeno korenje u nutrini
vremena, Zekerija bi bez greške otkrio najmanje pukotine i
najbeznačajnije mogućnosti. Ko zna... Možda je neki emir
pisao sultanu o ovim zatočenicima ovde, među kojima je
mnoge i sam Zekerija zaboravio pošto su bili tu odavno
dovedeni. Možda će Gurijevi mameluci, bilo da su tek
dovedeni, ili već iskusni veterani, doći, preskočiti zidine,
proći kroz vrata, hodnike i zaklone, ščepati ga i poniziti ga.
Onda će tražiti tamnice. Tražiće Šabana. Da, upravo Šabana.
Nestao je pre nekoliko meseci i niko nije znao šta se desilo s
njim. Omiljeni sultanov dečak, njegov stalni pratilac i kad je
bio sam i na sedeljkama, uvek mu je sedeo s desne strane,
na mestu gde bi trebalo da bude emir-duvedar, emir-oružar,
ahur-emir, zadužen za konjušnicu, ili pak najugledniji emiri
od mača ili pera. Šaban je bio lep kao tek rođeni, srebrnasti
mladi mesec. Usne mu behu poput dva rubina, oči kao u
mačke. Iz usta mu se sirio miomiris poput mošusa, obrazi
mu behu mekši od svile, a ruke nežnije od testa.
Nije imao više od dvadeset leta kada je Zekerija rešio da
ga otme. Niko mu to nije naredio, nije ga nagovorio emir niti
ga je vezir prisilio. Ama baš niko. Sam je rešio da pronikne u
vezu između Šabana i Gurija, da sazna odgovor na to pitanje
32. koje ga je zbunjivalo, držalo ga budnim noću i bolo mu oči.
Voli li sultan dečake? Uzbuđuju li ga više nego žene? Tako
nešto nikad ne bi promaklo Zekeriji, i baš je zato morao da
sazna istinu, naročito što su posredni dokazi potvrđivali
njegove sumnje. Otkako je preuzeo presto, nijedanput nije
čuo da je sultan razdevičio koju devojku ili da je kupio još
neku za svoj harem, izuzev deset robinjica koje mu je pre
nekoliko meseci podario mletački vladar kada je poslao svog
veleposlanika u Kairo. Zekerija ih sve poznaje, zna imena
svih tih žena i kako izgledaju, kao što je doznao od svojih
izvora da ih sultan nije ni taknuo, te da noći provode
prevrćući se od neutažene strasti po postelji. Da je kojim
slučajem ulaz bio dopušten i nekim drugim muškarcima
pored evnuha, počinile bi nešto što bi mnogi naraštaji
naširoko i nadugačko prepričavali. Guri se, takođe, oženio
samo dvema ženama. Dakle, postoji li veza između sultana i
ovog momka? Na to pitanje može da odgovori jedino Šaban.
Čitava tri meseca Mabruk ga je uhodio i pratio kad odlazi u
Citadelu i kad se iz nje vraća, sve dok nije do tančina
proučio šta je sve obično radio i kuda je odlazio. Znao je
svaku krivinu na putu kojim bi Šaban išao, koliko je bilo
kuća na određenom potezu, kao i gde je usput sve bilo
pustopoljina. U određenom trenutku, u mračnoj noći, bez
meseca i zvezda, grupa maskiranih muškaraca čekala je u
zasedi sa obe strane peščanog puteljka koji vodi do početka
puta za Citadelu. Iste te noći, doveli su ga u Zekerijino
sedište. Zekerija je dugo posmatrao njegove usne. Divio se
njegovom izgledu, njegovoj tananosti i stasu. Dotakao je
njegovu nežnu kožu i dugu kosu. Iznenadila ga je belina
njegovih zuba, prijatan dah i nežni jezik. Kako je moguće da
se ovakvo stvorenje rodilo kao muškarac? Skinuo je mladiću
odeću, deo po deo, dok je bio još u nesvesti. Zekerija je
raspustio svoje ljude. Potom se odjednom sagnuo i poljubio
ga, pomislivši u sebi da bi poljubac bio lepši da je svestan.
33. Ujutro, Zekerija je video njegovo lepo lice, poput ruže
umivene rosom. Osetio je neku neobičnu tugu, dok je mladić
bio miran i samouveren. Počeo je da razgovara s njim ne
rekavši neposredno šta hoće, ne otkrivajući svoj cilj. Slušao
je o predelima koje je Šaban video, pitajući se potom kako je
moguće da nema ni dvadeset godina. Šaban je video Kinu,
bio je u Persiji i plesao je na brdima Anadolije. Poznavao je
jezik Franaka, tečno govorio narečja Berbera, stanovnika
planinskih predela arapskog zapada. Kako li je sve to
naučio? Kad li je sve to uspeo za tako kratak vek? Zekerija je
imao osećaj da sedi s nekom starinom koji je iskusio ovaj
svet i spoznao suštinu njegovih tajni. Ta prekrasna usta
recitovala su najslađu i najtananiju poeziju, izgovarala su
najveće mudrosti i pouke. Kada li je čuo sve to? Kako to da
ne pita šta hoće od njega? U mnogim trenucima Zekerija je
bio ubeđen da dečak ima i druga imena, da je Šaban tek
jedno od njih.
Prošlo je tri meseca a Zekerija je bio gotovo smetnuo s
uma osnovni razlog, skoro da je zaboravio da treba da sazna
prirodu veze između sultana i Šabana. U početku je kružio i
okolišio, ali je Šaban poricao. U toku razgovora, Zekerija bi
tobož usputno postavio to pitanje, ali se mladić pravio da
ništa nije čuo. Zekerijino strpljenje je isticalo poput zrnaca
peska koja su mu klizila niz prste. Jedne noći mu je
prekipelo. Sišao je u podrum, vezao mladića, skinuo ga i
poljubio pravo u usta. Video je kako je to lepo lice prebledelo.
Osetio je nežni, glatki vrat. Šaban je zaječao i ugrizao
Zekeriju za mku. Zekerija ga je tad bacio na zemlju i uprljao
to devičansko tlo. Prošao je kroz nepoznate klance u koje
nijedan čovek nije kročio, stajao je nad usekom koji nijedan
muškarac nije video. Otišao je ne pogledavši mladića u oči.
Zekerija se snuždio i pritiskala ga je neka teskoba. Zašto?
Nije znao. Jedino je bio svestan da sigurno nije zbog toga što
nije saznao prirodu veze između sultana i mladića. Tri dana
34. kasnije, sišao je u podrum i dočekalo ga je izmenjeno,
otvrdlo lice, koje kao da je ostarelo nekoliko decenija. Isprva
je pomislio da je mladić zamenjen. Gde je iščezlo ono lepo
lice, gde se izgubila ona nežna mladost? Pozvao ga je, ali
Šaban nije odgovarao. Nije pustio ni glasa. Cvet mladosti je
nestao, stabljika ruže se polomila. Mladić je zaboravio zemlje
koje je posetio, sela koja je video, belinu snega koju je
rečima tako lepo dočarao. Zekerija je bio potpuno zbunjen i
u žurbi je izašao iz podruma. Krišom je svraćao još nekoliko
puta, svaki put bivajući prestrašen prizorom koji bi ga
dočekao. Mladić je kopnio, stajao na ivici smrti. Kada bi imao
vremena, još samo malo vremena, možda bi uspeo da otkrije
šta se dogodilo, da otkrije kada je sve to počelo, a možda bi
otkrio šta je to između sultana i ovog mladića.
Ipak, noćas Zekerija tuguje i razjeda ga bol. Nažalost,
odlučio je da dokrajči Šabana, da ga živog sahrani. Lično je
to nadgledao. Mabruk je sve sam obavio, a tupi udarci
njegove motike još odzvanjaju u Zekerijinim ušima. Noć,
čudnovatost svega toga i odlazak mladića, sve je to učinilo da
mu čitavo postojanje deluje mračno, tužno i zastrašujuće.
Ipak, njegovo naređenje je moralo da se izvrši. Možda bi
došli, oteli Šabana živog, odveli ga kod sultana i rekli mu:
„Gospodaru, našli smo tvog dragog dečaka kod Zekerije ibn
Radija, vrhovnog sultanskog uhode i zamenika Alija ibn abi
Džuda. Zekerija te je izdao, gospodaru, oteo ti je što ti je
najdraže. Zlostavljao je tebi najbližeg, potpuno ga i zanavek
promenio. To je učinio tvoj glavni uhoda, isti onaj po kojeg si
jedanput poslao i skoro mu pokazavši svoju slabost,
slomljenog srca ga molio da pošalje svoje ljude, svoje oči, u
potragu za Šabanom, tvojom ljubavi, tvojim miljenikom. Isti
onaj Zekerija što je...“
Tako nešto značilo bi potpunu propast, neumitno
uništenje. Ne bi ga raspolutili, ne bi bio nabijen na kolac.
Vešanje bi u tom slučaju bilo blagodet kojoj ne bi smeo da se
35. nada, a davljenje tek pusti sanak. Smrt trovanjem bila bi
kao iz raja, u koji takvi kao što je on ne mogu ni da privire.
Sultan bi naredio da ga peku na tihoj vatri. Već je ranije
pekao trojicu na ražnju, samo zato što se govorkalo da su
nekoliko puta viđeni u mladićevom društvu. Nije ni sačekao
da sazna ko su i odakle su, kakve veze imaju sa Šabanom.
Zekerija, takođe, ne zna, mladić mu ništa nije rekao o njima,
ili zašto su se sastajali. Dakle, ako noćas, sutra ili prekosutra
sve dobro prođe, poslaće svoje najveštije i najiskusnije
špijune da saznaju sve o toj trojici i mladiću. Ko zna, možda
sazna više o njemu mrtvom, nego dok je bio živ. Možda će
istraga otkriti nešto što nikom nije ni prošlo kroz glavu. Gde
ima dima ima i vatre. Odista, ne bi bilo pametno ostaviti
Šabana u životu, a bogme, ni ostale zatvorenike. Ko god
ostane ovde, bio ubogog porekla, kopile ili čak potpuno
nepoznat, sitni prevarant ili lopov, u istom trenutku bi dobio
na značaju. I velmože i raja, svi bi uputili najstrašnije
optužbe na njegov račun, govorili o njemu sve najgore:
Zekerija u tamnicu baca božja stvorenja! Zekerija drži zatvor
u podrumu svoje kuće! Koliko li je samo ljudi pobio? Kako
sve nije mučio te ljude? Tad bi svi koji ga mrze – emiri,
običan svet, dobrostojeći, šejhovi sufijskih redova, studenti i
oni koji poučavaju na Azharu – pomislili da su svi ti što sede
po zatvorima i svi koje je Zekerija pohapsio jadničci,
nevinašcad, da nisu počinili nikakvo zlo, učestvovali u
ujdurmama, krali niti psovali emire ili velmože na ulici.
Sišao je da sam pregleda zatvor. Od Mabruka je uzeo
baklju i sad pomno zagleda otvore u tamnici. Smrad truleži
mu se dizao do nozdrva, buđ se lepila. Ali, mora da izdrži.
Bio je zadovoljan svojom odlukom. Neka ove ćelije ostanu
nekoliko noći bez bolnih uzdaha i stenjanja. Neće biti više
onog hroptanja dok sužnji pitaju jedni druge za imena, iz
kog su sela i kraja i zbog čega su se tu obreli. Kada je video
zatvorenike, Zekerija se začudio jer su se pred njim našla i
36. neka lica koja su mu iščilela iz pamćenja, osetivši kao da su
oni tu dovedeni bez njegovog znanja. Posle toliko godina i
mora briga koje su ga u međuvremenu mučile jednostavno je
zaboravio na njih. Zekerija je sada zadovoljan. Izaći će na
sveži povetarac što dolazi s vrha Mukatama. Sada može da
bude nasamo sa sobom. Mabruk u potpunosti razume šta
hoće njegov gospodar, te odlazi i nestaje u mraku. Zekerija
opipava držak svog kratkog bodeža čije je sečivo premazano
otrovom. Sigurnim korakom prelazi široko dvorište. Njegov
ogrtač šušti. Čuje se prigušen smeh, nežan poput niti svile ili
čaure leptira. Dolazi odozgo. Neke od žena ćaskaju u
haremluku. Neće provesti noć ni sa jednom od njih, niti će
videti svog sina, Jasina.
Zekerija gurne tajna vrata u zidu, ulazi i ponovo ih
zatvara za sobom. Penje se uskim stepenicama što vode do
najviših spratova zgrade njegovog ureda, divana, koji se
nalazio tik do kuće. Neko s dobrim vidom, iz daljine je mogao
da vidi slabašnu svetlost što se probijala kroz mašrabiju. Ali,
koliko god ta osoba bila promućurna ili snalažljiva, nikada
ne bi mogla ni da nasluti šta se krije na najvišem spratu.
Zekerija je tu dolazio jedino u trenucima najveće
uznemirenosti, kada se sve uzdrma i dođe do naglih
promena od kojih se i vreme zatrese, kada se sve urušava i
rastače. Pre nego što je počeo da radi, seo je zavaljen u
mekano jastuče koje mu je štitilo leđa od hladnog, crveno-
crnog mermernog zida. Zatvara oči. Sta znači sve ovo što se
dogodilo? Sada je zbunjen mnogo više nego u trenutku kad
je do njega doprla vest. Oko njega su se pružali dugi zidovi
uz koje su se nizale drvene kutije s pregracima i otvorima. U
svakom od njih nalazio se izvestan broj svezaka različitih
boja i veličina. Ovde je sabran čitav Egipat. Zekerija uvek
kaže svojim najbližim saradnicima: „Kad god poželim da
otputujem u neko mesto u Egiptu, ne napuštam kuću nego
dolazim ovamo.“ Svaka varoš ima svoj odeljak, svako selo,
37. zaseok, imanje ili njiva, bilo u Gornjem ili Donjem Egiptu.
Svaki tefter sadrži opis mesta, po čemu je poznato, ko su
najznačajniji njegovi žitelji i sve što se o njima zna. Odeljak
za Kairo obuhvata i svaku uličicu, puteljak i džamiju,
muškarce, žene, decu, starce, robinje, kupleraje, policajce,
stražare, učenjake, hamame, tržnice, hanove, udruženja,
pevačice, mehane, imena Turaka koji tu žive, dolaze ili
odlaze, imena Franaka na proputovanju i onih koji su s
njima bili u kontaktu, imena Egipćana koji su ih posećivali.
Sve značajno i beznačajno nalazilo se ovde. Imao je i sveske
o emirima, velmožama i viđenim ljudima, gde je bilo
zapisano sve što ih se ticalo: njihove naravi i navike, šta vole
a šta ne, njihove radosti i tuge, sve je to bilo ovde.
Zekerija se hvalio: „Ovaj odsek u uredu sultanov je ponos
i dika, najsjajniji dragulj na čelenki Egipatskog sultanata;
nešto što nikada nijedan egipatski ili strani uhoda u istoriji
nije uspeo da sastavi. Uz volju Sveznajućeg i Svevidećeg,
doći će dan kada će svaki čovek imati svoj poseban odeljak,
gde će biti sve, od prvog plača na rođenju do njegovog
samrtnog ropca.“
Zekerija sada traži nešto po tim registrima. Evo je, baš ono
šta mu treba, crvena sveska u platnenom povezu. U njoj su
popisani državni zvaničnici, ljudi na raznim položajima i
članovi manjih udruženja. Na kraju je dodatak s imenima
onih za koje se pretpostavlja da bi jednog dana mogli da
zauzmu neki viši položaj. Ne seća se šta je pisalo o Barakatu
ibn Musi. Šihab Halebi, upravnik ovog ureda, dodao je
njegovo ime na tu listu pre otprilike dve godine. Zekerija
ranije nije tražio njegovu stranicu da je pogleda i ne zna da li
je Šihab Halebi dopisao ikakve nove podatke o njemu. Kasno
je. Noć je na samom izmaku. Da nije u pitanju nešto toliko
tajno, poslao bi Šihabu Halebiju pisamce da prikupi sve
moguće informacije o Zejniju Barakatu. Ali, da bi glasnik
stigao do njega, trebalo je da prođe kroz zamandaljene
38. kvartove i zatvorene ulice, da izbegne stražare i same
Zekerijine špijune. Ako bi sada poslao po Šihaba Halebija, to
bi možda delovalo sumnjivo. Neka, nema veze. Ne mora da
dođe.
Zekerija je bio loše volje. Ta vest ga je zatekla
nespremnog. Nije ostavio sve svoje ljude u uredu, a još nije
sproveo u delo ono što je pre izvesnog vremena predložio u
vezi s lakšim vidovima komunikacije između njega i njegovih
zamenika, pomoćnika i ljudi. Mora time da se pozabavi i da
to primeni koliko sutra. Da se nije svojski potrudio da sazna
gde se šta nalazi u uredu, kako su uređene sveske, izveštaji i
papiri, sada bi bio izgubljen. Nije dozvoljavao nijednom od
svojih zamenika da zadrži nešto za sebe, ma koliko to sitno i
beznačajno bilo. Morao je da zna sve okolnosti u kojima se
posao vrši, sve metode i poteškoće, kako ga niko od njegovih
ljudi ne bi izigrao. Ipak, kako bi mu sad dobro došlo da je
Šihab Halebi tu. Šihab nije gubio vreme da išta traži nego je
imao čudesno pamćenje. Znao je podatke o hiljadama ljudi i
sve s njima u vezi. Nikada i ništa ne bi zaboravio, čak ni
posle više godina. Pamtio je predate dokumente i izveštaje,
koji podaci su dodati, a koji redovi dopisani i koje godine.
Zekerija sada lista svesku držeći u drugoj ruci šarenu
vrpcu koja obeležava stranice. Slovo A mu ne znači ništa,
nevažno je. Možda su neki od tih ljudi i umrli, druge
verovatno treba prebaciti u sveske drugačijeg staleža jer im
se imovinsko stanje promenilo ili se uzdrmalo. Na primer,
ovaj, Ahmed ibn Omar, domar džamije Sidi Suvejdana,
postao je imam u toj džamiji, sad izučava hadis5 i Kuran,
predvodi vernike u molitvi. Oženio se jednom Abisinkom.
O njemu se i govori da baš voli Abisinke. Uprkos svemu
ovom, njegovo ime se i dalje nalazi u odeljku za stalež
posluge, kao i ceo njegov harem. Jedna od njegovih žena je
seljanka iz Osima i ona je majka njegove dece. Jedan sin mu
je student na Azharu. Ne! Šihab Halebi mora da bude
39. obavešten o ovome. Možda bi se neko zapitao zbog čega je to
važno. Nikako! Taman posla, sve je bitno, sve mora da se
zabeleži i evidentira, ko zna šta kasnije iz toga može da
proistekne. Evo ga, slovo B, i baš „Barakat“, Barakat ibn
Musa. Na vrhu stranice u gornjem levom uglu stoji samo
jedna reč, samo sedam slova. Crno mastilo, čitak rukopis.
Barakat
Ko ne zna, pomislio bi da na ovoj stranici piše jedino ta
reč, samo to ime. A šta može da znači usamljena reč na
praznom listu bele hartije koja blešti pod svetlošću sveća
okačenih po zidovima prekrivenim drvetom, mermerom i
policama prepunim svezaka? Zekerija briše stranicu malim
providnim predmetom čiji je sastav poznat tek nekolicini.
Postepeno, pomaljaju se obrisi slova, pojavljuju se reči kao
da ih piše neka nevidljiva ruka. Zekerija tim predmetom
prelazi preko papira više puta, da bi na kraju ljutito puhnuo.
Sta, samo četiri reda?! Četiri tričava reda? Priziva Boga u
pomoć, Svemoćnog i Svevišnjeg koji daje nadahnuće
ljudskom rodu, otkriva sve tajne i zna i ono što je nepoznato.
Zašto je ovaj čovek samo izvor zbunjenosti i nedoumica?
Šihab Halebi je o njemu zapisao samo četiri reda:
Barakat ibn Musa,
poznaje zvezdočatstvo,
ime majke:
Anka.
Zekerija zatvara svesku. Ljudi niskog porekla, bundžije
među studentima Azhara, kurtizane, prodavci prženog sira
ili sambusek-pitica, o svakom od njih je napisano makar
pola stranice, dok su o ovoj osobi zapisana četiri bedna reda.
Zekerija zatvara oči. Noć je potpuno tiha, ne otkriva nikakve
tajne, ne donosi nikakve vesti. Zekerija zna da su ljudi sada
budni, šapuću, govore šta misle o novom muhtesibu, šta
očekuju od njega. Oh, kada će doći taj dan da špijun može
da sazna šta se govorilo u hiljadama kilometara udaljenom
40. selu? Sve je to u Božjim rukama. Da Zekerija nije znao da je
istina to što su mu preneli posle zalaska sunca, sada ne bi
verovao. Nekoliko izvora, nekoliko špijuna koji se međusobno
nisu poznavali, svi su mu preneli kako je Barakat ibn Musa
radio na tome da dobije nameštenje muhtesiba grada Kaira:
svakodnevno je odlazio kod emira Kanibaja, peo se gore,
ostajao neko vreme, razgovarao s njim, da bi na kraju emiru
tutnuo čitave tri hiljade dinara u noći dvadeset osmog dana
ramazana, posle večernje molitve. Tri hiljade dinara da
Barakat ibn Musa sebi kupi položaj muhtesiba, a koji je
trebalo da pripadne emiru Tugazu. Još čvršće je zgrabio
papir. Ranije te večeri do njega su došle te zbunjujuće vesti
što su ga primorale da izgovori reč koju je mrzeo: Zašto?
Kako je to moguće? Od koje li je gline načinjen taj Barakat?
Je 1’ to možda sišao prerušeni Dežal, Antimesija? Zar je
uspeo da se ušunja na ovaj svet, a da ga Zekerija ne opazi?
Kako? Kako se to dogodilo?! Pošto je obnarodovan uzvišeni
sultanski ukaz u kojem je Barakat ibn Musa pohvaljen i
doživotno nagrađen nadimkom Zejni, pošto je platio tri
hiljade dinara da kupi nameštenje muhtesiba a telal celog
dana išao naokolo i ponavljao vest o naimenovanju, posle
svega ovog, Barakat je izašao iz kuće u naselju Birket Ratli i
kretao se sporednim ulicama bez tarabuka da ga najave, bez
bubnjeva ili buke – takav je bio njegov prvi izlazak! Otišao je
u Citadelu skrivajući se, prostro se ispred svih emira i
zaplakao, lio prave pravcate suze i ponavljao nešto što i sad
Zekeriju nagoni da šeta gore-dole. Ne ide mu se da vidi sina
jedinca, niti kod neke od svojih žena, jer mu je ova noć
preteška. Nije ga briga što će Ali ibn abi Džud biti pogubljen.
Ma, sad ne mari ni da li će sultan Guri ostati ili biti zbačen,
a na njegovo mesto biti postavljen neko iz društvene kaljuge.
Jedino što ga u ovom trenutku zanima jeste da objasni šta se
dogodilo sa Zejnijem Barakatom lbn Musom u Citadeli. I to
pred kim?! Pred čitavom državom! Od toga bi se svako
41. zgranuo. Osećao je da mu je noga utrnula, kao da mu se
kolona mrava kreće ispod kože. Savija ruke iza leđa. Možda
nije dao mito od tri hiljade. Ne, to je nemoguće. Zekerija je
potpuno sam. Snažno odmahuje glavom. Ne, ne i ne. On
veruje svojim žbirima koji motre na emira Kanibaja. Sasvim
pouzdano zna da je hiljadu dinara ušlo u Kanibajevu riznicu
istog tog dana kad je primio mito od Zejnija Barakata. Nije
primio nijednu drugu uplatu tog dana. A ostatak od dve
hiljade dinara je završio u Citadeli. Samo kad bi se noćas
sultan odlučio. Zekerija bi tad odahnuo. Sultan je, međutim,
naložio Zejniju da ne odlazi nego da sačeka njegovu odluku.
Zekerija uzima svesku i ponovo otvara onu stranicu.
Barakat
Od noćas, Zekerija preuzima u svoje ruke slučaj Barakata
ibn Muse. Neka Sihab Halebi doda šta god želi na ova svoja
četiri jadna reda koja ne mogu da utaže žeđ. Zekerija se
naginje ka jednom ormariću odakle uzima zelenu, svilom
uvezanu svesku. Noć koja ga okružuje je gluva, nema i slepa.
Iz džepa vadi zamotane papire koji su mu stigli iz Citadele.
Tu je opisano sve što se događalo u dvorani Beisarija:
Barakat ibn Musa je celivao mermerni pod i ukvasio ga
suzama. Tako nešto se nije dogodilo nijednom sultanu. Od
sad će sam da čita i zapisuje sve što se makar izdaleka tiče
ovog Zejnija. Sam će da motri na njega kad god mu se ukaže
prilika. Iz malog udubljenja prekrivenog zavesicom uzima
glineno čanče i umače fino zašiljeno drveno pero u obojenu
posudu:
Prva strana:
Deseti ševal 912. godine po hidžri
Pred očima emira i u prisustvu mnoštva ljudi, savladan
emocijama, Zejni Barakat je zamolio svog gospodara da ga
razreši nameštenja muhtesiba. Drhtavim glasom je rekao:
42. „Inspektorat, gospodaru, jeste dužnost koja vršiocu poverava
poslove podanika. Sačuvaj Bože ako sam ja za to sposoban.
Ja sam ubogi sluga koji ne može da podnese pomisao da je
odgovoran za drugo ljudsko biće. Sve što priželjkujem jeste
da provedem život u miru i spokojno, daleko od vlasti i
vladara. Jedino želim da mirno spavam noću, da me ne
muče tuđe kletve ili gnev nekoga kome je naneta nepravda,
a da nisam primetio niti tražio zadovoljenje od onoga ko mu
je tu nepravdu i naneo.“
43. Kom Džarih
Iako je kuća bila puna ljudi, nijedan glasan zvuk nije
remetio njenu tišinu. Na starom dušeku pokrivenom starim
prekrivačem čije su boje još jarke, sedeo je učitelj šejh Abu
Saud. Dugo je slušao šta su govorili. Poznaje ih sve – neki su
kod njega učili Kuran još dok je provodio vreme pored
mermernog stuba u džamiji Sidi Suvejdana ili Sidi Ismaila
Imbabija. Tu je davao časove principa versko-pravne nauke,
tumačio tekstove, objašnjavao hadise i kuranske ajete,
govorio o istoriji. Evo ih sada, u poznom životnom dobu, u
godinama kada čovek postane svestan da mu je ostalo manje
nego što je dotad proživeo. Ovde su se okupile najstarije
esnafske vođe kao i najviše po položaju – kovači, mesari,
kamenoresci, zidari, pesnici, kao i upravnici stambenih
četvrti, plemići i obični ljudi. Said donosi veliku tepsiju punu
opranih suvih urmi i spušta je ispred njih. Šejh Radvan,
vođa ćumurdžija i najstariji prisutni nagnuo se i rekao:
„Niko ne može da ga ubedi. Niko sem tebe.“
Te reči ostaju da vise u vazduhu odaje. Prijatan mir lebdi
poput jata vrabaca što leti visoko na nebu. U istim tim
trenucima, uličice su prepune ljudi, ali njihova graja zamire
pred zidovima ove kuće. U vazduhu se oseća miris koji ne
pripada nijednoj poznatoj biljci ili parfemu, nešto poput
mešavine bosiljka, ružine vodice i irisa. Svako se prepustio
svojim mislima. Nebo se smračilo i dobilo gotovo olovnu boju,
zbog čega su svi osetili ganutost i strah. Perlice brojanice
bučno se kotrljaju prateći ritam misli šejha Abu Sauda dok
razmatra sve što je čuo i video na njihovim licima.
„Nismo čuli ni za koga kao što je on. Prihvatamo jedino
njega.“
Pojavio se blag osmeh, poput zrnaca svetlosti koja se
pomaljaju kroz rupice na mašrabiji i blesnu u trenutku, kao
44. munja na oblačnom nebu.
„Da li ste ga upoznali?“
Šejh Kasabi, voda četvrti Zuvejla, dodao je:
„To što je odbio nameštenje njegova je najbolja preporuka,
učitelju.“
Said ne progovara ni reč i pušta goste da govore. Kada je
ranije te večeri kao i obično došao kod šejha, razovarao je s
njim više nego svi ovi ljudi zajedno. Kod šejha je predveče
dolazio jedino Said, pravo sa predavanja na Azharu. Njegovi
učenici dolaze ujutru i tu uče Kuran i hadise. Neki od njih
pometu kuću, drugi ga posluže jogurtom i mekim, vrućim
hlebom. Sve čemu su se nadali bilo je da im šejh uputi neku
reč odobravanja. Said, s druge strane, nije oklevao da pred
svojim učiteljem iskaže nestrpljenje ili jed. Sve ono što inače
ne sme posredno ili neposredno da izjavi na tržnicama ili u
spavaonicama Azhara, on kaže ovde, ma koliko to bilo
slobodno. Učiteljev pogled bi tad prodro ravno do njegove
duše.
Niko od prisutnih nije tačno znao koliko godina ima šejh
Abu Saud. Bore na njegovom licu ukazuju na mnoge
decenije i moguće je da ima preko sto godina. Glas i stas bili
su mu čvrsti poput stabla palme. Mrzeo je samoću. Said je
znao kakvo bi ga ushićenje preplavilo na tutnjavu groma.
Kazao bi da je to zvuk nebesa, glas vaseljene koji razume
jedino Sveznajući i Samilosni. Niko ga zapravo nije video
kako izgleda dok sluša grmljavinu, kad ugleda prve kapi
kiše, prve nebeske suze na početku zime. Said svake godine
čuje grmljavinu u spavaonici, kafedžinici, ili na ulici, i tada
se zapita šta li u tom trenutku radi Semah. Zaustavio bi se
znajući da šejh u tom trenutku sluša, da stoji usred dvorišta
dok mu se oči cakle od radosti koja kao da nije od ovoga
sveta. Duša mu se raduje u nekom drugom svetu, priziva
svece, sa žaljenjem se priseća događaja u Kerbeli i
Huseinove pogibije, tražeći od Boga da se smiluje Prorokovoj
45. lozi koja ne može da propadne niti iščezne. Prve šaptaje kiše
dočekuje otvorenih dlanova i gologlav, bez čalme. Dok se
spušta noć, samouverena i crna, postaje hladnije. Šejh
Bahdžuri, vođa esnafa kamenorezaca naginje se i kaže:
„Nikada se, učitelju, nije dogodilo da neki čovek s čalmom
ili bez nje, bez obzira na rang ili status koji ima, odbije
ponuđeno nameštenje. Otkako su čuli tu vest, svim ljudima,
studentima i zanatlijama, jedno ime ne silazi s usana – Zejni
Barakat.“
„A ko je proširio tu vest, sinko?“
Lice zime je rasejano, njeni pogledi su ledeni. Odista, niko
od prisutnih nema spreman odgovor na to pitanje. Said ne
zna kako je ta vest procurila iz dvorane Beisarija u Citadeli.
Možda je to prenela posluga na dvoru? Ili neki mameluci?
Svi oko šejha su čuli drugačiju verziju te vesti. Obični ljudi u
Husejniji tvrde da se Zejni nije pognuo i spustio glavu pred
sultanom, da nije zadrhtao od straha već da je pred
okupljenim emirima rekao: „Ne prihvatam položaj muhtesiba
jer ne želim da okrećem glavu od nepravde.“ A žitelji
Džudarije, naselja Rum Džuvejnije i Batinije kategorično su
tvrdili da nije ni išao na dvor nego da je sultanu poslao
pismo u kom se ljubazno ali odlučno izvinio i rekao da ne
može da prihvati to nameštenje zbog korupcije i nepravde
prema podanicima, dok su dobrota i pravda postale
nedostižno daleke. To se kosi s njegovom prirodom, protivno
je njegovoj ličnosti. Odgovornost na tom poslu je ogromna, a
niko mu ne bi pomogao nego bi sultan, sva je prilika, od
njega tražio da nametne još novih poreza muslimanima.
Zejni Barakat ibn Musa neće to nikada prihvatiti. U Bulaku i
po hamamima, osobito ženskim, govorilo se da je stao pred
sultana kao pravo muško, kao junak, i blago ga, ali odlučno
bocnuo u prsa, što nikada pre nije bilo, i rekao: „Ti ćeš mi
narediti da budem nepravičan prema podanicima, a ja to
neću poslušati jer se plašim kazne koja može da me stigne.
46. Kako da se sretnem sa Stvoriteljem onog dana kada se budu
svodili svi računi?“
„Istina je, učitelju, da ne znamo kako je ta vest procurila,
ali tako nešto nikad ne može da ostane dugo sakriveno.“
Šejhove oči bile su prava vrela čistote. Ko je onda pogodan
za taj položaj, ako ne on? Ko bi bolje širio pravdu među
ljudima od njega? Bogobojažljiv je, nije licemer niti je ohol.
Kaže šta misli čak i pred samim sultanom, pred
najviđenijim, najmoćnijim i najokrutnijim emirima. Neki
kažu da su ga videli kad je ušao u palatu emira Kanibaja i
da još nije izašao, a da sultan nije došao do konačnog
rešenja. Said sada može da vidi džamiju Azhar i Amra ibn
Adevija kako se šeta među studentima i učenjacima, kako
odlazi u obližnje kafedžinice i radnje sa slatkišima poput
mušebeka i alve, prisluškuje šta ljudi misle i o čemu
razgovaraju. Ah, samo kad bi Said mogao da se približi tom
Zejniju. Nikada ga nije video. Kad god bi pomislio da više
nema odvažnosti na ovom svetu, dani bi ga opovrgli. Šejh
Abu Saud je uvek slušao kad mu prepričava kakve su se sve
užasne stvari dešavale po gradu. Kad bi neko bio obešen i
nepravedno ubijen, seljak bio nabijen na kolac jer je ukrao
jedan krastavac, žena raspolućena jer je proklela razvratnog
mameluka koji joj je oteo kćer devicu, Said bi im zapamtio
imena i istog dana odlazio kod svog učitelja i govorio mu o
žrtvi. Potpuno slomljen pitao se zašto se tako nešto dešava.
Kako čovek može da skonča tako jeftino, da niko ne plati
krvarinu niti da dođe da za njega pita? Osmeh nežan kao
miris nane pojavio bi se na šejhovim tananim usnama i
ponekad bi prošaptao: „Neka milost Božja ublaži udarce
usuda.“
U zenicama šejhovih očiju videli su se tragovi izvanrednih
događaja – putovanje po Gospodnjoj zemlji, dolazak do kraja
sveta, prelazak preko pustinjskih bespuća, uspon na planine
čiji su vrhovi parali nebeski svod, odlazak u siromašna sela
47. po Siriji, hidžaskoj pustari, Nedždu, Hadramautu i rečnim
dolinama Jemena. Said nikad nije video sneg. Ponekad,
veoma retko, u Kairu bi padao grad, tutnjeći kao da padaju
kamenice. Ipak, to nije isto što i sneg na širokim belim
prostranstvima gde se isparenja lede u vazduhu dok
sveprisutna tišina uliva strah i u najdublji kutak duše. Tu su
vreme i prostor neizmerni, nesagledivi, beskonačni,
neopipljivi i neuništivi. Kada je njegov učitelj video morske
talase visoke kao planina, dok je kopno bilo tek davna
uspomena, nedostižni san, u njemu se nakupila neka
čudesna snaga i povikao je u lice beskrajnog i bezgraničnog,
kriknuo toliko glasno da se zatresla i planina Kaf što ceo svet
okružuje, a more se zamrzlo:
„Bog je živ! Bog je živ! Živ je!“
Njegovi prijatelji, a njih je veliki broj, oglašavali su se
istim takvim povikom na mnogim mestima. Šejh se viđao s
njima jednom godišnje, kad dođe u Svetu džamiju. Tada bi
jedni drugima govorili koliko su srećni zbog tog susreta,
prepričavali šta su sve videli, šta su činili da rašire barjak
islama, da očuvaju sećanje na Prorokovu lozu, na Huseinovu
krv, još svežu posle toliko vekova. U Kabi bi oplakali one koji
nisu došli, koji su otišli u večnost koju smrtnik ne može da
spozna. Posle hadžiluka i susreta svako bi krenuo svojim
putem. Telo se ne odmara dve noći zaredom na istom mestu,
a poklik „Bog je živ!“ prelazi vreme i mesto. Pre nekoliko
godina šejh Abu Saud se vratio na svoju rodnu grudu, u
Egipat. Od tada nikud nije išao već se nastanio u četvrti Kom
Džarih gde ga i danju i noću obilaze putujući derviši i vođe
sufijskih redova. Niko ko pokuca na njegova vrata ne ostane
uskraćen za susret sa šejhom, kada može da mu kaže zbog
čega je došao. To nije bilo moguće jedino u vreme molitve.
Ponekad bi čak prekinuo svoju meditaciju ili priče o davnim
vremenima da sasluša nekoga ko je došao s molbom i
posavetovao ga ponekad neposredno, a drugi put u
48. naznakama.
Još jednom, Said je poželeo da može da učestvuje u
razgovoru sa šejhovima. Ako bi noćas kod njega došao lično
Amr ibn Adevi, rekao bi mu sve šta misli, ne bi ga bilo strah
da ga neko prisluškuje ili da će neko pisati izveštaj o njemu.
Ne bi se plašio ni samog Zekerije ibn Radija čije je ime bilo
dovoljno da utera strah u kosti svim ljudima.
Šejh Kasabi je primetio:
„Bogami, učitelju, ako ne imenuju Zejnija, loše nam se
piše.
Voda ćumurdžija je na to primetio:
„Tako mi svega, ja za njega nikad ranije nisam čuo. Ne
poznajem ga, braćo, niti sam ga ikad video.“
Učitelj se nagnuo napred i utom se šejh Kasabi zaustavio:
„A kako ga je sultan izabrao ako nikad nije bio na nekom
važnom položaju i ljudi ga ne poznaju?“
Šejhovo pitanje je izazvalo samo druga pitanja.
„Otkud mi to znamo, učitelju. Možda je odbacio one opake
i razvratne, pa mu je Bog ukazao na Zejnija Barakata.“
„Jedino ti možeš da ga ubediš da postane muhtesib.
Jedino ti, učitelju, Bog te blagoslovio.“
Šejh Abu Saud se nagnuo i prošaptao:
„Neka Bog učini da dopadnemo dobrih ruku, a ne onih
loših.“
49. Sreda, deseti ševal
Kada sam čuo da je Zejni Barakat otišao do Azharske
džamije da se obrati ljudima, zakleo sam se samom sebi da
nikako ne smem propustiti priliku da ga vidim uživo.
Pomislio sam da sam ja jedini koji tako misli, ali kada sam
tamo stigao nisam imao gde da stanem. Gužva je bila kao da
je Sudnji dan. Pitao sam se odakle li su svi ti ljudi došli?
Safadi, travar, trgovac mirisima na tržnici Hamzavi i
čovek koji je pravio najkvalitetnije ulje ljiljana kojem je
izvlačio dušu, spustio je ruku na grudi i rekao:
„Video sam ga!“
Utom su ga svi pogledali, a on je nastavio:
„Gospode, kakva snaga, kakva dobrota! Sve što je rekao
pokazuje da je prava ljudina, a ne neko ko će se klanjati
silniku ili sultanu!“
Mlekadžija Mahmud je upitao:
„Je l’ on nizak, crnomanjast? Čuo sam da je tamnije puti i
da ima veliku bradu.“
„Ma jok, izgleda ko ti i ja.“
Gazda Muršidi je kroz smeh primetio:
„Ne daj bože! Hoćeš da kažeš da izgleda kao ti, da je tako
ružan?“
Potom se uozbiljio i dodao:
„Video sam ga kako jaše mazgu muhtesiba pa nisam
mogao da procenim da li je nizak ili visok, a nisam ga video
na azharskom minberu.“
Utom se ubacio Amr ibn Adevi, dok su perle njegove
brojanice hitro zveckale:
„Rekao si da se svima dopao, gazda?“
„Jeste, bogami, uvaženi Amre.“
Šegrt gazda Safadija je utom doneo poslužavnik prepun
čaša napitka od rogača. Amr je držao u ruci šolju tečnosti čiji
se miris širio na hladnoći. Gazda Safadi je imao običaj da i
50. zimi pije sokove od limuna, tamarinda, rogača govoreći da je
to dobro za srce i krvne sudove, kao da vraća dobro
raspoloženje. Amr je promrmljao nekoliko molitvi pre nego
što je popio sok. Na tren je zadržao pogled na licima
prisutnih, da bi ga brzo sakrio iza poluspuštenih kapaka. Ne
govori mnogo nego sluša. S takvim ljudima se nije plašio da
može da se izlane i oda. Oni su bez stida govorili šta misle te
nije morao da ubaci neku tobož usputnu rečenicu koja ima
cilj da razgovor usmeri u određenom pravcu. Hladnoća soka
mu se sad širila po udovima. Dan je sporo odmicao. Ljudi
nisu spavali čitave prošle noći, dućani ni na tren nisu bili
zatvoreni a njihovi vlasnici su sedeli ispred njih. Emiri su
pozatvarali svoje kuće i posle večernje molitve udarali su u
tarabuke duže nego obično, tako da se čitav grad tresao. A
vesti su dolazile i vraćale se kao ogroman morski talas koji se
povuče čim dotakne stenje na kopnu: „Zejni je izašao iz
Citadele“, „Zejni upravo ulazi u dvoranu Dehiša u Citadeli“,
„Taman posla, Zejni još nije izašao iz kuće emira Kanibaja“.
U zoru se raščulo da je šejh Abu Saud poslao po Zejnija
Barakata. Jedan mladi azharski student je otišao po njega i
otpratio ga u Kom Džarih, gde je Zejni Barakat ostao nasamo
sa šejhom Abu Saudom. Amr nije mogao da se smiri. Ništa
mu neće promaći, makar bilo beznačajno. Uhvatiće svaki
značajan pogled, svaki čudan smeh, svaku šalu od one bagre
što u ovakvim okolnostima nema pametnija posla nego da
sedi na ulici, smeje se i šegači ispred radnji s mušebekom i
sambusek-piticama. Amr zna da nije sam, da su tu i drugi
žbiri koji prate ljude zajedno s njim, da prate i njega i
podnose izveštaje glavnom kairskom uhodi. Kada mu je
glavni uhoda sam to kazao, bio Je kao na žeravici. Dugo se
pitao ko li su oni i pokušavao da otkrije makar jednog.
Sumnjao je, ali kako nije ništa postigao, rešio je da
odustane. Ipak, ta je pomisao stalno tinjala i vrebala. Ako bi
neko od njih prijavio događaj koji se zbio njemu pred nosem,
51. a o kom nije izvestio, okrivili bi ga, optužili za nemar, da je
naklonjen jednima nauštrb drugih, da njegove dojave nisu
pouzdane. Glavni uhoda bi poslao da ga dovedu i tad bi
urlao na njega: „Nemate pojma šta sve ja moram da
podnosim zbog vašeg nemara! Sultan se ljuti, cele noći ne
spava zbog događaja koji je promakao njegovim ljudima! Zar
vi niste njegove oči i uši?! Ako zatvaraš oči i ako ne slušaš,
kako on može onda da sazna kako su mu podanici? Kako da
bude pravičan prema njima? Previdiš neki mali događaj ili
pomisliš da je nebitan, ali ti u stvari ne znaš do čega sve to
može da dovede. U vreme pokojnog sultana Ešrefa Kajitbaja
protiv njega su se urotili neki emiri. A znaš li kako su to
učinili? Kao da su se plašili sultanovih ’očiju’, jer je glavni
uhoda sultanata bio toliko temeljan i sposoban da je otkrivao
sve ujdurme uperene protiv sultana. Kako bi drugačije
sultan Kajitbaj toliko dugo bio na prestolu? Trideset godina, i
to sve zato što su njegove uhode bile spretne, budne i
vredne! Stoga su emiri pribegli novoj varci. Jedan od njih bi
izašao van Kaira, tobož da se prošeta, da se nadiše vazduha
kod Birket Ratlija, Bulaka ili među drvećem parka Ezbekije,
dok je u isto, prethodno utanačeno vreme, drugi emir-
zaverenik započinjao šetnju iz suprotnog dela parka.
Ugledali bi se i zagrajali kao da se dugo nisu videli. Tom
prillkom bi vrlo kratko porazgovarali i dogovarali se oko
najvažnijih stvari, a onda bi se rastali. Ko bi o tako nečem
razmišljao, ili u tako nešto posumnjao? Kome bi bilo i na
kraj pameti da se time bavi? Ipak, to nije promaklo Šihabu
Džaferu ibn Abduldževadu, najpametnijem čoveku na
položaju glavnog uhode u istoriji svih vladara i sultana, a
kojeg je prevazišao jedino Šihab Zekerija ibn Radi. Dakle,
pokojni Džafer je shvatio šta se tu muti zahvaljujući jednoj
osamdesetogodišnjoj starici. U stvari, tako je izgledala,
premda nije imala više od četrdeset. Džafer je prvi uveo tu
novinu da u špijunske redove uključi i starice, da ih obuči
52. kako da tobož prose i sede na ulici, pored javnih česmi, blizu
groblja, da ispred kuća traže pomoć i milostinju, sve vreme
zapravo motreći na sve što se dešava. Dakle, ta je špijunka
shvatila šta se pred njom svakog drugog dana zbiva, kako se
dva emira stalno sreću a ovamo jedan drugom dobacuju
kako se odavno nisu videli. Govorilo se, a Gospod, koji
otkriva nepoznato, to najbolje zna, da je ta žena bila slepa i
da je prokljuvila celu stvar isključivo putem sluha. Taj mali
događaj je doveo do razotkrivanja zaverenika. Sihab Džafer
ih je sve pohapsio one noći koja je prethodila njihovom
planiranom napadu na počivšeg Ešrefa Kajitbaja. Čitajte
istoriju, ljudi! Pa vi ste oči pravde! Ma vi ste sama pravda!
Kako možete nešto da previdite?! Kako možete da dozvolite
da vam išta promakne?! Kako?!“
Gazda Safadi je ustao i rekao:
„Slava ti, Gospode, sve je ispalo kako smo priželjkivali.“
Tražeći gde mu je štap, šejh Kasabi na to je dodao:
„Večeras ćemo se u hamamu, uz božju volju, potopiti u vruću
vodu i okupati, kako bismo za susret s novim muhtesibom
bili čisti i čestiti.“
Mlekadžija Mahmud je primetio:
„Ma ti samo hoćeš da se okrepiš i zgreješ.“
Na to su svima brade zadrhtale od smeha. Noć se primiče
sa svojim crnilom i guta odlazeći dan. Oni se opraštaju.
„Možda ću i doći. Baš bi mi prijala topla kupka.“ „Topla
kupka i maser, šejhu Amre, a?!“
Amr se kratko nasmejao. Drhte mu prsti. Samo se jednom
desilo da je morao da odsluša bukvicu koju mu je očitao
glavni kairski uhoda jer mu nije preneo o čemu su
razgovarala tri sirijska doseljenika. Tada je shvatio da se
nalazi pod neprestanom prismotrom. Možda je to jedan °d
ovih ljudi, gazda Safadi, mlekadžija ili sam šejh Kasabi. šta
sad, ne vredi da o tome razmišlja. Šta ima da se pita ko ga
od njih prati? Ne treba time da se zamara. Vrhovni uhoda će
53. ga onda pozvati, pa će ga ispitivati zašto je u tom i tom
trenutku razmatrao ko ga prati. Tja, sve se to neprestano
menja. I sam vrhovni špijun se odnosi prema njemu čas
ovako, čas onako. Kada ga je prvi put pozvao, išao je
gradskim ulicama nošen talasima zadovoljstva. Njegov
budući šef je nahvalio njegovu čestitost, a koliko se samo
azharovaca iskvarilo! Rekao mu je da zna sve o njemu, da je
upoznat s tim da živi samo od azharske stipendije, da iz
njegovog rodnog mesta ne stiže ni prebijena para nego da
mu je potreban novac da ga šalje ostareloj majci. Tog dana,
vrhovni uhoda je izgovorio ime njegove majke, što je Amr
često zaboravljao i nikom nije pominjao. I ne samo to nego
mu je kazao i koliko ima godina, premda ona sama nije
znala kada je došla na ovaj svet. Amr je potpuno
zaprepašćeno slušao dok mu je ovaj govorio o tome kako je
sadašnji muž tuče, čovek za kog se udala posle smrti
Amrovog oca. Sada živi u kolibi od trske koju može da
odnese svaka poplava ili kiša, može da se tamo udavi, da
umre od hladnoće i nemaštine. Amr mesecima nije dobijao
vesti o majci, a vrhovni uhoda mu je obećao da će mu svake
nedelje javljati kako je, da ne brine, da čak može da mu
svakodnevno saopšti i najmanje pojedinosti o tome šta je
radila, ali da ne želi da ga sekira. Ispričao mu je i da zna
koliko je puta recitovao Kuran, da zna da svakog jutra, čak i
po najvećoj hladnoći, odlazi u kuću nekog od uglednih
trgovaca, a da mu taj zauzvrat daje tanjir s parčetom ovčijeg
sira i šačicom pasiranog boba, šolju kozjeg mleka i pola
dirhema.
„Recitovanje Kurana po bogataškim kućama ne priliči
jednom azharskom studentu. Time treba da se bave slepi.
Ja, lično, smatram da to nije za tebe. To mi se ništa ne
dopada i veoma me brine. Veruj mi, Amre, strahovito me jedi
to što ti, student na Azharu, koji ćeš možda jednog dana, ako
Svevišnji bude tako hteo, postati ugledan kadija što će deliti
54. pravdu tim istim ljudima koji ti za doručak šalju kozje mleko
i kuvani bob da ne budeš gladan. Mi ćemo ti ako Svevišnji
dozvoli, pomoći da postaneš kadija, da upravljaš nekim
državnim poslom, da postaneš ličnost s položajem i težinom.
Ali, hajde da se odmah pozabavimo tobom. Zar ti to prija?
Ne, ne mislim da si zadovoljan. Ne, Amre. Gledaj na mene
kao na rođenog brata. Nemoj ništa da mi tajiš. Kaži mi čak i
o svojim najintimnijim nevoljama. Sve mi reci i ja, ja lično
pomoći ću ti da ih rešiš. Veruj mi, molim te, imaj poverenja u
mene.“
Imao je običaj da dugo sedi pored trećeg mermernog stuba
na Azharu, počev od onog najstarijeg, gde je, po pričama
azharovaca ležao talisman koji brani vrapcima, zmijama i
škorpijama da uđu u džamiju. Koliko je samo puta tu u
mislima razgovarao sa ostarelom majkom. Ona se izdržavala
tako što je vadila repu i slatki krompir na poljima Benhe i
okolnih sela, potpaljivala peći, prenosila drva, denula trsku
ili kosila travu. Nije znala za odmor niti ikakvu radost. Pre
izvesnog vremena je saznao da šejh utočišta za slepe treba
da putuje u Benhu, da se spakovao, osedlao mulu i sve
spremio. U to vreme, Amr nije imao ni dirhema. Sejh će otići
u selo gde živi njegova majka. Svi ljudi će za to čuti, njegova
majka će saznati da dolazi čovek iz Kaira, baš sa Azhara. Svi
će saznati da joj sin nije poslao nimalo šećera, ili komad
crnog platna koji bi mogao da joj posluži kao ogrtač čitavu
godinu dana. Majka će možda pomisliti da je mrtav, da su ga
izgazili konji, da je stradao u nekoj epidemiji. Amr čitave
noći nije mogao oka da sklopi. Osećao je da je sateran u
ćošak, kao da ogromna stena veličine brda Mukatam sporo
ali nezadrživo ide na njega. Obilazio je drugove po
spavaonici, seo pored jednog, govorio s njim o svemu i
svačemu, smejao se s onima koji su se smejali, ali kada je
trebalo da pita, jezik bi mu se vezao, glas bi mu zadrhtao,
izdao bi ga glas u reči. Tada bi sebi kazao da to tako ne ide.
55. Naći će nekog drugog da pita. Prešao je dvorište džamije
rešen da ne okoliši. Ipak, tek što je seo, znoj mu je oblio čelo,
sve mu se pomešalo, reči su ga ponovo izneverile, značenja
su se gubila na vrhu njegovog jezika i obuzeo ga je stid. Sada
se prisećao tog trenutka s gorčinom i tugom koja je bila kao
oblak prašine što duva s planine i odnosi vedrinu dana.
Tada nije poznavao nijednog zanatliju, vlasnika radnje ili
posetioca hamama s kojima sad sedi, sluša šta govore i
prenosi dalje. U to vreme je bio stidljiv i povučen, nije imao
smelosti da pozajmi nekoliko dirhema da ih pošalje majci
nego je uzimao svoje sledovanje suvog hleba i odlazio daleko
od azharske džamije, gde su studenti po ceo dan stajali i
prodavali taj hleb ili ga menjali za neku drugu hranu. Neko
bi mu za dva hleba dao komad starog sira, dok bi stanovnici
u četvrtima Migarbalin, Sanadikija, Atarin, Fahamin,
Džudrija, radnici na bazaru Šerbušija, prolaznici u Salibinoj
ulici, kao i dokonjaci kod kapije Bab Vezir svi odmahivali
glavom i govorili mu da će mu Bog pomoći. Kako se noć
spuštala u srce mu se uvlačila njena tmina i ponovo je video
kako mu se onaj breg sve više primiče, a vazduh kao da se
zapleo i pao mu na grudi. Čučnuo je na stari kamen kod
Hakimove džamije, podigao ruku i naglas izgovarao
kuranske stihove. Hladnoća mu se uvlačila u telo. Mogao je
da vidi svoju majku i u tom trenutku kosti su mu osvetlile
čitavo to mesto od brige koja ga je pekla i u njemu gorela.
Dan se bližio. Začuo je škripu. To se kapije stambenih četvrti
otvaraju. Izašlo je sunce, a on je u rukama zatekao jedanaest
dirhema koje su mu bacili prolaznici. Nisu mu videli lice, niti
je on znao ko su. Kupio je šećer i neke kolače. U utočištu za
slepe srce mu je rasporilo oštro sečivo:
„Šejh je u zoru otputovao u Amre.“
A sad mu vrhovni kairski uhoda govori: „To je
neprihvatljivo, Amre. Ne mogu s tim da se pomirim.“
U početku je glavni uhoda delovao nežno. Ah! Amr
56. odmahuje glavom, sve ima svoj kraj. Kuda je sad nestao stid
zato što je drugačiji od ostalih? Gde je ono njegovo
izbegavanje ljudi? Sad se jedino plaši gneva svog šefa.
Oprostio mu je prvi propust, ali ko zna šta može da se dogodi
ako ponovo pogreši. Možda će mu odrubiti glavu? To je odveć
prosto. Ili ga živog zakopaju i obrukaju, da svi upiru prst u
njega, da ga šejhovi izbacuju. Hvala bogu, do sad ga niko
nije popreko pogledao ili ga za nešto optužio. Sada je dan na
izmaku, ljudi su se raspričali, hoće da sebi daju oduška
ispred poslastičarnica, krojačkih radnji. U maloj bogomolji
Sidi Halvagija grupica ljudi iz četvrti Kasr Šauk imala je
običaj da se tu zadrži posle večernje molitve i tumači
kuranske ajete i prikaze koji su im došli u san. Niko
nepoznat nije mogao da im se pridruži. Ipak, pošto je Amr
često tu dolazio, molio se, uljudno ih slušao, malo govorio,
klimanjem glavom odgovarao na sve što bi ovi kazali, kao da
je učenik koji žudi za tim da nauči nešto od iskusnijih, od
znalaca, uspeo je da im se postepeno približi toliko da ako se
jedne noći ne bi pojavio oni bi odmah pitali za njega. Glavni
uhoda ga je stalno hvalio zato što je uspeo da prodre među
njih. Večeras su govorili tiše nego obično. Mora biti da će čuti
nešto novo, što izlazi iz okvira njegovih uobičajenih izveštaja.
Možda će to dopreti do samog sultana, čime će Amr postati
još bliži svom šefu, zbog čega će ga zadovoljno pohvaliti. Amr
ga nije video već neko vreme nego je svoje izveštaje podnosio
njegovom abisinskom zameniku. Amr se pitao da li je ljut na
njega, sprema li mu nešto?
Gazda Halimudin je coknuo i rekao:
„Pravo da vam kažem, ljudi, ova opštenarodna radost
mene nije uhvatila.“
Amr je promrmljao:
„Vala baš.“
„Život me je naučio da treba biti oprezan. Nismo videli da
je išta uradio, ni dobro ni loše. Čemu onda sva ova
57. halabuka? Takođe...“
Svi pogledi su bili uprti u njega:
„Ništa mi se nije dopalo to što je danas uradio.“
Amr je brže-bolje pitao:
„Zbog čega, šejhu Halimudine?“
Uh, zbog čega se tako istrčao? Možda će njegovo pitanje
izazvati neku sumnju. Sigurno je neko od prisutnih već imao
nameru da postavi isto pitanje. Bitno je da ne bude on taj
koji to pita. I dalje je ishitren. Da ih je bilo više, neko od onih
koji ga poznaju, a on njih ne, sigurno bi primetio ovaj ispad.
Ko zna, možda i zidovi imaju uši, moguće je da ga neko prati,
čita mu s usana bez potrebe da mu čuje glas. Zna on i da
takvi špijuni postoje. Zar nije sam glavni uhoda rekao:
„Imamo mi načine koji nikome na pamet ne bi pali, da
saznamo šta je istina, taman da je šapatom izgovorena iza
planine Kaf!“
Uh, mora uvek da bude oprezan, mora mirno da posmatra
njihove reakcije.
58. Sreda, deseti ševal, uveče
Konačno, evo Mabruka, nosi svitke papira koje Zekerija
već dugo čeka. Jutros mu je Mabruk predao hitan izveštaj
glavnog gradskog špijuna o kretanju Zejnija Barakata: u cik
zore je izašao iz svoje kuće u pratnji jednog azharskog
studenta i uputio se u Kom Džarih gde je izvesno vreme
proveo sa šejhom Abu Saudom, odakle se potom vratio kući.
Čim se potpuno razdanilo, ulicama i puteljcima krenuo je
nov, ljudima nepoznat telal za kojeg se govorilo da je jedan
od Zejnijevih slugu. Kaircima je preneo vest da je Zejni
Barakat rešio da ode do Azhara i tamo se obrati narodu. Novi
telal za kojeg Zekerija nije znao. Tačno je da muhtesib ima
pravo da drži svog posebnog telala, da preko njega
obaveštava narod o tome šta želi i kakve je odluke doneo,
tako nešto omogućava zakon. Ipak, stvarnost to pobija i
opovrgava. Još od vremena glavnog uhode Ešrefa Kajitbaja,
Šihaba Džafera, postalo je ustaljeno da svi telali njemu
pripadaju, da se njemu šalje tekst koji treba da se objavi, jer
je način na koji se neka vest ili događaj obznane mogao da
izazove krupne posledice. Glavni uhoda bi znao čak da
naloži glasnicima da iskažu posebnu radost kod jedne vesti,
a da se kod drugih prave da su tužni ili ravnodušni. Sve su
to stvari koje mogu da utiču na narod. Takođe, postoje
gradski delovi i ulice gde telali ne treba da prođu. Kako je to
moglo da se dogodi da se pojavi glasnik kojeg Zekerija ne
poznaje? Da ne proveri tekst koji treba da saopšti? Uostalom,
Zejni Barakat nije ni počeo da obavlja taj posao, odakle mu
samo pravo da se obraća ljudima bez nadzora, bez
posrednika?! Tako znači, on započinje svoj vek time što
remeti stvari i ruga se poretku.
Zekerija je na početku dana bio iscrpljen. Čitavu
prethodnu noć proveo je daleko od svojih žena, od mlade
robinjice Vesile kod koje nije svraćao već četiri dana.
59. Pokušavao je da pronikne u ono šta dani donose, da sazna
šta će se sledeće dogoditi. Taj Zejni nikako ne uliva
poverenje. Otkako se pojavio, od njega su stizale samo neke
čudne stvari. Pre svanuća naložio je glavnom kairskom
špijunu da izvrši zasebna naređenja: prvo, da sakupi sve
moguće podatke o Zejniju Barakatu i pošalje mu ih što pre;
drugo, da pripreti svim špijunima da otvore četvoro oči i uši
prilikom svakog okupljanja i da obrate pažnju na sve što
kaže Zejni; treće, da se poveća broj izveštaja koji mu se šalju
na dvadeset četiri, odnosno po jedan izveštaj svakog sata, a
što je neobično, da šalje izveštaje i u vreme svih pet molitvi,
kao i detaljan izveštaj posle večernje molitve o prilikama po
selima i u unutrašnjosti. Ono što Zekeriji nije dalo oka da
sklopi, prinudilo ga da jede nabrzinu, da ne pomisli na
Vesilu, šesnaestogodišnju Sirijku, zbog čega nije sredio
bradicu niti popio domaće zaslađeno mleko, jeste to što je
neprestano razmišljao o Zejniju Barakatu. Šta li namerava?
Šta će kazati ljudima? Kakvim će im se jezikom obratiti? Da
li se ikad nešto tako dogodilo? Ne, Zekerija zna i skoriju i
davnašnju istoriju. Nikada se nije dogodilo da se muhtesib
obrati ljudima. Ma, tako nešto nije učinio nijedan emir, bez
obzira na svoj status, jer obraćanje podanicima smanjuje
ugled, ugrožava strahopoštovanje vlasti i vladara, a podanici
se uzohole. Zapitaće se, ako im se obratio muhtesib, zašto ne
bi isto učinili i emiri. Zar mu niko nije skrenuo pažnju na
to?! Na početku dana Zekerija je ušao u garderobu, usku,
pravougaonu prostoriju prepunu najrazličitijih odevnih
predmeta, sultanskih turbana, čalmi koje nose jedino emiri
čete od hiljadu vojnika, ogrtača, bundi, sirijskih pantalona,
beduinskih galabija, mantija azharskih šejhova, kaftana,
jeftinih galabija prodavaca slatkiša, mesara i piljara.
Zekerija zna zašto je došao ovamo. Izvukao je belu flekavu
galabiju, stavio na sebe malu zeleno-crvenu čalmu, uzeo
štap od palminog drveta i izašao iz kuće prerušen u derviša,
60. sledbenika Sidi Marzuka, učenika reda Bedevija. Išao je
polako, zastajući povremeno da iz sve snage povikne „Bog je
živ! Bog je živ! Pomagaj!“ pok je tako prolazio pratio ga je
mutavi Džubran, jedan od njegovih najboljih ljudi koji je
uvek išao s njim da ga štiti od opasnosti jer se prezir skriven
u dubini duše mogao pretvoriti u bodež koji potajno želi da
pronađe put do njegovog srca. Iako je bio zabrinut i zbunjen,
kao i uvek se radovao što je među tolikim svetom, a niko ne
može da ga prepozna, čak ni oni njemu najbliži, kao što je
glavni kairski uhoda. Svi ovi ljudi su mu nadohvat ruke. Nije
li on sultanov vid i sluh? Na hiljade muškaraca, žena i dece
rade za njega, a da ne znaju jedni za druge. Prenose mu
svaki šapat i pokret iz svih kuća, iz svakog kutka ovog grada.
Ako neko počne samo drugačije da diše on bi to saznao
zahvaljujući upravo ovim ljudima.
Ipak, kada je ušao u džamiju Azhar, zaista se prepao.
Nikada ranije nije video ovoliku gužvu. Osećao se poraženo.
Kako je sultan mogao da dozvoli ovako nešto? Znaju li oni
uopšte šta sve može da se izrodi iz tolikog skupa? Ovo je
užasna greška! Mora da upozori velmože i samog sultana da
sve ovo može da se otrgne kontroli, da se proširi, a to je
apsolutno nedopustivo. Ovo je presedan čijih posledica
jedino budale nisu svesne.
Zekerija sada odmotava svitak koji je Mabruk doneo.
Izveštaji glavnog kairskog špijuna sa opisima i objašnjenjima
svega što su njegovi ljudi tokom dana videli.
Stajao je na starom minberu Azhara. Džamija je bila
prepuna ljudi raznih boja i staleža. Od njihove vike su
zadrhtali stubovi, a minareti se skoro povili. Činilo se
kao da nema te sile koja ih može ućutkati. No Zejni
podiže desnu ruku ispruženih prstiju (obična ruka, ima
svih pet prstiju) i kao da je neka čarobna moć potekla iz
njih te zavlada tišina a ljudi zanemeše. Posle se govorilo
61. kako on ima moć da primora ljude da ćute, a da je želeo
da se rasplaču, i u tome bi uspeo. Njegov glas je mimo
zaplovio među ljudima. Sledi suština onog što je kazao:
Prvo, da nikako ne bi prihvatio položaj muhtesiba da
nije postavio emirima uslove koje mu duša ište kako bi
podanici bili zadovoljni. Da ne beše čoveka što poznaje
osnove i različite ogranke nauke, pobožnog isposnika i
Bogu bliskog šejha Abu Sauda, nikada ne bi to
prihvatio.
(Na to ljudi uskliknuše i počeše da ponavljaju
„Hoćemo samo tebe“, „Ti nam jedini valjaš“ i slične
parole u tom smislu iako iskazane drugim rečima.
Ponovo je odmahnuo rukom, žamor se smirio i ljudi
ponovo počeše da slušaju.)
Drugo, da se plaši jedino Gospoda. Kako da se sa
Njim sretne ako je neki njegov zamenik naudio makar
jednom stvoru? To ne bi mogao da podnese, niti bi
mogao da to čuje. Od sad pa nadalje, ako ikom bude
naneta nepravda, bio on bogat ili siromašan, blizu ili
daleko, treba da se obrati njegovom zameniku koji će,
pošto sasluša problem i utvrdi šta je pravično, kazniti
zlotvora.
Treće, da neće boraviti u Kairu nego će ići svuda po
zemlji, jer mu je upravo danas dodeljen položaj
muhtesiba Gize. Ponekad će se kretati javno, a katkad
prerušen kako bi stekao uvid u prilike u kojima ljudi
žive. Njegova kuća u Kairu će biti širom otvorena i noću
i danju za sve kojima je potrebna pomoć i neće biti
prepreke između njega i ljudi, običnih ili značajnih. Ako
ih zadesi ikakva nepravda, neka se ispravi javno,
naočigled svih.
Četvrto (ovo je veoma opasno), u svakom kvartu,
ulici, selu, varoši i njivi biće prisutni njegovi ljudi koji
će sve posmatrati i stalno vrebati da vide nepravdu gde
