zoran

1. DAVID GEMMELL
PERMENION

2. Parmenion je legendarni general - Spartanac i Makedonac. Detinjstvo u Sparti provodi kao
"mešanac", omrznut od drugih dečaka "čiste krvi". Prinuđen je da im se suprotstavi. Mračne
sile rukovode njegovom sudbinom i njegovu veliku, životnu ljubavnu priču zamenjuju vojnim
uspesima. On postaje veliki strateg pred kojim strepe mnoge vojske - Lav Makedonski. Zovu
ga Smrt nacija.
Istorija je skoro zaboravila Parmeniona. Niko ne zna da li je on bio kralj Pelagonaca, meke-
donski avanturista ili tesalski najamnik. Gemelovog Parmeniona pratimo kao ratnika, stratega,
generala-najamnika u službi Tebanaca i Makedonaca pod Filipom I Aleksandrom Makedon-
skim, ali I kao osobu čiju sudbinu prate snažne emocije, mladalačke strasti, kobna zaljubl-
jenost... Paralelno sa bitkama I strategijama Gemel slika Parmenionovu zaljubljenost u nedos-
tupnu devojku koju mu Mračne sile oduzimaju na početku života i koju on nastavlja da traži I
otkriva u drugim ženama celoga života.
Priča o Parmenionu rođena je na grčkom ostrvu u senci ruševina Akropolja, pod zidovima
krstaške tvrđave. Prve ideje su se javile u zalivu za koji se priča da je pružio utočište sv. Pavlu
na njegovom putu za Rim. Lind na ostrvu Rodos je mesto spokojne lepote i velikog šarma, a
njegovi stanovnici su odraz tih vrlina.
Ovaj roman je s velikom ljubavlju posvećen svima koji su pomogli da put u Lind ispunimo
magijom – Vasilisu i Cambiki iz Florinog bara, „Krispiju”, Džeksu, Kejt i Aleksu, kao i Bra-
janu Gortonu i njegovoj ljupkoj supruzi Ket, jer mi je podarila „oči”.
Zahvaljujem se urednicima – Lizi Rivs i Džin Maund. Hvala Val Gemel, Idit Grejam i
Tomu Tejloru na sugestijama, kao i „mladom Džimu iz Pingvina” koji me je naterao da
uobličim ideje. Posebno se zahvaljujem Steli Grejam na prikupljenim podacima i srdačnoj
pomoći u teškim trenucima traganja za inspiracijom, kao i Polu Hendersonu koji je usrdno
proveravao istorijske podatke.
LAV MAKEDONSKI

3. Na kopnu je pet hiljada Spartanaca, koje je predvodio general Pausanija, nanelo ponižava-
jući poraz persijskoj hordi, dok je na moru, atinski admiral Temistokle uništio persijsku flotu
kod Salamine.
Događaji opisani u Parmenionu (npr. zauzimanje Kadmeje, bitke kod Termopila, Leuktre i
Linkestijske Herakleje) zasnovani su na istorijskim činjenicama. Glavni likovi (Parmenion,
Ksenofon, Epaminonda i Filip Makedonski) hodali su nekada davno tim planinama i ravni-
cama, sledeći svoje sopstvene staze časti, lojalnosti i dužnosti.
Ali priča o Lavu Makedonskom je moja. Istorija je skoro sasvim zaboravila Parmeniona.
Niko ne zna da li je on bio kralj Pelagonaca, makedonski avanturista ili tesalski najamnik.
Ali, kakva god da je istina, nadam se da će se njegova senka u Dvorani heroja osmehnuti
kada ova priča dospe do njega.
Dejvid A. Gemel
REČ AUTORA
Svet starih Grka stvarao se u metežu ratova, zavera i izdaja. Grčka nacija nije postojala;
podeljenom zemljom vladali su gradovi-države, u stalnom međusobnom nadmetanju za domi-
naciju.
Vekovima su veliki gradovi Atina i Sparta vojevali na kopnu i moru, pokušavajući da
postanu vođa Grka. Teba, Korint, Orhomen i Plateja menjali su strane nebrojeno puta, a po-
beda je letela od jedne do druge zaraćene sile, poput zavodnice pune slatkih obećanja koje
nikada nije ispunila.
Grčke ratove je finansirala Persija, iz straha da ujedinjena Grčka ne zavlada svetom. Persi-
janci su bili bogati, njihovo kraljevsto je cvetalo od Azije do Egipta, a moć se osećala u svim
gradovima starih civilizacija.
Oprezno su posmatrali i događaje u Grčkoj, dva puta kretali na nju i oba puta su doživeli
strahovit poraz.
Atinjani i njihovi saveznici razbili su Darijevu armiju na Maratonu.
Darijev sin, Kserks, poveo je zatim veliku armiju, koja je brojala više od četvrt miliona
ljudi, da jednom za svagda pokori Grčku.
Malobrojna spartanska vojska im je preprečila put kod Termopila i držala ih tu danima.
Persijanci su se ipak probili, opljačkali Atinu i opustoš ili njenu okolinu, ali su na kraju bili
potpuno poraženi u dvema bitkama.

4. KNJIGA I
Divan narod su ti Atinjani. Svake godine izaberu deset novih generala. Čitavog svog života
ja sam znao samo za jednoga – Parmeniona.
Filip II Makedonski
Sve započe željom da sazna kada će umreti. Potpuno opčinjena, pratila bi staze besko-
načne budućnosti, posmatrajući puteve moguće sutrašnjice. Umirala bi od bolesti, kuge,
moždane kapi, ili bi bivala ubijena. Mogla je, čak i da padne sa konja, iako ne mogaše sebe ni
da zamisli na takvoj zveri jer je jahanje nije privlačilo.
Dok bi bezbrižno istraživala sve mogućnosti, postajala je svesna mračne senke svojih
poslednjih dana. Bez obzira na način i trenutak smrti, senka beše postojana. Izjedaše je. Pored
toliko različitih puteva, kako je moguće da senka opstaje? Oprezno bi nastavila putovanje
kroz vreme nakon svoje smrti i videla kako se budućnost širi i narasta. Senka postajaše jača, a
njeno zlo opipljivo; u zastrašujućem momentu, strašnijem i od samog užasa, shvatila je – ako
je ona otkrila senku, i senka zna za nju.
Ipak, Tamis ne beše žena bez hrabrosti; izabra stazu i polete u srce senke, osećajući kako
joj moć Mračnog boga izjeda mozak kao kiselina. Ne mogaše tu dugo opstati i pobeže nazad,
u prividnu sigurnost stvarnosti.
Otkriće postade težak teret na duši sveštenice. Nije imala nikoga sa kime bi ga mogla po-
deliti, i znala je da će u najvažnijem trenutku, kada se zlu mora suprotstaviti, ona već biti
mrtva.
U molitvi, snažnijoj nego ikada ranije, obrati se kosmosu. Kroz tamu koja se širila zasvetle,
iznenada, zrak i ona vide lice, izduženo ali orlovske snage, sa prodornim plavim očima ispod
gvozdenog šlema. Ubrzo se lik zamagli i nestade, a umesto njega se pojavi lice deteta. Ipak,
sa istim prodornim plavim očima i usnama stisnutim u odlučnu liniju. Javi joj se ime. Beše li
to spasilac ili uništitelj? Nije mogla znati, mogla je samo da se nada. Ime joj odjeknu u umu,
poput udaljene grmljavine.
Parmenion!
Napali su ga tiho iz senke, maskiranih lica, pokriveni kapuljačama i sa pripremljenim tol-
jagama. Parmenion je poleteo ulevo, ali su još dva napadača iskočila pred njega. Toljaga pro-
lete tik pored njegove glave, okrznuvši ga po ramenu. Uzvratio je pesnicom po licu s mas-
kom, a onda presekao udesno i potrčao brzo prema Odlazećoj ulici. Hladne oči mermerne
statue Atene posmatrale su ga kako trči i privlačile ga. Parmenion skoči na postolje statue i
uzvere se do kamenih nogu.
– Siđi! Siđi! – vikali su njegovi napadači. – Imamo nešto za tebe, mešanče.
– Popnite se i dajte mi to – odgovorio je. Petorica napadača poleteše napred. Parmenion
nogom udari jednog u lice i obori ga, ali novi udarac toljagom i njega stiže. Skotrlja se i pade
na napadača koji se opruži u prašini. Potom skoči i potrča. Bačena toljaga pogodi ga između
lopatica i on se zatetura. Istog trenutka ga opkoliše i pribiše mu ruke uz telo.
– Imamo te – začu se glas, prigušen vunenim šalom.
– Ne treba ti maska, Grile – prošišta Parmenion. – Prepoznajem te po smradu.
– Nećeš učestvovati sutra na završnici – reče drugi. – Razumeš?
Nije trebalo da ti dozvole ni da se takmičiš. Generalove igre su za Spartance, ne i za po-
lutane.

5. Parmenion se snuždi i obori glavu. Stisak oko njegovih ruku popusti. Najednom se otrže i
udari pesnicom Grila u lice.
Napadači se tada obrušiše; udarcima i šutiranjem oboriše ga na kolena. Gril ga dočepa za
kosu a ostali mu stegoše ruke uz telo.
– Sam si tražio – reče Gril, stežući pesnicu. Udarac prasnu i Parmenion oseti bol u vilici;
svest mu se pomuti. U kratkim, snažnim zamasima udarci su pljuštali po stomaka i licu.
Parmenion nije ispustio ni glasa. Ne boli, pomisli, ne boli.
– Šta se događa?
– To je noćna straža – prošaputa jedan od njegovih napadača.
Mladići ga pustiše i potrčaše sporednom uličicom. Parmenion pade na ulicu i zakotrlja se.
Nemi kip Atene Putnice nadneo se nad njim. Dok se stenjući podizao, dotrčaše dva vojnika.
– Šta ti se desilo? – upita ga prvi, drmusajući mu rame.
– Pao sam – Parmenion otrese pruženu ruku i ispljunu krv.
– Prijatelji su ti pomagali da ustaneš, pretpostavljam? – promrmlja čovek. – Zašto deo puta
ne bi pošao s nama?
– Ne treba mi pratnja.
Vojnik se zagleda u mladićeve svetloplave oči. – Još uvek su u uličici – reče tiho.
– U to ne sumnjam, ali me neće ponovo zateći nespremnog.
Dok su vojnici odlazili, Parmenion duboko udahnu i potrča ulicom krivudajući desno i levo
ka pijaci. Još neko vreme je čuo svoje progonitelje a zatim je oko njega sve utihnulo.
Oni će očekivati da idem ili ka kasarni ili ka majčinoj kući, ali neću ići ni na jedno od tih
mesta, razmišljao je. Zato prođe preko napuštene pijace i nastavi ka svetilištu na brdu iznad
grada.
Dole, kraj kipa Atene, jedna starica iskorači iz senke na mesečinu. Oslanjajući se na štap,
ona uzdahnu i sede na mermerno postolje, umorna i tužna.
– Žao mi je, Parmenione – reče – jak si ali moram od tebe načiniti čelik. Ti si čovek sud-
bine. Razmišljala je o ostalim dečacima iz kasarne. Bilo je lako naterati ih da mrze mešanca,
to je jednostavno; izlečiti čir zahteva više energije nego podstaći mržnju. Uznemiravala ju je
ta pomisao i ona zadrhta.
Bacivši pogled na statuu, Tamis vide mermerne oči koje su je posmatrale s visine. – Ne
budi ohola – prošaputa. – Znam tvoje pravo ime, kamena ženo. Znam tvoje slabosti i tvoje
želje. Ja imam više moći nego ti. Kad se Tamis uspravi, ukaza joj se jedan lik i ona se nas-
meja. Uprkos svemu, Parmenion je imao prijatelja, dečaka otpornog na seme mržnje. Beše to
protiv njenog plana, ali i utešno.
Slatki Hermija, pomisli, kad bi svi ljudi bili kao ti, moj bi posao bio izlišan.
* *** *** **
Parmenion sede na kamen da sačeka zoru, praznog stomaka i natekle vilice, suviše bolne
da bi žvakao bajati hleb, sačuvan od jučerašnjeg doručka. Sunce se lagano uzdizalo iznad
Parnonskog lanca, i voda reke Eurotas zaiskri životom. Toplota dotače Parmenionovo iz-
mučeno telo i on zadrhta protiv svoje volje.
Spartanska obuka uči čoveka da zanemari bol i uvežba duh da ne reaguje na toplotu ili
hladnoću. U velikoj meri je time ovladao, ali ga je toplota podsetila koliko mu je bilo hladno
ove duge noći, dok se skrivao na brdu iznad grada.
Dvanaest stopa visoka statua Zevsa, oca nebesa, veličanstvena i bradata, posmatrala je
zemlju zapadno od grada, i izgledala kao da proučava visoku planinu Ilijas. Parmenion se
stresao i oprezno zagrizao crni hleb, prigušujući bolno stenjanje. Grilovi udarci su bili jaki, a
kako je bio sputan, nije mogao nikako da im se odupre.

6. Podiže prst do usta; zub mu se klimao. Odlomivši mali komad hleba, oprezno ga stavi s
desne strane usta i poče lagano da žvaće.
Pošto je završio svoj skromni doručak, ustade i oseti bol na levoj strani tela. Zadiže svoj hi-
ton i osmotri rane; iznad kuka je bilo i krvi.
Proteže se, a zatim sledi. Čuo je kretanje na Uspinjućoj stazi.
Hitro se sakri iza mermerne statue Muza i čučnu da sačeka pridošlicu; srce mu je jako lu-
palo. Dohvatio je šiljati komad odlomljenog mermera, koji je ličio na sekiru. Ako nameravaju
ponovo da ga napadnu, neko će umreti!
Pojavi se vitki mladić u plavoj tunici. Imao je kovrdžavu crnu kosu i guste obrve. Parmen-
ion prepozna svog prijatelja Hermiju i bi mu lakše. Ispusti kamen i umorno se uspravi. Her-
mija ga ugleda, pritrča i uhvati za ramena. – O, Savra, prijatelju moj, koliko još moraš da
patiš!
Parmenion se na silu osmehnu. – Danas će tome doći kraj.
Možda.
– Samo ako izgubiš, Savra, a moraš izgubiti. Mogli bi te i ubiti.
Čini mi se da hoće! Hermija pogleda u svetloplave oči svog prijatelja i shvati da ustupka
neće biti. – Nemaš nameru da izgubiš, zar ne? – upita tužno.
Parmenion slegnu ramenima. – Možda. Ako je Leonida veštiji, ili ako mu sudije budu nak-
lonjene.
– Naravno da će biti na njegovoj strani. Gril je rekao da će Agesilaj doći da posmatra tak-
mičenje. Misliš li da će sudije dopustiti da kraljev nećak bude poražen?
Parmenion položi ruku na prijateljevo rame. – Ako je tako, zašto si zabrinut? Izgubiću.
Neka tako bude. Ali neću igrati s namerom da izgubim.
Hermija sede na podnožje Zevsove statue i iz torbice obešene o bok izvadi dve jabuke.
Jednu dade Parmenionu, koji je oprezno zagrize. – Zašto si toliko tvrdoglav? – upita Hermija.
– Da li je to tvoja makedonska krv?
– A zašto ne spartanska, Hermija? Nijedan od tih naroda nije čuven po popustljivosti.
– Nisam to rekao kao uvredu, Savra. To znaš.
– Ne, ti sigurno nisi – reče mladić uzevši prijatelja za ruku. – Ali, razmisli, svi me zovete
Savra-gušter i mislite da sam varvarin nečiste krvi.
Hermija se trže, videlo se da je povređen. – Ti si mi prijatelj – reče protestujući.
– Nije to problem, Hermija, ali nije ni odgovor. Ne možeš protiv sebe, Spartanac si, čiste
krvi, sa precima herojima iz daleke prošlosti, pre Termopila. Tvoj je otac marširao sa Lisan-
darom i nikada nije poražen. Među helotima ili drugim klasama robova verovatno imaš pri-
jatelje, ali ih i dalje smatraš robovima.
– I tvoj je otac bio Spartanac, na štitu se vratio kući, sa ranama zadobijenim u borbi – bio
je uporan Hermija. – Ti si takođe Spartanac.
– I imam majku Makedonku. Parmenion poče da skida tuniku, trgnu se dok su mu ruke bile
iznad glave. Vitko telo prekrivale su masnice i posekotine, a desno koleno je bilo otečeno.
Njegovo koščato lice takođe je bilo izubijano, a desno oko skoro zatvoreno.
– Ovo su znaci koje nosim zbog svoje krvi. Kada su me uzeli iz majčine kuće, imao sam
sedam godina. Od tog dana do danas sunce nije videlo ovo telo bez rane.
– I ja sam dobijao bubotke – reče Hermija. – Svi Spartanci moraju da trpe, ili ih više ne bi
bilo niti bi bili nadmoćni. Ali čujem šta si rekao, Sav… Parmenione. Izgleda da te Leonida
mrzi, a on je moćan neprijatelj. Ipak, možeš otići do njega i zatražiti da stupiš u njegovu
službu. Tada bi to neprijateljstvo prestalo.
– Nikada! On bi mi se podsmehnuo i izbacio na ulicu.
– Da, možda. Ali čak i u tom slučaju batinanje bi prestalo.
– Da li bi ti to uradio da si na mom mestu?
– Ne.

7. – Zašto bih onda ja to uradio? – prosikta Parmenion, pogleda prikovanog za prijateljevo
lice.
Hermija uzdahnu. – Oštar si prema meni, Parmenione, ali si u pravu. Volim te kao brata,
ali te ne smatram Spartancem. U glavi da, ali u srcu …
– Zašto bi me onda drugi, koji nisu moji prijatelji, prihvatili kao svoga?
– Daj nam vremena, daj nam svima vremena. Ali znaj, šta god izabrao, ja ću stajati uz tebe
– reče nežno Hermija.
– U to nikada nisam sumnjao. Hajde, zovi me Savra, to iz tvojih usta dobro zvuči.
– Biću na tvojoj strani na takmičenju i moliću se Ateni Putnici da pobediš – reče Hermija
smejući se. – Da li želiš da još ostanem sa tobom?
– Ne. Ali, hvala ti. Ostaću ovde uz Zevsa oca, razmišljaću i moliću se. Videćemo se kod
Ksenofona, zbog takmičenja, u tri sata posle podneva.
Hermija klimnu glavom i ode. Isprativši ga pogledom, Parmenion se okrenu gradu koji se
budio.
Sparta, zavičaj heroja, rodno mesto najboljih ratnika koji su ikada hodali Zemljom. Odatle
se pre manje od veka legendarni Kralj mača, zaputio ka Termopilama sa trista ratnika i se-
damsto helota. Tamo su se sukobili sa persijskom armijom koja je brojala više od četvrt mil-
iona ljudi. Ipak su se Spartanci držali hrabro, odbijajući napade protivnika, sve dok persijski
kralj Kserks nije poslao svoje besmrtnike. A onda su i tih deset hiljada najbolje obučenih per-
sijskih ratnika, elitne trupe, Spartanci porazili.
Parmenion je osetio kako mu se grudi nadimaju od ponosa, dok je zamišljao ratnike mrkog
pogleda pod bronzanim šlemovima, sa ogrtačima boje krvi i blistavim mačevima. Moć Per-
sije, svetske sile, slomila se o mačeve trista Spartanaca. On se okrenu ka jugoistoku.
Tamo, dalje od pogleda, bio je spomenik kralju koji je tu poginuo; zbog izdaje jednog
Grka, Spartanci su bili opkoljeni i pobijeni. Znajući za izdaju, kralj je požurivao saveznike da
napuste bojište. Njegove reči su bile urezane u srca svih Spartanaca. – Spartanac napušta bo-
jno polje noseći svoj štit, ili ležeći na njemu. Nema povlačenja! Parmenionu se činilo da mu
se sudbina ruga – njegov najveći idol i njegov najveći neprijatelj nose isto ime i potiču od iste
krvne linije Leonida. Ponekad bi se zapitao da li je legendarni kralj bio surov kao i mlađi
imenjak.
Nadao se da nije.
Pope se do vrha akropolja, posmatrajući grad koji je okruživao brdo. Tu je živelo manje od
trideset hiljada ljudi, ali su im se divili svi, od Arkadije do Male Azije, od Atine do Ilirije.
Nijedna spartanska armija nije bila poražena od neprijatelja iste brojnosti u nekoj uređenoj
bici. Spartanski pešadinac – hoplit vredeo je tri Atinjanina, pet Tebanaca, deset Korinćana i
dvadeset Persijanaca.
Te brojke su bile usađivane u glave spartanske dece, o njima se govorilo sa ponosom.
Makedonci nisu bili vredni pomena po spartanskim merilima.
Jedva su ih i smatrali Grcima, bili su nedisciplinovana, varvarska, brdska plemena, bez
kulture, osim one koje su oteli od naprednijih naroda. – Ja sam Spartanac – reče Parmenion –
nisam Makedonac.
Statua Zevsa ostade nema, okrenuta ka udaljenoj planini Ilion, i Parmenionu se sopstvene
reči učiniše praznim. Dečak uzdahnu setivši se malopređašnjeg razgovora sa Hermijom. Oštar
si prema meni, Parmenione, ali si u pravu. Volim te kao brata, ali te ne smatram za Spartanca.
U glavi da, ali u srcu…Zašto bi me onda drugi, koji nisu moji prijatelji, prihvatili kao svoga?
Još kao dete Parmenion se sukobljavao sa ostalom decom. Sa sedam godina, kada bi sva
spartanska deca bila odvojena od roditelja i poslata u kasarne da postanu ratnici, prvi put je
doživeo ponižavanje zbog svoje nečiste krvi. Leonida, nazvan prema slavnom kralju, zahte-
vao je da klekne pred njim, onako kako to čini čovek robovskog porekla. Mlađi i sitniji, Par-
menion se bacio na njega, zamahujući pesnicama ka licu starijeg dečaka. Leonida ga je tada

8. pretukao, kao i mnogo puta posle. Još gore, Leonida je poticao iz plemićke spartanske
porodice, i mnogi od dečaka iz Likurgove kasarne trudili su se da zadobiju njegovu naklonost.
Parmenion je postao otpadnik, proganjan i omražen. Od svih, osim od Hermije, kome ni
Leonida nije ništa smeo, jer je Hermija bio sin kraljevog prijatelja, Parne.
Osam godina je Parmenion podnosio uvrede i udarce, uveren da će doći dan kada će ga svi
priznati za brata-Spartanca. I došao je dan pobede. Nije ni sanjao da će tako daleko dogurati u
Generalskim igrama, do same završnice. Ali ko će od sve spartanske dece biti njegov protiv-
nik? Niko drugi do Leonida.
Kao što ga je Hermija upozorio, pobeda bi mogla doneti samo još više nevolja, ali on nije
mogao, nije hteo ni da pomisli da namerno izgubi. Generalske igre su bile najveći događaj u
kalendaru svakog pitomca brojnih kasarni u Sparti. Pobednik će poneti lovorov venac i držati
pobednički štap. On će biti strateg – gospodar.
U Igrama su se suprotstavljale dve vojske u uređenoj bici.
Takmičari su bili u ulozi generala, birali poredak, izdavali naređenja.
Vojnici su bili od drveta: nije bilo krvi i umiranja. Gubitke su određivala dvojica sudija,
bacajući obeležene zglobne kosti.
Parmenion je u prašini prutom nacrtao pravougaonik, koji je predstavljao spartansku fa-
langu – više od hiljadu ljudi, spojenih štitova i kopalja, spremnih za borbu. To je u igri bila
glavna jedinica, a konjica sporedna. Desno od prvog, nacrtao je i drugi pravougaonik, Skirite,
spartanske vazale koji su se uvek borili uz svoje gospodare. Iako smeli borci, tvrdi i nemilos-
rdni, nikada im nije bilo dozvoljeno da stanu u prve redove; nisu bili Spartanci pa su smatrani,
gotovo, poluljudima.
To je bila njegova armija, tri hiljade ljudi, spartanska pešadija, konjica i Skirite kao rez-
erva. Leonida će komandovati potpuno jednakom vojskom.
Zatvorio je oči i prisetio se prošlogodišnjeg finala, koje je održano u Menelajevoj kasarni.
Bitka je trajala dva sata. Mnogo pre kraja Parmenionu je postalo dosadno i odlutao je do
tržnice.
Bila je to bitka iscrpljivanja: falange su se u čeonom sudaru potpuno izmešale, sudije su
bacale kocke i sklanjale mrtve, sve dok, konačno, bela armija nije nadvladala crvenu.
Vežba je bila besmislena, zaključio je tada Parmenion. Takva pobeda ne donosi ništa do-
bro. Pobedniku je na kraju ostalo manje od sto ljudi. U stvarnom životu, savladala bi ga druga
neprijateljska vojska. Bitke ne treba voditi na taj način.
Njegov plan je bio drugačiji. Bilo da pobedi ili da izgubi, svi će to zapamtiti. Polako je po-
čeo da skicira formacije, da razmišlja i planira. Ali mu misli odlutaše, priseti se Velike trke,
koja je održana tri sedmice ranije. Planirao je i spremao se za nju, sanjao o pobedničkom lo-
vorovom vencu na svojoj glavi.
Dvadeset milja pod vrelim letnjim suncem do podnožja brda, pa uz parnonske padine,
prekrivene oblucima, s bolovima u nogama, boreći se za dah. Svi mladići Sparte u jednoj ve-
likoj trci, na ispitu mladalačke snage i hrabrosti.
Sve ih je ostavio daleko iza sebe: Leonidu, Nesta, Hermiju, Learha i najbolje trkače iz os-
talih kasarni. Gutali su prašinu koju je on podizao, mučili su se iza njega. Leonida je izdržao
duže od ostalih, čvrsto se držeći njegove senke, ali na dvanaestoj milji do cilja ni on nije iz-
držao Parmenionovo poslednje ubrzanje.
Parmenion je tada potrčao ka cilju, čuvajući snagu za trk koji će ga odvesti do agore, gde je
čekao kralj sa pobedničkim lovorovim vencem.
U trenutku kada je beli, blistavi grad, u podnožju zasada maslina, bio pod njim video je
starca kako vuče svoja kolica duž Vojničke staze; primetio je, zbunjen, da se desni točak ot-
kida sa kolica i da se sve stvari sa njih rasturaju po prašini. Parmenion uspori. Starac se borio
da olabavi remen omotan oko patrljka desne ruke; bio je invalid. Skrećući pogled sa tog pri-
zora, Parmenion nastavi da trči.

9. – Pomozi mi, dečko! – povika starac. Parmenion uspori i okrenu se. Leonida je bio daleko
iza njega i van vidokruga; pokuša da proceni koliko ima vremena. Uz kletvu, on jurnu niz
padinu i kleknu kraj točka. Bio je slomljen. Spartanski dečak pokuša da ga vrati na mesto,
gurajući ga na osovinu. Nekoliko trenutaka je na njoj stajao a zatim se rasprsnu na više
delova. Starac pade na tlo pored uništenih kolica.
Parmenion okrznu pogledom starčeve oči; u njima vide bol, poraz i utučenost. Njegova
tunika je bila iznošena, boja davno isprana zimskim kišama, izbledela pod letnjim suncem a
sandale tanke kao pergament.
– Kuda si se zaputio? – upita Parmenion.
– Moj sin živi u naselju na sat odavde – odgovori starac, pokazujući ka jugu. Parmenion
baci pogled na naboranu kožu starčevih ruku; bila je puna ožiljaka, starih rana od oštrice
mača.
– Ti si Spartanac? – zapita dečak.
– Skirita – odgovori čovek. Parmenion se uspravi i pogleda kolica. Bila su natovarena šer-
pama i vrčevima, bilo je i nekoliko starih ćebadi, kao i prsni oklop i šlem, kakve je Parmenion
video samo na vazama i zidovima.
– Pomoći ću ti do kuće – naposletku reče Parmenion.
– Bila su vremena kada mi nije bila potrebna pomoć, dečko.
– Znam. Dođi. Ja ću podupirati osovinu ako ti možeš da vučeš i upravljaš.
Začuvši korake, Parmenion pogleda naviše. Leonida je trčao duž vrha obronka; nije gledao
dole. Potisnuvši razočaranje, uhvati osovinu i podiže kolica. Starac zauze svoje mesto kod
drški, i njih dvojica polako nastaviše ka jugu.
Bio je sumrak kada je Parmenion, konačno, kaskajući prošao kroz kapiju. Sakupilo se
dosta dece iz kasarni da ga dočeka.
– Šta se desilo, mešanče? Da se nisi izgubio? – zadirkivali su ga.
– Verovatno je legao da se odmori – rugao se drugi. – Melezi nisu izdržljivi.
– Poslednji! Poslednji! Poslednji! – pevali su dok je trčao ka pijaci, gde ga je čekao kasarn-
ski tutor Lepid, koji je zapisivao rezultate trke.
– Šta se, za ime Hada, desilo s tobom? – upita vojnik. – Likurgova kasarna je trebalo da
pobedi. Zahvaljujući tebi, završili smo na šestom mestu.
Parmenion nije rekao ništa. Šta je i mogao da kaže?
Ali, to je bila prošlost – a prošlost je mrtva. Ogladnevši, Parmenion siđe do pijace, pa Od-
lazećom ulicom dođe u kasarnu.
U trpezariji stade u red sa drugim dečacima Likurgove kasarne i sede sam sa činijom čorbe
i komadom crnog hleba. Niko mu se nije obratio. Leonida je bio na drugoj strani sale, sa
Grilom i tucetom druge dece; pravili su se da ga ne primećuju. Parmenion je jeo uživajući u
osećaju sitosti, a zatim je ustao i otišao do male kuće svoje majke. Zatekao ju je u dvorištu,
kako sedi na suncu. Ona podiže pogled i nasmeši mu se. Bila je bolesno mršava, upalih očiju.
Dotače je po ramenu, nežno poljubi, a njegove usne osetiše kost ispod suve zategnute kože.
– Da li si dobro jela? – upita je.
– Nemam apetita – prošapta. – Ali mi sunce prija, ponovo se osećam živom. On joj donese
bokal vode i sede na kamenu klupu.
– Da li se danas takmičiš u finalu? – upita ga.
– Da.
Ona klimnu glavom i pramen crne kose joj pade na oči.
Parmenion ga vrati na mesto. – Vruća si. Trebalo bi da uđeš unutra.
– Kasnije. Lice ti je izubijano?
– Pao sam tokom trke. Trapav sam. Kako se ti osećaš?
– Umorno, sine. Veoma umorno. Da li će kralj biti kod Ksenofonove kuće da vidi tvoju
pobedu?

10. – Rečeno je da će doći, ali ja možda neću pobediti.
– Možda. Bio je to majčinski ponos. – Ali ćeš dati sve od sebe, a to je dovoljno. Jesi li još
uvek omiljen kod drugih dečaka?
– Da.
– To bi se dopalo tvome ocu. I on je bio popularan. Ali nikada nije dospeo do finala Gen-
eralskih igara. Bio bi tako ponosan.
– Ima li nešto što bih mogao da učinim za tebe? Da ti donesem nešto za jelo? Parmenion je
uhvati za ruku i čvrsto je stegnu, želeći da prenese svoju snagu u njene krhke udove.
– Ništa mi ne treba. Znaš, mislila sam o Makedoniji ovih nekoliko dana, o planinama i
šumama. Stalno sanjam belog konja na padini brda. Ja sedim na livadi a konj mi prilazi. Silno
želim da jašem tog konja, da osetim vetar na licu, da ga čujem kako mi šapuće u kosi. To je
visok konj, predivnog vrata. Ali, uvek se probudim pre nego što mi priđe.
– Konji su dobro znamenje – reče Parmenion. – Daj da ti pomognem da uđeš. Pozvaću Reu
– ona će ti nešto skuvati. Moraš nešto jesti, majko, inače nikada nećeš povratiti snagu.
– Ne, ne. Želim da posediš tu još neko vreme. Dremaću malo.
Dođi nakon Igara. Ispričaćeš mi sve.
Neko vreme je sedeo pored nje, ali je ona naslonivši glavu na stari jastuk zaspala. Ušao je
u kuću, stresao prašinu sa sebe i očešljao crnu kosu. Zatim je navukao čist hiton i obuo drugi
par sandala. Hiton nije bio ukrašen vezom i bio mu je premalen, jedva je dosezao do polovine
butina. Osećao se kao helot-rob.
Parmenion pređe do susedne kuće i zakuca na dovratak. Pojavi se niska žena crvene kose.
Kada ga ugleda, nasmeši se.
– Otići ću do nje – reče, pre nego što je progovorio.
– Mislim da nije ništa jela – reče Parmenion. – Svakim danom je sve mršavija.
– To se moglo i očekivati – reče Rea nežno, s tugom u glasu.
– Ne! – prasnu Parmenion. – Sada kad je leto stiglo, i njeno stanje će se poboljšati. Znam
to.
Ne čekajući na njen odgovor, potrča nazad pored kasarni, pa duž Odlazeće ulice ka Kseno-
fonovoj kući.
* *** *** **
Na dan Igara Ksenofon se rano probudio. Sunce je tek provirilo iznad vrhova planina na
istoku, šaljući duga koplja svetlosti kroz spuštene zastore njegove spavaće sobe. Okrenuo se
na stranu i promumlao.Uživao je da večera sa kraljem, ali je život često umeo da naplati ta
zadovoljstva. U glavi mu je sve zujalo a u stomaku se tumbalo. Udahnuo je duboko i seo, ski-
dajući tanki čaršav koji ga je pokrivao, a zatim pogledao na svoj torzo. Mišići stomaka su mu
bili zategnuti i čvrsti, uprkos njegovih četrdeset i sedam godina; zlatni sjaj kože njegovog lica
i tela poticao je od svakodnevnog vežbanja na jutarnjem suncu.
General ustade i stade ispred bronzanog ogledala. Njegov vid nije imao više onu oštrinu iz
mladosti i bio je prinuđen da se dobro zagleda u svoj odraz, primetivši, s gnušanjem, blago
opuštanje kože ispod očiju i srebrne vlasi, koje su se pojavile u kosi zlatnog sjaja. Mrzeo je
starenje, i zazirao od dana kada će mu ljubavnici dolaziti pre zbog dužnosti ili novca, nego iz
želje.
Mladić od prošle noći bio je očaran njime, ali više od svega je želeo da bude viđen sa
Ksenofonom, herojem Marša ka moru, buntovnim Atinjaninom, koji je važio za jednog od
najvećih generala svoga doba. Ta pomisao mu dade snagu i Ksenofon se uz osmeh odmaknu
od ogledala. Podiže zastore i oseti sunce na koži, pa ponovo sede na tvrdi krevet.

11. Marš ka moru, slavna godina. Da li je to bilo delo Sudbine, volja boginje Atene ili čista
sreća, pitao se. Kako čovek može to znati?
Napolju je, na nebu bez oblačka, sijalo sunce, baš kao i tog dana kod Kunakse, kada su svi
njegovi snovi i verovanja stavljeni na probu; kada se Kir borio za svoje, rođenjem, stečeno
pravo. Ksenofonov pogled odluta, dok su mu misli navirale mračnim hodnikom sećanja. Lep
poput Apolona, hrabar kao Herakle, Kir je poveo svoje trupe u Persiju da se bori za krunu,
koja mu je po pravu pripadala.
Ksenofon je znao da ne mogu biti pobeđeni, jer bogovi pomažu hrabre, a još više pravedne.
A neprijatelj, iako dvostruko brojniji, nije imao ni strateške veštine ni srčanosti da pobedi
grčke najamnike koji su voleli Kira. Bitka je unapred bila odlučena.
Dve su se armije srele u blizini sela Kunaksa. Ksenofon je tada bio mlađi oficir pod ko-
mandom proksenusa, i strah ga je iznenadio kada je prvi put ugledao neprijatelja, postrojenog
u ogromnu borbenu liniju. Postavio je svoje ljude u zbijenu formaciju i čekao na dalja nare-
đenja. Persijanci su ispustili snažan poklič i udarali drškama kopalja po štitovima, dok su Grci
nemo stajali u muku.
Kir je progalopirao ispred vojske na svom bojnom konju uzvikujuć i: Za bogove i slavu!
Iako malobrojnija, grčka falanga se zari u persijsku hordu, koja se rasprsnu i dade u bekstvo.
Kir, koji je izgledao kao bog na svome belom pastuvu, povede tada nezadrživi napad na
protivnički centar, što natera njegovog obezglavljenog brata, kralja Artakserksa, izdajicu u
bekstvo. Slava pobede, ispunjenje sudbine!
Ksenofon zadrhta i priđe prozoru zureći u krovove kuća, ali je video samo odblesak sunca
sa vrhova kopalja i čuo krike umirućih i neujednačene zvukove udaraca mačeva o štitove kod
Kunakse; Grci su u formaciji dubokoj četiri reda nagonili varvare u bekstvo.
Pobeda je bila njihova. Pravda je nadvladala, kao što su svi ljudi dobrog srca znali da će
biti. I onda?
Ksenofon uzdahnu. Najobičniji persijski vojnik, najverovatnije seljak, koji nije mogao da
pribavi sebi ni oklop ni mač, bacio je kamen koji je pogodio Kira u potiljak i oborio ga sa
konja.
Neprijatelj je u bekstvu video kako on pada. Pregrupisali su se i jurnuli na hrabrog Kira,
koji se podizao s mukom. Proboden je nekoliko puta, a glavu i desnu ruku su mu odsekli.
Pobeda je, poput prevrtljive žene, umakla Grcima!
Bogovi su tog dana umrli u Ksenofonovom srcu, iako se razum borio da zadrži krhotine
vere. Svet bez bogova je bio ništavan, mesto patnji i razočaranja, nedostajao mu je red i ra-
zum. Nakon Kunakse retko je pronalazio spokoj.
General uzdahnu duboko i s mukom odagna gorke uspomene.
Neko lagano zakuca na vrata. – Uđi – reče on. Pojavi se Tin, njegov stariji sluga, noseći
bokal jako razvodnjenog vina.
Druga dvojica slugu napuniše kadu vodom sa izvora i posle kupanja ga obrisaše peškirima.
Njegov oklop je glancan sve dok bronza nije zasijala kao zlato, a gvozdeni šlem kao najfinije
srebro.
Jedan od slugu mu pomože da obuče svoju lanenu tuniku, dok mu je drugi navukao prsni
oklop pričvršćujući kaiševe sa strane. Kožni kilt, ojačan bronzom, visio mu je oko struka i bio
pričvršćen oko kukova. Bronzane štitnike za noge su mu pričvrstili za potkolenice.
Ksenofon odmahnu rukom i otpusti sluge pa uze svoju kaniju i mač.
Koža je bila ulegnuta, bronzana kanija puna udubljenja, ali je gvozdeni mač u njoj bio
veoma oštrog sečiva. Izvukao je mač i uživao u izvanrednom skladu njegove kratke oštrice i
drške obavijene kožom. Uzdahnuvši snažno, vratio je mač u korice zakopčao kaiš oko pojasa.
Podigao je šlem i začešljao belu krestu, napravljenu od konjske dlake.

12. Držeći šlem pod rukom, krenuo je ka vratima. Tin ih otvori i Ksenofon iskorači u dvorište.
Tri sluškinje se pokloniše dok je prolazio. On im otpozdravi smeškom i podiže lice ka suncu.
Bio je lep dan.
Trojica helota su pripremali jamu sa peskom i po instrukcijama sudija oblikovali brda,
doline i potoke. Ksenofon zastade da proveri njihove radove. – Načini to brdo višim i strmijim
– reče jednom od ljudi – i proširi dolinu. Tu će se voditi bitka i mora biti mesta da se savije
linija.
Prošavši kroz otvorenu dvorišnu kapiju, nastavio je da hoda ka obroncima brda i hramu
Svevideće Atene. To nije bio veliki hram.
Tri su stuba podupirala niski krov, a unutar hrama je bio sveti oltar. Ksenofon je ušao u
zgradu, prethodno ostavivši mač na pragu hrama. Kleknuo je pred oltarom na kome je bila
srebrna statua visoke i vitke žene, sa dorskim šlemom na potiljku i oštrim mačem u ruci.
– Slava tebi, Ateno, boginjo mudrosti i rata – reče Ksenofon. – Vojnik te pozdravlja. On
sklopi oči u molitvi, ponavljajući poznate reči koje je prvi put upotrebio pre pet godina, kada
je napuštao zemlju Persijanaca.
– Ja sam vojnik Ateno. Ne dopusti da ovo bude kraj moje slave.
Postigao sam tako malo. Dopusti mi da živim dovoljno dugo kako bih odneo tvoju statuu u
srce ove varvarske zemlje.
Podigao je pogled ka statui, kao da se nada odgovoru, iako je znao da će čuti samo tišinu.
Zatim, ustade i izađe iz hrama. Primeti kretanje na akropolju i vide dva mladića kako se grle.
Zaškiljivši, prepoznao je jednog od njih – Hermiju. Znači da je onaj drugi polutan, onaj koga
zovu Savra, čudan dečko koga su često viđali kako trči po visokim zidovima i krovovima.
Ksenofon ga je svega dva puta video izbliza. Sa svojim krivim, orlovskim nosem, nije bio
zgodan kao Leonida niti lep kao Hermija, ali je bilo nečega u njemu. Njegove plave oči su
istovremeno imale prodoran pogled, blag i izazivački, a držanje mu je bilo ponosno uprkos
siromaštvu u kome je živeo. Jednom ga je Ksenofon video kako trči Odlazećom ulicom,
progonjen od strane četiri dečaka. U drugoj prilici Savra je sedeo sa Hermijom pored Afro-
ditinog hrama.
Smejao se, a onda, nakon nekog Hermijinog bezazlenog komentara, lice mu je promenilo
izraz, široki osmeh je nestao. Zaprepašćen, Ksenofon se zagleda u dečaka, koji tad podiže
pogled i primeti da ga on posmatra. Izraz njegovog lica se začas promeni, kao da je navukao
masku, i Atinjanin oseti jezu kada pogled tih plavih očiju pade na njega.
Ksenofonov se u mislima vrati na izuzetnog Leonidu. E, to je pravi Spartanac, visok i
predivnih proporcija, ponosnog držanja, sa kosom kao zlato. Postojala je veličina u Leonidi,
verovao je Ksenofon, istinski dar nebesa. Nije se često Atinjanin radovao Generalskim
igrama, ali će ove sa uživanjem dočekati, jer sledi bitka dva uma.
General je prišao mestu za obuku, nazvanom Polja. Tu su, obično u sumrak, mladići učest-
vovali u zamišljenim bitkama, koristeći štapove umesto mačeva; a svakog šestog jutra, tu se
sastajala spartanska armija da bi vežbala.Tog dana, setio se Ksenofon, dok je prelazio niski
most južno od Polja, bila je parada punoletnih.
Njegovo divljenje spartanskom vojnom sistemu nije bilo umanjeno činjenicom da je zbog
toga prognan iz Atine. Spartanci su stvorili savršenu armiju, koristeći tako jednostave principe
da se Ksenofon uvek čudio kako je moguće da ih nijedan drugi grad-država nije podražavala.
Vojnici su bili postrojeni u redove prema godištu, počev od punoletstva, koje se navršavalo u
dvadesetoj godini. Deca koja su rasla zajedno, učila zajedno i stvorila prijateljstva u detin-
jstvu, sada su stajala jedna uz druge u falangi hoplita. Kako godine budu prolazile, oni će
ostati na okupu, boriti se rame uz rame sve dok ne dosegnu savršenstvo, dvadeset godina na-
kon punoletstva, kada će se povući iz aktivne službe. To je ono što čini spartansku armiju
nepobedivom.

13. Formacija falange je višeslojna. U prvom redu stoje tridesetogodiš njaci, deset godina
stariji od punoletstva, iskusni, prekaljeni, a još uvek mladi i u punoj snazi, navikli na gvoz-
denu disciplinu; oni su se borili i pobedili u mnogim bitkama. Iza njih su bili ljudi dvadeset
godina stariji od punoletstva, moćni ratnici, ponosni i puni ožiljaka. U redu iza stajali su novi
regruti, koji će prvi put izbliza videti kako se bore spartanski ratnici. A iza njih su bili
poređani vojnici po godištima, od godinu do devetnaest godina stariji od punoletstva. Zar je
onda čudno što spartanska armija nikada nije bili poražena od neprijatelja iste brojnosti?
Kako nikada nećete shvatiti?, zapita se Ksenofon, misleći na svoj rodni grad Atinu. Želite
da budete superiorni. I mogli ste to biti. Ali, niste hteli da učite od svojih neprijatelja. Atina i
Sparta su vodile dug i skup rat na Peloponezu. Najgori period u Ksenofonovom životu bio je
onda, pre dvadeset godina, kada je spartanska armija opsela njegov grad.
Atina se predala, bogovi je blagoslovili. Ksenofon nikada neće zaboraviti taj sramni dan.
Ipak, kao vojnik koji je proučavao umeće ratovanja, nije mogao da mrzi Spartu. Ona je uz-
digla veštinu ratovanja do neslućenih visina.
– Dolaziš opremljen za bitku, kao i uvek – reče Agesilej, i Ksenofon se prenu. Bio je
zaokupljen mislima i nasmeši se gotovo s nelagodom. Spartanski kralj je sedeo na kamenoj
klupi, u senci čempresovog drveta.
– Izvinjavam se, moj gospodaru – reče Ksenofon klanjajući se – zamislio sam se.
Agesilej klimnu glavom i ustade; tek tada je njegovo iskrivljeno levo stopalo postalo
uočljivo. Privlačan, crne brade, sa prodornim plavim očima, Agesilej je bio prvi kralj sa de-
formitetom, i on bi ga stajao krune, da se general Lisandar nije zauzeo za njega i pred bogo-
vima i pred ljudima.
– Previše razmišljaš, Atinjanine – reče kralj, uhvativši Ksenofona pod ruku.
– Šta je problem ovoga jutra? Atina? Persija? Nedostatak vojnih pohoda? Ili čezneš da se
vratiš na svoje imanje u Olimpiji i lišiš nas svoga društva?
– Atina – priznade Ksenofon. Agesilej klimnu glavom, dok je lukavim pogledom ispitivao
prijateljevo lice.
– Nije lako biti prozvan izdajnikom i proteran od svog naroda, prognan iz svoje domovine.
Ali su stvari mogle biti drugačije. Da si ti imao važnu funkciju u Atini, možda rat ne bi bio
toliko surov, ili možda ne bi ni došlo do rata. Tada bi ti bio heroj. Ja sam, s druge strane,
oduševljen što ti nisi komandovao neprijateljskom armijom. Naši bi gubici bili mnogo veći u
tom slučaju.
– Ali ne biste bili poraženi? – upita Ksenofon.
– Možda neki skirmiš – reče Agesilej popustljivo, smejući se.
– Jer bitka ne zavisi samo od generalovih sposobnosti, već i od kvaliteta ratnika.
Njih dvojica pođoše do vrha niskog brda i sedoše na prvi red kamenih sedišta, koja su gle-
dala na Polje.
Linija punoletnih, koja je brojala dvesta četrdeset ljudi, bila je deo osme formacije. Kseno-
fon je sa interesovanjem pratio kako novi regruti, zajedno sa još tri hiljade regularnih vojnika,
vežbaju juriš, krilni manevar, nalet i bočni udar.
Želja i trud oznojenih ljudi pojačaše se kada su spazili kralja na brdu iznad njih. Ali Age-
silej ih nije gledao; okrenuo se ka Ksenofonu.
– Predugo smo bili ostrvo – reče kralj, skidajući svoj šlem ukrašen crvenom krestom, seda-
jući pored Ksenofona.
– Ostrvo? – odgovori Ksenofon – Zar to nije Spartina najveća snaga?
– I snaga i slabost, prijatelju moj, bliski kao muž i žena. Mi smo snažni jer smo ponosni.
Ali smo slabi jer nam ponos ne dozvoljava da rastemo. On pokaza rukom zemlju. – Gde smo
to mi? Duboko na jugu, daleko od trgovačkih puteva, mali grad-država. Ponos nam ne dozvol-
java da sklapamo brakove sa drugima, iako to nije u suprotnosti sa zakonom. Zato opada broj
pravih Spartanaca. Na tom polju je tri hiljade ljudi – jedna trećina čitave naše vojske. Zato

14. možemo dobijati bitke ali nikada nećemo stvoriti carstvo. Ti osećaš bol zbog Atine? Ona će
opstati i napredovati dugo, i onda kada Spartanci postanu prašina. Ona ima more, ona je cen-
tar, srce Grčke. Mi ćemo je pobeđivati u hiljadu bitaka, ali ipak izgubiti rat.
Agesilej zatrese glavom i strese se. – Ledena zver hoda mojom dušom, oprosti mi na
turobnosti – reče.
Ksenofon skrenu pogled ka borcima na Polju. Bilo je dosta istine u kraljevim tužnim re-
čima. Jer i pored sve svoje vojne nadmoći, Sparta je bila mali grad-država, sa stanovništvom
koje se smanjivalo u užasnim ratovima što su harali Peloponezom. On okrznu pogledom pri-
jatelja i promeni temu.
– Da li ćeš ti uručiti nagradu pobedniku Genaralskih igara?
Agesilej se osmehnu i sumorne misli nestadoše. – Imam poseban dar za pobednika današn-
jih Igara, jedan od sedam mačeva kralja Leonide.
Ksenofonove oči se raširiše. – Vredan poklon, moj gospodaru.
Agesilej slegnu ramenima. – Moj nećak je iste krvne linije i nosi ime Velikog kralja; priliči
mu da ponese mač. Dao bih mu ga, ionako, na rođendan, koji će biti za tri nedelje. Ali je ovo
divna prilika da dečak zapamti dan kada je pobedio na Igrama. I ja sam ih osvojio, pre trideset
godina.
– To je divan gest, moj gospodaru, ali, šta ako on ne pobedi?
– Uozbilji se, Ksenofone. Suprostaviće mu se polutan Makedonac, po nivou, malo iznad
helota. Kako može da ne pobedi?
On je Spartanac, kraljevske krvi. A kako si ti vrhovni sudija, možemo računati na pravedan
ishod.
– Pravedan? – odgovori Ksenofon, okrećući se da bi prikrio ljutnju.
– Budimo bar pošteni.
– O, nemoj da budeš tako strog prema meni – reče Agesilej, prebacivši ruku oko prijatel-
jevog ramena. – To je samo dečija igra. Gde je tu šteta?
– Gde, zaista? – odgovori Ksenofon.
* *** *** **
Parmenion uspori trk dok se približavao Ksenofonovoj kući.
Posetioci su se već skupljali i on vide Hermiju kako razgovara sa Grilom. Bes ga preplavi
kada se seti kratkih, snažnih udaraca, i oseti želju da pređe ulicu, dograbi Grila za kosu i udara
njegovom glavom o zid dok kamen ne postane crven.
Smiri se !, pomisli. Znao je da će Gril biti prisutan, on je Ksenofonov sin, ovo je njegova
kuća; osim toga, on će nositi Leonidin crni plašt. Ipak, Parmeniona je čudilo što je Gril bio
opšteprihvaćen, čak omiljen od mladića u kasarni. Kako je moguće, pitao se, da ih pridobije
Atinjanin, a ne i on? Gril nema spartanske krvi, dok je moj otac heroj. Odbacivši takve misli,
progura se kroz gužvu i dođe do dvojice mladića. Prvi ga ugleda Gril, i osmeh mu se zamrznu
na licu, a oči suziše.
– Dočekao sam dan tvoga poniženja – reče Atinjanin.
– Odbij, Grile – upozori ga Parmenion, drhtavim glasom. – Sam pogled na tebe tera me na
povraćanje. Ali znaj ovo: ako još jednom kreneš na mene, ubiću te! Nema više udaraca. Nema
masnica.
Samo crvi i smrt!
Ksenofonov sin se zatetura, kao od udarca, i vrisnu ispustivši crni plašt. Brzo ga podiže i
nestade kroz vrata kuće.

15. Okrenuvši se ka Hermiji, Parmenion pokuša da se osmehne, ali su mu mišići lica bili u
grču. Umesto toga, on obgrli svog prijatelja, ali se Hermija izmače. – Budi oprezan – reče
Hermija – loš je znak dotaći ogrtač!
Parmenion se zagleda u tamni vuneni ogrtač prebačen preko Hermijine ruke.
– To je samo ogrtač – prošaputa, prevukavši prstima preko njega.
Poraženi na Igrama, biće izveden sa bojnog polja, prekriven ogrtačem i kapuljačom, kako
bi sakrili njegovu sramotu. Nijedan Spartanac nije mogao da posmatra taj prizor bez prezira.
Ali se Parmenion zbog toga nije brinuo. Ako Leonida pobedi, to će biti dovoljna sramota.
Nošenje ogrtača nije ga uopšte brinulo.
– Hajde – reče Hermija, uzevši Parmeniona za ruku. – Prošetajmo malo, ne želimo da se
pojavimo prerano. Kako ti je majka?
– Postaje jača – odgovori Parmenion, svestan da je to laž, ali mu je bilo potrebno da u to
veruje. Dok su se udaljavali, on začu povik i pogledavši unazad, vide da stiže zlatokosi
Leonida. Sa zavišću je posmatrao kako se ljudi okupljaju oko Leonide da bi mu poželeli
sreću.
Dva su mladića, šetajući kamenom stazom, došli do Amonovog svetilišta, male, kružne
zgrade, od belog kamena, ispred koje su bile mermerne statue hoplita. Sa tog mesta se videlo
sveto jezero, a iza grada, skriven u šumi, hram Afrodite, boginje ljubavi.
– Da li si pribran? – upita Hermija, dok su sedeli ispod mermernih statua.
– Kamen mi je u stomaku, ali mi je um smiren – reče mu Parmenion.
– Koju ćeš formaciju koristiti?
– Sasvim novu – Parmenion mu u kratkim crtama objasni svoj plan.
Hermija ga je slušao u tišini, a zatim odmahnu glavom. – Ne smeš to da činiš, Savra! Sas-
lušaj me molim te! To je nezamislivo!
Iznenađen prijateljevom reakcijom, Parmenion se tiho zasmeja.
– To je samo izmišljena bitka, Hermija. Drveni vojnici i kockice od kosti. Zar nije cilj po-
bediti?
– Da, da, ali oni to nikada neće dozvoliti. Bogovi, zar ne vidiš to, Savra?
– Ne – odgovori Parmenion. – Ionako nije bitno. Niko neće morati da se dosađuje dva sata.
Pobedio ili izgubio, sve će biti gotovo za nekoliko minuta.
– Nisam siguran – šapnu Hermija. – Hajde da se vratimo.
U Ksenofonovom dvorištu je vladala gužva. Gosti su se peli na drvene tribine kako bi
zauzeli mesto u senci, ispod zapadnog zida kuće. Parmenion je bio svestan da u svom hitonu,
koji mu je loše pristajao, pokazuje koliko je siromašan; ali, njegova majka je imala malo
imanje, skromnih prihoda, od kojih je morala da izdvaja njemu za hranu, odeću i obuku. Svi
spartanski mladići su morali da plaćaju za smeštaj i hranu u kasarni, a nemogućnost da se plati
vodila je gubljenju položaja. Kada siromaštvo zadesi porodicu, ona ne gubi samo pravo glasa,
već i pravo da sebe naziva Spartancima. To je bilo najveće poniženje koje je moglo nekome
da se desi. Izbačen iz kasarni, morao bi da nađe neki posao i bio bi nešto bolji od helota.
Parmenion odagna takve sumorne misli i zagleda se u deset stopa široko kvadratno bojište
napravljeno u pesku. Izrezbareni drveni vojnici su stajali u blizini. Zlatni na levoj a krvavi na
desnoj strani. Iako neobojeni i bez ukrasa bili su lepi. Podigao je prvi red zlatnih hoplita, iz-
rezanih od belog drveta koje je vremenom požutelo. Svega deset figura bilo je pričvršćeno na
potpornu dasku, ali su oni predstavljali stotinu teških oklopnika sa okruglim štitovima, kopl-
jima za bodenje i kratkim mačevima. Bili su vrlo detaljno izrezbareni, sve do kožnih kiltova i
štitnika za potkolenice. Samo su šlemovi bili zastarelog tipa, sa perjanicom, i potpuno su
prekrivali lice, prestali su da se upotrebljavaju trideset godina ranije. Ove su rezbarije bile
stare i smatrane skoro svetinjom. Veliki, legendarni Leonida ih je koristio kada je osvojio
Jedanaeste igre.
Parmenion vrati na mesto Spartance i ode do figura Skirita.

16. One nisu bile tako lepo izrađene, niti su bile toliko stare. Vojnici nisu nosili koplja i imali
su okrugle kožne kape.
Senka pade na Parmeniona, on podiže pogled i ugleda visokog čoveka u žutoj, zlatom
obrubljenoj tunici. Retko je imao prilike da vidi uglađenijeg ratnika; kosa mu je bila zlatna,
posuta srebrom, oči boje plavog letnjeg neba.
Čovek mu se nasmeši. – Ti mora da si Parmenion. Dobro došao u moju kuću, mladi gener-
ale.
– Hvala vam, gospodine. Čast je biti ovde.
– Da, zaista – složi se Ksenofon – ali ti si tu čast i zaslužio.
Prošetaj sa mnom.
Parmenion je pratio Ksenofona do male niše u senci, na čijim su zidovima bili oslikani
predivni purpurni cvetovi, koji su prekrivali zidove, kao na kraljevskom plaštu.
– Izvlačene su slamke i ti ćeš povući prvi potez. Kaži mi sada prva tri naređenja koja ćeš
izdati – reče Ksenofon. Parmenion duboko uzdahnu. Po prvi put mu se učini da su ga nervi
izdali i on shvati da zuri u publiku u dvorištu. U pravoj bici, kada otpočne, kada se hiljade
ratnika sudaraju kopljima, štitovima i mačevima, bilo je skoro nemoguće brzo menjati strate-
giju. Takmičari su sudijama, u Igrama, saopštavali prva tri naređenja, kako nijedan od su-
parnika ne bi mogao da promeni mišljenje suočen sa boljim potezom svog protivnika.
– Ja čekam, mladiću – prošaputa Ksenofon. Parmenion okrenu svoje bledoplave oči ka
privlačnom Atinjaninu. Tada mu saopšti svoju taktiku, iščekujući reakciju starog generala.
Ksenofon je saslušao bezizražajnog lica, a onda uzdahnu i zatrese glavom. – Glavni sudija
ne sme da daje savete, pa ću samo reći da ćeš, ako Leonida izabere bilo koju od četiri, možda
pet, mogućnosti, biti katastrofalno poražen. Ti si to uzeo u obzir, naravno?
– Jesam, gospodine.
– Da li si uzeo u obzir tradiciju i spartanski ponos?
– Ja samo želim da dobijem bitku.
Ksenofon je oklevao. Već je prekoračio svoja prava. Konačno klimnu glavom i vrati se
proceduri. – Neka ti bogovi budu naklonjeni, Sparto – reče on klanjajući se. Parmenion je
uzvratio naklon i posmatrao kako Atinjanin odlazi do mesta gde je stajao Leonida.
Proguta knedlu. Ako je general Leonidin prijatelj, ako makar samo i nagovesti njegov plan
…
Da nisi to ni pomislio! Atinjanin je čuveni general, bodrio je Parmenion sebe. On nikada
ne bi učinio nešto tako nisko. To je čovek koji je nakon poraza kod Kunakse, videvši svoje
prijatelje brutalno pobijene, preuzeo komandu nad demoralisanom grčkom armijom i borbom
prokrčio sebi put, kroz ogromnu persijsku imperiju, sve do mora. Ksenofon ga neće izdati. Ali
on je Grilov otac, pomisli Parmenion, i prijatelj Leonidine porodice.
Publika ustade sa sedišta i Parmenion ugleda Agesileja kako ulazi okružen generalima i
dvojicom svojih ljubavnika. Kralj se nakloni dok mu je publika aplaudirala, a zatim hramajući
dođe do centralnog sedišta u prvom redu, tik iza jame sa peskom.
Koračajući do mesta gde ga je čekao Hermija, izbegavajući pri tome da pogleda u ogrtač,
oseti da su mu usta suva. Ksenofon je pozvao dvojicu sudija i razgovarao sa njima neko
vreme, a zatim zauzeo mesto kraj kralja. Prvi od sudija, postariji čovek, glatko obrijan i kratko
podšišane sede kose, priđe Parmenionu.
– Ja sam Klearh – reče. – Postaviću armiju onako kako ti zapovedaš, generale. Možeš me
pitati o vremenu potrebnom da se nešto odigra, ali ni o čemu drugome. On otvori kesu na
boku i izvadi tri zglobne kosti. Sa svih šest strana bili su brojevi od tri do osam. – Da bismo
odredili gubitke, bacaćemo ove kosti. Najveći i najmanji broj se neće računati, dok preostali
broj označava gubitke. Da li si razumeo?
– Naravno – odgovori Parmenion.
– Odgovor je jednostavno, da – reče Klearh.

17. – Da – potvrdi Parmenion. Klearh stade pored žute armije a drugi sudija se postavi sa
druge strane peščanog borilišta, pored crvenih drvenih vojnika.
Parmenion po prvi put ukrsti svoj pogled sa Leonidom. Ovaj mu se podrugljivo isceri.
Leonidu su smatrali prelepim, ali uprkos zlatnoj kosi i privlačnim usnama, Parmenion je video
samo ružnoću i svirepost.
Kao što je običaj nalagao, dva takmičara priđoše da se suoče licem u lice.
– Da li ćeš prepustiti bojište spartanskoj zlatnoj armiji? – upita Parmenion poštujući ritual.
– Spartanski crveni se nikada ne povlače – odgovori Leonida – pripremi se da umreš.
Publika je aplaudirala, a kralj ustade i diže ruku tražeći tišinu.
– Prijatelji, danas ću predati pobedniku specijalan poklon: jedan od sedam mačeva kralja
Leonide! Držao je gvozdeni mač visoko, a zraci sunca su ga pretvarali u srebro. Podiže se
velika buka.
Leonida se nagnu ka Parmenionu. – Poniziću te, mešanče – reče.
– Tvoj dah smrdi gore nego kravlja zadnjica! – odgovori mu Parmenion, uživajući u ru-
menilu koje je oblilo Leonidine obraze.
Oba se mladića vratiše na mesta.
– Počnite! – naredi Ksenofon.
Klearh istupi. – General Parmenion je naredio trupama da zauzmu Lisandarovu petu for-
maciju, sa Skiritama na levom krilu, u šesnaest redova dubine, Spartancima u centru u
šesnaest redova, i najamnicima naoružanim džilitima iza konjice na desnom krilu.
General se postavio iza centra. Parmenion je video da nekoliko ratnika u publici odmahuje
glavom negodujući, i mogao je da pogodi njihove misli. Nijedan general nije mogao očekivati
da će se ratnici boriti za njega ako nije imao hrabrosti da stane uz njih, u prve redove. Trojica
helota su pomerali drvene ratnike na zadate pozicije u pesku.
Drugi se sudija obrati publici. – General Leonida je naredio treću Agesilejevu formaciju:
Spartanci na desnom krilu u deset redova dubine, konjica u centru, Skirite i najamnici na
levom krilu. On se postavio u drugi red centra. Aplauz se začu i Leonida se pokloni. Kao što
se i očekuje od spartanskog generala, izabrao je sebi mesto blizu prvog reda.
Publika se nagnu napred, pomno proučavajući formacije. Bilo je očigledno da Parmenion
planira defanzivnu bitku, spreman da odbije frontalni napad. Leonida je izdužio svoju bor-
benu liniju planirajući tradicionalni iskošeni napad na levo krilo, pokušavajući da istovremeno
izvrši obuhvat protivničkog krila. Štošta će zavisiti od kockica koje određuju gubitke.
Klearh pročisti grlo i svi su u publici znali šta će reći, to je bilo očigledno po formaciji. Bez
pokreta. Spartanski zlatni će čekati da Leonida napadne, uzdajući se u kockice. Ali razgovor
zamre kad Klearh progovori.
– General Parmenion je naredio konjički juriš, usmeren ka neprijateljskom centru. Sve su
se oči okrenule ka sudiji kraj Leonide. Prva se tri poteza ne mogu izmeniti i sada sve zavisi od
toga kako će Leonida upotrebiti konjicu. Bilo je neuobičajeno ali ne i nemoguće da se naredi
juriš konjice na samom početku bitke.
– General Leonida je naredio da Skirite i džilitaši krenu napred ka desnom krilu.
Počela su došaptavanja u publici, jer Leonida nije predvideo juriš konjice te nije izdao
naređenje svojoj konjici. Štapom za merenje helot pomeri žute drvene konje napred. Sudije se
posavetovaš e i Ksenofon se obrati publici.
– Složili smo se jednoglasno da je silina juriša naterala protivnič ku konjicu u bekstvo, od-
bacivši ih u redove hoplita. Gubici su šezdeset kod Leonide i devet kod Parmeniona.
Klearhov glas se uzdiže nad žamorom. – General Parmenion naređuje Spartancima i Skiri-
tama da spoje redove i napreduju u trku, u trideset i dva reda dubine, ka neprijateljskom des-
nom krilu.
Parmenion je stajao sasvim mirno, očiju uprtih u Leonidu, koji je užasnut posmatrao
napredovanje mase hoplita. Parmenion je shvatao kako se Leonida oseća; nije se suočio sa

18. jednim, već sa dva, popuno neverovatna plana! Nijedna spartanska vojska nije nikada ni po-
mislila da se spoji sa Skiritama, nijedna grčka armija nije napala protivničko desno krilo, nje-
govu najjaču tačku. Uraditi tako nešto, značilo bi izložiti slabu stranu, jer se štit nosio u levoj
ruci, pa bi u napredovanju falanga bila izložena ubitačnom dejstvu džilita, strela i kamenja.
Ali ne i ovde, mislio je Parmenion. Ne danas. Leonidin centar je bio pometen sopstvenom
konjicom, a nigde u blizini nije bilo strelaca ili peltasta, koji bi pomeli Parmenionove redove
u nastupanju.
Gledao je, želeći da vidi, da upije svaku promenu izraza na licu svog protivnika, žudeći da
zapamti trenutak kada će Leonida shvatiti da je poražen.
– General Leonida je naredio da poslednjih šest redova izađu iz poretka i opkole nepri-
jatelja.
Parmenion je bio oduševljen, ali je skrivao raspoloženje, jedino se po raširenim nozdrvama
i ubrzanom disanju moglo videti da je uzbuđen. Leonida je bio poražen. Vojnici su u masi
jurišali na njegovo desno krilo, a on ga je istanjio na svega četiri reda. Snaga i hrabrost malo-
brojnih nije se mogla odupreti težini ogromne mase. Leonida nije samo pobeđen, on je
smrvljen. Zlatokosi Spartanac je zurio u vojnike, a onda prišao sudiji i nešto mu uzbuđeno
rekao. Izgovorene reči zaprepastiše Parmeniona.
– General Leonida traži od sudija da povuku drugo naređenje generala Parmeniona, jer ono
nema osnova. Ako bi takvo naređenje bilo izdato u bici, Spartanci bi, u to nema sumnje, od-
bili da ga izvrše.
Parmenion pocrvene i pogleda ka kralju. Agesilej se zavali i poče razgovor sa mladićem sa
svoje desne strane. Ksenofon pozva sudije malo dalje od publike, ali su svi mogli videti da se
vodi žučna rasprava.
Parmenion se snuždi i zagleda u malo bojište i drvene vojnike zaleđene u pokretu. Da li ga
mogu diskvalifikovati? Naravno da mogu. Pogleda redove posmatrača. Ko si ti, Parmenione?,
upita se. Ti si siromašni mešanac. Nikome nije stalo do tebe. Ovo je Leonidin dan, a ti si im to
pokvario.
Ksenofon se vrati do borilišta sa peskom. Publika je očekivala presudu, čak se i kralj nagnu
napred, pogleda uprtog u Atinjanina.
– Potez je interesantan i podelio je sudije. Tačno je da se spajanje redova sa Skiritama ne
smatra časnim, niti verovatnim. On napravi pauzu i Parmenion vide glave kako potvrdno kli-
maju, i oseti Leonidine oči na sebi. Njegov protivnik dozvoli sebi smešak.
Parmenion proguta knedlu. – Međutim – nastavi Ksenofon – izgle da mi da ovde nije u pi-
tanju čast već disciplina i taktika. General Parmenion je znao snagu svog neprijatelja, znao je i
da je neprijatelj primenio ovu istu formaciju u pet prethodnih bitaka, te je stoga primenio neo-
bičan plan. Ja sam Atinjanin, ali govorim sa autoritetom čoveka koji se više od svega divi
kvalitetima spartanske armije.
Ovo je pitanje discipline. Izazov opstaje ili pada na jednom pitanju: da li bi Spartanci od-
bili da poslušaju takvo naređenje? Odgovor je prost. Da li su ikada Spartanci, u svojoj slavnoj
istoriji, odbili da poslušaju naređenje? Ksenofon napravi još jednu pauzu, dok je pogledom
prelazio preko gledalaca. Zaustavi najzad pogled na kralju. – Naređenje ostaje – reče Kseno-
fon. – General Leonida je poražen i kako je bio u drugom redu, poginuo je u bici. Spartanskim
zlatnim pripada pobeda. General Parmenion je vrhunski strateg.
Nije bilo aplauza, ali to nije smetalo Parmenionu. On se okrenu ka Hermiji, koji odbaci
ogrtač iz ruku, i potrča Parmenionu u zagrljaj.
Publika je bila zapanjena. Kralj Agesilej je uperio pogled pun gneva ka Ksenofonu, koji
samo slegnu ramenima i okrete se na drugu stranu. Tada, prvo šapatom a potom sve glasnije,
začuše se komentari starih ratnika, koji su raspravljali o strategiji. Leonida ustade i zatetura se
unazad. Gril mu priđe, prinoseći mu ogrtač srama, ali ga Leonida odbi naglim pokretom ruke i
krupnim koracima napusti dvorište.

19. Postariji helot izađe iz senke i dotače Parmeniona po ramenu.
– Gospodine, došla je neka žena, eno je na kapiji. Kaže da morate odmah doći.
– Žena? Kakva žena? – upita Parmenion.
– Reče da je nešto u vezi s vašom majkom, gospodine.
Nestade u Parmenionu svako osećanje radosti i trijumfa. On se zaljulja, kao da je dobio
udarac, i istrča iz dvorišta.
* *** *** **
Publika se utišala kada je mladi Spartanac istrčao iz dvorišta.
Agesilej ustade i krenu ka Ksenofonu, pun besa.
– Ovo nije trebalo da se desi! – prosikta kralj.
Ksenofon klimnu glavom. – Znam, gospodaru – odgovori tihim glasom. – Ali niko od nas
nije očekivao da će Leonida biti toliko loš.
Nije pokazao nijednu stratešku veštinu i sa prezirom se odnosio prema protivniku. Ali ti si
kralj, gospodaru. Ti si vrhovni sudija u Sparti. Tvoje pravo je da, ako hoćeš, preokreneš moju
odluku.
Agesilej se okrenu ka peščanom borilištu, gde su ostali potpuno zaboravljeni drveni vo-
jnici. – Ne – najzad reče – ti si u pravu, Ksenofone. Ali, proklet bio, ja neću da predam mač
mešancu! Evo ti! Ti mu predaj nagradu.
Ksenofon uze mač i pokloni se. Kralj odmahnu glavom i ode.
Ubrzo posle njegovog odlaska publika se raziđe. Atinjanin je došao pod senku trema i seo
u tišini, razmišljajući o Parmenionu.
Priđe mu njegov sin, Gril.
– To je bilo nečasno oče – reče dečak.
– Da znaš da je bilo – složi se general. – Leonida nije poneo ogrtač srama, to nije prik-
ladno.
– Nisam na to mislio, i ti to znaš. Spartanci ne bi nikada dozvolili tim melezima, Skiritama,
da sa njima spoje redove. To niko nije mogao očekivati. Trebalo je početi novu igru.
– Odlazi, dečače, i probaj da ne govoriš o stvarima o kojim vrlo malo znaš.
Gril se ukopao na mestu, crven u licu. – Zašto me mrziš, oče?
– on upita.
Reči potresoše Atinjanina. – Ne mrzim te, Grile. Žao mi je što tako misliš. Ksenofon us-
tade i krenu ka dečaku, raširenih ruku, spreman za zagrljaj.
– Ne, ne dodiruj me! – viknu Gril izmičući se. – Ne želim ništa od tebe! Okrete se i potrča
dvorištem, pa izlete na glavnu ulicu.
Ksenofon uzdahnu. Toliko se trudio oko dečaka, s mukom ga učeći, pokušavajući da ga is-
puni osećanjima odanosti, dužnosti i hrabrosti. Ali uzalud. Ksenofon je posmatrao kako
odrasta, video je znake oholosti i surovosti, taštine i prevrtljivosti. – Ne mrzim te – prošaputa
– ali ne mogu ni da te volim.
Taman je bio na pragu kuće kada ugleda starijeg čoveka kako pored jame sa peskom pos-
matra drvene vojnike. Kao domaćinu, običaji su mu nalagali da popriča sa gostom, i on pređe
preko dvorišta.
– Mogu li vam ponuditi nešto osvežavajuće? – upita.
Starac pogleda u generalovo lice. – Ne prepoznaješ me? – upita podižući patrljak desne
ruke.
– Pasian? O, slatka Hero! Mislio sam da si mrtav!

20. – I trebalo je da budem, ponekad poželim da jesam. Odsekli su mi desnu šaku, generale, i
ostavili da iskrvarim do smrti. Ali uspeo sam da dođem kući. Trebalo mi je šesnaest godina da
dođem.
Pasian se nasmeja pokazujući slomljene trule zube. – Kući – ponovi sa čežnjom u glasu. –
Prokrčili smo put kroz Persijance i utvrdili se među gomilom kamenja. Mogli smo odatle
videti Agesileja sa glavninom vojske, i mislili smo da će nam priteći u pomoć. Ali oni to nisu
učinili. Mi smo samo Skirite. Ginuli smo, jedan po jedan. Ubio sam jedanaest ljudi tog dana.
Persijanci nisu bili baš zadovoljni zbog toga, Ksenofone; odsekli su mi desnu šaku. Našao
sam seljaka koji mi je zatvorio ranu vrelom smolom i uspeo da zaustavi krvarenje.
– Uđi unutra, prijatelju. Hoćeš li vina ili hrane?
– Ne, ali ti se zahvaljujem. Došao sam samo da vidim momka, da ga gledam kako po-
beđuje.
– Leonidu?
– Ne. Onog drugog – Savru. On nije Spartanac, Ksenofone i hvala bogovima na tome!
– Odkud ga ti poznaješ? On se nije ni rodio kada si otišao u Persiju.
– Sreo sam ga na putu, generale, kad sam bio nadomak kuće.
Znaš, nisam shvatao koliko sam ostario sve dok nisam video brda svoga detinjstva. Sve
ove godine borio sam se da dođem kući, i stigao sam, oronuo bogalj sa pokvarenim kolicima.
Viknuo sam mu da mi pomogne i on je prišao. Odveo me je do kuće moga sina.
I nijednom mi nije prebacio što je zbog mene izgubio Veliku trku.
Možeš li to da zamisliš?
– Završio je kao poslednji, čini mi se – reče Ksenofon.
– Bio je prvi, bio je nadomak grada. A ja nisam imao ništa da mu dam. Bez ičega sam. Bez
prebijene pare. Ali odužiću mu se, Ksenofone, naplatiću jedan stari dug. Dva puta sam ti
spasao život. Hoćeš li mi se odužiti?
– Znaš da hoću. Da sam ja bio u Persiji, zajedno sa Agesilejem, ja bih ti pritekao u pomoć.
Nadam se da to znaš. Pasian klimnu glavom. – Ne sumnjam u to generale. Koliko znam,
dečko je mešane krvi, bez novca i uticaja. Pomozi mu, Ksenofone.
– Hoću, obećavam ti.
Pasian se nasmeši i uputi ka izlazu, pa zastade i poslednji put baci pogled ka peščanom
borilištu. – Uživao sam u bici – reče preko ramena.
– Lepo je videti ponižene Spartance.
* *** *** **
Parmenion istrča kroz kapiju na ulice opustele zbog žege. Nije osećao kako mu sunce prži
kožu, niti je osećao bolove zbog mnogih modrica. Nije video kuće pored kojih je prolazio, niti
čuo pse koji su za njim trčali.
Duša mu je bila ispunjena bolom, i sve što je mogao videti bilo je majčino lice, blago i
nasmejano, smireno i puno razumevanja.
Ona umire. Umire.
Ta misao mu je odzvanjala u glavi dok je trčao sa očima punim suza. Desilo se ono što je
odavno slutio – počela je da gubi na težini, lice je izgubilo nekadašnju lepotu, a oči postale
umorne; i svi drugi znaci bolesti i patnje bili su tu. Ipak, nije mogao da se suoči sa istinom, pa
je izbegavao i da misli o tome.
Istrčao je na Odlazeću ulicu, pa presekao kroz siromašniju četvrt, sudarivši se sa nekim de-
belim trgovcem i oborivši ga na zemlju. Nastavio je da trči praćen njegovim psovkama.
Ulaz u kuću je bio zakrčen susedima, koji su stajali u tišini.

21. Progurao se kroz njih i ugledao Reu kako sedi kraj kreveta. Doktor Astion je stajao u
malom dvorištu, okrenut leđima sobi. Parmenion zastade na vratima a srce mu je jako lupalo.
Rea se okrete ka njemu – Preminula je – reče pa ustade, priđe Parmenionu i zagrli ga. – Neće
se više mučiti.
Suze linuše niz Parmenionove obraze, dok je gledao mršavo telo na krevetu. – Nije
sačekala da se vratim – prošaputa on. Rea ga je držala još malo u zagrljaju, pa onda lagano
izgura sve prijatelje i susede iz sobe, zatvarajući vrata za njima. Zatim se vrati do kreveta i
sede uzevši Arteminu sitnu ruku među svoje. – Dođi – reče Parmenionu. – Sedi s druge strane
i oprosti se od nje.
Parmenion sede nekako na krevet i uze majčinu desnu ruku. Sedeli su neko vreme u tišini.
Astion uđe, ali ga oni ne primetiše, i on tiho izađe iz kuće. – Govorila je o tebi na samom
kraju – reče Rea. – Želela je da te sačeka, da te vidi, da čuje šta si uradio. Govorila je s pono-
som o tebi.
– Pobedio sam, majko – reče Parmenion, stežući njene beživotne prste. – Pobedio sam pred
svima. Pogledao je u Artemino lice. Oči su joj bile sklopljene, a lice ukočeno.
– Izgleda smireno – prošaputa Rea.
Parmenion zatrese glavom. Nije mogao videti smirenost, samo užasnu konačnost smrti,
potpunu ukočenost, razdvajanje. A ipak, njena ruka je bila još topla, prsti nežni. Koliko je
puta tim prstima odagnala bol i milovala njegovo lice? Osetio je kako mu se stomak vezuje u
čvor i kako ga guše suze. Počeo je da plače, a suze su mu klizile niz lice i kapale na majčinu
ruku.
– Govorila je o belom konju – reče Rea. – Videla ga je na padini brda. Prilazio joj je i ona
je rekla da će na njemu jahati sve do Makedonije. Ne znam da li ti je to neka uteha. Takođe je
rekla da vidi tvoga oca kako je čeka.
Parmenion nije mogao da govori ali je pružio ruku i dotakao majčino lice.
– Pozdravi se – prošaputa Rea. – oprosti se od nje.
– Ne mogu – zajeca Parmenion. – Ne još. Ostavi me još malo, molim te, Rea.
– Ja moram da pripremim, vratiću se uskoro. Ona dođe do vrata i zastade. – Volela sam je,
bila je divna žena i dobar prijatelj.
Nedostajaće mi, Parmenione. Nije bilo ni trunke zlobe u njoj; zaslužila je bolje.
Čuvši da se vrata zatvaraju, sve ustave bola u Parmenionu popustiše i on poče nesputano
da jeca. Kroz glavu su mu prolazile slike; jedva se sećao oca, kao ogromnog tamnog diva, koji
povremeno prolazi kroz kuću, ali je majka stalno bila sa njim. Kada je, po spartanskom obi-
čaju, sa sedam godina bio odveden u kasarnu da živi sa drugim dečacima, ona je plakala i
čvrsto ga je grlila kao da mu je život ugrožen. Često se iskradao iz kasarne, i preko krovova i
zidova dolazio kući da je vidi.
Sada je više nikada neće videti.
– Ako me voliš, ti ćeš se vratiti – reče. – Nemoj me nikada ostaviti. Znao je da su te reči
besmislene, ali su mu se prosto otele.
Sedeo je pored tela sve dok svetlo nije počelo da bledi. Čuo je vrata kako se otvaraju, i
očekivao je Reinu ruku na ramenu.
– Doneo sam ti trofej, generale – reče Ksenofon tiho. – Pokrij njeno lice, pa ćemo razgova-
rati u dvorištu.
– Ne mogu da joj pokrijem lice! – usprotivi se Parmenion.
Ksenofon priđe sa druge strane kreveta. – Ona nije ovde, dečače; otišla je. Ono što vidiš je
plašt koji je nosila. Nije greh prekriti njeno lice. Njegov glas je bio umirujući i Parmenion
obrisa suze i uperi pogled u Atinjanina.
S nežnošću, Parmenion podiže beli čaršav i prekri joj lice.
– Porazgovarajmo kratko – reče Ksenofon, vodeći dečaka u dvorište. Sedoše na kamenu
klupu. Atinjanin je nosio dugi vuneni ogrtač plave boje, preko bele tunike i sandale od na-

22. jfinije kože, koje su dosezale do polovine potkolenice. Ipak je u potpunosti izgledao kao vo-
jnik. Parmenionu predade Leonidin mač koji je doneo sa sobom.
Mladić ga odloži na stranu i ne pogledavši ga. Ksenofon klimnu glavom.
– Više će ti mač značiti u budućnosti. Ti si mlad, Parmenione, i život ti nosi još mnogo
tuge, ali te ništa neće tako dirnutu kao ovo danas. Ti si razuman momak i znaš da svi ljudi
moraju umreti.
Razgovarao sam sa tvojim susedima o tvojoj majci. Trpela je velike bolove.
– Znam za njene bolove. Znam da se mučila. Hteo sam, hteo sam da joj nešto kupim,
napravim. Kuću, ne znam. Ali hteo sam da je usrećim, da joj pružim nešto što zaslužuje. Bila
je neka tkanina na pijaci koju je želela, opšivena zlatom, divno platno da “sašije haljinu za
kraljicu”, rekla je. Ali nismo mogli da je kupimo. Ukrao sam to platno, ali ga je ona vratila
prodavcu. Nije ništa imala.
Ksenofon odmahnu glavom. – Usko gledaš. Imala je muža koga je volela i sina koga je
obožavala. Ti misliš da je htela više? Dobro, možda je i htela. Ali, ovo je surov svet, Parmen-
ione. Bilo koji muškarac, ili žena, mogu očekivati malo sreće. Sudeći po tvojim susedima,
tvoja je majka bila srećna. Nije ništa znala o tvojim teškoćama sa drugom decom. ona se sme-
jala, pevala, igrala na svetkovinama. I da, ona je mrtva i neće više pevati. Ali neće više ni ose-
ćati bolove, niti će ostariti, pobeliti i nadživeti svoga sina.
– Zašto si došao? – upita dečak. – Mač si mogao i da pošalješ.
Ksenofon se nasmeši. – Zaista sam ga i mogao poslati. Pođi sa mnom, Parmenione. Ve-
čeraćemo i ti ćeš mi pričati o svojoj majci.
Važno je da govorimo o njoj i da pošaljemo svoje pohvale. Tako će bogovi znati da je bila
dobra žena, i prihvatiće je uz dobro vino, i obućiće je u haljinu opšivenu zlatom.
– Ne želim da je ostavim – reče Parmenion.
– Prekasno je za to, nje više nema. Moraju je pripremiti za sahranu, a nije prikladno da
muškarci vide ženske tajne. Dođi.
Parmenion je sledio generala, dok su izlazili iz kuće i u tišini krenuli Odlazećom ulicom,
pa preko pijace do većih kuća, gde su živeli plemići.
Pošto više nije bilo peščanog borilišta i pošto se publika razišla, Ksenofonova kuća je
izgledala drugačije. Svuda se osećao miris purpurnih cvetova, koji su visili sa zidova. Sluge
doneše nekoliko lampi i osvetliše dvorište. Noć je bila topla, a vazduh težak, dok je Ksenofon
slušao Parmeniona kako priča o svojoj majci.
Sluge doneše jelo i razblaženo vino, i njih dvojica ostadoše da sede do duboko u noć. Na-
jzad Ksenofon povede Parmeniona do male sobe u začelju kuće.
– Dobro spavaj, prijatelju – reče general. – Sutra ćemo se pobrinuti za tvoje poslove.
Ksenofon zastade na odlasku. – Reci mi, mladiću – upita iznenada – zašto si stigao poslednji
u Velikoj trci?
– Napravio sam grešku – odgovori Parmenion.
– Da li si zbog toga zažalio?
Parmenion ponovo ugleda starčevo lice, oči pune očajanja. – Ne – reče. – Neke stvari su
važnije od pobede.
– Pokušaj to da zapamtiš – reče mu Atinjanin.
* *** *** **
Pored vatre koja je zamirala sedela je Tamis, gledajući u blede senke, kako igraju po grubo
obrađenim zidovima sobička. Noć beše tiha, čuo se samo šapat noćnog vetra i šuštanje lišća.
Starica čekaše, osluškujući.

23. Nisam pogrešila, reče sebi, kao da se pravda. Vetar se pojača i grana udari u njen prozor,
vatra zapucketa novim plamenom, a zatim se ugasi. Ona ubaci suve grančice u vatru i snažnije
obmota stari šal oko ramena.
Umor je obuze i njene se oči sklopiše, ali je ipak sedela, jedva dišući dok joj je srce po-
mamno lupalo.
Noć je odmicala kad se začu konjski topot, sporo ritmičko udaranje konjskih kopita o suvu,
tvrdu zemlju. Uz dubok uzdah, Tamis se uspravi i uzevši svoj štap, polako dođe do otvorenih
vrata.
Zastade posmatrajući drveće, obavijeno senkama. Topot se bližio, ali nigde se nije video
konj. Zatvorivši svoje telesne oči, ona otvori duhovne, i vide visokog, belog pastuva kako joj
se približava preko čistine. Beše to ogromna zver, skoro osamnaest šaka visoka sa očima boje
opala.
Tamis uz uzdah odloži šal i uze ogrtač od sive vune, koji pričvrsti na ramena tirkiznim
brošem. Ostavljajući vrata otvorena, ona se zaputi u noć, prema gradu, dok ju je sablasni pas-
tuv pratio.
S turobnim mislima polako je hodala opustelom pijacom, udarajući štapom po pločniku.
Parmenionova majka je bila dobra žena, nežna i brižna. A ti si je ubila, šapnu glas u njenom
umu.
– Ne, nisam – reče glasno.
Pustila si je da umre, zar to nije isto?
– Mnogi ljudi umiru, jesam li ja odgovorna za sve te smrti?
Ti si želela njenu smrt, htela si da dečak ostane sam i da pati.
– Da bi postao jači. On je nada ovog sveta. Njega je sudbina odredila da porazi Mračnog
boga. Mora biti moćan čovek.
Glas je utihnuo ali je Tamis znala da ga nije ubedila. Stariš, ona reče sebi. Glas ne postoji.
Pričaš sama sa sobom, a takvi su razgovori besmisleni. – Ja govorim glasom razuma – reče
Tamis. – Ti govoriš glasom srca.
Zar u tebi više nema mesta za takav glas?
– Ostavi me na miru! Učinila sam ono što se moralo učiniti!
Grupa ljudi je sedela u blizini na mesečini i kockala se zglobnim kostima. Nekolicina po-
diže pogled dok je prolazila kraj njih, i jedan, sujeverno, napravi znak kruga da bi se zaštitio
od zla. Tamis se tome nasmeja, a zatim zaboravi na njega.
Došavši do Parmenionove kuće, ona zatvori oči, dopuštajući svome duhu da uđe u kuću i
lebdi u sobi gde je Artemino telo ležalo, povijeno pogrebnom tunikom od lana. Ono što je
Tamis tražila nije bilo tu i čarobnica se vrati u svoje telo. Umorna, nastavi hod, u pratnji belog
pastuva, sve dok ne zastade ispred Ksenofonove kuće okupane mesečinom. Još jednom oslo-
bodi svoj duh, pretražujući kuću dok ne nađe sobičak u kome je ležao Parmenion, izgubljen u
snovima.
Tu, pored kreveta stajaše bleda figura, bestelesna i bela, poput skulpture od magle,
bezlična i svetla. Tamis oseti izuzetan naboj ljubavi i bola zbog gubitka i mučnog rastanka.
Parmenion u snu glasno zaječa, figura zablista, a Tamis oseti zbunjenost i bol. Bleda ruka se
pruži ka dečaku, ali ga nije mogla dotaći. – Vreme je – reče Tamis.
– Ne – kao da začu odgovor, ne odbijajući već preklinjući.
– On te ne može videti, čak i da je budan. Dođi. Ja ću te voditi.
– Kuda?
– Ka mestu mira.
Figura se okrenu ka krevetu. – Moj sin.
– On će biti veliki čovek. On će spasti svet od tame.
– Moj sin – ponovi utvara, kao da je nije čula.
– Ti više ne pripadaš ovom svetu – reče Tamis. – Oprosti se, ali brzo, jer će uskoro svanuti.

24. – On izgleda tako izgubljeno – prošaputa utvara. – Moram ostati da mu pružim utehu.
Magla postade gušća, a Artemin obris jasniji. Ona se okrenu ka Tamis. – Ja tebe znam. Ti si
čarobnica.
– Jesam.
– Zašto hoćeš da me odvojiš od sina?
– Ti više ne pripadaš ovom svetu – ponovi Tamis. – Ti si umrla.
– Umrla? O, da sećam se. Tamis prikupi snagu da se odupre sažaljenju koje ka njoj poteče
od prikaze. – Nikada ga više neću grliti. To ne mogu da izdržim! Tamis se okrenu, ne
mogavši da podnese patnju u Aretminim očima.
– Prati me – zapovedi ona i vrati se u svoje telo. Neko vreme stajaše u tišini, kod kapije,
dok se, konačno, silueta utvare ne pojavi u dvorištu.
– Rekla si da će biti veliki čovek – reče Artema – ali da li će biti srećan?
– Da – slaga Tamis.
– Onda moram biti zadovoljna. Da li ću ponovo biti sa njegovim ocem?
– To ti ne mogu reći. Tamo gde ćeš ti jahati, ja ne mogu poći.
Ali ću se moliti da bude onako kako želiš. Uzjaši konja, jer samo on zna staze umrlih ka
kojima će te bezbedno nositi.
Maglovita figura dođe do pastuva. – Hoćeš li ti paziti na mog sina?
– upita Artema. – Hoćeš li mu biti prijatelj?
– Brinuću o njemu – obeća Tamis. – Pobrinuću se da ima sve što mu je potrebno da bi is-
punio svoju sudbinu. Idi sada!
Pastuv podiže glavu i krenu, kasom, ka brdu na kome je bilo groblje. Tamis ih je gledala
dok se nisu izgubili iz vida, a onda umorno sede na mermernu klupu.
Da li će on biti srećan?
Pitanje ju je mučilo, a tugu zameni ljutnja.
– Jakim ljudima sreća nije potrebna. On će imati slavu i ime će mu sa divljenjem šaputati
ljudi u svim državama. Generacije će spoznati sreću zahvaljujući njemu. Zar to nije dovoljno?
Ona podiže pogled ka Parmenionovoj sobi. – Moraćeš da se zadovoljiš time, strateže, jer
samo to mogu da ti pružim.
* *** *** **
Parmenion se probudio usred noći, mutnih misli, sa osećajem nesigurnosti. Mesečina je
prodirala kroz otvoreni prozor u sobu. On pogleda mesec i na njemu vide mrtvo i hladno ma-
jčino lice.
Stvarnost ga zabole, jače nego svi udarci koje je dobio od Grila i drugih, pogodivši ga
pravo u srce. On se prebaci preko kreveta i priđe prozoru prema dvorištu. Gledao je u prazan
okvir, gde se nalazilo peščano borilište. Ostala je samo kaldrma na mestu njegovog trijumfa.
Razmišljao je o svojoj pobedi, ali to nije moglo da umanji veličinu njegovog gubitka. Kako je
dečija igra mogla da bude toliko važna? Pogleda ka krevetu i zapita se šta ga je to probudilo.
Onda se setio. Sanjao je belog konja koji galopira preko zelenih brda. Podiže pogled ka me-
secu i zvezdama, tako dalekim, nedostižnim, neuhvatljivim. Kao i njegova majka. Osećanje
razdvojenosti bilo je nepodnošljivo. Sede na stolicu visokog naslona i oseti hladni noćni pove-
tarac na koži. To što su ga prezirali sada nije ništa značilo. Jedina osoba koja ga je volela um-
rla je.
Šta ćeš sad, Parmenione? Šta ćeš sad, Parmenione?, odzvanjalo je pitanje.
Sedeo je pored prozora, do pred zoru, dok se sunce nije uzdiglo iznad vrhova planine Par-
non. Vrata se iza njega otvoriše, on se okrete i spazi Klearha, sudiju na Igrama. Parmenion
ustade i nakloni se.

25. – Nema potrebe da mi iskazuješ svoje poštovanje – reče sudija.
– Ja sam ovde samo malo iznad običnog sluge. Gospodar kuće te poziva da zajedno
doručkujete.
Parmenion klimnu i čovek se zaputi ka izlazu, a zatim se okrete. Njegovo tvrdo lice
omekša. – Verovatno ti to ništa ne znači, dečko, ali mi je žao zbog tvoje majke. Moja je umrla
kada mi je bilo jedanaest godina; takav se gubitak ne zaboravlja.
– Hvala ti – reče Parmenion. Oči mu se napuniše suzama, ali je sebe prisilio da ostane
miran i krene za Klearhom u dvorište, gde ga je Ksenofon očekivao. General ustade i osme-
hnu se. – Nadam se da si spavao dobro, mladi strateže?
– Da, gospodine. Hvala vam.
– Sedi, uzmi malo hrane. Ima hleba i meda. otkrio sam njegove prednosti, dok sam bio u
pohodu na Persiju; dobar je za započinjanje dana.
Parmenion naseče nekoliko kriški hleba i namaza ih medom.
– Poslao sam poruku u kasarnu – reče Ksenofon. – Danas ne moraš da se javljaš na smotru.
Mislio sam da odemo na jahanje ka planini Ilijas.
– Ja nisam dobar jahač, gospodine – priznade Parmenion. – Nismo mogli sebi da priuštimo
konja.
– Onda ni ne možeš znati da li si dobar jahač ili ne? Uživaj u jelu, pa ćemo posle videti ko-
liko si dobar.
Završili su doručak i krenuli ka dugačkim štalama iza kuće.
Bilo je šest pregrada za konje i pet konja.
– Biraj – reče Ksenofon. – Pogledaj ih sve i izaberi koga ćeš jahati.
Parmenion uđe u svaku pregradu da bi odabrao konja. Ne znajući šta da gleda, pogladio je
svaku životinju prelazeći šakom preko njenih širokih leđa. Jedan sivac, sa lepom krivinom
vrata i snažnim leđima, imao je zlokoban pogled, u kojem je Parmenion naslutio bolno
iskustvo. Konačno odabra kobilu kestenjaste boje, visoku petnaest šaka.
– Objasni izbor – reče Ksenofon, prebacujući uzde preko kobiline glave i izvodeći je na-
polje u dvorište.
– Dok sam je milovao, gurnula me je njuškom. Ostali su samo stajali, osim sivca. Mislim
da je želeo da mi odgrize glavu.
– On bi to zaista i hteo – priznade Ksenofon – ali si ti napravio dobar izbor. Kobila je pos-
lušna i blage naravi. Ništa je ne može uznemiriti. General prebaci prekrivač od kozje kože
preko kobilinih leđa. – Ovo neće skliznuti – reče on Parmenionu – ali zapamti da treba da je
stegneš butinama, a ne potkolenicama. Na sivčeva leđa on prebaci neobično lep prekrivač od
leopardove kože. – U Persiji – reče – mnogi varvari koriste sedla od štavljene kože, koja ve-
zuju konjima za leđa. Ali to je za varvare, Parmenione. Gospodin upotrebljava samo ćebe ili u
najboljem slučaju, životinjsku kožu.
Vazduh je bio svež, sunce još nije stiglo do zenita. Poveli su konje kasom preko polja, ka
zatalasanim brdima severno od grada. Tu Ksenofon skupi svoje šake i pomože Parmenionu da
uzjaše, a onda uhvati sivca za grivu i u jednom skoku se nađe na njegovim leđima.
Pokret je bio precizan, siguran i otmen. Parmenion oseti zavist.
– Počećemo sa šetnjom – reče Ksenofon – dopustićemo im da se naviknu na našu težinu.
On se nagnu napred i potapša konja po dugom vratu.
– Stalo ti je do njih – reče Parmenion – ponašaš se kao da su ti prijatelji.
– Oni i jesu prijatelji. Ima mnogo budala koji misle da uz pomoć biča mogu da nateraju
konja na poslušnost i pokornost. Oni će ih pokoriti, u to nema sumnje, ali konj bez duha je
bezvredna životinja.
Odgovori mi na ovo, strateže: na koga bi se pre oslonio u bici, na čoveka koji te voli ili na
onoga koga si ti mučio i tukao?
– Odgovor je očigledan, gospodine. Voleo bih da prijatelj bude pored mene.

26. – Tačno tako. Zašto bi bilo drugačije kada se radi o konju ili psu?
Jahali su preko brda dok nisu došli do ravnice pokrivene sasušenom travom. – Pustimo im
malo na volju – reče Ksenofon lupivši škopca po sapima. Životinja se dade u trk a kobila za
njim.
Parmenion se kolenima čvrsto uhvati za kobilin stomak, nagnuvši se unapred. Topot kopita
mu ispunu uši i obuze ga oduševljenje zbog jahanja. On se oseti živim, potpuno, čudesno
živim.
Ubrzo Ksenofon okrenu svog konja nadesno, ka istoku, prema zasadu čempresa. Tu uspori
škopca do kasa i Parmenion mu se približi sa strane. Atinjanin skoči na zemlju i osmehnu se
Parmenionu. – Dobro si je vodio.
Mladić sjaha. – Dobra je, veoma dobra – reče.
– Onda je potapši i to joj reci.
– Da li može da me razume?
– Naravno da ne, ali može da čuje tvoj glas i da prema tvom dodiru zna da si zadovoljan
njome.
– Da li ona ima ime? – upita Parmenion dok je prstima prolazio kroz kobilinu grivu.
– Zove se Bela, tračkog je porekla, sa srcem lava.
Vezaše konje i sedoše pod čemprese. Parmenion se iznenada oseti nelagodno. Zašto je
ovde? Zašto se taj legendarni Atinjanin interesuje za njega? Nije želeo da ga Ksenofon
zavede, niti da dospe u situaciju da odbije tako moćnog udvarača.
– O čemu razmišljaš? – iznenada upita general.
– Razmišljao sam o konjima – slaga Parmenion.
Ksenofon klimnu glavom. – Ne treba da me se bojiš mladiću.
Ja sam ti prijatelj i ništa više od toga.
– Da li si ti bog, pa znaš moje misli?
– Ne, ja sam general, a tvoje je misli lako čitati jer si mlad i neiskusan. U bici protiv Leon-
ide borio si se da na licu prikriješ gordost zbog trijumfa. To je bila greška, napravio si masku
od svoga lica, ali su ti oči svetlele čistom zlobom. Ako želiš da sakriješ svoja osećanja, moraš
prvo da prevariš sebe, i da pogledaš u lice omraženog neprijatelja zamišljajući da ti je on pri-
jatelj. Tada će ti lice biti opuštenije i moći ćeš prirodnije da se smešiš. Nemoj se truditi da ti
lice bude bezizražajno, jer će to tvome neprijatelju odati da nešto kriješ. I kada god to možeš,
pokušaj da uneseš i malo iskrenosti, to je najbolji način za prerušavanje. Ali ovo su misli za
neki drugi dan. Pitaš se zašto se Ksenofon interesuje za tebe?
Odgovor nije komplikovan. Posmatrao sam tvoju igru sa Leonidom. Širina tvojih zamisli
me je zainteresivala. Rat je umetnost, ne nauka, a to je nešto što ti instinktivno razumeš. Prou-
čavao si Leonidu i video njegove slabosti. Rizikovao si i to se i te kako isplatilo. Konjicu si
dobro koristio, što je retkost za Spartanca. – To nije impresioniralo publiku – reče Parmenion.
– Naravoučenije je u ovome, strateže: ti si postigao pobedu, ali si veći deo slave prepustio
Skiritama. To nije razumno. Ako robovske rase ikada zaključe da su jednaki Spartancima,
doći će do nove pobune. A tada će se gradovi-države, kao što su Atina ili Teba, ponovo ujedi-
niti i izvršiti invaziju na spartansku zemlju. To je pitanje ravnoteže snaga, i to je ono što su
ratnici u publici videli.
– Dakle, pogrešio sam? – upita Parmenion.
– U Igri? Ne. U životu? Da.
– Zašto si mi onda dodelio pobedu? – upita mladić.
– Ti si dobio bitku – odgovori Ksenofon. – U Igri nije važno da li ćeš dobiti ili izgubiti rat.
General ustade i pođe ka svome konju, a Parmenion pođe za njim.
– Hoćeš li da me podučavaš? – upita mlađi čovek, pre nego što je razmislio.
– Možda – reče Ksenofon. – A sada hajde da jašemo.

27. * *** *** **
Leonida uze zalet i nakon tri koraka hitnu džilit visoko u vazduh.
Pogledom isprati njegovu zakrivljenu putanju. Dok su se sunčevi zraci odbijali o gvozdeni
vrh, oružje se lagano prizemlji u zemlju prepečenu suncem, dvanaest koraka dalje od najdal-
jeg pokušaja njegovih suparnika. Leonida se okrete i podiže ruke, a nekoliko mladića mu poče
aplaudirati.
Leonida pogleda oficira Lepida, njihovog pretpostavljenog, koji bi, kao i obično sada tre-
balo da završi seriju hitaca.
Lepid zavrte glavom i uze svoj džilit. Izbroja sedam koraka, odmeri težinu oružja, pa
potrča i uz uzvik ga hitnu. Još dok se džilit odvajao od ruke oficira, Leonida sebi dozvoli da
se pobednički osmeh.
Lepid primeti da je njegov hitac kraći od Leonidinog za nešto manje od tri koraka. Okrenu
se i pokloni mladiću. – Imaš dobru ruku – reče, toplo se osmehujući – ali nisi se dovoljno
nagnuo unazad prilikom izbačaja. Imaš još bar osam koraka dužine hica.
Radi na tome.
– Hoću, gospodine – obeća Leonida.
– A sada bih, spartanska gospodo, voleo da vidim kako trčite – reče im Lepid. – Dvadeset
krugova na trkalištu, ako vam je po volji.
– A ako nije? – uzviknu dečak iz pozadine.
– Dvadeset i pet krugova – reče Lepid. Začu se negodovanje, ali mladići otrčaše na startnu
liniju. Lepid ode do drvene klupe u senci da posmatra mladiće. Na čelo izbi Gril, praćen
Learhom. Leonida je zauzeo četvrto mesto iza Hermije. Lepid protrlja rame u koje je još
uvek, ispod kosti, bio zariven vrh persijskog koplja. Rame ga je zimi ubitačno bolelo, a i leti
je svaki napor, kao i bacanje džilita, prouzrokovao tupi bol. Lepid se podiže. Prisećajući se
dana u kasarni, svoje žudnje da maršira sa falangom u bitku, zavideo im je na mladosti i ener-
giji.
Ugleda dečaka na začelju grupe. – Više se potrudi, mladi Pausija! – viknu, i dečak potrča
da se sakrije među ostalima od tog kritičkog oka.
Lepid u mislima odluta i ponovo se seti svoje mladosti. Sparta je tada bila drugačija, po-
misli, mnogo vernija principima uzvišenog Likurga. Dečacima je u kasarnama bilo dozvol-
jeno da imaju samo dve tunike, jednu za leto i jednu za zimu. Nije bilo pevača koji su nastu-
pali u Mermernom pozorištu, nije bilo predstava, niti zabava u kućama bogataša. Jedna por-
cija čorbe dnevno za mladiće i gvozdena disciplina, održavana brezovom šibom. Rasa
stvorena za bitke.
On pogleda trkače. Dobri momci, jaki i ponosni, ali je Leonida imao mnogo tunika i topli
ogrtač kao zaštitu od zimskog vetra. A Hermija je provodio većinu svojih noći u roditeljskoj
kući, uživajući u dobroj hrani i pijući razblaženo vino. Mladi Learh je imao pozlaćeni bodež,
koji je napravio zanatlija iz Tebe, dok je lenji Pausija punio svoj stomak medenjacima i trčao
brzinom bolesne svinje. Ovi momci ne bi preživeli na dnevnoj porciji čorbe.
Skrenuvši pogled ka Leonidi, vide da je on dospeo na drugo mesto, odmah uz Grila. Atin-
janin je bio dobar trkač, ali je Lepid znao da će Leonida ubrzati na poslednjoj krivini i ostaviti
ga iza da dahće. Samo je Parmenion mogao da prati ritam koji je davao Leonida, ali nikada
više od dvadeset i pet krugova, jer je tada Leonidina izdržljivost dolazila do izražaja.
Koristiti Skirite uporedo sa pravim ljudima! Lepid zavrte glavom; bio je pozvan tog jutra
kod pretpostavljenog.
– Ja sa time nemam ništa, gospodine – reče starijem čoveku, mrkog pogleda.

28. – Trebalo je da nešto učiniš – viknu ostareli general. – Kralj je nezadovoljan, a jedan od
naših najboljih mladih ljudi je osramoćen. Hoćeš li da mi kažeš da taj dečko nije nikada u
praksi pokušao takav manevar?
– Nikada, gospodine – odgovori Lepid, s nelagodnošću koja je rasla. Čovek ispred njega
bio mu je pretpostavljeni oficir na sedam pohoda, i mada su obojica prešli četrdesetogodišn-
jicu punoletstva, general je još uvek u njemu budio strahopoštovanje.
– Postavi ga na pravi put, Lepide. Šta bi bilo sa nama kada bi dozvolili spartanskim
muškarcima da razviju takve užasne metode?
– On je mešane krvi, gospodine. On nikada neće biti Spartijat.
– Njegov je otac bio izvrstan ratnik – odgovori general – a njegova majka je imala dobro
držanje. Ali, čuo sam tvoje reči. Krv će izbiti na površinu. Pošalji mi dečaka.
– Sa Ksenofonom je, gospodine. Pogreb njegove majke je danas i on je gost u kući Atin-
janina.
General snažno udari pesnicom po stolu. – Ne želim da jedan od mojih momaka bude
iskorišćen od strane tog čoveka!
– Postaraću se da se sutra vrati u kasarnu – Učini tako – progunđa starac. – I, Lepid, neće
biti ceremonije uručivanja pobedničkog štapa.
– Gospodine?
– Bez ceremonije, ove godine.
Lepid pogleda u starčeve oči i proguta knedlu. – Ja ne volim dečaka previše, gospodine, ali
je on pobedio. Kako možemo da mu ne uručimo štap?
– Mora poslužiti kao primer. Da li znaš da moji heloti govore o njegovoj pobedi i da je to
već opšte poznata stvar među Skiritima?
Lepid nije više ništa rekao. Sedeo je, zahvalan visokom čempresu na senci, i posmatrao
mladiće kako trče. Imao je malo vremena za Parmeniona, koga je smatrao prepredenim i lu-
kavim mladićem; ali je on zaslužio štap i bila je nepravda lišiti ga toga. Zapitao se kako će
drugi mladići reagovati na tu odluku. Parmenion nije bio popularan, ali je noć dodele bila po-
malo divlja i njoj su se svi unapred radovali.
Trka je ulazila u završnu fazu, pa se Lepid podiže i ode do centra polja.
Gril je još uvek vodio, ali je Hermija bio uz rame Leonidi i borio se za drugu poziciju, blo-
kirajući višeg dečaka da sa spoljne strane prestigne Grila. Leonida pođe udesno, odgurnuvši
Hermiju.
Vitki mladić se zatetura i izgubi korak, ali Leonida polete napred, i sustiže Grila pred cil-
jem, pobedivši za prsa. Hermija je završio trku kao petoplasirani.
Lepid je sačekao da mladići povrate dah, pa ih pozva sebi.
– Dobra trka, osim tvoje, Pausija. Još pet krugova, moliću. Dečaci se podsmehnuše debe-
lom mladiću koji je pošao da trči sam.
– Gospodo, pažnja. Prvo, Olimpijske igre. Leonida i Parmenion će predstavljati ovu ka-
sarnu na srednjim i dugim prugama. Leonida će se takmičiti u bacanju džilita, zajedno sa Nes-
tom. Hermija i Asirion će nas predstavljati na kratkim deonicama. Ja ću razgovarati sa atleti-
čarima, kada ostale raspustim. Drugo, četvorica dečaka su juče zakasnili na prozivku. To daje
loš primer mlađim dečacima u našoj kasarni. Mi smo Spartanci, gospodo, a to znači da znamo
šta je disciplina.
To se više neće ponoviti. Treće, ceremonija dodele pobedničkog štapa… – on pogleda
Leonidu i vide kako osmeh preleće mladićevim licem. On dakle zna, pomisli Lepid, i gnev ga
obuze. – Ceremonije neće biti ove godine, i neće biti proslave. Na Lepidovo zaprepašćenje
odjeknu snažan uzvik oduševljenja, i njemu lice potamne. – Gospodo!
– viknu, podižući ruke. Tišina zavlada. – Ne razumem razlog za ovakvo veselje. Hoće li mi
to neko objasniti? Ti, gospodine – reče on, pokazujući na Learha.
– Savra je varao – odgovori Learh, i Lepid vide kako nekoliko glava klima u znak slaganja.

29. – On nije varao! – zaurla Lepid. – On je pobedio! A to je ono što Spartanci treba da rade. I
da vam svima razjasnim jednu stvar. Da je Leonida naredio svojoj konjici da krene napred,
oni bi presreli juriš protivničke konjice. Tada, kada je Parmenion napredovao, njegova desna
strana bi bila otkrivena za strele i džilite. Parmenion bi bio zbrisan. Ja ne odobravam njegovu
upotrebu Skirita, ali kada vidim kako Spartanci kukaju nad porazom, ja sam očajan. Voljno!
Okrenuvši se na peti on krupnim koracima napusti vežbalište, ostavljajući za sobom zapre-
pašćene mladiće.
– Nikada nisam pomislio da mu se dopada Savra – prošaputa Learh.
– Ono što je rekao je istina – reče Leonida.
– Ne, Savra je varao – ubaci se Gril.
Leonida se okrete ostalima. – U pravu je! Olako sam shvatio Savru i on me je ponizio.
Morao sam da ponesem ogrtač srama.
Bilo je mnogo načina da ga razbijem da sam samo naslutio njegov plan; tri bi mi donela
pobedu, iako nisam prozreo njegovu nameru.
Ja ih nisam iskoristio. Završimo sada sa tim.
Leonida se udalji a Gril se nagnu ka Learhu. – Mešanac odseda danas u kući moga oca –
prošaputa. – Ali će noćas otići kući zbog pogreba.
– Pa?
– Neće moći da trči na Olimpijskim igrama sa povređenim nogama.
– Nisam siguran…
– On je ponizio našeg prijatelja! – prošišta Gril.
– Šta ako za to sazna tvoj otac?
– Biće mračno. A Savra nas neće prepoznati.
– Onda, noćas – složi se Learh.
* *** *** **
Uvijeno u belo laneno platno, telo je bilo podignuto sa kreveta i položeno na komad
grubog platna, zategnutog između dve motke. Parmenion je posmatrao žene kako iznose nje-
govu majku iz Kuće mrtvih i nose prema groblju na brdu. Ponela su je četiri nosača, obučena
u belo, a punačka Rea koračala je iza njih kao Majka žalosti. Iza nje je išao Parmenion, a
pored njega je koračao atinski general Ksenofon.
Groblje se nalazilo iza Mermernog pozorišta, istočno od grada, i skromni sprovod je krčio
sebi put kroz gužvu na pijaci, pa pored spomenika Pauzaniji i Leonidi. Došli su do otvora
pećine, gde je čekala starica, čija se seda kosa vijorila na povetarcu.
– Ko traži da hoda sa mrtvima? – ona upita.
Rea istupi. – Moja prijateljica, Artema – ona odgovori.
– Ko nosi novac za skeledžiju?
– Ja, Parmenion. – On spusti srebrnjak od četiri drahme na njen ispruženi dlan.
Starica nakrivi glavu na jednu stranu i pogleda ga svojim bledim očima. Na trenutak je
sedela nepomično kao smrt, a onda se njen pogled usmeri ka mestu gde je, u tišini, stajao
Ksenofon.
– Onaj koji jeste i onaj koji će biti – prošaputa starica. – Pozovi me svojoj kući, generale.
Odstupanje od rituala zaprepastilo je Ksenofona. On duboko udahnu.
– Po tvojoj volji, stara majko.
– Donesite mrtvaca da večno počiva – reče. Rea naredi nosačima da uđu i tama pećine ih
proguta. Dva čoveka ostaše da stoje na ulazu pećine.
– Nisam mogao da platim narikače – reče Parmenion. – Da li će bogovi biti nenaklonjeni,
zbog toga?

30. – Zanimljiva tema za raspravu – odgovori Ksenofon. – Da li su bogovi dirnuti lažnim
suzama i kuknjavom? Ja ne verujem u to.
Dobri ljudi su umirali neožaljeni i neprimećeni, dok su neki od onih koji su bili zli imali
hiljade žalilaca na svojim pogrebima.
Prija kad misliš da su bogovi malo razboritiji od ljudi.
– Da li ti u to veruješ?
– Verujem da postoje sile koje upravljaju našim životima. Mi im dajemo različita imena.
– Misliš li da će ona ponovo živeti?
– Volim da verujem da je tako. Dođi, prošetaćemo se malo.
Dan nije previše topao.
Zajedno su koračali pored spomenika Pauzaniji i Leonidi. To je bila ogromna mermerna
kocka, na čijem je vrhu stajala statua spartanskog hoplita, a u osnovi je bila urezana priča o
velikoj bici kod Plateje, gde je osvajačka persijska armija slomljena silom spartanske falange.
Ksenofon skinu svoj beli plašt i sede u senku.
Priđe im starija udovica nudeći sveže narandže. Ksenofon joj dade novčić i kupi tri. Jednu
dobaci Parmenionu.
– Koja je pouka Plateje? – upita Ksenofon, dok je uzimao bodež i rezao svoju voćku na če-
tri dela.
– Pouka? – zapita Parmenion. Slegnu ramenima. – Napredovali su ka persijskom centru,
koji je pukao, ljudi su se razbežali. Šta bismo mogli da naučimo iz toga?
– Zašto su se razbežali?
Parmenion sede pored generala. Ljuštio je koru narandže i brzo jeo, pljujući koštice na
zemlju. – Ne znam. Bili su preplašeni?
– Naravno da su bili preplašeni – prasnu Ksenofon. – Misli!
Parmenion se oseti posramljeno i pocrvene. – Ne znam mnogo o bici – priznade. – Ne
mogu ti dati odgovor.
Ksenofon je izgledao opušteno. On dovrši narandže i nasloni se na hladni mermer. – Ispitaj
dokaze, Parmenione.
– Ne znam šta hoćeš!
– Ako mi odgovoriš na ovo pitanje, onda ću ja učiniti ono što si tražio od mene – podu-
čavaću te. Ako ne odgovoriš, onda nema svrhe.
Razmisli o tome i dođi večeras kod mene. Ksenefon ustade i udalji se.
Parmenion je dugo sedeo razmišljajući o pitanju, ali nije nalazio odgovor. Odluta do pijace,
prišunja se i sa tezge ukrade dve kruške.
Prodavac ga je video, ali on potrča, pa se spusti Odlazećom ulicom, pre nego što je mogao
biti uhvaćen. Ako uhvate lopova, kažnjavali su ga surovo, ne zbog krađe već zbog toga što je
dozvolio da bude uhvaćen.
U Odlazećoj ulici ugleda dvojicu starijih ljudi kako sede u blizini Agesilejeve palate. Priđe
im i pokloni se. Jedan od njih ga pogleda posle nekog vremena, odobravajući njegovo pris-
ustvo.
– Dakle? – upita.
– Gospodine – reče Parmenion – koja je pouka Plateje?
– Pouka? – odgovori čovek. – Kakva pouka? Pouku su jedino dobili Persijanci i svet. Ne
možeš krenuti na spartansku armiju i očekivati da pobediš. Kakvo budalasto pitanje!
– Hvala vam, gospodine – reče Parmenion, pokloni se i ode.
Kakvu mu je zagonetku Ksenofon postavio? Da li je odgovor očigledan? Ako je tako, zašto
bi Atinjanin i postavio takvo pitanje?
Parmenion ustrča na akropolj, gde je pojeo svoje kruške posmatrajuć i planinu Tiget.