1. SEFK I GEOPOLITIKA
Vladimir JELESIJEVIĆ 430/20091

2. Nastanak, uzroci i širenje
SEFK
 Državna Komisija SAD za ispitivanje uzroka
finansijske krize saopštila je u januaru 2011. da su do
krize doveli propusti u državnoj finansijskoj
regulativi, kao i sistemsko zanemarivanje
odgovornosti i kršenje etike na svim nivoima. Krizi je
doprinela gramzivost bankarskih kuća koje su
postale preterano zavisne od visokorizičnih
poslova, odnosno bezobzirnostVolstrita
 Neki razlozi nastanka SEFK-a su institucionalnog
karaktera, ekonomskih i društvenih procesa i
delotvornost institucija i ekonomske politike i
(ne)uspešnost privrede i društava u kontekstu
tehnoloških i resursnih i upravljačkih ograničenja.
2

3. Nastanak, uzroci i širenje
SEFK
 Nedostaci ekonomske politike, tržišta, sitema uzrokovale su i
prethodne krize. To je dovelo do rasta cena nekretnina, nafte i
metala što izaziva probleme u alokaciji i raspolaganju glavnim
resursima. Kupci i prodavci su nerealno percepcirali rizike na
tržištu nekretnina.
 Tome su doprinele i dve privatne firme orijentisane na
kreditiranje nekretnina za koje se verovalo da su državne, što
je rezultiralo u većem poverenju. MeĎutim, radilo se o
špekulativnom trgovanju nekretninama i kad su tražnja i cene
nekretnina drastično pale, mehur je pukao.
 Javilo se nepoverenje i panika na tržištu nekretnina koje su
doprinele širenju i produbljivanju finansijske krize.
3

4. Nastanak, uzroci i širenje
SEFK
 Proces SEFK je započeo 7. Septembra, nacionalizacijom
dve finansijske organizacije koje su se bavile kreditiranje
stambene izgradnje: Fannie Mea i Freddie Mac. Da bi se
sprečio dalji napredak krize, nekadašnja centralna banka
SAD (Bank ofAmerica), odliučuje da preuzme investicionu
banku Reserve Primary za 1$, pošto je u svom portfoliju
imala kratkoročne hartije od vrednosti (bez
pokrića), Lehman Brothers doo.
 Tog istog dana, federalmne rezerve koje obavljaju ulogu
centralne banke SAD-a, obavljaju konverziju duga u akcije
za 79,90% kapitala iz oblasti osiguranjaAIG-a i dve
investicione banke Goldman Sach i Morgan Stenley.
 Ključnog dana, kada je se ,,razbuhtao požar“ na
finansijskom tržištu, 25. septembra, propada Washington
Mutal Bank.
4

5. Nastanak, uzroci i širenje
SEFK
 Kriza je se kasnije prenela na realni sektor, a kao
glavni znak, tome je pad tražnje na komercijalnom
tržištu. Takav pad tražnje se naziva ,,strah od straha“
 Ono što ovu SEFK, karakteriše je njen
dinamizam, kompleksnost i njeno trajnje za razliku
od nekih koje ćemo kasnije objasniti razloge njihove
pojave.
 Ovu krizu karakteriše ekonomija moralnog
hazarda. Osnovna karakteristika je dominacija
visokih apetita za rizikom koji se najvećim delom
prenosi na druge subjekte.
 Kao posledica takvog ponašanja je neravnoteža
izmeĎu stvorene u realnom i ispuštene vrednosti
u investicionom sektoru.
5

6. Odbrana u prvim ,,talasu“
SEFK
 Centralne banke su reagovale na dva načina:
1) Apsorbovati sve dubioze finansijskih
posrednika i
2) Garantovati sve za relevatne finansijske
posrednike.
 CEFK značajno utiče ne samo na glavne
makroekonomske indikatore (BDP, društveni
proizvod, industrijsku proizvodnju, PPP i
dr.), već i na oblikovanje stavova, zdravlje
stanovništva i na socijalno-drštvenu kulturu.
6

7. Scenario SEFK
Grafik trenda SEFK-a (W iliV
oblika)
 Scenario krize može imati
oblik latiničnog slovaV ili W .
Da bi se završila kriza
potrebno je da cene
akcija, nivo kredita i faktorski
dohoci budu ponovo u
ravnoteži
 Za novu ravnotežu potebna je
konsolidacija i nove
regulative u finansijskom
sektoru (konzervativizam
banaka) i energizovanje
realnog sektora kroz
investicije.
Godine
Perfomanse
7

8. Prvi samit G-20 (Velika
Britanija)
 Prvi samitGrupe 20 Ključni predlozi na regulacionom
planu izneti na samitu u Londonu su:
(1) stvaranje meĎunarodnog regulatora uz postojeći
tržišni model utvrĎivanja vrednosti imovine,
(2) jačanje rezervi u kapitalu finansijskih
institucija, posebno banaka kao zaštita od pogoršanja
tržišnih uslova,
(3) regulacija hedž fondova – privatnih finansijskih firmi
koje okupljaju profesionalne investitore,
(4) regulacija rejting agencija koje procenjuju rizike na
finansijskim tržištima i time pomažu investitorima i
(5) promena računovodstvenih standarda.
8

9. Prvi samit G-20 (Velika
Britanija)
 Usvojeno je kompromisno rešenje da Grupa 20
obezbedi 5000 mlrd dolara do kraja 2010. za fiskalni
stimulans, kao u da se na dugi rok vodi računa o
fiskalnoj održivosti i stabilnosti cena. TakoĎe, učesnici
Grupe 20 usaglasile su se (posebno SAD) da promene
pravila za bankarski sektor koji bi trebalo da spreče
pojavu nove SEFK. Usvanjanje novog pravilnika
planirano je 2012 god.
 Učesnici su se usaglasili da zemlje sa visokim suficitima u
spoljnotrgovinskom bilansu trebalo bi ojačaju domaće
izvore rasta, a zemlje sa deficitom trebaju stimulišu
privatnu štednju.
 Novi zakon o reformi finansijskog sistema SAD uvodi stroga
pravila (ograničenja) za krupne finansijske institucije koje su
ranije izazvale finansijski krah i pokrenule globalnu recesiju.
9

10. Samit G-20 i njihov scenario
izlaska iz SEFK
 Konkretne mere koje su centralne banke
preduzimale zajedno sa svojim vladama, su
bile :
1. Umpumpavanje kapitala u finsijske i
osiguravajuća preduzeća,
2. Izdavanje garancija za
meĎubankarske kredite,
3. Konverzija potraživanja u kapital,
4. Smanjenje cene kapitala (eskontna
stopa teži nuli), kako bi se povećala
merkantibilnost toksične aktive (hatija od
vrednosti vezane za stambenu izgradnju i
kreditne derivate.
 Samit uTorontu 2010-Nesaglasnost oko
prevazilaženje SEFK; SAD se zalaže za
podsticanje potrošnje da bi se stimulisao
privredni rast,a u EU se usredsreĎuju na mere
štednje radi smanjenja državnog deficita
 Samit u Seulu 2011- nesaglasnost oko uzročnika
valutnih kolebanja i rastajućeg trgovinskog
protekcionizma
 Samit u Kanu 2011-mali pomak u planiranju i
kontroli meĎunarodne ekonomske saradnje.
Javlja se sporazum o kontroli kapitala na
tržištu, u cilju sprečavanja špekulacija na
tržištu kapitala
 Samit u Meksiko Sitiju- usvojene su preporuke:
Umpumpavanje kapitala u finsijske i
osiguravajuća preduzeća, Izdavanje garancija
za meĎubankarske kredite, Konverzija
potraživanja u kapital,Smanjenje cene
kapitala (eskontna stopa teži nuli), kako bi se
povećala merkantibilnost toksične aktive
(hatija od vrednosti vezane za stambenu
izgradnju i kreditne derivate.
10

11. SEFK kroz istoriju
 Ekonomske krize kroz istoriju najviše su bile
karakteristične za brzorastuću ekonomiju
SAD iVelike Britanije i drugih zemalja
 Ono što ih je karakterisalo je : bankrot
centralnih banaka i velikih preduzeća, ratovi i
ratne reparacije, krah računarskih
programa, špekulacije banaka-
lidera, preorijentacija u privredi uzroci i
bankrotstvo pojedinih država.
11

12. Uzroci i posledice krize u
Jugoslaviji
Uzroci Posledica
Uzroci koji su SFRJ uveli u krizu su bili :
 Uvoz skupog kapitala i neracionalno ponašanje u njegovoj
upotrebi;
 Socijalizacija gubitaka (prelivanje društvene u ličnu potrošnju);
 Stopa inflacije iznad kamatnih stopa čime se smanjivala
zainteresovanost privrede za akumulaciju;
 Institucijalna rešenja u privrednom sistemu;
 Socijalni konflikti (socijalna raslojavanja) i nacionalni konflikti;
 Greške u odlučivanju (Npr. automatizacija ekonomskih
zakonitosti);
 Neiskorišćenost prirodnih i geografskih kapaciteta i resursa;
 Nedostatak ekonomske logike u privredno-sistemskim
rešenjima 70-ih godina na principima dogovorne ekonomije;
 Institucijalna rešenja;
 Strukturne neusklaĎenosti u privredi (npr. zanemarivanje
pojedinih sektora privrede, akcenat na potrošnji);
 Preveliki ukupan dug (spoljni i javni)
 Stagflacija,
 Hiperinflacija,
 Interni protekcionizam,
 Krah ,,velikih“ preduzeća,
 Rast nezaposlenosti,
 GraĎanski rat i raspad
države,
 Sankcije OUN-a,
 Pojava ,,sive“ ekonomije i
rast kriminala
12

13. Avramovićev program
I. Faza- Zasnivanje monetarne emisije na deviznom pokriću, uvoĎenje
novog, zdravijeg dinara kao sredstva plaćanja koji je vezan za
nemačku marku (nominalno sidro), zadržavanje u opticaju starog
dinara (bez konvertibilnosti starog za novi dinar) i restruktuiranje
banaka i privrede uopšte čime se značajno usporavaju hiperinflatorna
kretanja i dalje ,,srljanje“ privrede;Za prve kvartal od početka
sprovoĎenja programa dolazi do usporavanja
hiperinflacije, stabilizacije kursa dinara, smanjenja cena, povećanje
proizvodnje i deficit je pokriven deviznim rezervama;
II.Faza- Da bi se primenila II faza ovoga programa, bilo je neophodno
da banke, relativno brzo počnu odobravanje kredita privredi.
MeĎutim, nenamenskim trošenjem sredstava i finansijska nedisciplina
nisu na vreme presečenečime je komprimitovana stabilnost domaće
valute i tržišta;
III.Faza- Ona je podrazumevala dugoročne sistemske promene, iako
su u više navrata preduzimane mere koje si imale za cilj njeno
osmišljavanje i inicirnaje.
13

14. Današnje karakteristike
 Neiskorišćava se povoljan geografski
položaj, klima, bogatstvo u pojedinim sirovinama
(obnovljivi izvori energije, pojedine rude).
 Srbija je danas kandidat za pristupanje
Evropskoj Uniji.
 Potpisane bilateralne sporazume sa EFTA-
om, članica je CEFTA područja. Ima potpisane
bezcarinske sporazume sa
Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom
i Brazilom, GSP (opšti sistem preferencija) sa
SAD-om.
 Srbija raspolaže sa oko 2.961.000 radno
sposobnog stanovništva.
 Stopu nezaposlenosti od 22%.
 U izvozu , glavni spoljnotrgovinski partneri:
Italija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
 U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri:
Rusija, Nemačka i Italija
 BDP (krajem 2012. god.) iznosio 78,43 milijarde
USD-a i 82 mesto u svetu
 BDP po privrednim sektorima: primarni
(11%), sekundarni (19%) i tercijalni sektor (71%).
 Konsolidovani bilans budžet republike
sadržavao je deficit u vrednosti od -6,20% od
BDP.
 Ukupni javni dug, iznosio je 61,5% BDP-a.
 Inflacija je bila ispod 7% što je našu zemlju
plasiralo na 166 mesto na svetu.
 Izvoz je predstavljao 11,35 milijardi (90 mesto) u
2012 godini, a uvoz 19,01 milijardi USD-a (79
mesto).
 Spoljni dug je premašio 50% i prevazišao
zakonsko ograničenje, što ukazuje na finasijsku
nedisciplinu u protekloj godini.
14

15. Preporuke za poboljšanje
1) Novčanu masu treba smanjiti;
2) Insistiranje na vraćanju kredita na vreme
3) Poslovne banke treba da se prilikom
odobravanja/naplate kredita rukovode
,,zdravom“ bankarskom politikom
4) Ne uvažavati žalbe banaka da nemaju dovoljno
sredstava za održavanje likvidnosti
5) Ne uvažavati žalbe preduzeća da nemaju
dovoljno obrtnih sredstava
6) Ekonomski merama i finansijska kontrola
7) Podsticanje saradnje sa svim zemljama sveta
8) Očuvati nivo deviznog kursa sa eventualnim +/-
10-20% kretanje od zvaničnog pariteta
9) Podsticanje dinarske štednje (varijalibilnom
stopom i deviznom klauzulom)
10) Smanjenje javne potrošnje;
11. Manje institucijalna opterećenja;
12. Indetifikovati ,,uska grla „ u privredi
13. Proširiti osnovu za ubiranje javnih
prihoda
14. Smanjenje monopola
15. Primena ekonomske diplomatije u
odnosima sa drugim zemljama;
16. Smanjiti i sprečavati lošu upotebu
pribavljenih
sredstava, birokratiju, tehokratiju i
nepotizam;
17. Iskoristiti geografske i prirodne
resurse u optimalnom nivou;
18. Podsticati inovativne promene u
pogledu prihvatanja IK tehnologije i
proširivanju znanja graĎana
19. Primeniti neka rešenja (koja su
prethodno testirana) i na našem
terenu, a koja su se prethodno dobro
pokazala u drugim zemljama
15

16. Geopolitika
16

17. Geopolitika i njen uticaj
 Ekonomski aspekti
 Politički aspekti
 Srbija pre i posle 1878
 Jugoslavija i Pokret nesvrstanih zemalja
 Ekonomska kolonizacija kao trend
 Svetska banka i MMF – program ,,okidač“
 U svojoj istoriji sa pojavom svake krize, ona sa
sobom donese različite političke sisteme:
komunizam , fašizam, seperatizam i anarho-
socijalizam
 Neokolonijalizam bivših kolonijalnih sila
17

18. Spoljni dug 1991 i 2012
18000
175071
0
50000
100000
150000
200000
Jugoslavija Nezavisne države
1991
2012
18

19. Seperatizam kao posledica
 SAD- Teksas i Novi Meksiko;
 Kanada- Kvebek;
 Velika Britanija i Severna Irska:
Vels, Škotska, Severna Irska, Ostrvo
Man;
 Francuska: Korzika i Nova Kaledonija;
 Novi Zeland: Kukova ostrva;
 Kina: Tajvan ili poznatiji pod nazivom
Republika Kina
 Čad: Juzni Sudan;
 Belgija: Flandrija i Valonija;
 Italija: Južni Tirol, opština Fileto,Veneto i
Sicilija;
 Nemačka: Baden-Vintenberg i Bavarska;
 Srbija: Kosovo i Vojvodina;
 Bosna i Hercegovina: Republika
Srpska, Distrikt Brčko, Herceg-Bosna
oblast;
 Češka: Moravska ;
 Moldavija: Besarabija;
 Španija: Baskija i Katalonija;
 Rusija: Čečenija;
 Gruzija: Južna Osetija i Nagorno Karabah;
 Danska: Grenland i Farska ostrva;
 Izrael: Palestina.
 Kao mogući scenarijo rešavanja SEFK
prema nekim autorima stoji nam na
raspoljaganju sledeći scenario:
a.Štampanje dodatne količine američkog
dolara,
b. III Svetski rat i protekcionizam,
c. Otvorena i ,,fer“ saradnja sa svim državama
sveta i otpisi na nagomoline kamate u dugovima
ili čak otpisivanje dugova (kao posle II Svetskog
rata).
19

20. Ove projekcije nisu obuhvatale neke neekonomske faktore
(ratove, klimatkse promene, političke promene i sl.)
Predviđanja BDP do 2018
5 5005 10005 15005 20005 25005
Srbija
Poljska
Švajcarska
Republika Kina (Tajvan, Kineski Tajpeh)
Švedska
Saudijska Arabija
Holandija
Turska
Indonezija
Španija
Meksiko
Južna Koreja
Australija
Kanada
Indija
Velika Britanija i Severna Irska
Francuska
Rusija
Brazil
Nemačka
Japan
Kina
SAD
55
685
706
715
730
905
906
1227
1482
1524
1656
1730
1831
2189
2976
2990
3105
3182
3389
3958
5930
14941
21101
20

21. • Srbija (2018): 88 mesto i 55.304.ooo USD-a
BDP Srbije do 2018
47669
40244
36677
42872
44838
47415
49827
52393
55304
0
10000
20000
30000
40000
50000
60000
70000
2009 2010 2011 2013 2014 2015 2016 2017 201821

22. Hvala na pažnji i strpljenju
22