2. Osnovni podaci o hard disku
Disk je medijum za trajno skladistenje,
odnosno čuvanja podataka . Sta god je
smesteno na disk, ostaje na njemu ,
nakon sto isključite racunar (za razliku
od diska, RAM memorija je oblik
privremenog skladištenja) . Trajno
skladištenje naziva se još i sekundarno
skladištenje (engl. secondary storage).
3. Fizički sastav hard diska sa
njegovim glavnim elementima:
kućište
osovina
ploče
glave za čitanje I pisanje
kontroler
keš memorija
5. Postoje dva tipa hard diskova:
magnetni i opticki
Magnetni diskovi smeštaju podatke u vidu magnetnih
zapisa u sićušnim metalnim česticama na površini
diska. Svaki prelazak iz pozitivnog područja u
negativno i obratno, tumači se kao 1 , svaka površina
bez prelaza tumači se kao O.
Za razliku od magnetnih, optički diskovi čuvaju
podatke na zapisima manje ili veće refleksivnosti. I
ovde bit 1 označava promenu (bilo iz veće ka manjoj
ili iz manje ka većoj refleksivnosti), dok O označava
da nema promene. U optičke diskove spadaju CDROM, CD-R i DVD diskovi.
6. Ploce
Sve ploče naslagane na osovinu istog su prečnika. Većina ploča u čvrstim
diskovima današnjih stonih računara prečnika je 3,2 inča, dok se u većini
prenosnih računara nalaze ploče manjih prečnika ,npr Mikrodiskovi kompanije
IBM imaju još manje ploče - od 1 inča.
7. Glave
Čvrsti disk ima elektromagnetnu glavu za čitanje/pisanje za
svaku stranu svake ploce Ako je u specifikaciji naveden broj
glava, taj podatak vam automatski otkriva i broj ploča. Na
primer, ako disk ima tri ploče, to znači da ima šest glava. Strane
ploče nazivaju se još i površine (engl. surfaces )
Cvrsti diskovi danas imaju dve specifikacije za glave: loglćku i
fizičku. Logička glava se odnosi na broj strana ploče. Na primer,
disk može imati šest strana i tri ploce .Logicka glava pokazuje
na koji način kontroler poziva disk Tipičan broj logičkih glava je
16 . Ovo će vam postati jasnije kada kasnije budemo govorili o
sektorima. Zasad samo zapamtite sledeće: kada specifikacija
navodi da disk ima 16 glava, to verovatno ne znači da ima osam
ploča. To samo tako izgleda zbog nacina na koji kontroler
manipuliše fizičkim parametrima diska.
8. Staze
Svaka strana svake ploče diska (svaka površina) sadrži koncentrične staze slične
gadovima debla. Svaki uvučen-izvučen položaj ručice za pozicioniranje, označava posebnu
stazu. Tačan broj staza na jednoj površini diska zavisi od osetljivosti mehaničkih delova
unutar disk jedinice. Na svakoj strani diskete od na primer 1,44 MB obično ima 80 staza,
dok su veoma stari čvrsti diskovi imali 305 staza na svakoj strani. Na površini modernih
diskova može biti 16.000 i više staza. Svaka staza je numerisana. Brojanje staza počinje od
nule na spoljnoj ivici i raste ka unutrašnjosti .
9. Sektori
Najmanja veličina prostora koji se može iskoristiti za upisivanje
nekih podataka je jedan sektor.
Ako su podaci koje treba upisati veći od jednog sektora, onda
se prelazi u sledeći sektor na istoj stazi i tako dalje. Ako ni cela
staza nije dovoljna za smeštaj potrebnih podataka, posle
popunjavanja te staze, prelazi se na stazu sa istim brojem, koja
se nalazi na suprotnoj strani iste ploče
.
