Hard disc prezentacija

1. HARD DISC
Nikola Milosevic

2. ISTORIJA HARD DISC-A




Prve tvrde diskove je napravio IBM 1955. godine.
Ukupni kapacitet im je bio 5 miliona 6-bitnih karaktera (3.75 megabajta).
Imali su 50 diskova prečnika 61 cm sa po 100 traka za snimanje.
Imali su jednu jedinu glavu (umesto jednu po površini) pa je vreme pristupa bilo
veoma dugačko.

3. ISTORIJA HARD DISC-A














1980. - prvi disk od 1 GB, IBM 3380, veličine frižidera, težak oko 250 kilograma, i
cene oko 40.000 dolara.
1986. - standardizacija SCSI interfejsa
1998. - standardizacija UltraDMA/33 i ATAPI pristupa
2002. - adresiranje preko 137 GB prostora na disku
2003. - uvođenje SATA standarda
2005. - prvi 500 GB tvrdi disk (Hitachi)
2005. - standardizacija Serial ATA 3G
2005. - uvođenje SAS standarda (Serial Attached SCSI)
2005. - Toshiba uvodi vertikalno zapisivanje
2006. - prvi disk od 750 GB (Seagate)
2007. - prvi disk od 1.000 GB (1 TB - terabajt) Hitachi[4]
2008. - prvi disk od 1,5 TB (Seagate)
2009. - prvi disk od 2 TB (Western Digital)
2010. - prvi disk od 3 TB (Seagate)

4. KOMPONENTE HDD
Mehanicki delovi :
1)Rotacioni disk
2)Pokretna ruka(Koracni
motor)
Elektronski delovi:
1)Kontoler diska
2)KES
3)Interfejs kontroler

5. Izgled HDD spolja i iznutra

6. Kako radi hard disk?



Stvar je jednostavna,
elektronički deo kontroliše
čitanje i pisanje podataka, dok
motor okreće ploče. Naravno sve
je to napravljeno jako precizno.
Magnetna ploča je skoro
najbitniji deo, i taj deo se
okreće.
Danas najčešće brzine su 5400,
7200 i više rpm (rotacija po
minuti), dok se kazaljka (ili
ruka) kreće po ploči jako brzo i
precizno.

7. Организација података


Podaci se snimaju na jednu ili obe površine svake ploče
(diska), u koncentričnim krugovima. Jedan takav krug (na
jednoj površini) se naziva staza, trag ili traka.
Skup svih staza jednake udaljenosti od centra rotacije (pa
tim i prečnika) se naziva „cilindar“.

8. Организација података

Podaci nisu kontinualni već je svaka staza ugaono
podeljena u više blokova koje nazivamo „sektorima“.
Uobičajena dužina sektora je 512bajtova, ne
računajući dodatne podatke za pozicioniranje i
kontrolu i korekciju grešaka.

Radi relativnog održanja gustine podataka preko cele
površine diskova, spoljni cilindri mogu imati više sektora
nego unutrašnji. Skup susednih cilindara sa jednakim
brojem sektora se naziva „zona“.