Никол Радочај

1. 1
Рибе – разноврсност, навике, станиште и распрострањеност
Рибе (лат. Pisces) су ектотермни водени кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што
их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу
шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована
крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована
и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу
доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.
Разноврсност риба
Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака.
У рибе спадају ајкуле, раже, штитоноше и кошљорибе.
Ајкуле и раже живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју
покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу,
одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе
извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. А
велике су грабљивице. Сигурно знате да имају велике, оштре зубе. И раже су грабљивице.
За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су плава ајкула или пас
мордуљ и ража каменица.
Штитоноше су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају
дуж тела. Најпознатије штитоноше су кечига, моруна и јесетра. Кечига живи на дну река
(има је у нашим равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе
селице: живе у морима, а у време местра улазе у реке и пливају узводно да би положиле
јаја. Могу се наћи и у Дунаву.
Кошљорибе су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У нашим рекама
живешаран, караш, лињак, мрена, сом, штука, гргеч, смуђ, пастрмка и још много других
врста.
У мору живе скуша, зубатац, ослић, сардела. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на
пример, јегуља.
Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци - у морима поред ушћа река. Када дође време
размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају
заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског
океана (Саргаско море). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене

2. 2
воденим струјама доспевају на исто место где су дошли њихови родитељи. Док стигну
тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке
настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је
интересантна једна мала риба - грегорац. Мужјак од те рибе прави од воденог биља гнездо
величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време
води бригу и о младима.
Навике, станиште и распрострањеност
Шаран обично бира канале, језера, па и мирније реке, па га стога у Дунаву ређе налазимо.
Постоји и тзв. Чешки шаран, који такође спада у рибњачке шаране. Он има крљушти, али
се много разликује по облику од правог дивљака. Здепаст је и има изразито стрма леђа.
Прави дунавски оклагијаш је риба вретенастог облика и насељава готово све низијске
реке. Из Европе је пресељен у Северну Америку и Аустралију. Често га зову и „дунавски
лисац“, јер дуго испитује мамац, па га је тешко уловити.
Мрена насељава све воде централне и западне Европе, укључујући басен Дунава.
Најрадије се налази у главном току реке, тамо где је дно од камена. Типично насељава
више и средње токове река. Активна је претежно ноћу, али се храни и дању након олуја,
када купи мале животиње које су упале у воду.
Мрена се највише задржава у средњем току реке, на песковитом и шљунковитом дну.
Зими се окупљају у јата и мирују на дну у дубљим и мирнијим деловима реке. Лети их
налазимо у бржим и плићим деловима реке на преливима у самим брзацима и на местима
где по дну има крупнијег камења и мањих стена које омогућавају брже струјање воде.
Сом насељава готово све воде Европе. Воли мирне или споротекуће, муљевите воде и ту
се и најрадије задржава. Сваштојед је, мада му главну храну чине рибе, жабе, ракови,
сисари, а лови и птице, патке и гуске које се нађу на води или у води где живи. Углавном
лови ноћу, али и дању ако има прилику. Забележено је да је у реци Одри уловљен сом
дугачак 5 метара а тежак 400 килограма.
Сом у Србији обитава у Дунаву и готово свим његовим притокама, а има га и у
затвореним типовима воде. Просечна величина сома уСрбији је један метар и тежина 10
килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у Дунаву код
Апатина уловљен сом тежак 208 килограма на стари аласки начин.
Штука је у Србији риба низијских вода –река, језера и бара. Према непоузданим
подацима, нарасте до 1,5 па и 2m и 34 kg масе. Знатно су реалнији подаци о тежини до 15
kg. Животни век штуке је око 40 година. Штука је предаторска врста која, већ после два
месеца живота при дужини од неколико сантиметара прелази на исхрану рибом. Инстинкт

3. 3
штуке је толико јак да се млађ, у случају неповољних услова за пролећни мрест других
врста и његово кашњење, храни припадницима своје врсте који заостају у расту. Већ у
априлу и мају се дуж обраслих обала река, бара и канала могу се видети ситне штуке,
постројене без покрета, у положају очекивања плена. Са завршетком прве сезоне живота, у
зависности од услова, штуке достигну и 30 cm дужине. Током прве године се интензивно
хране сваким пленом који могу да прогутају, не бирајући храну, а највише једу најчешћу
врсту рибе у свом окружењу. У случајевима када истребе све рибе око себе штуке постају
немилосрдни канибалисти. Одрасле штуке се осим рибом хране и жабама, ситним
воденим птицама и неопрезним ситним сисарима.
Смуђ је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу
некадашњег пра Дунава, у време отицања Панонског мора ка данашњем Црном мору.
Одатле се полако оширио по западној, централној, и источној Европи, а затим прешао и у
Азију, и то преко рекеУрал. У Северној Европи, у Скандинавији, се проширио скоро до
линије поларног круга. Уобичајена је риба и у Балтичком мору и то нарочито у његовом
великом, северномБотнијском заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ обитава и у
ослађеним деловимаЦрног и Каспијског мора. У Србији живи у водама црноморског
слива.
Младе јединке смуђа се хране ларвама инсеката које живе у води, као и ларвама других
врста риба. Одрасле јединке се хране другим врстама риба. Младе јединке, после годину
дана почињу да се хране искључиво рибама. Како је месо смуђа веома укусно, он се. узгаја
се у топловодним рибњацима, а цењен је у спортском риболову. Годишње се у Европи
узгоји више од 11 000 тона смуђа.
Смуђ је риба активна током целе године, a оптимална температура за његов живот је око
27 степени, а смртоносна око 35 степени. За смуђа је, при температури воде од 20 степени,
оптимална граница концентрације кисеоника око 6,5 мг/л. Код таквих и већих
концентрација кисеоника у води, смуђ је веома отпоран на високе температуре воде, али је
врло неотпоран на дефицит кисеоника, тако да код загађења воде, смуђ угине међу првим
рибама. Ако је, током зиме, водостај нормалан, смуђ је активан током целог дана,
нарочито при обали.

4. 4