1. Митохондрије
• Митохондрије су ћелијске органеле
присутне у ћелијама скоро свих
еукариотских организама. Сматрају се
централним местом метаболизма ћелије.
Митохондрије су место активности циклуса
трикарбоксилне киселине синтеза АТП-а
оксидативном фосфорилацијом.
Митохондрије своју цилиндричне структуре
димензија 0,3-0,1 микрометара 10-5
микрометара.
2. • Митохондрије су органеле са највећом количином
мембрана. Њихов садржај је обавијен двема
мембранама - спољашњом и унутрашњом, између
којих се налази међумембрански простор .
Спољашња мембрана је глатка и у контакту је са
цитоплазмом. Унутрашња мембрана гради многе
уврате означене као кристе или тубуле, услед чега
је њена површина око пет пута већа од површине
спољашње мембране. На њој се налаза ензими
транспортног ланца електрона који омогућују
стварање АТП у процесу ћелијског дисања. Због
продукције овог високоенергетског једињења
митохондрије се популарно називају и електричне
централе ћелије.
3. Унутрашњи садржај митохондрија називом да
матрикас. У њема се налазе
рибозоми, који су ситнији од оних у цитоплазми -
обележени су као 70S
митохондријална ДНК (м- ДНК) која је прстенаста
(слични прокариотској) и има способност да се
репликује независно од репликације ДНК у једру;
тиме и митохонрије могу да удвајају
(самодупликација) независна од деобе саме
ћелије
ензими Кребсовог циклуса.
6. Организација митохондрија
• Митохондрије су први пут описане 1893.г. од
стране Алтмана. Посматрајући их под
светлосним микроскопом он је уочио неке
специфичне особине као што су способност
деобе и дупле мембране, које назива две
различите ивице. Због тога им даје назив
биобласти и сматра их ћелијским паразитима
што дсе поклапа данашњом
ендосимбиотском теоријом о настанку
митохондрија са којом је сагласна већина
научника.
