1. Тема реферата: Ендемске и заштићене врсте Србије
ОПИС БИЉКЕ:
Gentiana lutea (Жута линцура)
Царство: Plantae
Раздео: Magnoliophyta
Класа: Magnoliophyta
Ред: Gentianales
Фамилија: Gentianaceae
Род: Gentiana
У природи жута линцура расте на планинским и високопланинским ливадама.
Не бира земљиште и добро расте како на лаком, тако и на песковитом и тешком
тлу.
Отпорна је на мраз. Расте споро, али је и дуговечна врста.
Корен може доживети и више од 50 година, и при томе достићи тежину од 6
килограма.
Жута линцура је вишегодишња зељаста биљка.
Латинскоиме род је добио по илирском
владару Генцију, који је за лечење куге
препоручивао жуту линцуру, док је врста
добила име према жутој боји цветова
(luteus=жут). Подземни органи су јој врло
развијени и разгранати.Ризом (тип подземног
стабла) је кратак, дебео и грана се на 2-10
дугих дебелих коренова. У свежем стању је
сочан, мекан и лако се сече. На пресеку је
дебео и изузетногорког укуса.Стабљика је
усправна и снажна, висине до1,5 метара.
Листови су голи, са нервима савијеним у лук. У
доњем делу стабљике, при земљи, листови су
веома крупни, на дршкама су широко
елиптични, плавичасто зелене боје, наборани и
мекани.Цветови су крупни, златно жуте боје.
Цвета од јула до августа. Опрашују их лептири
и инсекти.Плод је у облику дугуљасте чауре,
дуге до 6 милиметара и пуна је семена.
2. Линцура је као лек позната преко 2000 година. У народној медицини користи се
против грознице, за јачање, побољшање апетита, а као лековита дрога користи
се корен жуте линцуре.
Такође се користи у лечењу анорексије, и у производњи алкохолних пића.
ПРИКУПЉАЊЕ
Жута линцура се вековима прикупља на природним стаништима широм Европе,
па тако и код нас.
Коренови линцуре ваде се у јесен и то искључиво код старијих биљака.
Крупније корење се сече уздуж, а затим се суши на сунцу или у сушарама.
Имала је велику откупну вредност, па су тако многе породице које су живеле у
забаченим пределима живеле од сакупљања линцуре.
ГАЈЕЊЕ ЛИНЦУРЕ
Један од начина заштите линцуре на природним стаништима, али и за добијање
најквалитетније сировине је свакако плантажно гајење.
Узгој на плантажи траје од 5 до 6 година.
Даје најбољи принос у колико се гаји у условима сличним онима на природном
станишту, превенствено на надморским висинама изнад 1500 метара .
УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА
Због нерационалног прикупљања подземних изданака, опстанак жуте линцуре
и даље је угрожен, и зато је ова врста заштићена законом.
Завод за заштиту природе Србије спроводи програм враћања жуте линцуре на
њено природно станиште.
Природно станиште жуте линцуре је Стара планина.
3. ЗАНИМЉИВОСТ
У нашем народу, корен линцуре се, осим као лек против болести људи и
животиња, употребљавао и као „лек против мађија“, како је почетком 20. века,
у околини Лесковца забележио наш чувени историчар Веселин Чајкановић.
СЛИЧНОСТ СА ОТРОВНОМ ЧЕМЕРИКОМ
Жута линцура је на први поглед веома слична отровној врсти из рода чемерика
(Veratrum), са којима се често може наћи на истом станишту.
Обе врсте су вишегодишње биљке које расту на сличним местима.
1.Ризом
Код ЛИНЦУРЕ је јако дугачак, дебео и разгранат, споља је смеђе
или тамносмеђе боје, а на пресеку жут
Код ЧЕМЕРИКЕ је кратак, јајолик, усправно постављен и обратсао
корењем
ЛИНЦУРА ЧЕМЕРИКА
4. 2.Листови
Код ЛИНЦУРЕ су наспрамно постављени
Код ЧЕМЕРИКЕ су наизменични
ЛИНЦУРА ЧЕМЕРИКА
ЛИНЦУРА-ЛИСНА РОЗЕТА ЧЕМЕРИКА-ЛИСНА РОЗЕТА
5. 3.Цветови
Код ЛИНЦУРЕ су жути, распоређени у пршљенове у пазуху листова
на горњем делу стабљике
Код ЧЕМЕРИКЕ су бели, скупљени у метличасту цваст на врху
стабљике
Презентацију радила: Тасић Емилија I4
ЛИНЦУРА ЧЕМЕРИКА
