Венерина влас - Кристина Миливојевић

1. ВЕНЕРИНА ВЛАС
ДЕВОЈАЧКА КОСА
Ретка и угожена врста папрати
Кристина Миливојевић
Разред: IV/2

2. Девојачка коса
Венерина влас је у народу позната и као девојачка коса или
госпина влас. Ретка је и угрожена врста папрати, а у Србији је под
строгом заштитом. У природи се налази на влажним стенама, на
северној страни где обично расте и маховина. Расте на
кречњачким, бигреним стенама, полупећинама, поткапинама и на
сличним локацијама где има довољно влаге. Медитеранска је
биљка, а Венерина падина у Звоначкој бањи је њена најсевернија
локација на којој успева.

3. У југоисточној Србиј, на левој обали Звоначке реке, налази се Специјални резерват природе
Венерина Падина. Овај предео припада општини Бабушница. За заштићено подручје од
изузетног значаја, односно заштићено подручје И категорије и као специјални резерват
природе, проглашена је 2005. године. Упркос својој неприступачности, место је успело да се
избори за ову титулу највише због својих природних вредности и потребе њиховог очувања.
Венерина падина се налази под заштитом највише из разлога што се на њеном простору
налази ретка биљна врста Венерина влас (Adiantum capillus veneris) у народу позната као
Госпина влас или Богородичина коса. Расте само на овом подручју у целој Србији. Потиче из
групе папрати која је широко распрострањена у тропским и суптроским подручјима, а на
подручју Балкана настањује само медитеранске крајеве, због чега је Специјални резерват
природе Венерина падина од изузетног значаја за нашу земљу. Оно што омогућава овој
биљној врсти да опстане на овом простору је близина топлог извора, као и повољна
влажност станишта. Венерина влас се због свог изузетног значаја налази на списку Црвене
књиге флоре Србије
Више од десет година води се борба за очување ове ретке врсте и јединственог
станишта у Србији. Станиште венерине власи у Србији угожено је услед каптирања
извора термоминералне воде, којим је нарушен водни режим станишта. Како би се
омогућио опстанак врсте, Завод је поставио вештачки систем за доток термалне воде на
станиште, у тренутку када је врста била на ивици опстанка. Доток воде је обезбеђен
преко система цеви и млазница, којима се вода спроводи до самог станишта. Систем је
веома осетљив и захтева сталне интервенције и надзор како би доток воде био
константан. Спроведена акција део је сталног мониторинга врсте, на основу кога је дата
мера заштите – поновна промена система дотока воде.

4. Венерина влас или девојачка коса (lat. Adiantum capillus-
veneris) је врста папрат из породице Adiantaceae, Али по неким
класификацијама смештена је и у породице Pteridaceae, Sinopteridaceae ili Polypodiaceae.

5. Лист венерине власи

6. ЛИСТ СА СПОРАМА

7. ЛИСТОВИ СА СПОРАМА

8. Ове врсте папрати размножавају се спорама или дељењем старих биљака. Бројне
тропске папрати траже влажну средину, читаве године високу температуру (18-
24 C) и одстојалу воду без каменца. Све се оне могу гајити и као хидрокултура.
Морамо их често орошавати или у соби поставити електрични овлаживач
ваздуха. Траже врло хумусно попусно земљиште, пре свега лисњачу са доста
тресета и огрог песка, а рекација треба бити Ph 4,6-5,2. Прихрањују се течним
ђубривима разблаженије него по упутству и то једном у две недеље. Залива са
од горе јер ова биљка не подноси воду у подлошку. Излагање сунцу изазива
палеж.

9. Познато је преко 200 врста које су тајнице пузавог корена. Има танке,
жици налик, смеђе или црне лисне стапке и врло мале расперјане
листиће. За гајење у посудама најприкладнији је Adiantum cuneatum,
Adiatum tenerum, Adiantum macruphullum и друге. Посебно су цењене као
декоративно зеленило у аранжирању цвећа. То су врло отпорне меког
листа папрати које успевају у собним условима. Посебно су лепи млади,
јако расперјани листићи.
Оне се трансплантују сваке друге године и у пролеће, када почну да
показују знак живота. Зими се биљка одмара, а у периоду вегетације
расте од марта до јуна, а неке врсте до октобра.

10. Ризом јој је соленостеничан кратко-пузећи, покривен
рђастомрким узаним љуспама. Листови су светлозелени,
дуги од 10 до 60 cm, већином презимљујући. Сви
листови су једнаки (трофоспорофили), јајасти или
јајасто-ланцетасти, двоструко или тростуко перасти.
Петељка је дуга до 25 cm, црна и сјајна, само при основи
са два спроводна снопића, који се на предњој страни
спајају у четвороугласти снопић. Лиска је широка,
листићи последњег режња су веома варијабилни по
облику и величини, голи, на танким и нежним дршкама,
клинасто објајасти, у доњем делу сужени, црног обода,
док су у горњем више или мање урезани, а стерилни
само тупо назубљени, са нервима који нису срасли.
Соруси су са привидним, полумесечастим индузијумом у
групама од 2 до 10 са доње стране листића, на
квадратним или бубрежастим ободним режњићима који
су на горе повијени и потпуно их покривају. Споре су
тетраедарне.

11. Венерина влас је као природна реткост у Србији заштићена Законом (Службени гласник
Републике Србије број 66/91, 83/92 и 50/93). Успешно се размножава у ботаничкој башти
„Јевремовац“ у Београду, што је значајно за ex situ заштиту ове врсте.
Korišćeni stranice: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Венерина _влаc
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Специјални_резерват_природне_Венерине_падине
1.^ Интернет сајт Flora Croatica Database (FCD) : Госпин власак (Adiantum capillus-veneris)
2.^ Завод за заштиту природе Србије: Обављен редовни мониторинг популације врсте
Венерина влас
3.^ Royal Botanic Garden Edinburgh, Flora Europaea : Adiantum capillus-veneris, приступљено
4.^ Маја Радосављевић, дневни лист Политика: Тамо где је Венера разастрла своје власи.