1. Велике панде (Ailuropodamelanoleuca)
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Ursidae
Род: Ailuropoda
Џиновска панда (лат. Ailuropoda
melanoleuca) је крупни сисар из
породице медведа (Ursidae). Лако
се препознаје по упадљивим
црним ознакама око очију, на
ушима и преко свог заобљеног
тела. Иако припада реду звери,
које карактерише исхрана месом,
џиновска панда се у 99% случајева
храни младицама и листовима
бамбуса.
Угрожена је животиња - процењено је да је у дивљини преостало 2.000 панди и преко
180 које живе у заточеништву у Кини. Од овог броја двадесет панди живи ван Кине.
Други извор показује да се у Кини размножава 221 панда, од краја 2006. године. број
панда у дивљини је у порасту.
Распрострањење
Велике панде сада живе у централној Кини на планинама. Некада су живеле у равници
али су се повукле због уништења шума и развоја пољопривреде.
2. Опис панде
Крзно џиновске панде је црно-бело. Одрасли мере око 1,5 метарa дужине, а до рамена
су око 75 центиметара високи. Мужјаци могу тежити до 115 килограма, док су женке
генерално ситније, тежећи до 100 килограма с времена на време. Такође имају и
кратак реп дугачак приближно 15 cm.
Шапу џиновске панде сачињавају „лажни палац“ и пет прстију. Палац је заправо
модификована кост, представља потпору шапи и помаже панди да држи бамбус док
једе.
Џиновске панде обично живе од 20 до 30 година у заточеништву.
До скоро се мислило да су џиновске панде самотњаци и да се мужјаци и женке могу
видети заједно само током парења. Скорашње студије показују да мали број ових
животиња дели велику територију и понекад се сусрећу и изван сезоне парења.
Као већина суптропских сисара, али за разлику од осталих медведа, џиновске панде не
хибернирају.
Исхрана
Упрскос својој класификацији у ред месоједа или звери, џиновске панде се првобитно
хране бамбусом. Међутим, њихов систем за варење је исти као код других месоједа,
као и особина да не могу да сваре целулозу, и стога морају јести бамбус у великим
количинама како би обезбедили потребну енергију и хранљиве састојке. Панда
просечно поједе од 9 до 14 килограма младица бамбуса сваког дана.
3. Панде се у дивљини хране са двадесет и пет врста бамбуса. Како се просечна
температура региона које панде насељавају повећала, самим тим је и померила
њихову животну границу на више делове планина и ограничила простор. С тим, само
неколико врста бамбуса успева да расте у тим висинама које панде сада насељавају. С
обзиром на то да различите врсте бамбуса у различито доба године цвета, панде
морају имати на располагању најмање две различите врсте како би избегле гладовање.
Имају снажне виличне мишиће који повезују врх главе и вилицу.
Иако се првобитно хране бамбусом, зуби панде су задржали медвеђи облик, и
појешће месо, рибу и јаја ако пронађу. Остала храна коју панде једу у зоолошким
вртовима је мед и слатки кромпир или јем.
Статус панде и разлози угрожености
Џиновске панде су угрожене врсте, а прете им губитак станишта и ниска стопа
размножавања.
Панде су биле мета локалних ловокрадица још од античких времена, а странци су их
ловили откада су уведене на Запад. Са почетком 1930—их година, странци их нису
могли ловити у Кини због Другог Кинеско-јапанског рата и Кинеског Грађанског рата,
али су панде остале лака мета локалном становништву.
Због загађивања и уништавања њиховог животног станишта популација џиновских
панди је била озбиљно угрожена. Закони спроведени у 1990—им годинама су дали
наду за њихов опстанак. Иако су и даље угожене животиње, верује се да напори ради
очувања врсте функционишу. Од 2006. године постоје 40 резервата за џиновске панде у
Кини, у поређењу са само 13 од пре две деценије.
4. Женке џиновских панди паре се само два или три пута годишње, а неки мужјаци ни не
знају како да се паре. Такође, мајке обично роде близанце али се брину само о једном,
јачем.
Комбинација ових фактора утицало је на повећање њихове угрожености.
Тибетски мит
Једна тибетска легенда је покушала да објасни како су панде добиле своје јединствене
боје. Некада давно, панде су живеле у високим планинама Тибета. Њихово крзно је
било снежно беле боје. Били су пријатељи са младом пастирицом која им је чувала
крдо у планинама у близини села. Једнога дана мајка панда и њено младунче су се
играли са пастирицом,
када је изненада,
младунче напао јак и
гладан леопард. Она је
успела да заштити
младунче, склањајући
га, али је њу леопард
убрзо убио. Остале
панде су биле толико
тужне да су
организовале службу
за пастирицу, такође
желећи да никада не
забораве њену жртву за младунче панде. Локални обичај у планини је био да се
прекрију руке и ноге пепелом у знак сећања на настрадалу. Панде су биле веома тужне
и горко су плакале. Обрисале су очи шапама и прекриле уши не би ли блокирале звук
плача. Почеле су се међусобно грлити не би ли се тако утешиле и док су то чиниле
пепео је зацрнио делове крзна преко којих су прелазиле њихове шапе док су се грлиле.
Панде намерно нису хтеле да сперу црне шаре у знак сећања на девојку која је
погинула.
Име
Не постоји тачно објашњење порекла речи „панда“. Најближи кандидат је непалска реч
„пониа“, вероватно мислећи на адаптираност зглоба кости. Западни свет је првобитно
применио овај назив за црвену панду. До 1901., када је погрешно наведено да је у вези
са црвеном пандом, џиновска панда је била позната као „прошарани медвед“или
„обојени медвед“.
Од најранијих колекција кинеских списа, кинески језик има 20 различитих имена за
панде, као што су:花熊 (Хуа кионг) „приметио медведа“ и 竹熊 (џу кионг) „од бамбуса
5. имају“. Најпопуларнија имена у Кини данас су大熊猫 (да Ксионг МАО), буквално
„велики медвед мачка“, или само 熊猫 (Ксионг МАО), „медвед мачка“. Име је можда
инспирисано очима џиновске панде, које имају вертикалне очи, попут мачака.
Занимљивости
Панде за годину дана могу да поједу више од пет тона бамбуса.
Панде не могу брзо да трче, али су добри пливачи и одлични пењачи.
Древни кинески владари су држали панде као кућне љубимце.
Тек после четврте године живота види се да ли је панда мужјак или женка.
Панде су много неповерљиве животиње и избегавају места на којима живе људи.
https://sr.wikipedia.org
https://divljezivotinje.weebly.com
http://aurora.ekof.bg.ac.rs
https://www.nationalgeographic.rs