Rim od osnivanja grada do carstva

1. Рим од оснивања града до почетка царстава

2. Italija
Repubblica Italiana

6. Италија
Repubblica Italiana
• Главни град -Рим
(2.711.476 становника/2007.)
41°54′N 12°29′E
• Службени језик - италијански
• Влада
• Парламентарна република
• - Председник - Ђорђо Наполитано
• - Премијер - Силвио Берлускони
• Независност - 17. март 1861.
• Приступ у ЕУ -25. март 1957.
• Површина - Укупно - 301.338 km²
• - Вода (%)
• 2.4
• Становништво- 2008. 59.448.163
• Валута - евро2) (EUR)
) Уз италијански, службени језици су
немачки у Јужном Тиролу и француски у
Долини Аосте

7. Oснивање Рима
• Италска племена
• Почетком 1. миленијума п.н.е. на
Апенинском полуострву живела су
многа племена :
1. Келти (Гали) ;
2. Венети,
3. Лигури,
4. Етрурци,
5. Латини,
6. Умбри,
7. Самнићани,
8. Екви,
9. Осци,
10.Волсци
Од 8 века п.н.е територију јужне Италије
и Сицилије насељавали су Грци.

8. Настанак Рима
• Римљани су огранак Латина,
настањени на левој обали Тибра, на
брежуљцима на којима је касније
настао град Рим.
• Били су на нижем ступњу развитка
од Етрураца и Грка од којих су
усвојили њихову културу.
• Према легенди Рим је настао
753.године п.н.е..али
археолошки подаци говоре да је
град (урбано насеље ) настао тек у
6.веку п.н.е.

9. ЛЕГЕНДА О ОСНИВАЊУ РИМА
• Према легенди тројански јунак Енеј
(Одисеј) дуго је лутао морима и најзад
се искрцао у Лацијум, где је основао
државу.
• Један од његових даљих потомака
(краљ Нумитор ) није имао мушких
потомака па је на престолу требало да га
наследи кћерка Реа Силвија.
• Међутим његов брат Амулије одвојио је
Силвију у храм богиње Весте.
Свештенице (весталке ) морале су цео
живот остати чедне , али Силвија је
зачела са самим богом Марсом и
родила близанце Ромула и Рема.
• Кда је то сазнао Амулије узео је дечаке и
бацио их у Тибар. Дечаке је вода
избацила на обалу, где их је промрзле
задојила вучица.
• Све је то посматрао један пастир
коих их је узео и одгајио до
пунолества.
• Када су одрасли и све то сазнали,
убили су Амулија и почели градњу
Рима.
• Током градње браћа су се сукобила и
Ромул убија Рема.
• Тако је град по њему назван Рома
( Рим)

11. Краљевство ( 753 -509)
• Римом су у почетку владали Етрурци, о чему сведоче етрурска имена римских
краљева, којих је наводно било укупно седам.
• Подела становништва
• У Риму су постојала два друштвена слоја:
1. ПАТРИЦИЈЕ – владајућа класа
(аристократија ) лат..PATER – отац
од “племенитих очева.
Првобитно су били организовани у три
племена ( трибе ).
Свако племе имало је по десет брастава
( курија) , а браства су се састојала од десет
родова.
Тих три стотине родова у који су
сврставани искључиво патриције једини су
се сматрали за римски народ
(Populus Romanus )
2. Плебејци
• Слободни људи бавили су се
занатством и трговином али нису
имали политичка права.
• Њихови преци живели су у Рим из
околних племена.
• Име од лат. речи plebs - народ
Државно уређење
Римском државом су управљали :
1. краљ и
2. сенат
 Краљ је био врховни војни
заповедник, врховни судија и
врховни свештеник
( potifex maximus )
 Сенат је имао законодавну власт и
састојао се од 300 чланова
( сваки род је давао по једног члана)
 Важну улогу у управљању имала је
скупштина, која се одржавала по
куријама.
 Oдлуке већине куријатских
скупштина у сенату су проглашаване
за законе.

12. Римски краљеви
753. п. н. е. - 715. п. н. е. - владавина краља Ромула
(први римски краљ, касније божанство Квирин)
715. п. н. е. - 673. п. н. е.- владавина Нуме Помпилија
673. п. н. е.- 642. п. н. е. - владавина Тула Хостилија
642. п. н. е.- 617. п. н. е. - владавина Анка Марција
617. п. н. е. - 578. п. н. е. - владавина Тарквинија I
578. п. н. е.- 534. п. н. е. - владавина Сервија Тулија
534. п. н. е. - 510. п. н. е. - владавина посљедњег римског краља Тарквинија II
Охоло
 Римско краљевство 753 п. н. е. – 510 п. н. е.
 Римска република 510 п. н. е. – 27 п. н. е.
Римско царство 25 п.н.е - 476

15. Борбе патриција и плебејаца
Плебејци нису имали никакво учеше у власти, иако су као и патриције служили војску.
Краљ Силвије Тулије спровео је прве реформе и плебејцима дао извесне олакшице
• Државна земља ( аger publicus), стечена освајањима додељивана
је на коришћење само патрицијама.
• Незадовољни својим положајем плебејци су 494.године п.н.е.
одлучили да се иселе из Рима.
• Уплашени да ће остати без радне снаге, патриције су им учинили
одеђене уступке :
1. Најсиромашнији ослобођени дугова,
1. Добили право да у сенату бирају два представника (народна
трибуна ), који су подношењем вета ( VETO - забрањујем ), могли
обуставити сваку одлуку сената, укључујући и законе, ако су били
на штету плебејаца