13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
1. Анте
Трумбић
Доситеј
Обрадовић
Људевит
Гај
Вук
Караџић
Ратни циљеви Србије и стварање
југословенске државе
Иван
Иван
Мештровић
Мештровић
Франо
Супило
Анте
Трумбић
Никола
Пашић
Никола
Пашић
Доситеј
Обрадовић
Људевит
Гај
Вук
Караџић
2. Нишка декларација
• Пред почетак Првог светског рата
влада и Народна скупштина
прелазе у Ниш.
• Ниш постаје ратна престоница
Србије.
• Ратни циљ Србије био је
стварање државе у којој би
живели сви јужнословенски
народи.
• У Нишу на заседању Народне
скупштине
7. децембра 1914.г. усвојена
Нишка декларација.
• Србија је истакла, није само
српски ратни циљ-уједињење
Срба, него и ослобођење
јужнословенских народа и
уједињење Срба, Хрвата и
Словенаца
• 1914. 26. јула у
Ниш је стигла
депеша да
Аустро-Угарска
објављује рат
Србији –
почетак Првог
св. рата.
3. Југослoвенски одбор
• . У Паризу је у пролеће 1915. године формиран
Југословенски одбор од стране аустроугарских
емиграната.
• За председника је изабран Анте Трумбић,
формира Југословенски одбор који има циљ да
пропагира о југословенском јединству и да су
Југословени једна нација.
• Чланови одбора су били:
• Иван Мештровић,
• Фрањо Супило и
• Анте Трумбић.
• Са њим су у контакт ступили, српски политичари
из Босне и Херцеговине,
• Никола Стојановић и
• Душан Васиљевић.
Анте
Трумбић
Анте
Трумбић
Иван
Иван
Мештровић
Мештровић
Франо
Франо
Људевит
Људевит
4. Крфсka декларација
• Јуна 1917 одржан састанак
српске владе и
Југословенског одбора.
• 20. јула 1917. усвојен је
документ „Крфска
декларација“.
• Дефинисан назив
државе(Краљевина СХС)
као уставна, демократска и
парламентарна монархија
у којој су равноправни
„племена троименог
народа“, ћирилица и
латиницам, три
вере(православна,
католичка и
мухамеданска).
5. Држава Словенаца, Хрвата и Срба
• У Загребу се формира Народно
вијеће Словенаца, Хрвата и Срба.
• Настанком већа ослабио је утицаj
Југословенског одбора јер је Вијеће
налазило у жижи догађаја.
• Вијеће предвиђало стварање
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
која би се потом ујединила са
Краљевином Србијом.
• Та држава никада није призната.
Почетком новембра 1917. српској
војсци стижу молбе из свих делова
Монархије насељене
јужнословенским народима.
• Српска војска је овладала простором
од Темишвара, на истоку, до
Караванки на западу.
6. Присаједињења Србији и проглашењe
нове државе
• Далматинска влада половином новембра упутила ултимату
Народном вијећу у Загребу да року од пет дана прогласи
уједињење са Србијом или ће то учинити сама.
• Влада у Босни подржала овај ултиматум
• . Велика народна скупштина у Новом Саду је 25. новембра 1918.
године донела Резолуцију којом се Банат, Бачка и Барања
присаједињују са Србијом.
• 26. новембра подгоричка Велика народна скупштина збацила је
династију Петровић и прогласила уједињење са Србијом под
вођством Карађорђевића.
• Проглас уједињења објављен је 1. децембра 1918.г. у
резиденцији регента Александра у Крсмановићевој кући на
Тереазијама
• . Држава понела назив Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.
• Државу прва признала Норвешка, јануара 1919. Затим су то
учиниле САД, Грчка и Швајцарска.