Srem

Edicija »CVETNIK«
36
Urednik
Milorad Predojevi}
Recenzent
Branislav ]ur~i}
Lektor
Dragoqub Petrovi}

Ilija Petrovi}
SREM 1918
Od Sirma do Srbije
»Cvetnik« Novi Sad
1999

Gde je {to
Strana
Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . 7-8
Prethodne napomene . . . . . . . . . . . . . . 9-21
Ujediwewe "neslobodne bra}e" kao ciq. Austrougarska pred
slomom i stvarawe narodnih ve}a. "Suboti~ka rezolucija".
Vojvo|anski Srbi okrenuti su Jugu. Ja{a Tomi} i @arko
Miladinovi}. Gra|a o zbivawima u Sremu krajem 1918. go-
dine.
Kako je pisano o prisajediwewu Srema Srbiji . . 22-30
Izme|u dvaju svetskih ratova. U Drugoj Jugoslaviji. Zak-
qu~ci sub specie aeternitatis. Ideolo{ki pristup. Prisaje-
diwewe i autonomija.
Srem u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . 31-61
Srem, poreklo te re~i i rimska uprava. Slu`bena "srpska"
nauka }uti o Srbima. U vremenu ugarskom. Turci u Sremu, a
posle wih Austrija. Veze Srema sa manastirom u Koviqu.
Teritorijalne promene u Sremu kao osnov hrvatskim
te`wama. Srbi traè sopstvenu teritoriju. Stvara se
Vojvodstvo Srbija, ali za kratko.
Srem na po~etku Svetskog rata . . . . . . . . . 62-88
Sarajevski atentat. Antisrpska hajka u Austrougarskoj.
Srpska ofanziva u Sremu. Pripreme za prelazak. Sve ka-
sni. Timo~ka divizija na Legetu, u {kripcu. Slom Timo~ke
divizije. Vojni~ka gre{ka i "strate{ki uspeh". Srpska
o~ekivawa i austrougarska odmazda. O~evici svedo~e. Ma-
xarski zlo~ini u Sremu. Da li je Srpska crkva mogla
pomo}i.
Sremci u srpskoj vojsci . . . . . . . . . . . . 89-113
Srpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski
dobrovoqa~ki odred. Napred u slavu. Se}awe na Sremski
dobrovoqa~ki odred. Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Na
Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Dobrovoqci iz prekomor-
skih zemaqa. Drugi tragovi. Prostor za daqa istraìvawa.
Zeleni kadar . . . . . . . . . . . . . . . . . 114-120
Dezerterstvo iz vojske. Vojna vlast poku{ava da suzbije
dezerterstvo. Nevoqe sa zelenim kadrom. Narodno vije}e
poziva i obe}ava.

Strana
Srpska vojska prelazi Dunav i Savu . . . . . . . 121-139
"Hitajte najbrè u ...Srem". Nije lako organizovati
dràvu. Srpski oslobodioci u Sremu. Granica prema
Hrvatskoj na pruzi Osek-[amac. Hrvatske zakulisne rad-
we. Ulazak srpske vojske u Irig. U novu dràvu neposredno
ili preko Zagreba. Politi~ki sukob nije se mogao izbe}i.
Sporni su kona~ni ciqevi. Vasa Staji} protiv srpskih
interesa.
Rumski Zbor izaslanika narodnih ve}a . . . . . 140-169
Milan . Kosti} izve{tava o Zboru. Pismo Svetislava
Popovi}a. [ta pi{e Glasnik iz Sremskih Karlovaca. Pi-
sawe novosadskog Srpskog lista. Uspomene jednog u~esnika
rumskog Zbora. Izvornih dokumenata sa rumskog Zbora nema.
Koji je tekst rezolucije vaqan. Srpsko pravo na "politi~nu
administraciju". Sremci u Privremenom narodnom pred-
stavni{tvu. Rezolucija rumskog Zbora u diplomatskom
opticaju. Austrija poku{ava da uz pomo} Hrvata izbegne
slom. Srpski stavovi prema ujediwewu. Srem u Srbiji, jer
je i on deo "divne Vojvodine".
Rezolucija rumskog Zbora narodnih ve}a . . . . . 170
Rezolucija onakva kakva je doneta.
Ilija Petrovi}, Srem 1918. Saètak . . . . . . 171-172
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173-176
Imenoslov . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177-188
Bele{ka o piscu. . . . . . . . . . . . . . . . 189-190
6 Ilija Petrovi}

Umesto predgovora
Okosnicu ovoga rada ~ini na{a kwiìca Prisajediwewe
Srema Srbiji 1918. godine, objavqena u Rumi 1994. godine.
Pisana sa jedinim ciqem da se srpskoj javnosti, i nau~noj i
~itala~koj, ukaè na Zbor izaslanika narodnih ve}a iz Srema,
odràn u Rumi neposredno po okon~awu Prvog svetskog rata, i
na wegovu odluku da se Srem neposredno prisajedini Kraqevini
Srbiji, ona je obuhvatila ne samo zbivawa u vezi sa Zborom ve}
i razloge zbog kojih su se Sremci odlu~ili na svoju istorijsku
odluku. Svojim kqu~nim razlogom Sremci su tada smatrali
istorijsku pro{lost Srema i wegov srpski karakter, a recen-
zent pomenute kwige dr Qubivoje Cerovi} ocenio je korisnim
{to je autor "dao op{iran uvod, u kome je razjasnio ovaj ~in sa
etni~kog, duhovnog, kulturnog i ekonomskog aspekta, kada je
narod Srema, na istorijskom razme|u, odlu~io da nastavi ìvot
sa svojim sunarodnicima u zajedni~koj dràvi".
Mada je tada konstatovano da je "autor zaokruìo celinu,
iz koje se jasno sagledavaju osnovni istorijski tokovi ovog pod-
ru~ja u ranijim vekovima i u trenutku istorijske odluke Sre-
maca", docnija istraìvawa dala su sigurne potvrde nekih
pojedinosti koje je kwiga samo nagove{tavala. Pre svega, tu se
misli na veze Srema sa Banatom, Ba~kom i Barawom u danima
kad su dono{ene odluke o prisajediwewu Kraqevini Srbiji,
kao i na zakqu~ak da su te odluke dobile svoju stvarnu potvrdu
u savezni~kim zemqama na evropskom Zapadu. Qubazno{}u dr
Srboquba @ivanovi}a, srpskog antropologa nastawenog u Lon-
donu, kasnije smo do{li do engleskih diplomatskih dokumenata
kojima englesko Ministarstvo spoqnih poslova podràva "pro-
klamaciju za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke,
Srema, Banata i Barawe"; foto-kopije tih dokumenata objavqu-
jemo u ovoj kwizi.
Tako|e, smatraju}i da se sam ~in rumske odluke ne moè
posmatrati izolovano, i da on nije slu~ajno i uzgredno delo
okupqenih (zauvek bezimenih) "izaslanika narodnih ve}a", u
ovoj kwizi obra|ena su, barem u naznakama i u meri dovoqnoj za
razumevawe obra|ene teme, i neka zna~ajnija zbivawa tokom
ratnih godina u Sremu: odnos prema austrijskom ultimatumu
Srbiji, posledice kratkotrajnog prelaza srpske vojske u Srem
septembra 1914. godine, u~e{}e sremskih dobrovoqaca u srpskoj

vojsci, zeleni kadar u Sremu, zavr{ne operacije za oslobo|ewe
Srema tokom srpskog postsolunskog vojni~kog pohoda i hrvatske
poku{aje da se, i pored vojni~kog poraza na austrougarskoj
strani, teritorijalno pro{ire u Sremu.
Na pi{~evo zadovoqstvo, nijedan od zakqu~aka iz kwige
Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine nije ovom sada-
{wom kwigom izmewen, osporen ili odba~en; ipak, bi}e mu
drago ako negde pro~ita da su pojedinosti o srpskom karakteru
Srema preuzimane i iz kwige naslovqene Srem 1918 - Od Sirma
do Srbije.
Uo~i Troji~ina-dne 1999. Pisac
8 Ilija Petrovi}

Prethodne napomene
Ujediwewe "neslobodne bra}e" kao ciq. Sedmog decembra
1914. godine, dok je jo{ trajala ofanzivna faza Kolubarske
bitke i kad se ve} moglo o~ekivati proterivawe austrougarske
vojske iz Srbije, Narodna skup{tina Kraqevine Srbije, na
svom zasedawu u Ni{u, jednoglasno je podràla izjavu srpske
vlade da "smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim tre-
nutcima jedini zadatak da obezbedi uspe{an svr{etak ovog
velikog vojevawa, koje je, u trenutcima kada je zapo~eto,
postalo ujedno borbom za oslobo|ewe i ujediwewe sve na{e ne-
slobodne bra}e Srba, Hrvata i Slovenaca". Ne{to kasnije, 30.
aprila 1915. godine, grupa hrvatskih, slovena~kih i srpskih
politi~ara izbeglih iz Austrougarske formirala je u Parizu
Jugoslovenski odbor, sa osnovnim ciqem da se bori za potpuno
oslobo|ewe i ujediwewe svih jugoslovenskih zemaqa u jednu
novu, zajedni~ku dràvu i, kako su nagla{avali, da se tom
borbom re{i jugoslovensko pitawe u celini. Vode}u ulogu u
ovom Odboru imali su Hrvati i Slovenci, koji su, za slu~aj da
Centralne sile budu poraène a Austrougarska carevina razbi-
jena, èleli da svojim narodima rezervi{u mesto me|u pobed-
nicima; najlak{e su to mogli uraditi uz srpsku podr{ku. Otud
i nada izraèna u jednoj depe{i regentu Aleksandru upu}enoj
11. februara 1916. godine, u zaista te{kim prilikama za Srbi-
ju, da "ona domovina koja }e uskrsnuti iz stra{noga meteà,
kojemu smo svjedoci, ne}e vi{e biti obnovqena Srbija, pa~e ni
pove}ana, nego ona treba da zahvati ~itav jugoslovenski narod
i ~itavo wegovo narodno zemqi{te, ujediweno u jednu dràvu,
pod slavnom dinastijom Va{ega uzvi{enoga oca".
Godinu dana kasnije, 7. aprila 1917, imaju}i na umu i po-
ruku dobijenu od Jugoslovenskog odbora, regent Aleksandar pre-
poro|enoj srpskoj vojsci nagove{tava stvarawe "srpskog jugo-
slovenskog carstva", po{to su ~ak i saveznici spremni "da nas
u ovoj velikoj borbi slo`no pomognu da Srbiju stvorimo
velikom, te da obuhvati sve Srbe i Jugoslovene, da je u~inimo
silnom i mo}nom Jugoslavijom, koja }e opravdati do sada pri-
nete `rtve i odgovoriti zahtevima novoga doba".
Kod onih Hrvata koji su èleli da se, bez obzira na sve, i
daqe odrè veze sa Habzbur{kom monarhijom, promene u poli-
ti~kom raspoloèwu unela je jedna zajedni~ka izjava srpske

vlade i Jugoslovenskog odbora od 7/20. jula 1917. godine,
poznata kao Krfska deklaracija. Ovim aktom predvi|eno je
stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kao nezavisne
ustavne i parlamentarne monarhije pod dinastijom Kara|or|e-
vi}a, sa jedinstvenom teritorijom i dràvqanstvom, u uverewu
da se radi o "troimenom" narodu iste krvi i istog jezika i sa
zajedni~kim ose}awima jedinstva i ìvotnih interesa nacio-
nalnog opstanka. Za katoli~ke ideologe me|u Hrvatima i Slo-
vencima, naro~ito me|u onima prvim, Krfska deklaracija
utirala je put stvarawu "wihove" dràve na {irokoj katoli-
~anskoj osnovi; oni su tada ocenili da "wiva na Istoku
dozrijeva" i da se zbog toga postavqa samo pitawe "katoli~ke
ètve isto~ne wive"[44, 17]; "wiva" se nalazila u Srbiji i
Crnoj Gori, a pod "ètvom" se podrazumevalo pokatoli~avawe
srpskog naroda, ili barem, za po~etak, wegovo unija}ewe.
Austrougarska pred slomom i stvarawe narodnih ve}a.
Po{to se Antanta u me|uvremenu opredelila za ru{ewe Austro-
ugarske, tokom leta 1918. godine u pojedinim zemqama Monar-
hije otpo~eo je proces stvarawa narodnih ve}a, organa koji bi
imali zadatak da preuzimaju vlast od dràve u nestajawu. Tako
je 5. oktobra 1918. godine u Zagrebu odràn "sastanak odasla-
nika Slovenaca, Hrvata i Srba iz Slovenije, Istre, Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Dalmacije, i Ugarske zbog osnutka Narod-
nog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba", kao izraz potrebe za
formirawem vrhovnog i jedinstvenog politi~kog rukovodstva za
sve jugoslovenske zemqe u Habzbur{koj monarhiji.
Uo~qivo je da osniva~i Narodnog vije}a detaqno nabrajaju
sve krajeve ~ije je stanovni{tvo u Vije}u predstavqeno, ali da
u tom popisu nema Srema. Radi se ovde o sra~unatoj konstata-
ciji da Srem kao zasebna teritorijalna celina ne postoji, od-
nosno o nameri da se za neku budu}u raspravu o hrvatskim
dràvno-pravnim interesima ostavi "povijesni dokaz" da je
Srem na kraju Prvog svetskog rata bio sastavni deo "Hrvatske-
-Slavonije s Rijekom". O toj finesi nije vodila ra~una ni
Srpska radikalna stranka, koja je, na na~elima "jedinstva
troimenog naroda i samoopredeqewa" i potpisima ure Kraso-
jevi}a i Milana Nedeqkovi}a, obojice iz Sremskih Karlovaca,
Vije}u pristupila na dan wegovog osnivawa. Za svoje pred-
stavnike u Vije}u ona je imenovala dr @arka Miladinovi}a iz
10 Ilija Petrovi}

Rume, Vladu Savi}a iz Kamenice i Milana Nedeqkovi}a, a u
Plenum Narodnog vije}a u{li su dr Miladinovi} i Dragutin
Kova~evi}.
Pravilnikom Narodnog vije}a predvi|eno je da wegov Sre-
di{wi odbor vodi poslove Vije}a, predstavqa Vije}e pred dru-
gima i utvr|uje politi~ki kurs Vije}a. Narednih dana do{lo je
do formirawa odborâ Narodnog vije}a u mnogim podru~jima i
mestima, pri ~emu su svi oni bili hijerarhijski pot~iweni
zagreba~kom Narodnom vije}u. Moè se sa ovim dovesti u vezu i
pisawe o izmeni takozvane Suboti~ke rezolucije od 2. oktobra
1918. godine (da Srbi i Hrvati iz Ju`ne Ugarske "smatraju
jedino Mirovnu konferenciju za merodavnu u pogledu re{ewa
jugoslovenskog pitawa, a u vezi s Ba~kom, Banatom i Barawom
kao budu}im sastavnim delovima slobodne zajedni~ke dràve
sviju Jugoslovena"), kojom se Narodnom vije}u SHS priznaju
kompetencije za vo|ewe svih poslova oko ujediwewa. Pored
toga, a bez ikakve èqe da svoj status u izbegli{tvu "uporedi"
sa statusom Kraqevine Srbije i wenim ratnim doprinosom
savezni~koj stvari, Jugoslovenski odbor zatraìo je tada od
engleske vlade da "jugoslovenski narod, koji je sada podloèn
SREM 1918 11
Milan Nedeqkovi} (Sremska Ka-
menica, 1865 - Sremski Karlovci,
1934), profesor istorije i nema-
~kog jezika, pisac i politi~ar.
Sekretar Glavnog odbora Radikalne
stranke; osamnaest godina predsed-
nik crkvene op{tine u Karlov-
cima; dugi niz godina ~lan karlo-
va~ke konzistorije i zamenik
glavnog {kolskog referenta auto-
nomnih srpskih konfesionalnih
{kola u karlova~koj mitropoliji.
Sara|ivao u Brankovom kolu i
Letopisu Matice srpske; bavio
se kwièvnom kritikom. U pogledu
ujediwewa nije bio osobito radi-
kalan; zastupao tezu da Vojvodina
taj posao treba da uradi preko Na-
rodnog vije}a u Zagrebu. Do 1926.
godine direktor Trgova~ke akade-
mije u Novom Sadu.
ura-or|e Krasojevi} (ôrta-
novci, oko 1850 - Sremski Karlov-
ci, 1923), advokat i nacionalni
radnik. U Srpsko-turskom ratu
1876-77. godine bio dobrovoqac i
u~esnik bitaka na Drini. Trideset
godina predsednik Srpske narodne
radikalne stranke (iako je wen
nesporni i stvarni {ef bio Ja{a
Tomi}), predsednik oba wena
sredi{wa odbora (za Ugarsku i
Hrvatsku) i predsednik Central-
nog odbora sastavqenog od predsta-
vnika obaju strana~kih sredi{wih
odbora; potpredsednik Narodno-
-crkvenog sabora u Sremskim
Karlovcima i narodno-crkveni fi-
{kal (pravobranilac) do ukidawa
crkveno-{kolske autonomije. Od
izbijawa Svetskog rata do jula
1917. godine, zajedno sa ènom i
decom u internaciji i po ugarskim
zatvorima.

Austro-Ugarskoj, bude priznat kao Savezni~ki narod", "jugosla-
venski" dobrovoqci "kao savezni~ke ratuju}e trupe", a on,
Odbor, "kao predstavnik i organ narodnih interesa Jugosla-
vena... i kao wihov mandatar"[1, 496-497]. Bio je to sasvim
logi~an nastavak Odborovih zakulisnih radwi da takve stavove
podrì i tek formirano Narodno vije}e u Zagrebu: "Osim toga
bilo bi i korisno, da... strogo lu~ite Srbiju i srpski narod od
Pa{i}eve vlade, koja nema ve}ine u skup{tini i koja nije
izraàj ni politi~kih krugova, ni naroda u Srbiji. To je jedna
mizerna oligarhija, koja je uzurpirala vlast, koriste}i se
abnormalnim prilikama, u kojima se narod u Srbiji nalazi.
Sva opozicija srpske skup{tine, koja ima znatnu ve}inu (?! -
IP), a tako isto i javno mi{qewe naroda u Srbiji (?! - IP),
slo`no je s nama i ne }e, da Srbija zaigra u na{em narodu
prusku ulogu, nego teè za tim, da Srbija, kao i ostale na{e
zemqe budu sastavni dio cjeline na bazi narodne slobode i
jednakopravnosti[1, 551-552].
Zagreba~ko Narodno vije}e nije tome protivre~ilo, te je
odmah priloìlo svoje "uslove" u vezi sa o~ekivanim primir-
jem. Jedan od "uslova" bio je da se "Zagreba~koj vladi" prepu-
sti briga "da u sporazumu sa vladom Kraqevine Srbije preduzme
administrativne mjere, da se uspostavi potpuna dràvna jedin-
stvenost". Ostali "uslovi" predvi|ali su da, po{to se prizna
"dràva Jugoslovenska, ~ija je vlada u toku obrazovawa u
Zagrebu", toj dràvi treba da budu prepu{teni: Primorje (do
zapadne Istre i Trsta, koje }e okupirati ameri~ka i engleska
vojska); cela Krawska i nekoliko koru{kih srezova; [tajer-
ska; ùpanija Zala u jugozapadnoj Ugarskoj; "srpsko-hrvatska
teritorija severno od Drave (od komitata Zala pa sve do Baje
na Dunavu) sa teritorijom Barawe; Ba~ka ju`no od direktne
linije Baje; Banat u granicama Srpske Vojvodine (duche ser-
be); Hrvatska i Slavonija sa Rijekom, Bosna i Hercegovina sa
Dalmacijom"[1, 554-556]. Srema, dakle, nema ni ovoga puta!
"Suboti~ka rezolucija". Prema ustaqenom shvatawu, u Vojvodini je
za nacionalno oslobo|ewe i otcepqewe prvi istupio dr Tihomir Ostoji},
kada se, na povratku iz internacije, zadrào kod svojih istomi{qenika u
Subotici i na jednom sastanku, odrànom 2. oktobra 1918. godine,
predloìo da se donese Rezolucija nezavisnih Srba i Hrvata iz Ju`ne
Ugarske. U toj rezoluciji, u varijanti koju je 1920. godine objavio Ferdo
[i{i} u izdawu Matice hrvatske, stoji:
12 Ilija Petrovi}

"1. U doba preustrojstva Austro-Ugarske Monarhije, dok je
narodima Austrije i vladaju}em plemenu ma|arskom omogu}eno, da
izrazi javno svoje politi~ko stanovi{te, Srbima i Hrvatima (Bu-
wevcima i [okcima) u ju`noj Ugarskoj, koji u ugarskom parlamentu
nemaju ni jednoga svoga poslanika, oduzeta je mogu}nost, da se putem
javnoga zbora ili putem svojih javnih organa izjasne o pitawu samo-
opredeqewa naroda, jer je ugarska vlada ukinula slobodu javnog sa-
stajawa i slobodu {tampe te po paragrafu 171-173 petoga zakonskoga
~lana iz 1873. godine deliktom draèwa i veleizdaje progoni svakoga
ko bi u duhu op}ega narodnoga stanovi{ta poku{ao da se javno izrazi
u pitawu narodnoga samoopredeqewa.
2. S obzirom na gorwe prilike, nezavisni Srbi i Hrvati iz ju`ne
Ugarske rije{ili su, da se zbog zauzimawa op}eg politi~kog stanovi-
{ta Srba i Hrvata u ju`noj Ugarskoj skupe na zajedni~kom sastanku,
na kome jednoglasno izjavquju, da smatraju jedino Mirovnu konferen-
ciju za merodavnu u pogledu rje{ewa jugoslovenskog pitawa, a u vezi s
Ba~kom, Banatom i Barawom, kao budu}im sastavnim dijelom slo-
bodne, zajedni~ke dràve sviju Jugoslovena.
3. Osu|uje svako ono politi~ko istupawe, koje u jugoslavenskom
pitawu, a u vezi s Ba~kom, Banatom i Barawom ne stoji na napred
ozna~enom stanovi{tu, jer samo takvo stanovi{te odgovara op}em
politi~kom shvatawu sviju Srba i Hrvata u ju`noj Ugarskoj".
Malo je verovatno da je ta rezolucija ba{ tako izgledala, utoliko
pre {to su je pisali Srbi, {to je Srem "zaboravqen" i {to Zagreb nije
bio posebno zainteresovan za Barawu i Ba~ku, jer je tamo broj Hrvata bio
bezna~ajan i iznosio je svega oko 2.000 (dve hiqade). Katoli~ki ìteqi
ove dve oblasti, ukoliko se nije radilo o Maxarima, deklarisali su se ne
kao Hrvati, ve} kao Buwevci i [okci, a tako su bili prikazani i u
posledwem zvani~nom popisu pred rat. Bi}e da je u autenti~noj
rezoluciji, ukoliko je ona uop{te i postojala, pisalo samo "Buwevci i
[okci", a da je do ubacivawa termina "Hrvati" do{lo kasnije, zloupo-
trebom od strane ispolitizovanih hrvatskih istori~ara i anacionalno
orijentisanih politi~kih kolaboracionista iz redova srpskog naroda.
Dodamo li tome da Ferdo ûlinovi}, tako|e hrvatski istori~ar, u svojoj
dvotomnoj kwizi Jugoslavija izme|u dva rata, Zagreb 1961, istu ovu
Rezoluciju naziva "Rezolucijom nezavisnih Srba iz Ju`ne Ugarske", a da
Hrvate ne pomiwe, mnogo }e jasnije biti namere svih onih koji su se
trudili da prikriju {ta se zaista u Vojvodini de{avalo na samom kraju
Prvog svetskog rata. Nije bez zna~aja ni jedno kasnije [i{i}evo
obja{wewe (u Subotici 1929. godine) da je Ostoji}eva rezolucija
"apokrifna", odnosno la`na, ili podmetnuta, prilago|ena onome {to je o
woj najpre pisao zagreba~ki politi~ki dnevnik Obzor. Nije uspeo ni
poku{aj Petra Peki}a, autora kwige pod naslovom Povijest oslobo|enja
Vojvodine, Subotica 1939, da prona|e navodnu originalnu Suboti~ku
rezoluciju. On nije uspeo da sazna ni kada je ni gde je odràn "Ostoji}ev
skup". Rezolucija nije sa~uvana ni u privatnim arhivama pojedinih
SREM 1918 13

li~nosti koje su u tada{wim doga|ajima igrale neku iole va`niju ulogu u
Subotici. Istina, neki od wih izjavili su da se se}aju pomenute
rezolucije, ali je, navodno, zbog potencijalnih premeta~ina, bilo opasno
dràti takve papire[28, 133-134]. Na drugoj strani, pop Marko Proti},
jedan od neposrednih u~esnika suboti~kih zbivawa, tvrdi da "nikako ne
odgovara istini onaj dokumenat, koji je datiran 2. oktobra navodno iz
Subotice" i da je "potpuno provereno" da je prva rezolucija kojom
Suboti~ani izri~u svoje èqe u vezi sa svojom daqom sudbinom, donesena
10. novembra 1918. godine na "pripremnom zboru Buwevaca i Srba
suboti~kih"[49, 101].
Vojvo|anski Srbi okrenuti su Jugu. Suprotno nastojawima
hrvatskih politi~ara da u svoju nadle`nost ukqu~e i Vojvo-
dinu Srpsku, vojvo|anski radikali okupqeni oko Ja{e Tomi}a
nisu podràli saradwu sa Narodnim vije}em SHS, ve} su isti-
cali potrebu da se Vojvodina sjedini sa Srbijom neposredno.
Istovetne politi~ke orijentacije, i predstavnik Srema u
Narodnom vije}u dr @arko Miladinovi} po~eo je krajem okto-
bra sve ja~e zastupati tezu o neposrednom prisajediwewu Srema
Srbiji. Ova grupa vojvo|anskih politi~ara (protivnika ujedi-
wewa preko Zagreba, a pobornika neposrednog prisajediwewa)
radila je uz podr{ku srpske vlade i wenog predsednika Nikole
Pa{i}a, ali i uz saglasnost potpredsednika Narodnog vije}a
Svetozara Pribi}evi}a.
Kada je sa Maxarskom potpisano primirje, poloàj Vojvo-
dine postao je ne{to odre|eniji. Prisustvo srpskih vojnih
odreda u krajevima preko Save i Dunava ulivalo je nadu tamo-
{wem srpskom stanovni{tvu da }e do}i do formirawa nove
nacionalne dràve. Ja{a Tomi} bio je sve aktivniji, a po
Novom Sadu se {u{kalo da i Pa{i} podràva prisajediwewe
Vojvodine Srbiji, {to je, opet, ocewivano i kao ja~awe srpske
pozicije u natezawu sa Zagrebom. Tih dana formiran je u
Beogradu jedan odbor od qudi ro|enih u Banatu, Ba~koj i Bara-
wi, sa ciqem da pomognu pokret za svoj zavi~aj. Zarad svake
eventualnosti, ovaj odbor odmah je izjavio da "u slu~aju plemen-
ske podele Ba~ka, Banat i Barawa ve} sada traè spojewe sa
Srbijom". Istovremeno, zatraèno je da se Odbor Jugoslovena
iz Ugarske preseli u Novi Sad i tamo stavi na raspolagawe
Srpskom narodnom odboru, stvorenom 21. oktobra/3. novembra
1918. godine na lozinci "da svaki narod ima prava sam odre-
|ivati svojom sudbinom".
14 Ilija Petrovi}

Doga|aji su se odvijali vrlo brzo, tako da je 11/24. novem-
bra 1918. godine u Rumi odràn Zbor izaslanika narodnih ve}a
sa podru~ja Srema, koji se izjasnio za neposredno prisajedi-
wewe Srema Kraqevini Srbiji. Dan kasnije, i Velika narodna
skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj
i Barawi donela je u Novom Sadu Rezoluciju o prikqu~ewu
Kraqevini Srbiji "koja svojim dosada{wim radom i razvitkom
ujem~ava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne
samo nama nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodi-
ma, koji s nama zajedno ìve".
Budu}i da je me|u vojvo|anskim radikalima i demokratama
postojalo izvesno razmimoilaèwe o prirodi budu}ih odnosa
izme|u Srbije i Vojvodine, a da se stvari ne bi zao{travale,
novosadska Skup{tina je na predlog demokrata prihvatila i
jednu rezoluciju kojom se "Banat, Ba~ka i Barawa u granicama
koje povu~e Antantina balkanska vojska, progla{uje... na osnovu
uzvi{enog na~ela narodnog samoodre|ewa, ocepqenim kako u
dràvnopravnom, tako i u politi~kom i privrednom pogledu od
Ugarske". Ovaj deo rezolucije nije bio bez odre|enog dràvno-
-pravnog smisla, budu}i da je za oblast koja se prikqu~uje
Srbiji predvi|ala prethodno otcepqewe od dràve u kojoj se do
tada nalazila. Ali, iza drugog dela rezolucije, iz koga je
proisticalo da }e Narodna uprava upravqati ozna~enim
teritorijama "na osnovu na~ela potpune slobode i ravnoprav-
nosti za sve narode", krila se, u stvari, èqa Demokratske
stranke da Vojvodini obezbedi izvesnu autonomiju u novoj
dràvi.
Qubiteqi istorijskih datuma bi}e u pravu ako se prisete da je 27.
decembra 1860. godine objavqena carska odluka kojom se ukida Vojvodstvo
Srbija, ili Vojvodina Srpska, ili Vojvodovina, i uklapa u Ugarsku na os-
novu wenih dràvno-pravnih pretenzija. Opstala je samo narodno-crkvena
autonomija, ali ni ona ne dugo; ve} po~etkom ovog veka ta je autonomija
svedena iskqu~ivo na konfesionalno-{kolsku samoupravu, da bi 11/24.
jula 1912. godine bila potpuno ukinuta. Se}awe na Vojvodinu sa~uvano je
tada samo u nekada{woj predugoj carskoj tituli i - duboko u svesti svih
Srba nastawenih u nekada{woj Ju`noj Ugarskoj. Ipak, za dono{ewe
dràvotvornih odluka na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu ova
druga ~iwenica bila je mnogo zna~ajnija od dekreta kojima je Habzbur{ka
monarhija nastojala da suzbije srpski nacionalni duh.
No, bez obzira na sve, zahvaquju}i konstelaciji politi-
~kih snaga u Ba~koj, Banatu i Barawi, izvesno je da je Odluka
Velike narodne skup{tine o prisajediwewu Banata, Ba~ke i
Barawe Kraqevini Srbiji tretirana od strane wenih inspira-
SREM 1918 15

tora kao specifi~an vid samoukinu}a Vojvodine Srpske i pra-
kti~na potvrda Tomi}eve antologijske poruke da se treba "oka-
nuti austrijskih starudija", po{to Srbima sa podru~ja severno
od Save i Dunava, kad u|u u Srbiju, autonomija ne}e biti
potrebna.
Vidqivo je to i iz dveju brzojavnih ~estitki novosadskog
Srpskog narodnog odbora upu}enih vladarskom domu Kara|or-
|evi}a povodom krsne slave Svetog apostola Andreja Prvozva-
nog, 30. novembra/13. decembra. êstitka kraqu Petru glasi:
"Va{e Veli~anstvo! U prevelikoj sre}i, {to se moèmo
nazvati podanici Va{eg Veli~anstva dolazi Srpski Narodni
Odbor, kao zastupnik biv{e srpske Vojvodine, da ~estita prvu
Krsnu Slavu Va{eg Veli~anstva u oslobo|enoj Velikoj Srbiji i
da pozdravi Va{e Veli~anstvo kao kraqa Srba, Hrvata i
Slovenaca. @iveli!"
Telegram prestolonasledniku Aleksandru glasio je:
"Va{e Viso~anstvo! Ose}aji radosti i sre}e nalaù ovom
Srpskom Narodnom Odboru kao zastupniku biv{e Srpske Vojvo-
dine, da prihvati prvu priliku po povratku u oslobo|enu Veli-
ku Srbiju da kao novi podanici pozdravimo Krsnu Slavu Va{em
Viso~anstvu i da u toj sre}i izmolimo od preblagog Tvorca,
duga i sre}na veka u vladavini nova Kraqevstva Srba, Hrvata i
Slovenaca. @iveli".
Tekstovi ovih telegrama nalaze se u zapisniku vo|enom na
sednici Srpskog narodnog odbora odrànoj 4/17. decembra
1918. godine; zapisnik se ~uva u Arhivu Vojvodine u Novom
Sadu, u fondu Srpskog narodnog odbora, F.76.12, 49. zapisnik.
Ja{a Tomi} i @arko Miladinovi}. Uza sve ovo, s
obzirom na Tomi}evu i Miladinovi}evu ulogu u prisajediwewu
Banata, Ba~ke, Barawe i Srema Kraqevini Srbiji, vaqa o wi-
ma re}i i koju re~ vi{e.
Ja{a Tomi}, novinar, kwièvnik i politi~ar, ro|en je u
Vr{cu 11. oktobra 1856. godine. Osnovnu {kolu u~io je u Vr-
{cu, a gimnaziju u Temi{varu i Ke~kemetu; u Be~u najpre stu-
dirao medicinu, a zatim kwièvnost, ali je sve to zapustio
zarad politi~ke borbe. Wegovo kwièvno stvarala{tvo pred-
stavqalo je, u stvari, poku{aj kwièvne obrade politi~kih
teza koje su u prvom periodu imale socijalisti~ku, a kasnije
gra|ansko-radikalnu sadrìnu. Kao osniva~ grupe takozvanih
vr{a~kih socijalista, postao je godine 1884. urednik Zastave
16 Ilija Petrovi}

i naslednik Svetozara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobo-
doumnoj stranci, koja 1891. dobija naziv Srpska narodna radi-
kalna stranka; stvarni vo|a srpskih radikala u Vojvodini, u-
rednik strana~kog lista, pi-
sac programa i programskih
bro{ura, autor brojnih no-
vinskih tekstova i posebnih
publikacija, Tomi} je izuze-
tno uticao na ideolo{ko-
-politi~ku orijentaciju i
strana~kog ~lanstva i mno-
gih ~italaca koji formalno
i nisu pripadali Radikalnoj
stranci. Zbog ubistva Mi{e
Dimitrijevi}a (1846-1889),
novinara i politi~kog rad-
nika iz Novog Sada, lidera
Srpske liberalne stranke u
Ugarskoj, potpredsednika Kwi-
`evnog odeqewa Matice srp-
ske (posle niza polemika
koje su se pretvorile u obra-
~un li~ne prirode), vreme
od 1890. do 1896. godine
proveo je u zatvoru. Tokom Prvog svetskog rata izvesno vreme
proveo u internaciji: u Jegri, Mezeturu i Segedinu. Godine
1918. najpre predsednik a zatim politi~ki referent Srpskog
narodnog odbora u Novom Sadu. U prisajediwewu Banata, Ba~ke
i Barawe Kraqevini Srbiji wegova uloga bila je odlu~uju}a.
Umro je u Novom Sadu, 9. oktobra 1922. godine; sahrawen je na
Uspenskom grobqu. Godine 1923, zbog wegovih nacionalnih za-
sluga, naseqe Modo{, u Banatu, na samoj granici sa Rumunijom,
preimenovano je u Ja{a Tomi}.
@arko Miladinovi}, advokat, ro|en je 16. juna 1862.
godine u Erdeviku. Gimnaziju je u~io u Novom Sadu i Oseku, a
pravne nauke u Be~u, gde je stekao i doktorat. Bavio se
publicistikom; napisao je ve}i broj pravnih rasprava. Rano je
u{ao u politi~ku borbu, kao pristalica Radikalne stranke; vo-
|a sremskih radikala; zbog nacionalnog rada progawan je i zat-
varan. Dugi niz godina bio je narodni poslanik u Narodno-
-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. ^lan Narodnog
2 Ilija Petrovi}: SREM 1918
SREM 1918 17
Ja{a Tomi}

vije}a u Zagrebu; spiritus mo-
vens rumskog Zbora izasla-
nika narodnih ve}a. Posla-
nik u Narodnoj skup{tini
Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. Od 24. decembra
1921. do 16. decembra 1922.
godine ministar po{ta i
telegrafa. Posle Svetskog
rata bio je vrlo angaòvan u
agrarnoj reformi. Naseqe
Solnok, na putu od Rume pre-
ma Putincima, po wemu je
preimenovano u @arkovac.
Umro je u Beogradu, 26. jula
1926. godine, a sahrawen u
Rumi, na Pravoslavnom gro-
bqu.
O nacionalnom radu dr @arka Miladinovi}a, nazivaju}i
ga "realnim nacionalistom", Rumqanin Dimitrije B. Spaji}
pisao je u novosadskom dnevnom listu Dan, u brojevima od 25. i
27. maja i 14. juna 1939. godine. Iz tih tekstova izdvajamo
slede}e redove:
"Po prirodi raspolaù}i nesalomivom voqom, vanrednom
vredno}om, nije ~udo {to se je dr. Miladinovi} zauzimao za sve
javne stvari i da je postao politi~ki vo|a Srba u Sremu... 26.
februara 1909. godine... dr. @arko Miladinovi} li{en je
slobode... optuèn da je vrbovao dobrovoqce za Srbiju i da je
davao pomo} tu|oj vojnoj sili - prenose}i oru`je u Srbiju. Sto-
ga je wegova krivica kvalifikovana sa odredbama gra|anskog
kaznenog zakona... i vojnog kaznenog zakona po kome je bio nad-
leàn vojni sud.
Istraga je dugo trajala, {to ina~e nije slu~aj kod vojnih
sudova. Razlog je tome {to je u toku su|ewa dolazilo sve do
novih prijava, ve}inom anonimnih, koje je trebalo ispitati i
utvrditi wihovu ta~nost. Vojni sud re{io je da se sudski po-
stupak protiv dr. Miladinovi}a ima obustaviti... Re{ewe je
usledilo na osnovu uverewa vojnog suda da oru`je nije preno-
{eno u Srbiju, niti da su slati u Srbiju dobrovoqci.
2*
18 Ilija Petrovi}
@arko Miladinovi}

Interesantna je za tada{we prilike u Hrvatskoj ~iwenica
da je gra|anski sud, obustavqaju}i istragu protiv dr. Miladi-
novi}a i upu}uju}i ga na su|ewe vojnom sudu - kao nadle`nom,
traìo od vojnog suda, u slu~aju ako ga vojni sud ne osudi, da se
ponovo uputi gra|anskom sudu. Drugim re~ima, i{lo se zatim
da se po{topoto dr. @arko Miladinovi} utvrdi za krivca, a
time i izrekne presuda. Vojni sud se nije na to obazirao...
Poku{aj da se vo|a sremskih radikala dr. Miladinovi} onemo-
gu}i u svome radu i smesti za dugi niz godina na robiju nije
wega pokolebao, naprotiv kao preporo|en, dr. Miladinovi}, uz
saradwu svojih brojnih pristalica, nastavqa zapo~eti rad u
borbi za srpska prava ~isto srpskog Srema.
...Svetski rat bacio je u lance dr. @arka Miladinovi}a i
sve istaknutije wegove saradnike, sa ciqem da zavr{e svoje
ìvote po tamnicama Ugarske. Sna`ni duh vo|e dr. Miladi-
novi}a nije pokoleban ni ovim patwama, iako je wegovo zdrav-
qe upropa{}eno. U oslobo|enoj otaxbini on ponovo dolazi na
svoje mesto vo|e sremskih Srba. Wegovi govori u narodnom
predstavni{tvu u Beogradu brzo su skrenuli pa`wu na wega
svih politi~kih li~nosti. Za vreme adresne debate 23. marta
1919, u Narodnom predstavni{tvu u Beogradu, dr. Miladinovi}
ustaje odlu~no za odbranu Banata, koji je zahtevala Rumunija. U
tom zna~ajnom govoru dr. Miladinovi} kaè: »Srbin je bio ve}
od po~etka devetog veka nastawen u Banatu. U Temi{varu je
1790 godine srpski narodni temi{varski sabor traìo da se
Banat proglasi srpskom zemqom i, kad je do{la Vojvodina,
Temi{var je postao glavnim gradom srpske Vojvodine. A i
Velika narodna skup{tina u Novom Sadu izjavila je pro{le
godine da se Vojvodina pripaja Srbiji, ne traè}i nikakvih
kompenzacija, nego se vra}a majci Srbiji. Zna se da su uvek
bili na{i krajevi: Vojvodina, tj. Banat, Ba~ka i Srem u
tesnim odnosima sa Srbijom i u onim borbama za oslobo|ewe
pod Kara|or|em a i docnije, kad smo im slali svoju pomo} i u
qudima, i u novcu, i u municiji«. Wegova sna`na borbenost
do{la je do punog izraàja u sukobu sa Narodnim ve}em u
Beogradu (o~igledno, radi se o gre{ci; trebalo bi da stoji: u
Zagrebu - IP). Posledica je bila da se Vojvodina otcepila od
ostalih austro-ugarskih pokrajina i direktno prikqu~ila
Srbiji..."
SREM 1918 19

Gra|a o zbivawima u Sremu krajem 1918. godine. [to se
ti~e gra|e o prisajediwewu Srema Srbiji, ona je vrlo oskudna.
Delimi~no i zbog toga, ova je tema mawe obra|ivana. Ipak, po-
najvi{e zahvaquju}i publicisti~kom radu Milana P. Kosti}a,
jednog od perovo|a rumskog Zbora izaslanika narodnih ve}a iz
Srema, rezolucija toga Zbora za prisajediwewe Srema Kraqe-
vini Srbiji moè se na pravi na~in valorizovati.
Milan P. Kosti}, advokat i publicista, ro|en je 22. avgusta 1895.
godine u Starom Futogu, kod Novog Sada. Osnovnu {kolu u~io je u Sur-
~inu i Rumi, a gimnaziju u Novom Sadu. Prava je studirao u Pe{ti i Za-
grebu, gde je stekao i doktorat; bio je
stipendista Matice srpske. Kao ad-
vokat i javni bele`nik radio u Iri-
gu, Sremskim Karlovcima i Zemunu.
Izaslanik i perovo|a (sekretar)
rumskog Zbora i wegov delegat na Ve-
likoj narodnoj skup{tini u Novom
Sadu, novembra 1918. godine. Od
1927. do 1929. godine ~lan Uprave
Matice srpske. Pripremio je osni-
vawe Zmajevog muzeja u Kamenici
(1933). Od 1941. godine ìvi u Beo-
gradu; od 1942. do 1944. godine radi
u Komesarijatu za izbeglice, a zatim,
do 1947, u Komisiji za ispitivawe
ratnih zlo~ina u Vojvodini. Kao re-
ferent ove komisije uradio je obim-
nu studiju, od oko ~etiristo strana
kucanih, pod naslovom Zlo~ini i
{tete na kulturno-istorijskim i
umetni~kim spomenicima u Sremu
i Vojvodini, koriste}i se ne samo
materijalom Komisije nego i drugim izvorima; za Kosti}evog ìvota
studija nije bila podobna za objavqivawe, a jedan wen primerak ~uva se u
Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici. Do penzionisawa (1956) radio u
Dràvnom arhivu Srbije kao nau~ni saradnik. Bavio se publicistikom, a
svoje prikaze, ~lanke i rasprave iz na{e kulturne i kwièvne istorije
objavqivao je u dvadesetak novina, ~asopisa i zbornika.
Kosti}evi tekstovi o rumskom Zboru izaslanika objavqeni
u Srpskom listu, Novi Sad, broj 17 od 14/27. novembra 1918.
godine i u radu pod naslovom Iz Prvog svetskog rata,
1914-1918, u Zborniku Matice srpske broj 51, Novi Sad 1995,
143-181, najsigurniji su i najkompetentniji izvor za ovaj
izuzetno zna~ajan doga|aj.
20 Ilija Petrovi}
Milan P. Kosti}

[to Kosti}evo svedo~ewe o Zboru nije opse`nije ima vi{e
razloga. Najpre, tekst za Srpski list pisan je kao novinska
informacija, sa trenutnim odu{evqewem za ono {to je upravo
bilo odlu~eno, u vreme kad ni sam Kosti} nije mogao do kraja
sagledati veli~inu i zna~aj opisanog doga|aja. Docnije, pod
utiskom onoga {to se de{avalo sa Srbima u Prvoj Jugoslaviji,
a naro~ito tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle wega,
Kosti} kao da je zaboravio na Rumu i rumski Zbor. Jedan
poku{aj u Matici srpskoj u Novom Sadu da se obeleì pola
veka od propasti Austrougarske (a ne pola veka od stvarawa
Jugoslavije!) podstakao ga je da se priseti svog u~e{}a u
nacionalnim previrawima u Sremu na samom kraju Prvog svet-
skog rata, ali i da se ozbiqno zamisli nad svojim i dotada-
{wim i docnijim }utawem: wegov prilog za Mati~in Zbornik
za dru{tvene nauke broj 24,
Novi Sad 1959, nije objav-
qen, po{to je taj Zbornik
zabrawen. Razloga za zabranu
bilo je barem dva: prvi se
nalazio u zapisu akademika
Nikole Radoj~i}a da su Ma-
xari u rat sa Srbima 1914.
godine u{li odu{evqeno, a
drugi u celom Kosti}evom te-
kstu, jer je on mogao protiv-
re~iti hrvatskim ambicijama
u Sremu; izbacivawem Kosti-
}evog rada prekidani su i brisani tragovi o rumskom Zboru i
wegovoj Rezoluciji za neposredno prisajediwewe Srema Kra-
qevini Srbiji[46].
O Kosti}evoj }utqivosti i povu~enosti, mada pomalo
naivno, pisa}e se i u nekrologu objavqenom u Zborniku Matice
srpske za kwièvnost i jezik, Novi Sad 1966, str. 193, iz
kojeg otkrivamo, izme|u ostalog, da je dr Kosti} pisao "skoro
iskqu~ivo, samo kad je imao {ta novo da kaè, provereno, po-
vezano sa onim {to se ranije znalo, nenametqivo, u odmerenom
tonu, kao da saop{tava po du`nosti, ali ipak ne suvo, regis-
tratorski, nego, naprotiv, u vrlo skladnoj kwièvnoj formi".
SREM 1918 21
Nikola Radoj~i} (Kuzmin, 1882 -
Beograd, 1964), istori~ar; do 1920.
godine gimnazijski profesor u
Sremskim Karlovcima. ^lan Isto-
rijsko-etnografske sekcije u jugo-
slovenskoj delegaciji na Mirovnoj
konferenciji u Parizu 1919. godi-
ne. Profesor Univerziteta u Qub-
qani; vizantolog i stru~wak za
nacionalnu istoriju sredweg veka,
bio je dobro upu}en i u noviju
istoriju; ~lan Srpske akademije
nauka.

Kako je pisano
o prisajediwewu Srema Srbiji
Izme|u dvaju svetskih ratova. Spomenica oslobo|ewa
Vojvodine 1918, objavqena u Novom Sadu jedanaest godina
kasnije, u vreme dok su se}awa na prelomne godine bila koliko-
-toliko sveà i dok su mnogi u~esnici tih doga|awa bili jo{ u
ìvotu, ne sadrì ni jedan jedini tekst o Sremu. Potpuno "od-
sustvo" Srema iz Vojvodine moglo se objasniti, i onda i kasni-
je, samo logikom da ne treba remetiti uspostavqene dràvno-
-pravne odnose sa Hrvatskom. Otud, o doga|ajima koji su novem-
bra 1918. godine odredili sudbinu srpskog naroda sve do dana
dana{weg, istori~ari iz prvih dveju Jugoslavija pisali su ra-
zli~ito. Nesumwivo je da se razlog tome moè potraìti, i
na}i, u wihovoj nacionalnoj pripadnosti i ideolo{koj orijen-
taciji, iako se ne sme zanemariti ni mesto wihovog ìvqewa,
a nema razloga da se ponekad ne posumwa i u nau~ni~ko po-
{tewe i li~nu hrabrost onih koji se bave istorijskom naukom.
Naslu}uju}i kakvu bi cenu srpski narod mogao u svojoj
slobodoqubivosti platiti u tek zapo~etom ratnom sukobu
(nazvanom docnije Drugi svetski rat), i pribliùju}i se
tragi~nom kraju svoga ìvotnog puta, Vladimir ]orovi} pi{e
da je osnovni ciq Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba u
Zagrebu bio "ujediwewe svih Srba, Hrvata i Slovenaca u svoju
slobodnu dràvu". Pri tome, trebalo je da "svi Srbi iz biv{e
Austro-Ugarske pomognu stav jugoslovenski orijentisanih Hrva-
ta i Slovenaca, pa da, tako zdruèni, s velikom moralnom sna-
gom izvedu delo narodnog ujediwewa i stvore mo}nu Jugosla-
viju". ]orovi} prime}uje da je takva politika imala i odre-
|enu opoziciju, budu}i da "jedan deo Srba nije hteo ujediwewe
sa Srbima preko Zagreba, nego neposredno". Pozivaju}i se na
poruke Nikole Pa{i}a koji je "doista èleo da se najpre
izvr{i ujediwewe Srba, pa da toj srpskoj dràvi pristupe
Hrvati i Slovenci", Srbi iz Vojvodine proglasili su 12. no-
vembra (25. novembra po novom kalendaru - IP) svoje
neposredno ujediwewe sa Srbijom. [to se ti~e Narodnog vije}a
i Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba, odba~ene su namere
izvesnih hrvatskih politi~ara da diktiraju uslove ujediwewa,
prihva}en je koncept "narodnog jedinstva" i (11/24. novembra)
"re{eno je da se ide u Beograd i da se izvr{i ujediwewe sa
Srbijom i Crnom Gorom"[23, 232-235].

U Drugoj Jugoslaviji. Za Vasu Bogdanova, "Narodno vije}e
bilo je predstavnik svih Ju`nih Slavena na teritoriju biv{e
Austro-Ugarske Monarhije", iz ~ega je proisteklo i pravo tog
Vije}a da proglasi "ujediwewe dràve Slovenaca, Hrvata i
Srba, obrazovane na cijelom neprekinutom podru~ju biv{e
Austro-Ugarske Monarhije s Kraqevinom Srbijom i Crnom
Gorom, u jedinstvenu dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca". Toj
odluci prethodio je zakqu~ak hrvatskog Sabora od 29. oktobra
1918. godine po kojem se "Dalmacija, Hrvatska, Slavonija sa
Rijekom progla{uje posve nezavisnom dràvom prema Ugarskoj i
Austriji, te prema modernom na~elu narodnosti... pristupa u
zajedni~ku narodnu suverenu dràvu Slovenaca i Srba na
cijelom etnografskom prostoru toga naroda, bez obzira na ma
koje teritorijalne i dràvne granice u kojima narod Slove-
naca, Hrvata i Srba danas ìvi". Bogdanov precizira da
"istoga dana 24. novembra 1918. Narodna skup{tina u Novom
Sadu progla{ava sjediwewe Vojvodine sa Srbijom, a preko we s
ostalim Ju`nim Slovenima u jednu zajedni~ku dràvu"[47, V
117-118; 12, III 325].
U drugom izdawu Enciklopedije Jugoslavije, najverovatnije
sa ciqem da se izbegnu srpsko-hrvatska sumwi~ewa, odrednicu
o Jugoslaviji obradio je Slovenac Janko Pleterski. U wegovoj
interpretaciji, "poloàj srpske vlade u odnosu na Narodno
vije}e oja~alo je i neposredno ujediwewe Vojvodine sa Srbijom,
pre i mimo jugoslovenskog ujediwewa. U Vojvodini je ve}ina
Srba, na ~elu s radikalskim prvakom J. Tomi}em, bila za dire-
ktno ujediwewe sa Srbijom... U skladu sa intencijama srpske
vlade, Velika narodna skup{tina, odràna u Novom Sadu 25.
11. 1918. odlu~ila je da se Vojvodina direktno prikqu~i Sr-
biji"[47, VI 260].
Vojna enciklopedija i autori odrednice "Jugoslavija, Kralje-
vina Jugoslavija" tvrde da je stvarawe Jugoslavije bio "krupan,
preloman doga|aj u ìvotu jugoslovenskih naroda", ali da se to
desilo "na nedemokratski na~in i na nedemokratskim osno-
vama... posle dogovora izme|u velikosrpske buròazije sa
monarhijom na ~elu i buròazijom jugoslovenskih zemaqa koje
su ranije bile u sklopu Austro-Ugarske". Za autore ove formu-
lacije nebitna je ~ak i wihova sopstvena napomena da je u
Novom Sadu "17. novembra odràna konferencija predstavnika
narodnih odbora i narodnih ve}a Vojvodine, koji su 25.
SREM 1918 23

novembra sazvali Veliku narodnu skup{tinu Vojvodine. U
prethodnoj diskusiji predstavnika 23. novembra o na~inu
izvr{ewa ujediwewa, ve}ina je bila da se Vojvodina ujedini sa
Srbijom i na taj na~in u|e u jugoslovensku dràvu, a mawina da
se to izvr{i preko Narodnog vije}a u Zagrebu. Velika narodna
skup{tina... odlu~ila je 25. novembra da se Banat, Ba~ka i
Barawa otcepe u dràvnopravnom, politi~kom i ekonomskom
pogledu od Ma|arske... i prikqu~e Srbiji"[34, IV 106].
Mala enciklopedija Prosveta informi{e nas da su
"predstavnici jugoslovenske buròazije sa celog podru~ja A.-U.
osnovali 23. IX 1918. u Zagrebu Narodno ve}e, koje je... odlu-
~ilo 24. XI 1918. da se neodlo`no obrati Beogradu i traì
politi~ko ujediwewe sa Srbijom, jer unutra{wi i spoqno-
politi~ki poloàj postaje sve kriti~niji. Gotovo u isto vreme
do{lo je do iste odluke u Podgorici, gde je Crnogorska velika
skup{tina proglasila (26. XI 1918) ujediwewe sa Srbijom i
drugim jugoslovenskim zemqama u dràvu SHS". O zasedawu
Velike narodne skup{tine u Novom Sadu i wenoj odluci o
prisajediwewu Vojvodine Srpske Kraqevini Srbiji nema ni
re~i. Nema re~i ni o rumskom Zboru i odluci da se Srem
neposredno prisajedini Srbiji[3, II 779].
Istorija Jugoslavije, Beograd 1972, bez obzira na recen-
zentsku tvrdwu Andreja Mitrovi}a da "tekst Vladimira
Dedijera pruà, do danas, najpotpuniju sliku celine... i - {to
je posebna odlika - sadrì mnoga nova i uverqiva tuma~ewa" i
(ili mo`da ba{ zbog toga) otkriva da je "Narodno vije}e
Slovenaca, Hrvata i Srba proglasilo se u Hrvatskom saboru 29.
oktobra 1918. za novi vrhovni dràvni organ uprave Ju`nih
Slovena u Austro-Ugarskoj, i time prekinulo svaku vezu s
Habsbur{kom Monarhijom. Istovremeno je progla{eno stvarawe
nove dràve Ju`nih Slovena, nazvane Dràvom Slovenaca,
Hrvata i Srba. Ovo isto suvereno telo obznanilo je 24. novem-
bra, ujediwewe (te dràve) s Kraqevinom Srbijom i Crnom
Gorom u jedinstvenu dràvu Srba, Hrvata i Slovenaca. Sli~ne
odluke donete su u Novom Sadu za Vojvodinu i u Podgorici za
Crnu Goru, pa je 1. decembra 1918, progla{eno u Beogradu
stvarawe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca"[24, 402-403].
Kapitalno delo srpske istoriografije, desetotomna
Istorija srpskog naroda (tekst pod naslovom Nadrastawe
poraza i podela, sadràn i u kwizi Andreja Mitrovi}a Srbija
24 Ilija Petrovi}

u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984, 562] sugeri{e da je
ve} u nastajawu "ujediwene dràve Srbije, Crne Gore i
jugoslovenskih zemaqa biv{e Austro-Ugarske" bilo jasno "da
oko na~ina nastanka, a posebno oko na~ina ure|ewa te dràve
postoje velike razlike u gledi{tima, pa su po~eli izbijati i
politi~ki sporovi, ali se najbitnijim ipak ~ini to da se
jugoslovenski pokret realizovao u dràvu i da su sve razlike i
svi sporovi time postali, skladno onome {to se ocrtavalo jo{
u jesen 1914, samo unutra{wa jugoslovenska stvar. Krajem
novembra 1918. do{lo je i do lanca progla{ewa ujediwewa. U
Novom Sadu je Velika narodna skup{tina proglasila ujediwewe
Srema, Banata i Ba~ke sa Srbijom 25. novembra... U Zagrebu je
Narodno vije}e odlu~ilo 25. novembra da se u »jedinstvenu dr-
àvu« ujedini »celo neprekidno podru~je biv{e Austro-Ugarske
Monarhije« sa Srbijom i Crnom Gorom, pa je u Beograd bila
poslata posebna delegacija i tu je »jedinstveno Kraqevstvo
Srba, Hrvata i Slovenaca« bilo progla{eno 1. decembra
1918"[14, VI 252-254].
Zakqu~ci sub specie aeternitatis. Mada su ovde navedeni
iskqu~ivo sinteti~ki tekstovi, pisani ambiciozno, "sa gle-
di{ta ve~nosti", ~iji su autori, nesporno, iz vrha srpske
istorijske nauke (i slovena~ke i hrvatske, naravno), wihovom
pa`qivom ~itaocu i sistemati~nom tragaocu za istorijskom
istinom, te{ko da mogu biti od velike pomo}i. Iako se radi o
istom doga|aju, ~iwenice i sudovi o wemu zbuwuju}i su:
• odluka Narodnog vije}a o ujediwewu dràve Slovenaca,
Hrvata i Srba sa Srbijom i Crnom Gorom donesena je 25.
novembra (Mitrovi});
• odluka o prisajediwewu Vojvodine Srbiji donesena je 24.
novembra (Bogdanov);
• voqa ve}ine da se Vojvodina "ujedini" sa Srbijom
tretira se kao nedemokratska (Sl. Stamboli} i D. Tri-
funovi}, u Vojnoj enciklopediji);
• Narodno vije}e proglasilo se u Saboru za novi vrhovni
organ dràvne uprave Ju`nih Slovena (Dedijer);
• Prosvetina Enciklopedija ne pomiwe prisajediwewe
Srema, Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Srbiji;
SREM 1918 25

• izbegava se pravi naziv Velike narodne skup{tine Srba,
Buwevaca i ostalih Slovena u Banatu, Ba~koj i Barawi
(Bogdanov, Dedijer, ]orovi});
• "ujediwewe" Vojvodine sa Srbijom proglasili su Srbi
(]orovi}), odnosno "ve}ina Srba" (Pleterski);
• podrazumeva se da je srpski narod jugoslovenski orijen-
tisan (]orovi});
• pri spomiwawu Vojvodine ne nazna~uje se o kojim se
wenim delovima radi (]orovi}, Bogdanov, Pleterski,
Dedijer);
• iz odluke o prisajediwewu Vojvodine Srbiji izba~ena je
Barawa, a u wu uvr{}en Srem (Mitrovi});
• Narodnom vije}u priznaje se politi~ki primat na ju`no-
slovenskom podru~ju biv{e Austrougarske, ~ime se
negira, ili barem obezvre|uje pravo novosadske Velike
narodne skup{tine na sopstvenu odluku (Bogdanov);
• ne pravi se razlika izme|u izraza "prisajediwewe" i
"ujediwewe" (]orovi}, Bogdanov, Pleterski, Dedijer,
Mitrovi});
• o rezoluciji Zbora izaslanika narodnih ve}a iz Srema
od 24. novembra 1918. godine i odluci da se Srem pri-
sajedini Kraqevini Srbiji ne govori bilo koji od
pomenutih autora, {to ukqu~uje tezu da Srem ne pripada
Vojvodini. Uostalom, po{to je to decenijama bila vlada-
ju}a filozofija, o Sremu su na isti na~in }utali i
istori~ari i svi koji su se ujediwewem 1918. godine
bavili javno;
• Podgori~koj skup{tini, koja se u svojoj odluci izja-
{wava "kao vjerni tuma~ èqa i voqe cjelokupnog
Srpskog Naroda u woj", i kad se pomiwe, ispu{ta se
pravi naziv: Srpska velika narodna skup{tina u Crnoj
Gori".
Ideolo{ki pristup. Ne treba se ~uditi ni ~iwenici da
su se sa svim tim u vezi oglasili i zvani~ni ideolozi Brozove
epohe: "Kada je ve} postalo sasvim jasno da je poraz centralnih
sila u ratu neizbeàn i da je oslobo|ewe na pragu, slovena~ke,
hrvatske i srpske politi~ke stranke pristupile su osnivawu
Narodnog vije}a Slovenaca, Hrvata i Srba kao vrhovnog organa
vlasti na teritoriji Austro-Ugarske na kojoj ìve jugoslo-
26 Ilija Petrovi}

venski narodi i 29. oktobra u Hrvatskom dràvnom saboru
proglasile i formalno otcepqewe od Austro-Ugarske i stvara-
we nove samostalne - Dràve Slovenaca, Hrvata i Srba... I
Narodno vije}e SHS i wegovi organi bili su u su{tini organi
buròaske diktature i kontrarevolucionarne organizacije; oni
su gu{ili revolucionarni talas masa i nasiqem spre~avali
narod da ostvari svoje prave nacionalne i socijalne te`we"[2,
30]. Po{tuju}i partijsku dogmu o "partijnosti u nauci i
filozofiji"[3, II 253] i postavku da je Komunisti~ka partija
bila "odlu~uju}i ~inilac u ìvotu jugoslovenskih naroda" i
"velika potreba ne samo radni~ke klase nego i svih naroda
Jugoslavije"[2, 7], ovi autori zakqu~ili su da je "te{ka unutra-
{wa i spoqnopoliti~ka situacija, naro~ito revolucionarno
vrewe masa u zemqi i prodirawe talijanske vojske u Dalmaciju,
naterala... predstavnike jugoslovenske buròazije okupqene u
Narodnom vije}u SHS da ubrzaju slawe svoje delegacije u
Beograd radi stvarawa zajedni~ke dràve sa Srbijom", posle
~ega je "regent Aleksandar, kao predstavnik interesa veliko-
srpske buròazije i svoje dinastije, proglasio... 1. decembra
1918. godine ujediwewe Srbije sa zemqama nezavisne dràve
Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraqevstvo Srba,
Hrvata i Slovenaca"[2, 31].
Op{tem zame{ateqstvu i zloupotrebi istorijske nauke svoj
doprinos pruìo je i hrvatski dràvnopravni istori~ar
Ferdo ûlinovi}, mewaju}i nacionalnu pripadnost vojvo|an-
skih delegata na Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu. On
je, tako, godine 1961. objavio da je Skup{tini prisustvovalo
89 Hrvata, iako je u skup{tinskom zapisniku od 12/25. novem-
bra 1918. nazna~eno da su bila prisutna svega dva Hrvata. No,
po{to je na Skup{tini bilo i 84 Buwevca i tri [okca,
ûlinovi} je do "svog" broja do{ao tako {to je sve [okce i
Buwevce "unapredio" u Hrvate[4, 124]. Na istovetan na~in po-
stupali su i mnogi drugi nau~ni i javni radnici, kao na
primer, istori~ari Bogdan Krizman i Kosta Milutinovi} i
pravnik i srpski politi~ar Sr|an Budisavqevi}, jedan od
sekretara Narodnog vije}a u Zagrebu. Naravno, kao i svi osta-
li, i ûlinovi} ignori{e rumski Zbor izaslanika i wegovu
odluku o neposrednom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji,
a ne propu{ta ni da prigovori na~inu na koji je "grupa
radikala oko Ja{e Tomi}a" uticala na odluku Velike narodne
skup{tine, jer su "in{trukcije" dobijane iz Beograda, od
Pa{i}a, ~emu nije protivre~io ni Svetozar Pribi}evi}.
SREM 1918 27

Takvim shvatawima nije odoleo ni Branko Petranovi},
koji je zapisao: "U zavr{noj fazi borbe za jugoslovensko ujedi-
wewe poloàj srpske buròazije prema buròaziji ostalih
jugoslovenskih naroda znatno su u~vr{}ivale odluke predsta-
vnika naroda Vojvodine i Crne Gore... Nikakvo drugo re{ewe,
sem prisajediwewa Srbiji, nije bilo mogu}e u datim okolno-
stima, pre svega zbog nacionalnog, socijalnog i politi~kog
sastava donosilaca odluke".
Prisajediwewe i autonomija. O prisajediwewu Srema,
Banata, Barawe i Ba~ke pisali su i êdomir Popov i Jelena
Popov u jednoj svojoj studiji o autonomiji Vojvodine[5]. Bez
obzira na neveliki obim ove kwige, a imaju}i na umu "politi-
~ku osetqivost" ~itave teme, weni autori su, po principu
"malo jeste, malo nije", ne{to iznijansiranije pri{li tuma~e-
wu pomenutih doga|aja:
"Ne ~ekaju}i druga re{ewa o stvarawu jugoslovenske
dràve, odbacuju}i posredne puteve za sjediwewe s Kraqevinom
Srbijom, kao nosiocem i simbolom borbe za ujediwewe srpskog
naroda, Velika narodna skup{tina Banata, Ba~ke i Barawe,
koju su u ogromnoj ve}ini ~inili Srbi, proglasila je 25. no-
vembra 1918. odvajawe Vojvodine od Ugarske i weno prikqu~ewe
Kraqevini Srbiji. Od vojvo|anskih oblasti samo je Srem
posredno u{ao u ujediwavawe sa Srbijom: preko Dràve Slove-
naca, Hrvata i Srba i wenog Narodnog ve}a, ali i on na
specifi~an na~in. Naime, na Zboru izaslanika narodnih ve}a
Srema, odrànom u Rumi 24. novembra 1918, usvojena je rezolu-
cija kojom se traì »jedinstvena i demokratski ure|ena dràva
SHS pod dinastijom Kara|or|evi}a...« Ukoliko Narodno ve}e u
Zagrebu ne bi »{to pre« ostvarilo jedinstvenu zajedni~ku vladu
nove jugoslovenske dràve sa sedi{tem u Beogradu, onda bi se
»zastupnici narodnih ve}a u Sremu kao izaslanici naroda«,
odlu~ili za neposredno prisajediwewe Srema Kraqevini
Srbiji"[5, 19].
U slu~aju Banata, Ba~ke i Barawe sve je, dakle, bilo jasno
i nesumwivo. No, kad govore o prisajediwewu Srema, autori
ove studije zadràvaju, ~ini se, dvostruku rezervu. Prvo, oni
ne kaù da je Srem posredno prisajediwen Srbiji, ve} da je
"posredno u{ao u ujediwavawe sa Srbijom: preko Dràve
Slovenaca, Hrvata i Srba i wenog Narodnog ve}a", i drugo,
proces o kojem je re~ odvijao se "na specifi~an na~in".
28 Ilija Petrovi}

Ove rezerve stavqene su delom i zbog toga {to se nisu
mogla zanemariti neka doga|awa koja su tek stvorenoj jugoslo-
venskoj dràvi ozbiqno komplikovala ìvot, ali se ne smeju
presko~iti i autorski li~ni razlozi: bojazan da "jo{ uvek nije
vreme" za bavqewe davno uspostavqenim "teorijskim osnovama
srpsko-hrvatskih odnosa". Pre svega, ovde mislimo na stvarawe
Banovine Hrvatske, na neke kasnije neuspele poku{aje da se
Barawa i Srem ipak vrate tamo gde su se svojom voqom na{le
1918. godine, kao i na trajne i vrlo izraène hrvatske aspi-
racije na svaku stopu Srpske Zemqe kojom su bilo kad i u bilo
kom trajawu gospodarile Austrija ili Ugarska.
Izme|u ostalog, autorski par Popov isti~e i slede}e:
"Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek, postignut 23, a objavqen 26.
avgusta 1939, otvorio je proces preure|ewa Jugoslavije na fe-
deralisti~koj osnovi. Wime
je stvorena Banovina Hrvat-
ska u ~ije su granice, pored
nekih teritorija zapadne Bo-
sne (Vrbaske Banovine) u{li
i Barawa i delovi zapadnog
Srema s gradovima [idom i
Ilokom. Na ovaj na~in su ja-
sno i glasno izraène veli-
kohrvatske pretenzije bar na
delove Bosne i Hercegovine,
kao i Vojvodine ~ije su se
dotada{we te`we ka samosta-
lnosti i ravnopravnosti de-
mago{ki podràvale od stra-
ne HSS-a (Hrvatske seqa~ke
stranke - IP). Ne}e pro}i
ni najkra}e vreme a pokaza}e
se da su hrvatske pretenzije
prema ovim pokrajinama i mnogo ve}e od onih ostvarenih u
Sporazumu od 26. avgusta... Sam Vlatko Ma~ek je... (29.
avgusta) pred Hrvatskim narodnim zastupstvom dao javnu izjavu
da je wegov sporazum sa Cvetkovi}em »samo djelomi~an spora-
zum« iz kojega je dosta spornih pitawa ostavqeno za kasnije,
»kad se bude preure|ivala ~itava dràvna zajednica... jer posve
druga~ije }e izgledati doti~ni teritorij Banovine Hrvatske,
SREM 1918 29
Vlatko Ma~ek (1879-1964),
hrvatski politi~ar. Avgusta 1939.
godine sklopio sporazum sa Jugoslo-
venskom radikalnom zajednicom
Dragi{e Cvetkovi}a (1893-1969) o
osnivawu Banovine Hrvatske od
Savske i Primorske banovine, te
srezova Dubrovnik, Ilok, Br~ko,
Grada~ac, Derventa, Travnik i
Fojnica. Hrvatska je tako stekla
politi~ko-teritorijalnu autonomi-
ju, a Ma~ek postaje potpredsednik
vlade. Desetog aprila 1941. godine,
neposredno po proklamovawu Neza-
visne Dràve Hrvatske, Ma~ek je
pozvao svoje pristalice "da se
pokoravaju vlastima... (a) sve ko-
tarske predstojnike i ~inovnike,
koji su u slu`bi, da lojalno i is-
kreno sura|uju s novim vlastima".

bude li u preure|enoj dràvnoj zajednici recimo i autonomna
Vojvodina«. Posle ovih direktiva i izjava u hrvatskoj poli-
ti~koj javnosti su se u~estalo i sve otvorenije po~ele isticati
pretenzije na Srem (do Zemuna) i na polovinu Ba~ke"[5, 31-32].
U istoj kwizi objavqena je i izjava kojom je krajem januara
1943. godine sekretar privremenog Pokrajinskog komiteta
Komunisti~ke partije za Vojvodinu Jovan Veselinov formuli-
sao na~elni stav ovog organa o Vojvodini: "Na{a Partija stoji
na stanovi{tu da Vojvodina u koju ulaze u Srem, Banat, Ba~ka i
Barawa, ~ini jednu celinu s obzirom na mnogonacionalnu stru-
kturu". Sredinom maja iste godine J. Veselinov pi{e "svom"
Centralnom komitetu da je "na{e mi{qewe da Srem ne treba da
ima svog predstavnika u AV (Antifa{isti~kom ve}u) za Hrvat-
sku, po{to Srem ne pripada Hrvatskoj, ve} Vojvodini"[5, 41-42].
Ipak, poku{aj vojvo|anskih komunista, mada zasnovan na srp-
skom karakteru Barawe i Srema, a mo`da ba{ zbog toga, bio je
bezuspe{an; i Srem i Barawa prepu{teni su Hrvatskoj.
Navedena doga|awa i izjave "pojedinih drugova" u vezi sa
wima s razlogom su podstakle êdomira Popova i Jelenu Popov
da oprezno tretiraju rumski Zbor izaslanika narodnih ve}a i
wegovu Rezoluciju o prisajediwewu Kraqevini Srbiji. Docnija
istraìvawa o tom doga|aju i zakqu~ci koji }e iz tih istraì-
vawa proiste}i ne}e protivre~iti wihovom oprezu: Srem se
prisajedinio Kraqevini Srbiji na zaista "specifi~an na~in".
Samo je u putu za prisajediwewe "mala" razlika: Srem nije
pristupio novoj dràvi preko "Dràve Slovenaca, Hrvata i
Srba i wenog Narodnog vije}a", kako to kaè ovaj autorski
par, ve} se on tamo na{ao, u Kraqevstvu Srba, Hrvata i Slove-
naca, po{to su wegovi predstavnici prethodno odlu~ili da se
Srem prisajedini Srbiji neposredno.
30 Ilija Petrovi}

Srem u pro{losti
Srem, poreklo te re~i i rimska uprava. Teritorija izme-
|u Save, Dunava, Drave i linije Osek-êpin-Trwani (desetak
kilometara isto~no od Slavonskog Broda) naziva se Srem.
Najstarija i najzapadnija granica Srema koju na{a istorija
poznaje i{la je, pribli`no, linijom Slatina-Poèga-u{}e
Vrbasa u Savu, razdvajaju}i tako rimske provincije Savia (Ri-
pariensis, Interammia) i Pannonia II (Secunda, Inferior, kasnije
Sirmiensis), ustanovqene Dioklecijanovom reorganizacijom
Rimskog carstva, 297. godine[6, 48]. Bez obzira na to, hrvatski
onomasti~ar Petar Skok obja{wava da je Srem isprva bilo ime
grada, "kao i u rimsko doba {to je Sirmium bilo samo ime gra-
da, nikako teritorija"[7, 119]. On zapravo smatra da se tim to-
ponimom ozna~avao veliki rimski grad "koji je propao u 4. v.,
a (od wega) ostalo samo slavensko naseqe oko crkve sv. Dimi-
trija". Skok izbegava da ukaè na srpski karakter ovoga nase-
qa, ~ak i kad konstatuje da je to "slavensko naseqe" bilo i
"glavno mjesto slavenske ùpanije prije dolaska Maxara".
Maxari su, kaè on daqe, naziv ovog naseqa preuzeli u obliku
Szerem megye, "me|a grada Srijema". Vremenom, nastavqa Skok
sa svojim domi{qawem, Mitrovica je prvobitni naziv mesta
potisla u zaborav, a Srem se, samo kao naziv teritorije, o~uvao
zahvaquju}i maxarskom nazivu ùpanije. Po{to se za ovu teri-
toriju ne kaè »Sremska«, {to bi se moglo o~ekivati po uzoru
na izraz »Ba~ka«, "nego samo Srem (kao i Barawa), o~ito je da
je ova pojava mogla nastati samo prema maxarskom sloènom
nazivu Szerem megye, gde je op{ta re~ ispu{tena"[7, 109; 8, 320].
Kako u vreme dolaska Maxara nikakvih drugih "Slavena" osim
Srba nije bilo u Sremu, o~igledno je da ~itava Skokova etimo-
lo{ka konstrukcija za re~ Srem predstavqa "teorijsku osnovu"
svih hrvatskih aspiracija na ovu staru srpsku zemqu; najmawe
sedam vekova pre po~etka hrvatskog tisu}qe}a dana{wi Srem
nosio je naziv Sirmijumska, odnosno Sremska provincija.
Poreklo re~i Srem mora se, u stvari, potraìti u san-
skritu, "savr{enom, klasi~nom" jeziku Indusa. Kako obja{wa-
va Milo{ S. Milojevi}, od re~i sr, {to zna~i izlaziti, poka-
zivati se, sijati, svetliti, nastala je re~ srm, koja ozna~ava

"zemqu koja se sa nekoliko strana pokazuje, vidi, svetli i t. d.
kao {to je dan(a{wi) Srem, me|u nekoliko reka, stari
srp(ski) Srem u biv({oj) Mqeta~koj republici i t. d."[9, 29].
Teritorija dana{weg Srema ba{ je takva: otvorena pogledu,
izloèna suncu, svetla zemqa.
Srodna je sa ovom re~ju i sanskritska re~ ser, kojom se oz-
na~ava porodica, ili semja, ili koleno. Rusi iz Povol`ja ima-
ju re~ serbo za porodicu, Belorusima su sjabri ro|aci, zadruga-
ri, a Luì~kim Srbima sor-
bi su bra}a, ro|aci, to jest
"qudi ili razni ~lanovi od
jednog i istog oca, roditeqa,
praroditeqa". Iz iste osnove
nastala je i indijska re~ serm
- serm, da ozna~i "naciju, na-
rod, ogroman i veliki od
jednog i istog korena, roda i
t. d. koi ve}, kao ogromna ma-
sa jednog naroda ìvi u svoim
op{tinskim sklopovima. Ovoj
re~i Serm odgovara na{a Sem-
berija, Serberija, Sarbadija i
t. d. koje zna~e silu, mloì-
nu, ogromno}u... razplo|enog
jednog i istog naroda, od
jednog oca i metere, od jednih
roditeqa: dakle bra}u, ro|a-
ke... koji sastavqaju bratsku
ukupnu i jednostavnu na-
rodnost".
Od iste re~i nastala je i
sanskritska re~ sarm, koja
zna~i "udaqavawe, pokaziva-
we, prestavqawe nekog savr-
{enijeg napretka od obi~ne
samo gomile i mloìne jedno-
rodnog bratskog naroda, dakle:
savr{eniji op{tinski ìvot
od ìvota serm-skog". Odatle
su izvedene i re~i sardha i
32 Ilija Petrovi}
Milo{ S. Milojevi} (Crna Bara,
1840 - Beograd, 1897), kwièv-
nik, politi~ki radnik i istori~ar
izvorne srpske {kole. Gimnaziju i
pravne nauke svr{io u Beogradu;
kao najboqeg studenta dràva ga
{aqe na usavr{avawe u Moskvu,
gde tri godine studira na Istorij-
sko-filozofskom fakultetu; isto-
vremeno, on izu~ava svetsku kwi-
èvnost i uporednu filologiju
ìvih i izumrlih slovenskih ple-
mena. Po povratku u Srbiju, najpre
~inovnik sudske slu`be, a zatim
profesor i direktor gimnazija u
Vaqevu, Beogradu i Leskovcu. Za-
brinut zbog agresivne bugarske
propagande u Ju`noj Srbiji, odno-
sno Ma}edoniji, za kwaza Mihaila
Obrenovi}a (1823-1868) priredio
op{iran memoar o potrebi da se
za{tite srpski interesi u tim
krajevima. Proputovao Ju`nu i
Pravu (Staru) Srbiju i napisao
kwige Obi~aji i pesme ukupnog
naroda srpskog i Putopis dela
Prave (Stare) Srbije (1872), obe
u tri dela; godine 1871, objavio
sintezu svog nau~nog rada i svoje
nacionalne svesti, Istorisko-
-etnografsko-geografsku mapu
Srba i srpskih (jugoslavenskih)
zemaqa u Turskoj i Austriji. Kao
profesor istorije Srpske pravo-
slavne crkve na Bogosloviji Sve-
toga Save u Beogradu, osnovao Dru-
go odeqewe Bogoslovije "za koje
probira studente iz svih srpskih

sarbha, a one iskazuju "silu, mloìnu, uzvi{enost jednog i
istog naroda od jednog i istog praroditeqa, bratski narod sa
ja~ijim dru{tvenim svezama, koji ve} dolazi i u borbe i sukobe
sa drugim narodima nad koima se i pokazuje wihna sila,
mloìna i t. d. Ovoj re~i odgovara na{a: Sarba, Sjarbi, Serbi,
Sorbi, Surbi, Serbadija, Sorbadija, Surbadija, Sjarbadija,
Sirbadija... Sve je ovo do sada kazano u odnosu prema drugim
narodima da re~ Serb, Sjabr, Sirb, Sorab i t. d. zna~i, u
odnosu prema tu|inama: narod
sastavqen od same bra}e, ro-
|aka, surodica i. t. d. i da
sve te re~i u odnosu ~lanova
toga naroda jednog prema dru-
gom opet zna~e, ni{ta drugo
do: Brat. Dakle, Serbin,
Sjarbin, Sirbin, Serb, Sorab,
Surb i t. d. nije ni{ta drugo
do ~isti i ovejani samo Brat
i ni{ta drugo"[9, 28-29].
Potvrdu za re~ Srem,
mnogo stariju od rimskog pri-
sustva u dana{wem Sremu i
mnogo stariju od latinskih
naziva Sirmium ili Sirmien-
sis, nalazimo u Plutarhovim
Uporednim biografijama.
Ovaj znameniti gr~ki istori-
~ar i kwièvnik ìveo je od
46. do 120. godine, a u biogra-
fiji Aleksandra Makedonskog
(356-323. pre Hrista) zapi-
sao je da je mladi vojskovo|a,
u svojoj dvadesetoj godini pre-
uzev{i vlast, "varvarskim
pokretima i ratovima u tamo-
{wim oblastima u~inio kraj
time {to je iznenada s voj-
skom prodro sve do Dunava,
gde je u krvavom boju pobedio
i Sirma, tribalskoga kra-
qa"[10, 198].
3 Ilija Petrovi}: SREM 1918
SREM 1918 33
krajeva pod Turcima i sprema ih
za u~iteqe i sve{tenike u neoslo-
bo|enim krajevima". Dvotomnu
kwigu Odlomci istorije Srba i
srpskih - jugoslavenskih - zema-
qa u Turskoj i Austriji (1872)
objavio kao najavu opse`ne Isto-
rije Srba u {esnaest kwiga. U
Srpsko-turskom ratu 1876-1878.
godine predvodi ibarske dobro-
voqce; ~lan srpske delegacije na
Berlinskom kongresu 1878. godine.
^lan Srpskog u~enog dru{tva, pre-
te~e dana{we Srpske akademije na-
uka i umetnosti. Rodona~elnik
lingvisti~ke teorije u istorio-
grafiji. Wegov doprinos istoriji
srpskog naroda, iako utemeqen na
ozbiqnim izvorima, nepriznat je i
uglavnom se ignori{e; kwige su mu
zabrawivane, mewale su se insti-
tucije i dràve, mewala se Akade-
mija nauka, smewivala su se poko-
qewa, ali se stav prema Milo{u
S. Milojevi}u do danas nije
promenio; za "srpske" nau~ewake
{kolovane na takozvanoj nordijskoj
(germanskoj) {koli neprihvatqivi
su Milojevi}evi dokazi "da su
Srbi vajali, zidali i pisali }iri-
licom na svom jeziku, osam stotina
godina pre Hrista". Rasprava sa
Milojevi}evim stavovima nije mo-
gu}a sve dok se pod sumwu ne stavi
vladaju}a teza o takozvanom dose-
qewu Slovena na Balkan u VI i VII
veku.

Brojni autori, iz starijih vremena naro~ito, pod Triba-
lima podrazumevaju Srbe, tako da i srpske vladare iz loze
Nemawi}a identifikuju kao kraqeve tribalske. Vizantijski
hroni~ar or|e Kedrin, koji je ìveo i radio u XI i XII veku,
zemqu Tribaliju, u kraju u kome je mnogo kasnije otkriven
Lepenski Vir, naziva "oblast Srba". Vizantijski istori~ar
Laonik Halkokondil, po ro|ewu Atiwanin, bez ikakvih ograda
kaè da "rod Tribala, Srba, na celoj zemqi je najstariji i
najve}i, pouzdano znam"[11, 17. i 187-188], a znak jednakosti
izme|u Tribala i Srba stavqan je i mnogo kasnije, ~ak i u
pro{lom veku. Tako su, na primer, francuski enciklopedisti
Edme Mantel i Konrad Malt-Bren, godine 1803, objavili u
Parizu, u {esnaest tomova, delo nazvano Geografija, Matema-
tika, Fizika i Politika svih delova sveta, napisana pre-
ma onome {to je bilo objavqeno kao ta~no i novo od geogra-
fa, prirodwaka, putnika i tvoraca statistika me|u naj-
prosve}enijim narodima, i u desetom tomu na strani 69,
napisali i slede}e: "Ravnica zvana Kosovo... slavna je po
velikom broju bitaka, koje su se na woj odigrale. Sultan Murad,
koga mi (Francuzi - IP) zovemo Amurat I tu je potukao, 1389.
godine, savezni~ku hri{}ansku vojsku, koju je predvodio Lazar,
vladar Srbije. Posle pobede, Amurat je bio ubijen od jednog
Tribala"[11, I 189-190]. Dvojici u~enih Evropqana, koji su svoje
delo temeqili na razli~itim dokumentima i svedo~anstvima,
moglo se u~initi da su Srbi i Tribali na Kosovu bili
"savezni~ka hri{}anska vojska", ali u konstataciji o pogibiji
turskog cara ne moè biti nikakve sumwe: Srbin Milo{
Obili} i "jedan Tribal" isto su lice.
Ne moè se sumwati ni u Plutarha, po{to wegov zapis,
nastao u vremenu relativno bliskom Aleksandru Makedonskom,
nije mogao protivre~iti helenskim saznawima o velikom caru
i uspomeni na wega. Ako se zna da je i podru~je ju`no od
dana{weg Srema nazivano isto tako, da je re~ "Tribali"
nastala tako {to je re~ "Srbqi" prilago|ena gr~kom jezi~kom
izrazu i da su Tribali bili bliski vojni~ki suparnici Hele-
nima, moè se zakqu~iti da je Aleksandar Makedonski ratovao
u Sremu, protiv srpskog kraqa Sirma.
Dodamo li tome Milojevi}evo tuma~ewe da se sanskritsko
srm nalazi i u re~i "srmbh - srmbh - koja zna~i: blistati,
svetliti, pokazivati se, biti jasniji, svetliji me|u svom silom
3*
34 Ilija Petrovi}

i mloìnom svoje jednorodne i jednokrvne bra}e i ro|aka u
jednom istom ogromnom od jednog oca i matere, narodu, kojoj
odgovara Srb, Srbin, Srbstvo, Srbija, Srbadija"[9, 29-30], onda
se nesumwivo moè zakqu~iti da re~ Srem i re~ Srbin imaju
isti koren i mnogo su starije od rimskog boravka na ovim
prostorima. Stoga, treba smatrati razlo`nim {to se Jernej
Kopitar, u pismu Jozefu Dobrovskom, Ocu Slavistike, pitao
"zar nije nikome palo na pamet da pri »Sremu« misli na Srbe,
Sarmate", a mi bismo, kao odgovor na to, mogli zapisati da se
re~ju Srem ozna~ava zemqa na kojoj ìve Srbi i ~ije bi srpsko
ime moglo glasiti Srpska Zemqa.
Na posredan na~in to priznaje i arheolog Petar Milo-
{evi}, mada on, ~ini se, nije svestan stvarne vrednosti svojih
zakqu~aka o starini Sirmijuma i stanovni{tva koje je tada u
Sirmijumu ìvelo. On, tako, pi{e da je "u predrimskom
vremenu Sirmijum (..) bio plemensko naseqe s panonskim
starosedeocima, Amantinima i Sirmijenzima, pripadnicima
{irokog ilirskog stabla na Balkanskom poluostrvu. Prema
podacima Plinija moglo bi se pretpostaviti da je Sirmijum
bio centar Amantina, a da bi Sirmijenze trebalo smatrati kao
stanovnike oppiduma". Milo{evi} iznosi hipotezu da su
Panonci bili neilirsko pleme, ali, pozivaju}i se na Tacita,
dozvoqava mogu}nost o "panonsko-ilirskoj srodnosti"[45, 31].
Re~ Sirmijenzi, van svake sumwe, latinskog je porekla, i wom
je moralo biti ozna~eno stanovni{tvo koje je u toj oblasti
ìvelo. To se stanovni{tvo i pre dolaska Rimqana nekako
nazivalo, i nisu mu Rimqani izmislili ime; oni su naziv tog
stanovni{tva samo prilagodili svojim jezi~kim mogu}nostima
i pravilima: Sirmi, odnosno Srbi, postali su, tako, Sirmi-
enzi. Ovi sremski "Sirmijenzi" zaista su morali biti srodni
Panoncima iz prekodunavskih krajeva, jer }e i Melhior
Erdujheqi, pozivaju}i se na "najnovije rezultate nau~nih
ispitivawa", napisati da su prvi stanovnici dana{we Ba~ke
bili Jazigi, narod koji se sa Karpata spustio "na po stole}a,
pre nego {to }e se roditi Hristos" i koji je "stalno
gospodario ovim na{im krajem, kad se Rimqani po~e{e ovde
naseqavati". Iako ne prime}uje da su Jazigi isto {to i
Jaziki, odnosno qudi koji govore istim jezikom (kao {to su i
Sloveni oni koji me|usobno mogu da slove, da se sporazume-
vaju), Erdujheqi }e dodati da su Jazigi "soja sarmatskoga",
"ro|aci Sarmata", "jedan talas one reke naroda, kojoj
SREM 1918 35

pripadaju i Tra~ani" i da je "Dunav delio Panoniju od
Sarmata". Ako su, dakle, Jazigi bili jedno staro srpsko pleme,
i ako su se na drugoj strani Dunava, {to }e re}i: u Sremu,
nalazili Sarmati, odnosno Srbi, onda nije te{ko zakqu~iti da
su Sirmijenzi isto {to i Sarmati, odnosno Srbi.
I razumqivo je, stoga, {to je Jaziga, ili Jazika, bilo i u
Sremu. Wihov trag ostao je i u nazivu sremskog sela Jazak,
preko maxarskih naziva Jászok, Jazigok za iste te Jazige,
Jászagnok za "mno{tvo" Jaziga, ili Jászág za zemqu Jaziga[67,
990].
Naravno, sremski "Sirmijenzi" bili su srodni i baraw-
skim Srbima. U rimsko doba, Barawa je, sve do Blatnog jezera,
bila sastavni deo provincije Pannonia Valeriana. Zapisi sve-
do~e da su Rimqani tamo zatekli Slovene, odnosno Srbe, a
ne{to su starije tvrdwe da je u tom kraju leào i grad Ser-
binum. Na te izvore poziva se i istori~ar srpske Barawe
Stevan Mihalxi} kad zakqu~uje da je "u ovom predelu
stanovao... od najstarijih vremena narod srpski, kad u ve}em,
kad u mawem obimu, sa~iwavaju}i prasedioce ove zemqe". Dok
je bio pod vizantijskom upravom, ovaj kraj, za razliku od Srema
izme|u Save, Dunava i Drave, nazivan je Sirmia ulterior,
"onostrani Srem". Zna~ewe pojma "Srem" Grcima je bilo
savr{eno jasno, po{to je wihovim posredovawem i u{ao u
op{tu upotrebu, sa ciqem da obeleì zemqu na kojoj su ìveli
Srbi. Zemqa preko Drave za wih je tako|e morala biti Srem,
budu}i da je i tamo ìveo narod srodan stanovnicima
"ovostranog" Srema, poznatog i danas pod tim imenom [28, 42-43].
Nesumwivo, u tom vremenu, rimskom, hri{}anstvo je
po~elo da se {iri i u Sremu. "Hri{}anstvo su u Sremu
naro~ito u~vrstili mu~enici za hri{}ansku veru. Prvi
mu~enik bio je Irinej, episkop u Sirmijumu. Stradao je 304.
godine za vreme cara Dioklecijana. Mu~enici su postali i
wegov |akon Dimitrije i nekoliko devojaka... Izgleda da je u
Sirmiju ve} po~etkom V veka sagra|ena crkva posve}ena sv.
Dimitriju Solunskom"[13, 27].
Slu`bena "srpska" nauka }uti o Srbima. Savremena "slu`bena"
nauka u Srbiji, i istorijska i lingvisti~ka podjednako, ne upu{taju se u
bilo kakve rasprave o srpskoj starini dubqe "od kraja VI i po~etka VII
veka", bez obzira na to {to se u autoritativnim stranim izvorima iz
36 Ilija Petrovi}

bliè i daqe pro{losti nalaze brojni tragovi o Srbima u
predhri{}anskom vremenu. Videli smo ve} da se Jernej Kopitar, na
primer, pitao u jednom pismu Dobrovskom, Ocu Slavistike, "zar nije ni-
kome palo na pamet da pri »Sremu« misli na Srbe, Sarmate", iako mu je
moralo biti poznato da je o tome mnogo pisao i wegov ne{to mla|i
savremenik Jozef Pavle [afarik (Kobeqarovo, 13. maj 1795 - Prag, 26.
jun 1861), ~ovek koji je, prema re~ima ure Dani~i}a, "znao o Slovenima
sve {to se u wegovo vreme moglo znati, - moglo znati trudom, prema kom je
svaki trud ni{ta... i kazao je svetu to {to je znao. [to sad bilo koji
Slovenin zna o svome narodu, od wega je nau~io. Jo{ svakome vrlo mnogo
ostaje da u~i o svome narodu iz wegovih kwiga. on je svakome narodu
slovenskom pokazao {ta je, - {ta je istorijom, kwièvno{}u i jezikom.
Pokazao je toliko da jo{ niko nije mogao to sve ni primiti... Pa mi Srbi
osim sviju Slovena bejasmo u osobitoj qubavi takvog ~oveka.
Svrh sviju zasluga koje je [afarik stekao me|u Slovenima jo{ je
osobito nas Srbe zaduìo. Ne treba li da se ponosimo {to je taki ~ovek
jedan od prvih qudi svoga vremena u Evropi, bio u~iteq u prvoj znatnijoj
{koli srpskoj, - u novosadskoj gimnaziji". A bio je wen profesor i
direktor od 1819. do 1833. godine.
Navode}i tvrdwu jednog u~enog êha (Wacerad - s kraja XI i po~etka
XII veka) o istovetnosti Sarmata i Srba ("Sarmatae populi, Sirbi", sar-
matski narod, Srbi), i postavqaju}i pitawe "moè li se sumwati jo{ u
dokumenta istorije koja toliko mnogo govore o istovetnosti Sarmata i
Srba" [afarik sam daje iscrpan odgovor: "Da, ova istovetnost je ~iwe-
nica, jedna ~iwenica koja se uostalom ne potvr|uje samo direktnim
iskazima novijih istori~ara i geografa, ve} najboqe direktnim, onih
najstarijih i najpotvr|enijih. Ve} iz svega prethodnog re~enog jasno pro-
izilazi, da su stari pisci pod imenom Sarmata podrazumevali oduvek i
Venede i druge nesumwive slovenske narode. Ptolomej, koji nam nabraja u
wegovoj evropskoj Sarmatiji mno{tvo naroda, ne navodi nigde Sarmate kao
jedan narod, ali navodi pojedina~ne sarmatske narodnosti pod wihovim
specijalnim imenima; iz ~ega proizilazi da su se Sarmati vodili pod
posebnim imenima plemena prilikom ~ijeg nabrajawa je geograf prevideo
zajedni~ko ime roda. Jer, pretpostaviti da ove narodnosti po wihovoj
brojnosti nisu bili Sarmati, i da je po tome Sarmatija postojala samo u
wegovoj uobraziqi, jeste, kao {to ponovqeno prime}ujem, proizvoqno,
protivure~no i u osnovi pogre{no"[61, 67].
[afarik }e daqe re}i da, "kao {to su germanski susedi nazivali
severnokarpatske Sarmate (Srbe) Vendima, da su isto tako donske Sar-
mate, koji su ovde bili nastaweni jo{ od Herodota, wihovi novi susedi
Goti i Alani, nazivali u dijalektu razli~itim imenom Anta, {to
apsolutno odgovara mi{qewu Dobrovskog, da nema~ki naziv Vende, Vinde
svuda odgovara slovenskom Srb"[87]. Iz stava da je re~ Sarmat nastala
kvarewem zbirnog oblika Srbad, Srmad, stvorenog po uzoru na re~i
~eqad, omad (`drebad), telad, gr~ad (gr~ka mlade`), srb~ad (srpska
mlade`), on zakqu~uje kako "onda bi Sarmatija staroslovenski glasila
Srbadija, Srmadija, kao ({to) jo{ i danas (glasi) [umadija u Srbiji...
SREM 1918 37

od re~i {uma... Mu{ka imena i imena naroda Srbin i Srbad, Srmad i
imena zemaqa Srbija i Srbadija, Srmadija bila bi prema tome samo
poigravawe dijalektom, koje je u stvari ozna~avalo jedan isti severni
narod, koji su Kelti i Germani nazivali Vendima. Ali bilo je mogu}e da
se iz korena Srb, Srba, iz kog su proiza{li najstariji narodi Slovena
Srbaq, Srblin i Srbin lako ofromi Srbat prema analogiji od Horvat,
Dalmat... Verujem da je nastavak -atai u re~i Sarmatae ~isto gr~ki pri-
dodatak, da bi se varvarska re~ Srb potpuno helenizovala: jer zavr{eci
-atai -itai -otai bili su omiqeni oblici Grka kod imena naroda. Prema
ovome nastaju oblici Sauromat, Sarmat umesto Srb, Srbaq, Srbin
(Srbat?)... Iz svih ovih i mnogih drugih razloga... smatram... da su Vendi
i Sarmati identi~ni i da su Sarmati... Srbi, {to zna~i preci Slovena,
(i) ~vrsto (sam) ube|en, da se samo op{tim i trajnim priznavawem ove
~iwenice moè uneti svetlo, red i harmonija u mra~nu pometwu evropske,
a posebno slovenske praistorije" [61, 73].
Tu ~iwenicu priznaju na strani, ali je ne priznaje "srpska" nauka.
Francuzi poznaju Jazige kao stari sarmatski narod nastawen u Skitiji,
tokom I veka pre Hrista, a kasnije ra{irenog na zemqi izme|u Karpata i
Dunava i wegovih pritoka[68, 3]. Nemci tvrde skoro isto to, dodaju}i da
su Jazigi nomadsko pleme, nastaweno severno od Crnog mora, i da su
Sarmatima pripadali[69, 49]. Maxari pi{u[65, 867-869] da se Jazigi
pojavquju ve} u Rig-Vedama (Rg-Vedama), najstarijem literarnom spome-
niku jednog nebuloznog indoevropskog jezika nastalom ne mawe od
~etrnaest vekova pre Hrista, spomenika u kome se nalaze "svi motivi
uzvi{ene i jedinstvene srpske narodne poezije" i prava koje je svoj nesum-
wivi nastavak dobilo u srpskom pravu[11, II 231-236]. Sovjetski istori~ari
beleè da se Jazigima nazivaju nomadska sarmatska plemena, koja su imala
svoj plemenski savez i koja su se tokom II veka pre Hrista nalazila u
severnom Priazovju, odnosno severno od Azovskog mora. Godine 69. pre
Hrista oni su prvi put upali u Meziju, da bi ve} naredne godine, pri
ponovnom upadu, bili potu~eni. Smatra se izvesnim da su Jazigi u I veku
po Hristu naseqavali dana{wi Banat i da su se tokom slede}eg veka
raselili po Panoniji. U ranom sredwem veku wihovi ostaci izme{ali su
se sa drugim narodima u centralnoj Evropi[70, 721].
Petar or|i} ne pomiwe Jazige, ali ipak ne propu{ta da napi{e
kako se re~ju žz7k6 ozna~ava i jezik i narod[66, 55]. Mada se to iz
or|i}evog "prevoda" ne vidi neposredno, re~ "narod" treba najpre
protuma~iti kao zamenu za narod Jaziga, odnosno Jazika, a tek posle toga
kao zamenu za narod uop{te. Od ovih istih Jaziga, ili Jazika, Rusi su, u
vreme wihovog ranog hri{}anstva, stvorili re~ jazi~nik, sa zna~ewem
mnogoboàc, paganin i jazi~estvo, sa zna~ewem narodi, stranci[70, 474].
A u jednom srpskom Re~niku, ovi se jazi~nici "nazivaju izri~ito
Slovenima"[72, 526].
Trag koji upu}uje na Jazige moè se na}i i u turskom jeziku, gde
jazija ozna~ava pismo, pisawe, jazili napisano, jazixija pisara; ovo
posledwe u turskom obliku yazici[74, 365]. Zna li se da je na turskom dvoru
38 Ilija Petrovi}

i srpski jezik bio u zvani~noj upotrebi, ne bi se smela odbaciti ni
pretpostavka da je u najranijoj fazi turske pismenosti koji od Jazika
boravio na dvoru kao pisar i tome zanimawu "ostavio" svoje ime; i
tursko pismo, i tursko pisawe, i turski pisari morali su se tada
osloniti na pismenog Jazika, ili Jaziga. Osim toga, nije ba{ najuputnije
neke re~i u srpskom jeziku smatrati turcizmima. Tako se, na primer, re~
kara "prevodi" srpskom re~ju crn, iako se ne radi o turskoj re~i, ili
turcizmu; re~ je srpska i glasila je, i onda i sada, gar, gara, garavu{a;
ona se nalazi se i u re~i ugar, prvo orawe na kr~evini, posle paqewa
korova, {ibqa ili ~ak i {ume. Turci zaista nisu bili zemqoradni~ki
narod, i ugar nije mogao biti wihov "izum"; oni su gotovu srpsku re~
preuzeli, kvare}i wen izgovor. Prema tome, turcizam kara mla|i je od
srpskog gara, isto kao {to su turske jazije i jazixije mla|e od srpskih
Jaziga; u oba slu~aja, na{i su turcizmi najpre bili srbizmi u Turskoj.
Uzimaju}i srpski jezik za svoj i daju}i mu ime hrvatski, Hrvati
tuma~e re~ Jazak kao "ime manastiru i selu u Slavoniji u ùpaniji
srijemskoj". Kad su ve} od Srba preuzeli srpski jezik i nazvali ga svojim
imenom, moè se smatrati logi~nim {to su Hrvati lako "ukinuli" i
Srem, imenom Srpsku Zemqu, i ukqu~ili ga u Slavoniju; za svaki slu~aj,
ùpanija u "ukinutom" Sremu ostala je i daqe "srijemska".
Zagreba~ki Rje~nik ne pomiwe Jazige, a za jezik kaè da je re~ pra-
slovenska (jenzyk6), odnosno staroslovenska (jezyk6). Pri tome, dodaje
se da jezik, za razliku od zna~ewa kojim "u prenesenom smislu... iskazuje-
mo misli rije~ima", ima i zna~ewe natio, gens, populus, kojim "od pre|a-
{weg smisla prenosi se jo{ daqe te zna~i i narod, pleme.- U na{e vrije-
me vaqa da ovo zna~ewe nije narodno, ali je bilo i praslovensko"[73, 645].
Ni onaj na{ ve} pomiwani Re~nik ne poznaje Jazige, ali zato, uz
obja{wewe da jezik zna~i isto {to i "ve}a etni~ka grupa, narod", dopi-
sa}e se da je to zna~ewe "zastarelo"[72, 702].
Ina~e, savremene "jugoslovenske" enciklopedije ne}e o [afariku
izre}i ba{ mnogo podataka:
Prosvetina Enciklopedija u ciglo devet redova jednostuba~nog tek-
sta saop{ti}e svega nekoliko najosnovnijih biobibliografskih podataka,
ali ne}e re}i da se bavio i istorijom[3, II 1023];
Zagreba~ki enciklopedisti, iako }e mu u dvostruko ve}em tekstu
"priznati" da je i filolog i istori~ar, ista}i }e da se posvetio izu~a-
vawu slovenskih kwièvnosti i jezika, ali da se za istoriju tek
"zanimao"[12, kwiga 6, 239];
Enciklopedija Jugoslavije i dr Milivoje Pavlovi}, autor odrednice o
[afariku, po{to su ve} istakli da se radi o filologu i istori~aru,
napisa}e u "kriti~kom osvrtu" na jednu wegovu kwigu iz 1833. godine, u
vreme kad su Srbi govorili srpskim jezikom i kad Hrvati jo{ nisu umeli
da se na tom jeziku sporazumevaju, {to }e re}i da "srpskohrvatskog"
jezika tada nije bilo, da "tu je pravilno odre|en poloàj srpskohrvatskog
jezika, naro~ito prema crkvenoslovenskom". Onaj drugi deo [afarikove
"istorijske" biografije posve}en je "prou~avawu etnografskih odnosa
me|u Slovenima i prou~avawu slovenskih starina", iz ~ega }e uslediti
SREM 1918 39

zakqu~ak da su wegova "izlagawa prema tada{wem stawu nauke uglavnom
dobra, mada ima i neta~nih fakata, a nesigurna su merila prema kojima je
radio etnografsku kartu, te ona ne odgovara faktima dana{we nauke" [47,
kwiga 8, 229-230]. Iako ne kaè na koju se "dana{wu nauku" misli i na
koja "fakta", Pavlovi} jo{ jednom ponavqa da je [afarik svoje veliko
delo Slowanski staroìtnosti radio "prema tada{wem stawu nauke".
Smisao "dana{weg stawa nauke", naro~ito "srpske", najboqe su
iskazali tvorci najnovije "srpske" istoriografske enciklopedije:
"[afarikov trud, posebno na izdavawu izvora ima ogroman zna~aj za
razvitak srpske kriti~ke istoriografije, ali je ropsko oslawawe na
wegov autoritet ([afarikov - IP) usadilo u srpsku nauku brojne
romanti~arske zablude koje su s mukom iskorewene"[71, 721]. [to }e re}i:
izvori koje je [afarik objavio, a zajedno sa tim izvorima i [afarikov
autoritet, uveli su u srpsku nauku "brojne romanti~arske zablude". I
daqe: [afarikov istoriografski rad bio je po srpsku nauku izrazito
{tetan, ali joj je ta "{teta" ipak koristila, po{to je ona dovela do
"razvitka srpske kriti~ke istoriografije". Sa druge strane, ta ista
"srpska kriti~ka istoriografija", i ne samo ona, dovela je dotle da je
srpska nacionalna misao sasvim potisnuta iz slu`bene "srpske" nauke,
na veliko zadovoqstvo wenih mentora iz nordijske {kole. Naravno,
srpska nacionalna misao potisnuta je i iz Enciklopedije srpske
istoriografije.
U vremenu ugarskom. Posle propasti Zapadnog Rimskog
Carstva Sremom su gospodarili Gepidi, Goti, Langobardi,
Vizantija, Avari, a Hrvati kaù, ne bi li stvorili "znan-
stveni" osnov za svoj prodor kroz Srpsku Zemqu, da je "vjero-
jatno... Qudevit Posavski dr-
ào u svojoj vlasti kao frana-
~ki vazal i Panoniju srijem-
sku"[12, VI 119].
Preotev{i Srem od
Vizantije, godine 1071, Maxari
su od wega stvorili Sremsku
ùpaniju, sa Vukovarom kao
glavnim gradom, {to Hrvatima
nije smetalo da kaù kako je to
ura|eno "prema administrati-
vnoj podjeli hrvatsko-ugarske
dràve"[12, VI 119].
Tokom 12. veka na podru~ju
Srema do{lo je do novih sukoba
izme|u Maxarske i Vizantije,
da bi se na prelazu u naredni
40 Ilija Petrovi}
Qudevit Posavski, knez Posav-
ske Hrvatske od 817. do 823.
godine. Prema zapisu pisca, pes-
nika i fraweva~kog bogoslova
Andrije Ka~i}a Mio{i}a (1704-
-1760) u Razgovorima ugodnim
naroda slovinskoga, 821. godine
"udari na Qudevita neizbrojena
vojska (frana~ka - IP), kojoj ne
mogu}i Qudevit odoliti pobiè
u Srpsku zemqu (na podru~ju
dana{weg Srba - IP) i bi
primqen od vojvode srpskoga u
dvor svoj; ali se Qudevit ukaza
nepoznan i èstoko neharan, jer
pogubiv{i svojega dobro~asnika,
u~ini se gospodar od wegova
grada i svega bogatstva".

vek Vizantija odavde definitivno uklonila. Kao politi~ki
pretendent na krajeve severno od Dunava i Save pojavquju se
tada Srbija i weni vladari, namerni da pod svoju vlast stave
sve krajeve naseqene srpskim stanovni{tvom. Sastavni deo
ovih borbi jeste i aktivnost prvog srpskog arhiepiskopa Sve-
toga Save, koji je, na samo koju godinu po{to je Srpska crkva
stekla autokefalnost (1219), severno od Dunava osnovao ~etiri
manastira: Zlaticu i Bazja{, u dana{woj Rumuniji, Koviq u
Ba~koj i Mesi} u ju`nom Banatu. Kako prime}uje Du{an J.
Popovi}, sveti Sava osnovao je nekoliko manastira u Banatu i
Ba~koj, "a u Sremu nijedan, verovatno stoga {to je u Mitro-
vici ve} postojao pravoslavni manastir"[62, 24].
U Kratkoj povesti o op{te`iteqnom manastiru Zla-
tici, koji se nalazi u vla{ko-ilirskom puku, o wegovom
za~etku i o doga|ajima od 1225. sve do 1797. godine, pi{e da
"po op{tem kazivawu sveg na{eg pravoslavnog naroda u Banatu,
i po povesti koju predawem ~uva bratstvo ovog manastira,
za~etak ovog manastira pripisuje se svetom Savi, arhiepiskopu
srpskom, koji... kao {to je mnoge arhijereje posvetio, tako je i
crkve i manastire sazdao, me|u kojima je podigao i ovaj
manastir Zlaticu"[52, 213]. Po istoj toj tradiciji, za stare{inu
manastira Zlatica postavqen je jeromonah Joanikije[62, 24].
[to se ti~e Bazja{a, "toponim Bazja{ zapisan je odmah posle
1200. godine, a za manastir hrama Vaznesewa Gospodweg tvrdi
se da je osnovan u svetosavska vremena i da je nekada bio metoh
Pe}ke patrijar{ije"[52, 61].
Opet po tradiciji, ovoga puta iz Mesi}a, manastir Mesi}
osnovan je 1225. godine, tako|e po nare|ewu Svetoga Save.
Wegov utemeqiteq i prvi iguman bio je hilandarski kalu|er
Arsenije Bogdanovi} Sremac, budu}i naslednik Svetoga Save na
arhiepiskopskom tronu Srpske crkve.
I daqe po tradiciji, manastir Koviq osnovan je "u doba
prijateqskih odnosa srpskog i ma|arskog dvora"; bio je metoh
manastira @i~e, tada sedi{ta srpske arhiepiskopije i Svetoga
Save[13, 281-282]. Miron or|evi}, jedan od zna~ajnijih nastoja-
teqa koviqskog manastira, pi{e da je ovaj manastir "mogao
biti sazidan i osnovan na 12-16 godina pre smrti svetiteqa
Save"[63, 44-45]. Zna li se da je sveti Sava umro 1237. godine,
vaqa zakqu~iti da se to desilo izme|u 1221. i 1225. godine.
Istina, or|evi} kazuje i da je "stara crkva manastira Kovi-
qa dakle osnovana i sazidana izme|u 1206. i 1224. Mo`da ne
SREM 1918 41

bih ovoliku hronolo{ku razliku spomenuo, ali za ovaj mah
nemam drugih dokaza, po kojima bih mogao odre|enu godinu ka-
zati. Na{i stari letopisci, kao i starostavne kwige, kojih do
sada ima dosta {tampanih, ne slaù se u tom vremenu. Ja sam
ovde uzeo doba, u koje je ìveo Stevan Prvoven~ani, kraq srp-
ski, pa onda vreme, u koje je sveti Sava postao arhijerej, i
vreme u kom je sveti Sava izmirio zava|enu bra}u i Stevana
kraqa srpskog sa Andrijom, kraqem ma|arskim. Po tome nije
mogao manastir postati pre 1206. niti posle 1224. Po nekim
izvorima moglo bi se uzeti, da je postawu manastira Koviqa
bilo vreme 1206., 1210. ili 1220.. No najverovatnije je gore
napomenuto doba t.j. od 1206 do 1224"[63, 44-45. i 54-55].
O osnivawu svih ovih manastira, dakle, vrlo je sna`no
predawe. Po nesre}i, zvani~noj srpskoj istorijskoj nauci to
predawe i tradicija su potpuno neva`ni. "Paradoksalno zvu~i
da su na{i istorici, pa i oni iz crkvenih krugova, kao
arhimandrit Zeremski, veoma skepti~ki gledali na ovu tradi-
ciju, a prihvatio je ma|arski istorik i katoli~ki kanonik
Eugen Sentklaraji. Potpuno se slaèmo sa Erdeqanovi}em,
jednim od najboqih poznavalaca na~ina stvarawa i odràvawa
tradicija, koji je zamerio na{im nau~ewacima da ovu tradiciju
»ne bi trebalo olako odbacivati kada mnoge ~iwenice utvr|uju
ovu tradiciju«. I mi prihvatamo ovu tradiciju kao verodostoj-
nu, i obrazloì}emo za{to. Ono {to mi znamo o tome vremenu,
veoma je malo. Ali, ako mi nemamo potvrde za ovu tradiciju, to
ne zna~i da ona nije ta~na. Mo`da je sv. Sava, kao odli~an
diplomata, uspeo da preko jednog od svoje bra}e, ili wihovih
ro|aka na ma|arskom dvoru, od ma|arskog kraqa Andrije, koji je
verski bio sasvim malo zainteresovan, dobije odobrewe za
osnivawe ovih manastira. Koliko su se dugo ovi manastiri
odràli, to je drugo pitawe, jer je ubrzo... oko 1230 nastalo
plansko progawawe pravoslavnih i Srba u Banatu"[62, 24].
Naravno, srpski manastiri gra|eni su u krajevima u kojima
su od ranije, kao pripadnici interesne sfere isto~ne crkve,
ìveli Srbi. Oni su tokom prethodnih nekoliko vekova radom
gr~kih misionara primili hri{}anstvo i ostali verni
isto~noj crkvi. "Stoga su ih, i tada i kasnije, katolici vrlo
~esto nazivali i Grcima, a naro~ito u doba kad je vera bila...
va`niji elemenat od etni~kog ili nacionalnog. Tako je tada
bilo svuda u svetu, pa i kod nas... Stoga treba da smo na~isto da
42 Ilija Petrovi}

su izrazi »gr~ki«, »{izmatici«, akatolici, Totovi, Raci,
Srbi, samo sinonimi, jer drugih naroda koji bi pripadali is-
to~noj crkvi u ovim krajevima nije bilo... Srbi u Ba~koj,
izgleda, spadali su pod sremsku episkopiju, ~ije je sedi{te bi-
lo u Mitrovici. U Mitrovici se nalazio manastir »gr~kog ob-
reda«, osnovan pre {izme (1054), za monahe gr~ke, slovenske i
maxarske narodnosti. Koliko je isto~ni obred bio ra{iren po
Maxarskoj vidi se iz jednog pisma pape Silvestra, upu}enog
maxarskom kraqu Stefanu, onome koji je primio hri{}anstvo,
bio kr{ten kao Vojko i u svom narodu postao »apostolski
kraq«. U pismu mu papa izraàva ~u|ewe {to se u Maxarskoj
nalazi devet »gr~kih« i sa-
mo jedan »latinski« mana-
stir"[13, 43].
Da je u Sremu hri{}an-
stvo primqeno od Grka i da
su tu, dakle, ìveli Srbi,
podse}aju i toponimi Kli-
sa, Klisina, Klisine (na-
stali od gr~ke re~i ekkle-
sia ekklesia crkva) u ataru
Beo~ina, Ilinaca, Kameni-
ce, Ledinaca, Tewe, Rivi-
ce, Batajnice, Iloka, No-
vih Karlovaca, Grgurevaca
i Remeta (od gr~ke re~i
eremos eremos pustiwak) u
Kukujevcima i Man|elosu,
Remetsko brdo kod Leì-
mira, Remetske staze kod
Beo~ina i manastiri Veli-
ka i Mala Remeta. Srpski uticaj na prilike u Maxarskoj
vidqiv je i iz ~iwenice da je na samoj polovini 12. veka,
umesto maloletnog Gejze zemqom upravqao wegov ujak Belo{
(Belu{), sin srpskog velikog ùpana Uro{a I, ~ovek koji je u
Sremu, kod dana{weg Bano{tra, osnovao i jedan manastir. U
isto vreme, prema predawu, izvesni Priba osnovao je manastir
Privina Glava.
SREM 1918 43
Gejza II Arpadovi} (vladao 1141-
-1162), ugarski kraq. Dok je bio
maloletan, zemqom su upravqali we-
gova majka Jelena, k}i ra{kog veli-
kog ùpana Uro{a I, i ujak Belo{,
ugarski palatin i hrvatski ban. U
ratu protiv Vizantije, godine 1150,
pritekao u pomo} Srbima; po{to su
srpska i ugarska vojska naredne godi-
ne poraène na Tisi, vizantijska
vojska osvaja Zemun, pusto{i Srem i
isto~ni deo Slavonije. Godine 1163,
posle kra}ih dinasti~kih borbi oko
nasle|a, Gejzin sin Stevan III sklapa
mir sa Vizantijom, uz uslov da }e joj
prepustiti Hrvatsku i Dalmaciju;
kako stvarno nije bio voqan da se
odrekne tih poseda, u{ao je u nov rat
i 1167. godine, uz delove Dalmacije,
Hrvatske i Bosne, izgubio i ceo
Srem.

Aspiracije Srpske crkve na Srem kao teritoriju naseqenu
srpskim ìvqem nalazimo i u ~iwenici da je Sveti Sava za
svog naslednika na srpskom arhiepiskopskom prestolu odabrao
svog u~enika Arsenija Bogdanovi}a Sremca. Bilo je, naime,
potrebno da se novi arhiepiskop srpski okrene arhipastirskom
radu na suzbijawu katoli~kog uticaja iz maxarske biskupije u
Kalo~i. To je, svakako, najboqe mogao raditi ~ovek koji je
rodom iz tih krajeva i koji je najboqe mogao poznavati
tamo{we prilike i mentalitet tamo{wih qudi.
44 Ilija Petrovi}
Sveti Sava, Rastko Nemawi}
(1175-1236), prvi srpski arhi-
episkop. Sa ocem Stefanom Nema-
wom (1114-1200), svetim Simeo-
nom Miroto~ivim, godine 1198.
osnovao manastir Hilandar, kao
va`no kulturno sredi{te, preko
koga su strujali kulturni uticaji
iz Vizantije i sa istoka. Pod we-
govim nadzorom sa~iwen je Nomo-
kanon, ili Krm~ija, zbornik vi-
zantijsko-rimskog crkvenog i gra-
|anskog zakonodavstva na osnovu
koga se u Srbiji sudilo. Pored
crkvenih poslova obavqao i drà-
vne; svojim diplomatskim misi-
jama pomogao da srpska dràva
prebrodi mnoge krize u koje je
zapadala. Godine 1219. izdejstvovao
autokefalnost za srpsku crkvu i
narednih ~etrnaest godina bio na
wenom ~elu. Prvi srpski kwièv-
nik i prosvetiteq. "On je izvadio
prvu li~nu kartu srpskog naroda, i
od wega znamo ko smo, {ta smo i
kome pripadamo... Zasnovao je srp-
skog ~oveka, to je wegov najdubqi
nacrt, najtrajnija gra|evina i naj-
ve}a zadu`bina. U~inio (je da srp-
ski narod) ne mrzi nikoga i ne
duguje krv nikome". Srpska crkva
praznuje ga tri puta: 14/27. januara
(Savindan), 27. aprila/10. maja
(Spaqivawe mo{tiju) i 6/19.
maja (Prenos mo{tiju).
Arsenije Bogdanovi} Sremac ( ? -
1266), arhiepiskop srpski od 1233. do
1263. godine; naslednik Svetoga Save.
Zbog opasnosti od maxarskih upada u
Srbiju, sedi{te arhiepiskopije preme-
stio iz @i~e u Pe}, gde je sagradio
Crkvu svetih apostola, kasnije Vazne-
sewa Gospodweg. Posle spaqivawa Pe-
}ke patrijar{ije 1737. godine, wegove
mo{ti prenesene su u manastir @dre-
baonik kod Danilovgrada. Godine 1933,
ruski arhiepiskop Nestor odneo je deo
wegovih mo{tiju u Peking i Harbin,
kada je tamo osnovana pravoslavna
crkva. Srpska crkva svetkuje ga 28.
oktobra/10. novembra. (Slika sa freske
u Bogorodi~inoj crkvi u Pe}koj patri-
jar{iji, sredina 14. veka).

Kada je godine 1283, na Deèvskom saboru, srpski presto
ustupio svome bratu Milutinu, kraq Dragutin povukao se u
severni deo dràve (koju anonimni putopisac naziva
Srbijom[14, I 455], za razliku od Milutinovog dela koji naziva
Ra{kom) i tamo je upravqao kao "sremski kraq". "U ovom
slu~aju i nije va`no da li je on vladao Sremom i severno od
Save ili je samo u wemu imao svoja dobra, ali je od izuzetne
va`nosti da je sa Dragutinom, ~lanom nemawi}ke dinastije,
pro{irena srpska dràvna misao i na na{e autohtono stano-
vni{tvo ovih krajeva". Po tradiciji, kraq Dragutin je 1276.
osnovao manastir Remetu, a katoli~ki ùpnik Ilija Okrugi}
Sremac zapisao je da je "u jednom karlova~kom brdu, Matej zva-
nom, Dragutin, kraq srpski, odrekav{i se prestola, kao pusti-
wak ìveo"[13, 54].
Srpska politi~ka strategija bitno je izmewena od Milu-
tinovog dolaska na vlast, 1282. godine. U kontaktima sa papama
Benediktom XI i Klementom V, kraq Milutin nagove{tavao je
da bi i on i cela wegova zemqa mogli pre}i u katoli~anstvo, a
francuskim feudalcima iz ju`ne Italije obe}avao je da }e im
u borbi protiv vizantijskog cara pomo}i u obnovi Latinskog
SREM 1918 45
Dragutin, srpski kraq od 1276.
do 1316. godine; sin kraqa Uro-
{a, zet ugarskog kraqa Stefana V.
Pomagan od Ugarske, zbacio oca
sa prestola i sam zavladao
Srbijom. Posle Deèvskog sabora
(1282) upravu u Srbiji predao
bratu Milutinu, a zadrào samo
vlast nad Ma~vom, Sremom, Beo-
gradom i, u severnoj Bosni, nad
Usorom i krajem oko Tuzle. Pred
samu smrt, 1316. godine, zamona-
{io se pod imenom Teoktist;
svetac. Srpska crkva praznuje ga
30. oktobra/12. novembra, istoga
dana kad i wegovog brata, svetog
kraqa Milutina. (Na slici:
detaq sa ktitorske freske iz
manastra Svetog Ahilija u
Ariqu, oko 1290. godine).

carstva. Te{ko je proceniti
da li je Milutin zaista imao
nameru da ostvari ono o ~emu
je pregovarao, utoliko pre
{to je bilo malo verovatno da
bi sve{tenstvo i vlastela,
~ak i narod, prihvatili ta-
kvu wegovu zapadnu orijenta-
ciju, tek, tokom 14. veka se-
verni srpski krajevi na{li
su se izvan strate{kih kom-
binacija srpske dràve. No,
tokom 15. veka, po{to je
turski pritisak na Evropu
znatno poja~an i po{to su ve}
imali iskustva sa takozvanom
katalanskom kompanijom, sna-
`nom i dobro organizovanom
skupinom {panskih najamnika koja je pqa~kala po Vizan-
tijskom carstvu, pri ~emu nije ostao po{te|en ni manastir
Hilandar (1302), svetogorski monasi po~eli su da razmi{qaju
o preseqavawu na neko drugo, sigurnije mesto. Izbor je pao na
Fru{ku goru, po kojoj je tokom 15. i 16. veka izgra|eno ili
obnovqeno tridesetak manastira. Trebalo je da to postane druga
Sveta Gora. Ne bi se to radilo da Srem nije prevashodno srpska
zemqa i da tamo nisu ìve-
li pripadnici "isto~ne",
pravoslavne crkve. I nije
to bio samo interes Srpske
crkve; ktitori manastira
Kru{edol, gra|enog izme|u
1509. i 1516. godine, bili
su, pored sremskog despota
or|a Brankovi}a, potoweg
mitropolita Maksima, i
vla{ki vojvoda Jovan Wa-
goj i veliki knez moskov-
ski Vasilij III Ivanovi~,
otac Ivana Groznog.
46 Ilija Petrovi}
Milutin, Stefan Uro{ II ( ? -
Nerodimqe, na ju`nom kraju Koso-
va poqa, 1321), srpski kraq od
1282. godine; sin kraqa Uro{a,
mla|i brat kraqa Dragutina. Posle
bratove smrti, wegovu zemqu
pripojio svojoj dràvi, u~vrstio
vlast, reorganizovao vojsku i znat-
no pro{irio granice Srbije. Poma-
gao razvoj umetnosti i kwièv-
nosti, zidao crkve i manastire i
doprineo razvoju trgovine. Na taj
na~in uzdigao je Srbiju do najmo-
}nije dràve na Balkanu i stvorio
uslove za stvarawe kasnijeg Du{a-
novog Carstva. Svetog kraqa Milu-
tina Srpska crkva praznuje 30.
oktobra/12. novembra, istoga dana
kad i wegovog brata Dragutina,
svetog Teoktista.
Maksim, or|e Brankovi} (1461-
-1516), mitropolit beogradski i
sremski. Ro|en u dana{woj Arbaniji,
detiwstvo i mladost proveo u Ita-
liji; posve}en kwizi, "izu~io bogona-
dahnute kwige do kraja". Godine 1486.
postao je titularni despot srpski,
dobio posede u Sremu i uvr{}en me|u
ugarske velika{e, sa obavezom da
ratuje za ugarskog kraqa. Zakalu|erio
se u Kupiniku (danas Kupinovu) u
Sremu po~etkom 1496. godine i uzeo
ime Maksim. Umro ubrzo po osnivawu
mu{ke obiteqi u kru{edolskom mana-
stiru; u svojoj zadu`bini je i
sahrawen.

Veze Srema sa manastirom u Koviqu. Srem je sa koviqskim
manastirom uvek imao jake veze, jer se u Koviqu ~esto nahode kalu|eri
ro|eni u Sremu, a povremeno se i koviqski kalu|eri prebacuju u Srem.
Prema sa~uvanim podacima[63, 188-237], bili su to:
• kalu|er Joani}ije do{ao je 1607. godine iz Privine Glave;
• iguman Spiridon (oko 1706) bio je Karlov~anin;
• Mojsej Gvozdanovi}, ro|en 1709. godine u Karlovcima, bio je
kalu|er u Koviqu od 1755. do smrti, 1770. godine;
• Gerasim Popovi}, ro|en u Divo{u 1708. godine, zamona{en je u
Koviqu 1765. godine;
• Jovan Raji}, kwièvnik i znameniti srpski istori~ar, ro|en je
1726. godine u Karlovcima; zakalu|erio se u Koviqu 1772. godine,
zadràvaju}i svoje ime dobijeno na kr{tewu. Na nekoliko godina
pre toga, on je ve} imao dovr{enu Istoriju raznih slovenskih
narodov, najpa~e Bolgar, Horvatov i Serbov; trebalo je da pro|e
~itavih petnaestak godina da wegovo delo bude objavqeno. Sa gle-
di{ta zvani~ne nauke u Srbiji, prema tuma~ewu Jovana Dereti}a,
istori~ara kwièvnosti, Raji}eva Istorija je "nekriti~ka i
nenau~na po metodu, pisana uz to ve{ta~kim(?!) slavenosrpskim
jezikom". [to ova zna~ajna kwiga jo{ nije prevedena na srpski
jezik razlog se mora potraìti u nastojawu takozvane "kriti~ke"
nauke da se izvorna srpska istorijska {kola i istina o srpskoj
pro{losti potpuno ugu{e. Arhimandrit Jovan Raji} umro je u
Koviqu 1801. godine;
• Nikola Vasin iz êrevi}a nalazio se u koviqskom manastiru od
1777. godine, do smrti, 1807. godine;
• Irinej Aleksandrovi} bio je jedno vreme iguman u Koviqu, da bi
otud pre{ao u jedan od fru{kogorskih manastira;
• Lazar Jeri} iz Iriga zamona{en je u Koviqu 1807. godine, dobiv-
{i pri tome ime Lavrentije;
• David Popovi}, postri`nik manastira kru{edolskog, proizveden
je 1821. godine za igumana koviqskog manastira. Ostao je na tom
mestu sve do 1834. godine, kada je, zbog starosti, zamewen i pro-
gla{en za proigumana;
• Sava Stoj~evi}, jeromonah iz Rakovca, po~etkom 1849. godine
postao je nastojateq koviqskog manastira, a docnije i wegov igu-
man. Tokom "revolucionarnih" doga|awa bio je u izgnanstvu, u
rakova~kom manastiru. Posle nekoliko godina, po molbi prelazi u
Srem, najpre u Jazak, a kasnije u Kuve`din; tamo je, ve} u dubokoj
starosti, proizveden za arhimandrita. U Kuve`dinu je i umro;
• Vasilije Lumac iz Koviqa zakalu|erio se 1854. godine, dobiv{i
ime Vladimir. Neku godinu kasnije monah Vladimir preme{ten je
u Bo|ane, a odatle u Jazak i Kuve`din, "{to mu pak ne be{e
ugodno, da je daleko od svoga postriga i {to mewa manastire.
Biv{i u Sremu u Fru{koj Gori blizu Mitrovice, upozna se sa
Srbijom i ode 1865. u [abac tada{wem episkopu, i postade
SREM 1918 47

Srem

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Srem

Similar to Srem (20)

Srem