1. T
H
O
R
A
X
dr med. Šarac
1

2. dr med. Šarac

3. Kosti trupa i
grudnog koša
dr med.

5. Kosti trupa

Kosti trupa izgrađuju kičmeni pršljenovi koji
čine kičmeni stub (columna vertebralis )

Kičmeni stub izgrađuju 33 kičmena pršljena
( vertebreae )

Pršljenovi se dele na:
7 vratnih ( vertebrae cervicales )
12 grudnih ( vertebrae thoracicae )
5 slabinskih ( vertebrae lumbales )
5 krsnih ( vertebrae sacrales ) koji su srasli I
čine krsnu kost
4-5 trtičnih ( vertebrae coccygeae )
dr med.

6. dr med.

7. Kosti trupa
dr med.

8. Kičmeni pršljenovi

Na svakom pršljenu razlikujemo :

telo, lukove, pršljenski otvor I nastavke

Telo ( corpus vertebrae ) ,

je prednji ,najmasivnije deo

Luk pršljena ( arcus vertebrae ) je zadnji deo
koji se sastoji iz 2 dela ,

1. korena ( pediculus arcus vertebrae ) I

2. pločice luka ( lamina arcus vertebrae )

9. Kičmeni pršljenovi

10. Kičmeni pršljenovi

Pršljenski otvor ( foramen vertebrale ) se
nalazi u sredini pršljena

Nastavci pršljena su: parni, poprečni
( processus transversus)

zglobni ( processus articularis superiores et
inferiores )

I rtni ( processus spinosus )

Prvi ( atlas ) I drugi ( axis ) su vratni pršljenovi
koji se bitno razlikuju od ostalih

14. Atlas je pršljen koji nosi glavu, te mu otuda i ime potiče.
To je jedini pršljen koji nema telo, jer je tokom
embrionalnog razvoja došlo do sažimanja tela atlasa sa
telom drugog vratnog pršljena (axis), te se zato atlas obrće
oko svog izdubljenog tela.[1]
Atlas ima približno oblik prstena koji se sastoji iz četiri dela.
To su dva luka prednji (arcus anterior)
i zadnji luk (arcus posterior)
i dve bočne mase (massae laterales) koje povezuju lukove.
Posmatran u celini, atlas je spljošten od spreda unazad,
tako da mu je poprečni prečnik znatno veći od uzdužnog.
Zavisno od pola, poprečni prečnik iznosi između 65 i 75 mm
kod žena, dok je kod muškaraca duži, od 70 do 90 mm.

18. Luk je veći od tela
Spinalni I transvezalni nastavci su rascepljeni u vidu lastinog
repa
Na poprečnom nastavku je otvor za prolaz vertebralne
arterije
Foramen arteriae vertebralis

19. Kičmeni pršljenovi

Grudni pršljenovi poseduju zglobne rebarne
jamice ( foveae costales ) koje se spajaju sa
glavom rebra

21. Kičmeni pršljenovi

Na njihovim nastavcima se nalaze zglobne jamice
( foveae costales procesus transversales ) za
spoj sa kvržicom rebra

22. Slabinski pršljenovi su najmasivniji

23. Lumbalni pršljenovi
Trup je masivan
Trnasti nastavci gotovo horizontalno položeni
(poput kormila na čamcu)

28. 
Krsni pršljenovi su međusobno srasli I grade
krsnu kost ( sacrum )

29. 
Na krsnoj kosti razlikujemo:

bazu ( basis ossis sacri ),

prednju stranu ( facies pelvica ),

zadnju stranu ( facies dorsalis )

I vrh ( apex )

31. os coccygis
Trtični pršljenovi su takođe međusobno srasli I grade trtičnu kost
Trouglastog je oblika i nastaje srašćivanjem 4-5 trtičnih
pršljenova.
Trtična kost je najčešče sastavljena iz 2 dela:
gornjeg, većeg dela, koji predstavlja izmenjen I
trtični pršljen,
i donji manji deo,
nastao srašćivanjem 3-4 zakržljala
trična pršljena y cornu coccygeum

32. 
U sredini kičmenog stuba nalazi se kičmeni
kanal (canalis vertebralis ) u kome je smečtena
kilmena moždina ( medulla spinalis )

35. Linija koja povezuje najviše ta ke ilija nih grebena prolazič č
izmedju tre eg i etvrtog lumbalnog procesusa spinosusa (L3-L4) ić č
predstavlja mesto gde se obi no radi lumbalna punkcija.č
Punkcija se, osim na pomenutom nivou, sprovodi i izmedju L4 i
L5 pršljena, posebno kod dece kod koje se konus ki meneč
mo dine spušta u lumbalnom kanalu ni e nego kod odraslih.ž ž

36. Kosti grudnog koša

Grudna kost ( sternum ) izgrađuje središnji
deo prednjeg zida grudnog koša.

Sastoji se iz

ručice ( manubrium sterni )

tela ( corpus sterni )

I mačnog nastavka ( processus xiphoideus )

38. Kosti grudnog koša

Rebra ( costae ) su duge kosti kojih ima
12 pari

Prvih 7 pari su prava rebra ( costae
verae )

8.;9. I 10. par su lažna rebra ( costae
spuriae )

11. I 12. par su slobodna rebra ( costae
fluctuantes )

41. Kosti grudnog koša

Na svakom rebru razlikujemo telo I 2 okrajka

Telo ( corpus ) je srednji deo na kome se
razlikuju

spoljašnja I unutrašnja strana, gornja I donja
ivica

Okrajci : prednji ( spaja se sa grudnom kosti ) I
zadnji na kojem se nalaze glava rebra ( caput
costae ),vrat ( collum costae ), I kvržica rebra
( tuberculum costae )

45. Clavicula
Parna kost
Smeštena sa prednje strane toraksa
Savijena u obliku položenog slova S
Medijalno zglobljava se sa manubrijum sterni
Lateralno za akromion skapule

47. Lopatica (lat. Scapula)
je plosnata kost ramenog obru a, koja ima oblik trokuta.č
Lopatica je pri vrš ena na stra nju stranu grudnog koša.č ć ž

48. Na lopatici razlikujemo:
strane lopatice:
prednju (lat. facies costalis),
stražnju (lat. facies dorsalis)
rubove lopatice:
medijalni (lat. margo medialis),
lateralni (lat. margo lateralis),
gornji (lat. margo superior)
uglove lopatice:
gornji (lat. angulus superior),
donji (lat. margo inferior),
lateralni (lat. margo lateralis)

50. Na prednjoj strani nalazi se plitka udubina lat. fossa subscapularis.
Na zadnjoj strani nalazi se greben lopatice (lat. spina scapulae),
koji deli stra nju stranu na dve udubine, gornju (lat. fossa supraspinata)ž
i donju (lat. fossa infraspinata).
Greben lopatice prema lateralno postaje sve deblji i ini rameni vrh (lat.č
acromion), koji sadr i zglobnu površinu za klju nu kost.ž č
Lateralni ugao sadr i zglobnu površinu za nadlakti nu kost, lat. cavitasž č
glenoidales.
Napred i iznad zglobne površine nalazi se kljunasti nastavak (lat. processus
coracoideus).
Na lateralnom uglu, iznad zglobne površine nalazi se hrapava izbo ina, lat.č
tuberculum supraglenoidale (polazište duge glave dvoglavog nadlakti nogč
miši a).ć
Gornji rub lopatice ima mali urez (lat. incisura scapulae) kroz koji prolaze
vene i ivci.ž
Lateralni rub na gornjem delu sadr i hrapavu izbo inu lat. tuberculumž č
infraglenoidale (polazište duge glave troglavog nadlakti nog miši a).č ć