1. Управљање отпадом и
заштита здравља људи
Асистент др Радмила Велицки
Институт за јавно здравље Војводине
Медицински Факултет Нови Сад
Нови Сад, 17.01.2018.
2. Еколошки сагласна диспозиција отпадних
материја
Дефиниција
Значај проблема
Врсте отпада
Законски оквир
Добро управљање отпадом
Медицински отпад
3. ДЕФИНИЦИЈА
„…..отпад јесте свака материја или производ
који власник одбацује, намерава или мора да
одбаци….“
Закон о управљању отпадом “Службени гласник РС” број 36/09 и 88/10 и 14/16
4. Подела отпада:
Према агрегатном стању (течни, чврсти,
гасовити)
Према месту настанка можемо разликовати :
– Отпад из домаћинстава;
– Комерцијални отпад;
– Индустријски отпад (неопасан и опасан).
Уобичајено је да се отпад из домаћинстава и комерцијални отпад из
привредних делатности називају комунални отпад.
5. Чврст комунални отпад чине чврсти отпаци који настају у оквиру
комуналне инфраструктуре, у домаћинствима, административним и
образовним институцијама, туристичким објектима и трговини, као
и отпаци са јавних површина.
Чиниоци чврстог комуналног отпада:
– Остаци хране;
– Крш (гориви (папир, картон, пластика, гума, текстил, намештај и
баштенски отпаци) и негориви (стакло, порцулан, керамика,
алуминијумске и друге конзерве и амбалажа, прашина) остаци);
– Пепео (не укључује пепео из термоелектрана и котларница);
– Грађевински и отпад од рушења (прашина, камен, бетон, пластика,
цигле, малтер, камен, дрвена грађа, шљунак, делови електричних,
грејних и водоводних инсталација);
– Специјални комунални отпад (угинуле животиње, стара возила, отпад
од чишћења улица и путева);
– Пољопривредни отпад (у неким случајевима отпад од брања, сетве,
жетве и чишћења плодова).
6.
7. Према карактеристикама које могу негативно утицати на
здравље људи, као и на животну средину разликујемо:
– Инертан;
– Неопасан;
– Опасан отпад.
Којој групи који отпад припада дефинисано је
Каталогом отпада, према закону.
Процене су да се у Србији годишње сакупи око 2,4
милиона тона комуналног отпада, при чему
треба имати у виду да скоро трећина популације није
покривена организованим прикупљањем отпада.
8. Количина и састав отпада зависи од бројних
фактора, међу којима су:
– Клима;
– Економска развијеност посматраног региона;
– Величина града (површина, број становника, густина
насељености);
– Начин становања и социјалне специфичности;
– Начин сакупљања и транспорта чврстог отпада;
– Врста индустријског процеса од којег потиче отпад;
– Годишњег доба.
Зависно од развијености подручја годишње може
настати 200 до 300 kg отпада по становнику, док се у
високоразвијеним земљама креће у опсегу 700 до 1000
kg.
9. Принципи управљања отпадом
– Превенција настајања отпада;
– Минимизација настајања отпада;
– Решавање проблема отпада на месту настајања;
– Принцип одвојеног сортирања и сакупљања
отпада;
– Рециклажа или други методи управљања отпадом;
– Рационално коришћење постојећих уређаја и
изградња нових система за прераду;
– Еколошки одрживо коначно одлагање отпада;
– Принцип потпуног мониторинга загађивања у
циљу очувања природних ресурса.
10. ЗАКОНСКИ ОКВИР
Национална стратегија за управљање
отпадом 2010-2019 године (С.г.РС
29/10)
Закон о заштити животне средине
(С.г.РС 135/2004)
Закон о процени утицаја на животну
средину (С.г.РС 135/2004)
Закон о управљању отпадом (С.г.РС
36/2009 88/10 и 14/16)
Правилник о начину складиштења,
паковања и обележавања опасног
отпада (С.г.РС 92/2010)
Правилник о условима и начину
сакупљања, транспорта, складиштења
и третмана отпада који се користи као
секундарна сировина или добијање
енергије (С.г.РС 98/2010)
Правилник о управљању
медицинским отпадом (С.г.РС,
78/2010)
Правилник о обрасцу документа о
кретању опасног отпада (С.г.РС
72/2009)
Закон о здравственој заштити
(С.г.РС 107/2005)
Закон о заштити становништва од
заразних болести (С.г.РС
125/2004)
Закон о санитарном надзору
(С.г.РС 125/2004)
Правилник о општим санитарним
условима (С.г.РС 47/2006)
Одлука о мерама за заштиту од
ширења заразних болести унутар
здравствених установа, других
правних лица и предузетника који
врше здравствену делатност
(С.л.СРЈ 27/1997)
Закон о сахрањивању и гробљима
(Сг.РС 53/1993)
Правилник о категоријама,
испитивању и класификацији
отпада (С.г.РС,56/2010)
Правилник о обрасцу дневне
евиденције и годишњег извештаја
о отпаду (С.г.РС, 95/2010)
11. Краткорочни циљеви (2009-2013)
– Ускладити националне прописе из области управљања отпадом са
законодавством ЕУ,
– Донети националне планове за појединачне токове отпада,
– Развити регионалне и локалне планове управљања отпадом,
– Успоставити интергрални систем о отпаду,
– Повећати број становника обухваћених системом сакупљања отпада
на 75% ,
– Развити систем примарне селекције,
– Изградити 12 регионалних центара за управљање отпадом,
– Успоставити систем управљања опасним отпадом,
– Јачати професионалне и институционалне капацитете за управљање
опасним отпадом,
– Успоставити систем управљања посебним токовима отпада,
– Успоставити систем управљања медицинским и фармацеутским
отпадом,
– Развити програм управљања отпадом животињског порекла,
– Подстицати коришћење отпада као алтернативног горива у
цементарама, железарама и термоелектранама - топланама.
STRATEGIJA UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 2010- 2019. GODINE (Sl. glasnik RS br. 29/10)
12. Дугорочни циљеви (2014-2018)
– Увести одвојено сакупљање и третмана опасног отпада из
домаћинстава и индустрије,
– Изградити још 12 регионалних центара за управљање
отпадом,
– Санирати постојећа сметлишта која представљају највећи
ризик по животну средину,
– Обезбедити капацитете за спаљивање (инсинерацију)
органског индустријског и медицинског отпада,
– Постићи стопу поновног искоришћења и рециклаже
амбалажног отпада на 25% од његове количине,
– Успоставити систем управљања грађевинским отпадом и
отпадом који садржи азбест,
– Смањити отпад на депонијама до 20%.
13. Дозволе за
управљање отпадом
• Издавање и врсте
дозвола
Сакупљање
Транспорт
Складиштење
Треатман
Одлагање
• Надлежности за издавање
дозвола
• Изузеци
• Захтев за издацање дозволе
• Поступак издавања дозвола
• Садржина дозвола
• Одбијање и одбацивање
захтева за издавање дозвола
• Рок важења
• Одузимање
• Измена дозвола
• Обавештавање јавности
Закон о управљању отпадом („Сл.гласник РС“, бр
36/09 88/10 и 14/16)
17. Начело дужне одговорности – сви су одговорни за
безбедно управљање својим отпадом;
Начело близине – отпадом би требало управљати
што је могуће ближе месту на којем настаје;
Начело предострожности – уколико постоје сумње,
отпад класификовати као најопаснију могућу
категорију, посебно када је реч о мешавинама
различитих врста отпада;
Хијерархија отпада – начин управљања отпадом
требало би да се одабере тако да повећа, што је
више могуће, корист од наведеног отпада
ЗАКОНСКИ ОКВИР
20. Користи замене примарних сировина секундарним
(% смањења)
Пример производње челика из
секундарних сировина:
уштеда енергије:
уштеда примарних сировина:
смањење загађења вода:
смањење потрошње воде:
смањење отпада из рударства:
до 95 %
90 %
86 %
40 %
97 %
21. Поновно коришћење материјала и
енергије-РЕЦИКЛИРАЊЕ
Рециклирањем се:
– Смањују количине отпада за коначно
одлагање;
– Смањује коришћење природних ресурса;
– Смањују цене прераде;
– Смањује утицај секундарних сировина
на околину...
Рециклирање јесте утилизациони метод
уклањања отпада, који подразумева поступке
којима се постиже максимално искоришћење
енергије и сировина отпада, нпр. поновно
коришћење издвојених секундарних сировина,
искоришћење топлоте...
Ликвидациони метод уклањања отпада
подразумева уклањање отпада без
искоришћења сировина и топлоте.
22. Данас се скоро сви отпадни
материјали могу рециклирати !
Са становишта економије и заштите
животне средине најинтересантнији су:
– Метали;
– Стакло;
– Папир;
– Вештачки материјали.
Уз њих се у великим количинама користи и:
– Отпад органског порекла;
– Грађевински отпад.
23. Одлагање отпада на депоније
Ризици од неконтролисаног депоновања:
Сливање процедних вода у подземне воде или реке;
Сливање површинских вода у земљиште или водотокове;
Неконтролисани пожари;
Миграција гасова у земљиште или ваздух;
Проклизавање отпадака;
Инсекти и глодари;
Прашина и непријатни мириси.
Лоше технологије одлагања носе:
– Ризик по здравље људи (радника, становника, сакупљача);
– Штету по биљни свет;
– Могућност експлозија и пожара;
24. У интегрисаном систему третмана,
сакупљени отпад се одвози на:
– Регионалне депоније (до 200 000 становника);
– Регионалне рециклажне центре (станице за сакупљање);
– Регионалне центре за компостирање;
– Регионалне центре за инсинерацију;
– Уређене депоније.
25. Eмисија
гасова у
атмосферу
(CH4 i CO2)
Контаминација
потока, река
мора и океана
Контаминација
земљишта
Контаминација
подземних вода
Гасови стеклене
баште и ефекат
глобалног загревања
Загађење воде за
пиће
Животиње инсекти и
биљке и загађење
воде за пиће
Животиње биљке и
пољопривредне
културе
ЉУДИ
26. Санитарне депоније-за одлагање инертног и
неопасног отпада
Санитарно депоновање-инжењерски
поступак одлагања отпада на земљишту
уз примену низа техничко-технолошких
мера, којима се штити окружење.
Током рада:
– Распростирање отпада у танком слоју;
– Сабијање до минимално могуће запремине;
– Свакодневно прекривање инертним материјалом.
По затварању:
– Санација локације;
– Рекултивација земљишта;
– Привођење простора жељеној намени.
27.
28.
29. КОМУНАЛНИ ОТПАД
Материјал Приближно време распада
Храна цвеће и органски прозводи 1 до 2 недеље
Папир (непластифициран) 10 до 30 дана
Памучна одећа 2 до 5 месеци
Вунени материјал 1 година
Дрво 10 до 15 година
Конзерве 100 до 500 година
Пластична кеса 1 милион година
Стаклена флаша Никада
30. Спаљивање отпада
Кључни елементи процеса и технологије:
– Врсте отпада;
– Руковање и складиштење материјала;
– Предтретман;
– Фаза сагоревања;
– Пречишћавање отпадних гасова;
– Управљање отпадним остатком.
Могући утицаји на животну средину:
– Емисија у ваздух и утицај на здравље (6-7
нормалних метара кубних по килограму
отпада);
– Непријатности (прашина, непријатни мириси,
бука, штеточине);
– Саобраћај;
– Водни ресурси;
– Визуелно ометање;
– Потенцијал искоришћења ресурса.
31. Модерни поступци третмана отпада
Пиролиза-процес при ком долази до разлагања органског
отпада, при повишеној температури и у одсуству ваздуха.
Производи: пиролитички гас, уље и чврста фаза богата
угљеником.
Гасификација-високотемпературски процес у присуству
ваздуха или водене паре у циљу добијања горивих гасова.
Отпад као гориво-коришћење отпада високе топлотне моћи
уместо конвенционалног горива (производња цемента).
Солидификација-низ процеса који мењају физичко-хемијске
карактеристике отпада, како би се учинио погодним за
одлагање на депонију (течни отпад и муљеви).
33. МЕДИЦИНСКИ ОТПАД - ОПАСНОСТИ
Физичке опасности
Хемијске опасности
Микробиолошке опасности
Радиолошка опасност
Опасност по животну средину
34. Од свих категорија медицинског отпада,
микробиолошки отпад и оштри
предмети представљају највећи ризик за
настанак озледа и инфекција!
МЕДИЦИНСКИ ОТПАД - ОПАСНОСТИ
35. ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМА
Према проценама СЗО због небезбедносг
збрињавања отпада (укључујући и
небезбедан превоз)
21 милион инфекција хепатитисом Б (HBV)(32% свих
новооткривених инфекција)
2 милиона инфекција вирусом хепатитиса Ц (HCV)
(40% свих новооткривених)
250000 инфекција HIV-ом (5% свих нооткривених
инфекција)
5
36. Врста отпада Примери Контејнер Пут за третман/одлагање
Комунални отпад Општи отпад, храна и
неконтаминирана амбалажа итд
Црна кеса
Комунална депонија
Инфективни и
потенцијално инфективни
отпад
Газе, завоји контаминирани
крвљу и телесним течностима,
шприцеви (без игала), крв за
лабораторијске тестове итд
Жута кеса одобрена од стране
УН
Стерилизација воденом паром
(аутоклав итд), механичко
уситњавање и одлагање на
комуналну депонију
Отпад од оштрих предмета Предмети или материјали који
могу да убоду или посеку, као
што су игле, скалпели итд.
Жути контејнер одобрен од
стране УН
Стерилизација воденом паром
(аутоклав итд), механичко
уситњавање и одлагање на
комуналну депонију
Цитотоксични отпад
Цитотоксични и цитостатички
лекови и контаминирани
материјали (унутрашња
амбалажа и уређаји који се
користе за њихову примену итд.) Црвени контејнер или кеса
одобрени од стране УН
Безбедно дуготрајно
складиштење и коначно
одлагање спаљивањем
РАЗВРСТАВАЊЕ МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА
37. Врста отпада Примери Контејнер Пут за третман/одлагање
Фармацеутски отпад
Фармацеутски производи/лекови
и контаминирани материјали
(унутрашња амбалажа и уређаји
који се користе за њихову
примену итд.) Црвени контејнер или кеса
одобрени од стране УН
Безбедно дуготрајно
складиштење и коначно
одлагање спаљивањем или
физичко-хемијским третманом
Хемијски отпад Опасне хемикалије као што су
киселине, базе, растварачи,
фотохемикалије, реагенси итд.
Црвени контејнер или кеса
одобрени од стране УН
Безбедно дуготрајно
складиштење и коначно
одлагање спаљивањем или
физичко-хемијским третманом
Патоанатомски отпад Препознатљива ткива, органи,
делови тела, кесе са крвљу за
трансфузију итд.
Смеђи контејнер или кеса
Чување у фрижидеру након
чега следи кремација или
сахрањивање
Отпад који садржи тешке
метале
Батерије или отпад који садржи
живу, као што су термометри,
манометри и амалгам за пломбе
Црвени контејнер или кеса
одобрени од стране УН
Безбедно складиштење и
рециклажа и/или физичко-
хемијски третман
RAZVRSTAVANJE OTPADA
39. Контаминиране оштре предмете требало би
спаљивати.
Кутије са оштрим предметима, као и
микробиолошки, патолошки и анатомски
отпад треба спаљивати у адекватним пећима
Спаљивање игала може да се врши на месту
коришћења игала у апаратима за
инцинерацију
Спаљивање треба да је потпуно, без емисије
штетних гасова
ДЕКОНТАМИНАЦИЈА
МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА
40. Медицински отпад са високим садржајем
влаге и малим садржајем енергије се теже да
спалити и јављају се проблеми емисије.
Такав отпад (патолошки, анатомски) се може
прво деконтаминирати паром (аутоклавирати)
или хемијским дезинфицијенсима и потом
закопати или (ако су у питању секрети,
екскрети, крв) одбацити у канализационе
одводе.
ДЕКОНТАМИНАЦИЈА
МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА
41. Алтернативне методе
третирања отпада
развијене последњих
година у свету укључују
хемијску дезинфекцију,
млевење/сецкање/дезин-
фекцију на енергетски
темељеној технологији
нпр. третирање
микроталасима или
радиоталасима.
ДЕКОНТАМИНАЦИЈА
МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА
42. БИТНО ЈЕ…
...да све здравствене установе имају јасно одређене протоколе који
осигуравају
• сигурно препознавање
• паковање
• означавање
• складиштење
• транспорт и
• уклањање отпада
у складу са националним и међунароним смерницама у циљу
смањивања ризика за настанак инфекција током руковања.
