• Амазон јерека у Јужној Америци. Са просечним
годишњим протоком од 209.000 m³/s то је водом
најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак
збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река. Слив
реке Амазон покрива 6.950.000 km², што је 40 % Јужне
Америке.
4.
• Река извиреу Андима и улива се у Атлантски океан у
нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим
прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада
део леве обале. Одатле река тече 3.615 km кроз Бразил до
свог ушћа. Део тока кроз Перу често се назива Марањон, а
део бразилског тока назива се Шолимоеш.
• Реку Амазон открио је и прешао шпански истраживач и
конквистадор Франсиско де Орељана 1541. године.
5.
НАЗИВ
• Сматра седа је добила име
по једном грчком миту.
Амазонке су у грчкој
митологији жене-ратнице.
Када су се први Европљани
искрцали на обале Јужне
Америке, наишли су на
мушкарце, али и жене
наоружане стрелама и
копљима. Били су уверени
да тај народ води порекло
од древних Амазонки, те су
читаву област и огромну
реку назвали по њима.
6.
ПЛИМСКИ ТАЛАС
• Снажниток реке и плима Атлантског океана стварају
феномен познат као повратни плимски талас. Тај талас
путује узводно и појављује се на Амазону и суседним
рекама неколико пута годишње. Плимски талас на
Амазону је са 1,5 - 4 метра висине и брзином до 25 km/h
један од највиших и најбржих на свету. Плимски талас
почине грмљавином која се појачава. Јавља се на местима
где дубина реке не прелази 7 m.
7.
• Главне притокеАмазона са десне стране су:
-Укајали
-Журуа
-Пурус
-Мадеира
-Шингу
• Главне притоке Амазона са леве стране су:
-Напо
-Путумаио
-Жапура
-Рио Негро
8.
Средњи месечни протокАмазона (у m³/s) мерен у
хидро-мерној станици Обидос
средња вредност за 69 година (176.000 m³/s годишње)
• Амазон јепловна река на дужини од 4.300 километара и главни
пут комуникације у том делу света.
11.
• Више одтрећине свих биљних и животињских врста живи
у басену амазонских тропских шума, подручја које се
простире на више од 5.400.000 km².
12.
• У областиАмазона наилазимо на обиље риба и рибљих врста.
До сада је идентификовано преко 2100 врста. Обиље риба има
одраза у локалној кухињи. Једна од најпознатијих врста je
Арапаима гигас, у Бразилу позната као „пираруку“,
јужноамеричка тропска слатководна риба. Она је једна од
највећих слатководних риба света, максималне дужине 4,5
метара и тежине до 200 килограма.
13.
• Веома суприсутне пиране, рибе месоједи, које се организују у
велика јата која нападају свеже животиње, стоку, па и људе.
Експерти тврде да је њихова репутација агресивних предатора
неоправдана. Од 30 до 60 врста пирана, само је за неколико
врста познато да нападају човека.
14.
• Бик ајкулаје примећена код Икитоса, 4000 километара
узводно од океана. У Амазону живе још стотине врста
водоземаца, ракова и корњача.
15.
• Неке однајугроженијих животињских врста су сисар и
биљојед амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и aмазонски
делфин (Inia geoffrensis), највећа врста речног делфина која
достиже дужину од 2,6 метара.
16.
• Зелена анаконда:Живи у мутним водама Амазона. То је
једна од највећих врста змија. Она углавном проводи
време испод воде, док су јој само ноздрве изнад површине.
17.
• Прашуме представљајудом за многе чудне, мале или
велике, гласне или тихе, опасне или безопасне животиње
на Земљи. Следеће животиње су неке од најлепших и, у
неким случајевима, најопаснијих створења џунгле.
Ток Амазона кроз прашуму
18.
• Прашуме Амазонанасељавају инсекти, пауци, гмизавци,
водоземци, птице и сисари. Ево неких од њих ...
• Паук мајмун: Насељава
кишне шуме, једе воће,
семенке и лишће. Може да
нарасте и до два метра,
искључујући реп. Паук
мајмун воли да виси
наглавачке користећи само
свој снажан реп за
придржавање за гране.
19.
• Златни лавТамарин: Врста мајмуна типа сваштоједа. Златни
лав тамарин једе воће, инсекте, паукове, гуштере, итд. Може да
достигне величину до 30 центиметара (са 30 центиметара
репа) и тежину од око 1 килограм.
20.
• Лењивац: Живиу надстрешницама прашума, и ретко силази са
дрвећа. Има огромне канџе и дуге руке. Лењивац једе углавном
воће, лишће и бубе, и највећи део времена проводи висећи
наглавачке.
21.
• Мравојед: Имајезик дужине око 60 cm и њиме може
прогутати мраве и термите веома брзо. Одрасла особа може
достићи дужину и до 8 метара и тежину до 140 килограма.
22.
• Видра: Високоугрожена врста реке Амазон, она може да нарасте
и до 6 метара и достигне тежину од око 30 килограма. Највећи
број те врсте у свету, једе углавном рибе, мале гмизавце и птице.
23.
• Ара: Араје највећи папагај, има оштар, кукасти кљун идеалан
за једење ораха, воћа и семенки. Може да достигне величину
од 30 до 90 центиметара. Као и већина тропских папагаја, Ара
је угрожена због криволова, лова и уништавања станишта кроз
сече шума. Његов животни век је око 75 година у
заточеништву.
24.
• Отровна жаба:Веома малих димензија, али довољно
отровна да убије до 100 људи. То је најмоћнији отров познат
човеку. Традиционално, Индијанци су стављали отров на
врхове стрела које су користили у лову.
25.
• Амазонски живисвет је угрожен рударством и
пољопривредом. У последњих 10 година трагачи за златом
су просули преко 2000 тона живе у реку. Главни разлог за
крчење амазонских шума је производња меса. Око 70%
искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се
остатак користи за узгој сточне хране.
26.
• У регионуАмазона живи око милион припадника
домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу
припада преко милион квадратних километара, што је око
20% површина. Њихово власништво над земљом предмет
је оштрих спорова са трагачима злата и компанијама за
експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у
једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они
живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства
и продаје воћа и ораха.
27.
• Пространа прашумаоко реке Амазон са бујном
вегетацијом и бројним још неоткривеним врстама крије
многе тајне, али највећа је изгледа дубоко под земљом.
Четири километра испод највеће реке на свету целом
дужином тече можда њен дупликат.
28.
• Научници суиспитивали температурне промене у
нафтним бушотинама које је национална компанија
„Петробрас” копала седамдесетих и осамдесетих година
прошлог века и открили вероватно највећу подземну
реку на планети.
• Научници су назвали реку Хамза по вођи научног тима
Валији Хамзи из бразилске Националне опсерваторије.
• Претпоставља се да је слатка вода која се из ове реке
улива у Атлантски океан омогућила развој јединственог
екосистема у широком речном ушћу који у противном
не би могао да опстане.
• „Изгледа да је та подземна река заслужна за низак
салинитет у водама код ушћа Амазона”, кажу у
бразилској Националној опсерваторији.
Сигурна сам даће се Амазонска прашума као главна
„плућа света” заштитити и сачувати за наредне
генерације, и да ће још дуго својим пространствима
и тајновитошћу привлачити знатижељне људе из
целог света!
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!