АМАЗОН
Ана Јовановић 1-7
Прва крагујевачка гимназија
јануар 2014. године
• Амазон је река у Јужној Америци. Са просечним
годишњим протоком од 209.000 m³/s то је водом
најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак
збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река. Слив
реке Амазон покрива 6.950.000 km², што је 40 % Јужне
Америке.
• Река извире у Андима и улива се у Атлантски океан у
нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим
прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада
део леве обале. Одатле река тече 3.615 km кроз Бразил до
свог ушћа. Део тока кроз Перу често се назива Марањон, а
део бразилског тока назива се Шолимоеш.
• Реку Амазон открио је и прешао шпански истраживач и
конквистадор Франсиско де Орељана 1541. године.
НАЗИВ
• Сматра се да је добила име
по једном грчком миту.
Амазонке су у грчкој
митологији жене-ратнице.
Када су се први Европљани
искрцали на обале Јужне
Америке, наишли су на
мушкарце, али и жене
наоружане стрелама и
копљима. Били су уверени
да тај народ води порекло
од древних Амазонки, те су
читаву област и огромну
реку назвали по њима.
ПЛИМСКИ ТАЛАС
• Снажни ток реке и плима Атлантског океана стварају
феномен познат као повратни плимски талас. Тај талас
путује узводно и појављује се на Амазону и суседним
рекама неколико пута годишње. Плимски талас на
Амазону је са 1,5 - 4 метра висине и брзином до 25 km/h
један од највиших и најбржих на свету. Плимски талас
почине грмљавином која се појачава. Јавља се на местима
где дубина реке не прелази 7 m.
• Главне притоке Амазона са десне стране су:
-Укајали
-Журуа
-Пурус
-Мадеира
-Шингу

• Главне притоке Амазона са леве стране су:
-Напо
-Путумаио
-Жапура
-Рио Негро
Средњи месечни проток Амазона (у m³/s) мерен у
хидро-мерној станици Обидос
средња вредност за 69 година (176.000 m³/s годишње)
Средњи месечни проток Амазона (у m³/s) мерен на
ушћу (209 000 m³/s годишње)
• Амазон је пловна река на дужини од 4.300 километара и главни
пут комуникације у том делу света.
• Више од трећине свих биљних и животињских врста живи
у басену амазонских тропских шума, подручја које се
простире на више од 5.400.000 km².
• У области Амазона наилазимо на обиље риба и рибљих врста.
До сада је идентификовано преко 2100 врста. Обиље риба има
одраза у локалној кухињи. Једна од најпознатијих врста je
Арапаима гигас, у Бразилу позната као „пираруку“,
јужноамеричка тропска слатководна риба. Она је једна од
највећих слатководних риба света, максималне дужине 4,5
метара и тежине до 200 килограма.
• Веома су присутне пиране, рибе месоједи, које се организују у
велика јата која нападају свеже животиње, стоку, па и људе.
Експерти тврде да је њихова репутација агресивних предатора
неоправдана. Од 30 до 60 врста пирана, само је за неколико
врста познато да нападају човека.
• Бик ајкула је примећена код Икитоса, 4000 километара
узводно од океана. У Амазону живе још стотине врста
водоземаца, ракова и корњача.
• Неке од најугроженијих животињских врста су сисар и
биљојед амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и aмазонски
делфин (Inia geoffrensis), највећа врста речног делфина која
достиже дужину од 2,6 метара.
• Зелена анаконда: Живи у мутним водама Амазона. То је
једна од највећих врста змија. Она углавном проводи
време испод воде, док су јој само ноздрве изнад површине.
• Прашуме представљају дом за многе чудне, мале или
велике, гласне или тихе, опасне или безопасне животиње
на Земљи. Следеће животиње су неке од најлепших и, у
неким случајевима, најопаснијих створења џунгле.

Ток Амазона кроз прашуму
• Прашуме Амазона насељавају инсекти, пауци, гмизавци,
водоземци, птице и сисари. Ево неких од њих ...
• Паук мајмун: Насељава
кишне шуме, једе воће,
семенке и лишће. Може да
нарасте и до два метра,
искључујући реп. Паук
мајмун воли да виси
наглавачке користећи само
свој снажан реп за
придржавање за гране.
• Златни лав Тамарин: Врста мајмуна типа сваштоједа. Златни
лав тамарин једе воће, инсекте, паукове, гуштере, итд. Може да
достигне величину до 30 центиметара (са 30 центиметара
репа) и тежину од око 1 килограм.
• Лењивац: Живи у надстрешницама прашума, и ретко силази са
дрвећа. Има огромне канџе и дуге руке. Лењивац једе углавном
воће, лишће и бубе, и највећи део времена проводи висећи
наглавачке.
• Мравојед: Има језик дужине око 60 cm и њиме може
прогутати мраве и термите веома брзо. Одрасла особа може
достићи дужину и до 8 метара и тежину до 140 килограма.
• Видра: Високо угрожена врста реке Амазон, она може да нарасте
и до 6 метара и достигне тежину од око 30 килограма. Највећи
број те врсте у свету, једе углавном рибе, мале гмизавце и птице.
• Ара: Ара је највећи папагај, има оштар, кукасти кљун идеалан
за једење ораха, воћа и семенки. Може да достигне величину
од 30 до 90 центиметара. Као и већина тропских папагаја, Ара
је угрожена због криволова, лова и уништавања станишта кроз
сече шума. Његов животни век је око 75 година у
заточеништву.
• Отровна жаба: Веома малих димензија, али довољно
отровна да убије до 100 људи. То је најмоћнији отров познат
човеку. Традиционално, Индијанци су стављали отров на
врхове стрела које су користили у лову.
• Амазонски живи свет је угрожен рударством и
пољопривредом. У последњих 10 година трагачи за златом
су просули преко 2000 тона живе у реку. Главни разлог за
крчење амазонских шума је производња меса. Око 70%
искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се
остатак користи за узгој сточне хране.
• У региону Амазона живи око милион припадника
домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу
припада преко милион квадратних километара, што је око
20% површина. Њихово власништво над земљом предмет
је оштрих спорова са трагачима злата и компанијама за
експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у
једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они
живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства
и продаје воћа и ораха.
• Пространа прашума око реке Амазон са бујном
вегетацијом и бројним још неоткривеним врстама крије
многе тајне, али највећа је изгледа дубоко под земљом.
Четири километра испод највеће реке на свету целом
дужином тече можда њен дупликат.
• Научници су испитивали температурне промене у
нафтним бушотинама које је национална компанија
„Петробрас” копала седамдесетих и осамдесетих година
прошлог века и открили вероватно највећу подземну
реку на планети.
• Научници су назвали реку Хамза по вођи научног тима
Валији Хамзи из бразилске Националне опсерваторије.
• Претпоставља се да је слатка вода која се из ове реке
улива у Атлантски океан омогућила развој јединственог
екосистема у широком речном ушћу који у противном
не би могао да опстане.
• „Изгледа да је та подземна река заслужна за низак
салинитет у водама код ушћа Амазона”, кажу у
бразилској Националној опсерваторији.
ЛИТЕРАТУРА
• http://sr.wikipedia.org/
• http://www.unique-southamerica-travelexperience.com
• http://www.politika.rs/
• http://www.skole.hr
• ОXFORD школска енциклопедија, Књига-комерц,
Београд 2007
Сигурна сам да ће се Амазонска прашума као главна
„плућа света” заштитити и сачувати за наредне
генерације, и да ће још дуго својим пространствима
и тајновитошћу привлачити знатижељне људе из
целог света!

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!

Amazon

  • 1.
    АМАЗОН Ана Јовановић 1-7 Првакрагујевачка гимназија јануар 2014. године
  • 3.
    • Амазон јерека у Јужној Америци. Са просечним годишњим протоком од 209.000 m³/s то је водом најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река. Слив реке Амазон покрива 6.950.000 km², што је 40 % Јужне Америке.
  • 4.
    • Река извиреу Андима и улива се у Атлантски океан у нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада део леве обале. Одатле река тече 3.615 km кроз Бразил до свог ушћа. Део тока кроз Перу често се назива Марањон, а део бразилског тока назива се Шолимоеш. • Реку Амазон открио је и прешао шпански истраживач и конквистадор Франсиско де Орељана 1541. године.
  • 5.
    НАЗИВ • Сматра седа је добила име по једном грчком миту. Амазонке су у грчкој митологији жене-ратнице. Када су се први Европљани искрцали на обале Јужне Америке, наишли су на мушкарце, али и жене наоружане стрелама и копљима. Били су уверени да тај народ води порекло од древних Амазонки, те су читаву област и огромну реку назвали по њима.
  • 6.
    ПЛИМСКИ ТАЛАС • Снажниток реке и плима Атлантског океана стварају феномен познат као повратни плимски талас. Тај талас путује узводно и појављује се на Амазону и суседним рекама неколико пута годишње. Плимски талас на Амазону је са 1,5 - 4 метра висине и брзином до 25 km/h један од највиших и најбржих на свету. Плимски талас почине грмљавином која се појачава. Јавља се на местима где дубина реке не прелази 7 m.
  • 7.
    • Главне притокеАмазона са десне стране су: -Укајали -Журуа -Пурус -Мадеира -Шингу • Главне притоке Амазона са леве стране су: -Напо -Путумаио -Жапура -Рио Негро
  • 8.
    Средњи месечни протокАмазона (у m³/s) мерен у хидро-мерној станици Обидос средња вредност за 69 година (176.000 m³/s годишње)
  • 9.
    Средњи месечни протокАмазона (у m³/s) мерен на ушћу (209 000 m³/s годишње)
  • 10.
    • Амазон јепловна река на дужини од 4.300 километара и главни пут комуникације у том делу света.
  • 11.
    • Више одтрећине свих биљних и животињских врста живи у басену амазонских тропских шума, подручја које се простире на више од 5.400.000 km².
  • 12.
    • У областиАмазона наилазимо на обиље риба и рибљих врста. До сада је идентификовано преко 2100 врста. Обиље риба има одраза у локалној кухињи. Једна од најпознатијих врста je Арапаима гигас, у Бразилу позната као „пираруку“, јужноамеричка тропска слатководна риба. Она је једна од највећих слатководних риба света, максималне дужине 4,5 метара и тежине до 200 килограма.
  • 13.
    • Веома суприсутне пиране, рибе месоједи, које се организују у велика јата која нападају свеже животиње, стоку, па и људе. Експерти тврде да је њихова репутација агресивних предатора неоправдана. Од 30 до 60 врста пирана, само је за неколико врста познато да нападају човека.
  • 14.
    • Бик ајкулаје примећена код Икитоса, 4000 километара узводно од океана. У Амазону живе још стотине врста водоземаца, ракова и корњача.
  • 15.
    • Неке однајугроженијих животињских врста су сисар и биљојед амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и aмазонски делфин (Inia geoffrensis), највећа врста речног делфина која достиже дужину од 2,6 метара.
  • 16.
    • Зелена анаконда:Живи у мутним водама Амазона. То је једна од највећих врста змија. Она углавном проводи време испод воде, док су јој само ноздрве изнад површине.
  • 17.
    • Прашуме представљајудом за многе чудне, мале или велике, гласне или тихе, опасне или безопасне животиње на Земљи. Следеће животиње су неке од најлепших и, у неким случајевима, најопаснијих створења џунгле. Ток Амазона кроз прашуму
  • 18.
    • Прашуме Амазонанасељавају инсекти, пауци, гмизавци, водоземци, птице и сисари. Ево неких од њих ... • Паук мајмун: Насељава кишне шуме, једе воће, семенке и лишће. Може да нарасте и до два метра, искључујући реп. Паук мајмун воли да виси наглавачке користећи само свој снажан реп за придржавање за гране.
  • 19.
    • Златни лавТамарин: Врста мајмуна типа сваштоједа. Златни лав тамарин једе воће, инсекте, паукове, гуштере, итд. Може да достигне величину до 30 центиметара (са 30 центиметара репа) и тежину од око 1 килограм.
  • 20.
    • Лењивац: Живиу надстрешницама прашума, и ретко силази са дрвећа. Има огромне канџе и дуге руке. Лењивац једе углавном воће, лишће и бубе, и највећи део времена проводи висећи наглавачке.
  • 21.
    • Мравојед: Имајезик дужине око 60 cm и њиме може прогутати мраве и термите веома брзо. Одрасла особа може достићи дужину и до 8 метара и тежину до 140 килограма.
  • 22.
    • Видра: Високоугрожена врста реке Амазон, она може да нарасте и до 6 метара и достигне тежину од око 30 килограма. Највећи број те врсте у свету, једе углавном рибе, мале гмизавце и птице.
  • 23.
    • Ара: Араје највећи папагај, има оштар, кукасти кљун идеалан за једење ораха, воћа и семенки. Може да достигне величину од 30 до 90 центиметара. Као и већина тропских папагаја, Ара је угрожена због криволова, лова и уништавања станишта кроз сече шума. Његов животни век је око 75 година у заточеништву.
  • 24.
    • Отровна жаба:Веома малих димензија, али довољно отровна да убије до 100 људи. То је најмоћнији отров познат човеку. Традиционално, Индијанци су стављали отров на врхове стрела које су користили у лову.
  • 25.
    • Амазонски живисвет је угрожен рударством и пољопривредом. У последњих 10 година трагачи за златом су просули преко 2000 тона живе у реку. Главни разлог за крчење амазонских шума је производња меса. Око 70% искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се остатак користи за узгој сточне хране.
  • 26.
    • У регионуАмазона живи око милион припадника домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу припада преко милион квадратних километара, што је око 20% површина. Њихово власништво над земљом предмет је оштрих спорова са трагачима злата и компанијама за експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства и продаје воћа и ораха.
  • 27.
    • Пространа прашумаоко реке Амазон са бујном вегетацијом и бројним још неоткривеним врстама крије многе тајне, али највећа је изгледа дубоко под земљом. Четири километра испод највеће реке на свету целом дужином тече можда њен дупликат.
  • 28.
    • Научници суиспитивали температурне промене у нафтним бушотинама које је национална компанија „Петробрас” копала седамдесетих и осамдесетих година прошлог века и открили вероватно највећу подземну реку на планети. • Научници су назвали реку Хамза по вођи научног тима Валији Хамзи из бразилске Националне опсерваторије. • Претпоставља се да је слатка вода која се из ове реке улива у Атлантски океан омогућила развој јединственог екосистема у широком речном ушћу који у противном не би могао да опстане. • „Изгледа да је та подземна река заслужна за низак салинитет у водама код ушћа Амазона”, кажу у бразилској Националној опсерваторији.
  • 29.
    ЛИТЕРАТУРА • http://sr.wikipedia.org/ • http://www.unique-southamerica-travelexperience.com •http://www.politika.rs/ • http://www.skole.hr • ОXFORD школска енциклопедија, Књига-комерц, Београд 2007
  • 30.
    Сигурна сам даће се Амазонска прашума као главна „плућа света” заштитити и сачувати за наредне генерације, и да ће још дуго својим пространствима и тајновитошћу привлачити знатижељне људе из целог света! ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!