Staro gradsko jezgro- Sremski Karlovci- Ivan Baltanovic IV4

1. Професор:
Милетић Јелена
Ученик:
Балтановић Иван

2. Сремски Карловци су градско насеље у Србији у
општини Сремски Карловци у Јужнобаначком
округу,али припадају географској регији Срем,чији
назив стоји и у имену насеља.Налазе се на десној
обали реке Дунав 12км од Новог Сада.Сремски
Карловци су једино насеље у општини Сремски
Карловци.

3. Старо градско језгро Сремских Карловаца
представља просторну културно-историјску
целину,која је проглашена културним добром од
изузетног значаја за Србију.

5. Највећи процват насеља дешава се у 18. веку,када
почетком овог века Карловци постају најважније
црквено седиште у Српству(Карловачка
митрополија).Са појавом нових црквених,а
касније и грађанских установа почиње урбани
развој вароши,која је током целог раздобља
хабзбуршке власти имала изразито српски и
православни карактер.

6. Значајан подстрек чинили су бројни трговци и
занатлије што је насељу дало посебну
физиономију мешовитог управно-привредног
седишта.
Премештањем Српске патријаршије у Београд у
раздобљу између 2 светска рата Сремски
Карловци губе на значају,али је ово истовремено
омогућило да се јединствено старо ткиво насеља
очува до дан-данас.

7. Старо градско језгро Сремских Карловаца је
проглашено за културно добро од изузетног
значаја 1993.године.Оно обухвата простор Трга
Бранка Радичевића са околним блоковима и
улицама,обухвата грађевине који по вредности
архитектонско-ликовних и функционалних
решења овој целини обезбеђују изузетно
значајно место у културној историји српског
народа.

8. Старо градско језгро Сремских Карловаца је главни трг
у Сремским Карловцима,који носи име по
знаменитом српдком песнику: “Бранку
Радичевићу”.То је и средишњи простор просторне
културно-историјске целине-старог језгра Сремских
Карловаца.
Основа данашњег трга је настала у време отоманске
владавине Панонијом(16. и 17. век).Током 18. и 19.
века када су Сремски Карловци били незванично
седиште Срба у Угарској,око трга су изграђена
велелепна верска и световна здања(Саборна
црква,Патријаршки двор,Магистрат и Богословија).

9. Истовремено,трг је уређен,са посебно значајном
чесмом “Четири Лава” као средишњим мотивом.
Здања на тргу Бранка Радичевића,имају,у
историјским збивањима,политичком и културно-
просветном животу,вредност архитектонско-
ликовних и функционалних решења која овој
целини обезбеђују изузетно место у историји
културе српског народа.

10. Патријаршки двор
Саборна црква

11. Магистрат
Богословија

12. Патријаршки двор у Сремским Карловцима је двор
владике сремског а до 1930. године и Патријарха
српског.У непосредној је близини епархијске
саборне цркве.Он је споменик културе од изузетног
значаја.Саграђен је између 1892. и 1895. године по
пројекту нашег архитекте Владимира Николића на
месту где се некада налазио “Пашин конак”(прво
седиште поглавара српске цркве).Он је не само
седиште епархије Српске православне цркве,него и
ризница у којој су смештене
драгоцености,уметнички материјал,иконе,портрети
митрополита,библиотека...

13. Изградња саборне цркве светог Николе у Сремским
Карловцима започета је 1758. године на подстицај
Карловачког митрополита Павла Ненадовића.Главни
градитељи били су Коста Цинцарин и немац
Јоханес.Године 1760. зидани су торањ и купола по
пројекту Захарија Орфелина а црква је потпуно
завршена 1762. године.Црква је више пута
обнављана али је ипак задржала значај из периода
када је и подигнута.У самој цркви се налазе 2
реликвије-делови моштију другог српског
архиепископа Светог Арсенија Сремца и чудотворна
икона Пресвете Богородице Бездинске,што је чини
црквом од изузетног културног значаја.

14. Магистрат у Сремским Карловцима подигнут је у
периоду од 1806. до 1811. године у
неокласистичком духу.Првобитна намена зграде
била је везана за Петроварадински пук у оквиру
војне границе.План магистрата је урадио
инжиљњерски поручник барон Васкез 1791.
године а преправке плана је извршио
инжињерски капетан Пољани 1805.
године.Зграда је више пута обнављана и
осавремењавана.Последњих деценија ту је
смештена општина.