SlideShare a Scribd company logo
П
ропашћу срп-
ске средњове-
ковне државе
1459. године започео је
дуготрајни процес ми-
грационих кретања и
болног раскућивања
њене духовне башти-
не. То је имало за по-
следицу да су у њима
сељене многе српске
драгоцености, које су
на разне начине ушле
у европске, па и пре-
коморске збирке.
Једну групу расеја-
них споменика чине
дарови српских влада-
ра, властеле и цркве-
них великодостојника
наше средњовековне
државе. Пример оваквог даривања је
икона св. Петра и Павла, са ктито-
рима краљицом Јеленом и синовима
Драгутином и Милутином, с краја 13.
века, дарована трезору св. Петра у
Риму! Познати су и поклони краља
Стефана Дечанског и цара Душана
базилици св. Николе у Барију. Јеле-
на, владарка Ромеја, жена цара Ма-
нуила Палеолога, а ћерка кнеза Дра-
гаша Дејановића, поклонила је мана-
стиру Дионисијату раскошни сребр-
ни крст са представом Распећа.
Пример великашке дарежљивости
је реликвијар браће Мусића, косов-
ских јунака, дарован њиховој заду-
жбини манастиру Светог Ваведења у
Павлици, који се данас налази у ри-
зници манастира Ватопед на Светој
гори. Богато украшени реликвијар
деспота Томе Прељубовића завршио
је у ризници катедрале у Хуенки
(Шпанија). У катедрали у Пјаченци
чува се крст св. Саве. У катедрали у
Сијени чува се десница св. Јована Кр-
ститеља, коју је највероватније Св. Са-
ва донео у Србију и приложио мана-
стиру Жичи, одакле је доспела у Пећ-
ку патријаршију. Реликвију је пред
пропаст српске државе узела деспо-
тица Јелена, удовица деспота Лазара,
најмлађег сина деспота Ђурђа Бран-
ковића. Њу је Тома Палеолог, деспот
Мореје, 1461. године, бежећи пред
Турцима, пренео у Италију и покло-
нио папи Пију II, а овај ју је 1464. да-
ровао катедрали у Сијени. У Нацио-
налном музеју у Равени чува се ико-
на са ликом патријар-
ха Пајсија с почетка
17. века, јединствени
портрет у старијој
српској уметности.
У Софију су прода-
јом отишле мошти
српског краља Милу-
тина, које су се некад
налазиле у његовој
задужбини, манасти-
ру Бањској. Узбудљи-
ва је и судбина једне
од најлепших двојних
икона 14. века, најве-
роватније дело неке
цариградске радио-
нице, коју је српска
властеоска породица
Дејановић поклонила
својој задужбини, ма-
настиру Поганово, код Цариброда.
Она представља „Чудо у Латону" с
једне стране, а с друге Вогородицу са
св. Јованом теологом. Све до 1915. го-
дине ова икона се налазила у Пога-
нову, када су је бугарски окупатори
однели у Софију.
У Британском музеју чува се Че-
творојеванђеље Серског митрополита
Јакова из средине 14. века. Зборник
крстјанина Хвала из 1404. године на-
лази се у Универзитетској библиоте-
ци у Болоњи, а најраскошније илу-
минирани глагољски кодекс, тзв. Хр-
војев мисал, из око 1405. године, у ри-
зници Топкапи музеја у Истанбулу.
Овај рукопис некада је припадао чу-
веној библиотеци краља Матије Кор-
вина, растуреној после пропасти Угар-
ске државе. У Даблину (Ирска), у би-
блиотеци фондације Честер Бити, на-
лази се Никољско јеванђеље из 14. ве-
ка, које је некада припадало манасти-
ру Никоље у Овчарско-кабларској
клисури, а научно га је обрадио Ђу-
ра Даничић. У Берлинској библиоте-
ци налази се тзв. Романов типик из
14. века, важан теолошки спис који је
објавио теолог и византолог Лаза
Марковић. У париској Националној
библиотеци чува се Житије св. Симе-
она од краља Стефана Првовенчаног,
у саставу зборника беседа, као и ру-
копис Житија светих, коjи потиче из
друге деценије 14. века (cod. Slav. 10).
У венецијанској Марчани налази се
илустровано житије которског за-
штитника св. Трипуна и један босан-
Култура
П О В Р А Т А К С Р П С К Е Б А Ш Т И Н Е
А ни списка
нема
Кад год је страдао српски народ, сакаћена је
и наша духовна баштина. Готово ништа није
учињено да та баштина постане и саставни
део наше националне свести. А тај пут води
преко школских програма који, нажалост,
прећуткују њено постојање
50/НИН/30/08/07
Било би од велике користи да се
део српског културног блага који
се обрео у иностранству „врати"
и прикључи целини из које је,
најчешће насилно, истргнут
•
У Софију су продајом отишле
мошти српског краља Милутина,
које су се некад налазиле у
његовој задужбини, манастиру
Бањској. Узбудљива је и судбина
једне од најлепших двојних икона
14. века, највероватније дело неке
цариградске радионице, коју је
српска властеоска породица
Дејановић поклонила својој
задужбини, манастиру Поганово,
код Цариброда. Она представља
Чудо у Латону с једне стране,
а с друге Богородицу са
св. Јованом теологом. Све до
1915. године ова икона се налазила
у Поганову, када су је бугарски
окупатори однели у Софију
У Британском музеју чува се
Четворојеванђеље Серског
митрополита Јакова из средине
14. века. Зборник крстјанина
Хвала из 1404. године налази се
у Универзитетској библиотеци у
Болоњи, а најраскошније
илуминирани глагољски кодекс,
тзв. Хрвојев мисал, из око 1405.
године, у ризници Топкапи музеја
у Истанбулу. Овај рукопис некада
је припадао чувеној библиотеци
краља Матије Корвина, растуреној
после пропасти Угарске државе
ски рукопис из 14. века. У рукописној
заоставштини Задранина Ђузепеа
Праге налазе се српске икунабуле и
рукописи пореклом из Далмације. И
у Краљевској библиотеци у Копенха-
гену постоји Фонд старих штампаних
и рукописних књига из наше земље,
на које је упозорио дански слависта
Гунар Сванс.
Необичну судбину имао је Српски
псалтир, раскошно илуминирани
српски рукопис из друге половине 14.
века, који је највероватније израђен
за српску царицу Јелену, супругу ца-
ра Душана. Овај рукопис, са преко
150 минијатура, вероватно је био лич-
но добро немањићког двора, спадао
је у тзв. регалије. Касније ушао је у
библиотеку деспота Ђурђа Вранко-
вића у Смедереву. После пропасти
средњовековне Србије, Псалтир је
пренет у Срем и постаје власништво
последњег Бранковића, деспота Ву-
ка Гргуровића. После његове смрти
1485. године, рукопис се обрео у
сремском манастиру Прибина глава.
Одатле га је, као ратни трофеј, однео
неки баварски официр за време тзв.
бечког рата и као свој дар, приложио
библиотеци баварског манастира
Gotteszell. После секуларизације у Ва-
варској, почетком 19. века, Псалтир
је постао власништво тек основане
Националне библиотеке Ваварске,
где се и данас налази.
Бројне српске рукописне и штам-
пане књиге стизале су у стране би-
блиотеке продајом.
Аустријска национална библиотека
поседује збирку од 27 значајних срп-
ских рукописа, које су после грчког
устанка 1827. године продали монаси
манастира Хиландара, принуђени на
то због глади која је тада завладала
на Светој гори.
И Вук Стефановић Караџић је че-
сто продавао делове своје збирке ру-
кописа и старих штампаних књига.
Познате су његове пословне везе са
М. Погадином, А. Шишковом, Руском
академијом наука и Вечком дворском
библиотеком, у којој је радио његов
заштитник Ј. Копитар. Сличним по-
слом бавио се и Ст. Верковић, који је
као повереник српске владе путовао
по Македонији, где га је упутио Или-
ја Гарашанин. Његова збирка руко-
писа и других старина од укупно 35
комада, после дугих преговора 1891.
године, продата је Публичкој библи-
отеци у Петрограду.
Велики број српских средњовеков-
них рукописа чува се у библиотека-
ма Русије. Један део припада лега-
тима руских путника-истраживача
из 19. века, В. Григоровича, на при-
мер, који је по Светој гори и Турској
путовао 1844-46. године. Ова збирка
поклоњена је Румјанцовском музе-
ју, Казанском универзитету и Казан-
ској духовној академији. Највећи део
збирке, 54 рукописа, поклоњен је
Новоросијском универзитету у Оде-
си. Преко 1.500 рукописа словенског
порекла скупио је од 1845. до 1864.
године В. Ундољски. И та збирка ку-
пљена је за Румјанцовски музеј у
Москви. Део збирке руског конзула
у Сарајеву А. Гиљфердинга, још за
његовог живота, поклоњен је Пу-
бличној библиотеци у Москви. Дру-
ги део купио је трговац Хлудов и по-
клонио га Преображенском мана-
стиру код Москве.
У каталогу штампаних књига Цр-
квеног музеја у Лавову из 1908. годи-
не налазе се подаци и о старој срп-
ској штампи. Ту се може видети да је
Музеј поседовао Псалтир с Часлов-
цем, штампан у Венецији за Вожида-
ра Вуковића 1519, Посни Триод из по-
ловине 16. века, Цветни Триод Ками-
ла Занетија, штампан у Скадру 1563,
Празнични минеј Божидара Вукови-
ћа, штампан у Венецији 1538, Октоих
штампан у Венецији 1537, Служавник
штампан у Венецији 1570. и Моли-
твеник штампан у Венецији 1547. го-
дине. Од књига из 18. века, овај му-
зеј је поседовао правила монашескаја
карловачког митрополита Вићентија,
штампана у Вечу, код Ј. Курцбека
1774, као и веома ретку књигу „Но-
вјеиши славенски прописи", коју је у
Сремским Карловцима 1776. године
изрезао Захарије Орфелин.
Вреди поменути и бугарске збирке,
посебно ону у власништву Народне
библиотеке у Пловдиву. Збирка од 30
српских рукописа налази се и у Пра-
гу, у Чешком музеју, где је доспела
као заоставштина Павла Јозефа Ша-
фарика, коју је добрим делом добио
на поклон од својих српских пријате-
ља Самуила Маширевића, Платона
Атанацковића и епископа Станкови-
ћа. Недавна истраживања у манасти-
ру Св. Катарине у Синајској пустињи
потврдила су постојање српских сред-
њовековних рукописа у овом древном
православном манастиру.
У Првом светском рату опљачкана
је Народна библиотека Србије. Тада је
нестала оригинална Немањина осни-
вачка повеља манастира Хиландара.
Десетак рукописа је пронађено и от-
купљено од приватних власника у
Немачкој, што упућује да нису про-
пали ни други рукописи тада еваку-
исани из Београда.
Кад год је страдао српски народ, са-
каћена је и наша духовна баштина.
Готово ништа није учињено да та ба-
штина постане и саставни део наше
националне свести. А тај пут води
преко школских програма који, на-
жалост, прећуткују њено постојање.
Вило би од велике користи да се
део српског културног блага који се
обрео у иностранству „врати" и при-
кључи целини из које је, најчешће на-
силно, истргнут. „Враћање" подразу-
мева мере за њихов незаборав, које би
те старине легитимно прикључиле
фонду српске културне баштине. Те
драгоцености треба најпре евиденти-
рати, а затим научно описати и тако
поново унети у нашу не само науку,
него и националну свест.
Томе би јако помогла израда науч-
ног каталога српских уметничких
старина у иностранству. Овакав ка-
талог омогућио би да се боље сагле-
да обим огромне штете коју је срп-
ски народ током векова претрпео. На
тај начин, бар донекле, ублажиле би
се последице несрећа које су векови-
ма раскућавале српску духовну ба-
штину. Било би то и најупечатљиви-
је сведочанство о високом степену
српске средњовековне културе и вр-
хунски доказ о неуништивој моћи да
и у најнеповољнијим историјским
условима Срби себе потврде као исто-
ријски народ и тако посведоче о сво-
јој трајној и недељивој припадности
културној традицији Европе. •
(Текст академика
Дејана Медаковића
објављен је у књизи
Владимира Давидовића
„О Никољском јеванђељу")

More Related Content

What's hot

Свети Сава у песми и причи
Свети Сава у песми и причиСвети Сава у песми и причи
Свети Сава у песми и причи
Маја Радоман Цветићанин
 
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismoRadivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
MECAYU
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
bozzidar
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
Dedijer   josip broz prilozi za biografijuDedijer   josip broz prilozi za biografiju
Dedijer josip broz prilozi za biografijuPobratim Vujo
 
Petar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegosPetar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegosMihailo999
 
Prezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosuPrezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosu
Tihomir Bogović
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosMihailo999
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
Ивана Цекић
 
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
DragaDavid1
 
Srpski vladari i njihove ljubavi
Srpski vladari i njihove ljubaviSrpski vladari i njihove ljubavi
Srpski vladari i njihove ljubaviOlgica Lukač
 
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка ТрајковићСрбија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Маја Радоман Цветићанин
 
Seoba srba
Seoba srbaSeoba srba
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
Милена Јовановић Савић
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
Milica Stoilkovic
 
Microsoft word ћирило и методије1 2-
Microsoft word   ћирило и методије1  2-Microsoft word   ћирило и методије1  2-
Microsoft word ћирило и методије1 2-
darkostojanovic99
 

What's hot (20)

Свети Сава у песми и причи
Свети Сава у песми и причиСвети Сава у песми и причи
Свети Сава у песми и причи
 
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismoRadivoje pešić-vinčansko-pismo
Radivoje pešić-vinčansko-pismo
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворциРасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и Српски чудотворци
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
Dedijer   josip broz prilozi za biografijuDedijer   josip broz prilozi za biografiju
Dedijer josip broz prilozi za biografiju
 
Srpskoslovenski jezik
Srpskoslovenski jezikSrpskoslovenski jezik
Srpskoslovenski jezik
 
Petar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegosPetar ii petrovic n jegos
Petar ii petrovic n jegos
 
Prezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosuPrezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosu
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegos
 
Kултурно историјске знаменитости Србије
Kултурно историјске  знаменитости СрбијеKултурно историјске  знаменитости Србије
Kултурно историјске знаменитости Србије
 
Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
 
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
7. Немањићи - Стефан Урош IV Душан Силни
 
Srpski vladari i njihove ljubavi
Srpski vladari i njihove ljubaviSrpski vladari i njihove ljubavi
Srpski vladari i njihove ljubavi
 
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка ТрајковићСрбија у време Немањића, Костадинка Трајковић
Србија у време Немањића, Костадинка Трајковић
 
Seoba srba
Seoba srbaSeoba srba
Seoba srba
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Petrovići ii
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići ii
 
Почеци словенске писмености
Почеци словенске писменостиПочеци словенске писмености
Почеци словенске писмености
 
Microsoft word ћирило и методије1 2-
Microsoft word   ћирило и методије1  2-Microsoft word   ћирило и методије1  2-
Microsoft word ћирило и методије1 2-
 

Viewers also liked

부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
kmsjajid1
 
Curriculum Vitae 2015 High Res
Curriculum Vitae 2015 High ResCurriculum Vitae 2015 High Res
Curriculum Vitae 2015 High Res
Rachel Grissop
 
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
kmsjajid1
 
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
kmsjajid1
 
Toscano
ToscanoToscano
Toscano
Josefina Pozo
 
פינוי אשפה וגזם
פינוי אשפה וגזםפינוי אשפה וגזם
פינוי אשפה וגזם
גן רווה
 
приказы о зачислении №46 и 47
приказы о зачислении №46 и 47приказы о зачислении №46 и 47
приказы о зачислении №46 и 47
virtualtaganrog
 
Presentación3
Presentación3Presentación3
Presentación3
Bryan Estrada
 
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
carlos189908
 
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
AMEOPOEMA Editora
 
Project 1_Experiential Landscape.pdf
Project 1_Experiential Landscape.pdfProject 1_Experiential Landscape.pdf
Project 1_Experiential Landscape.pdf
Trace96
 
Esquema general de la presentación
Esquema general de la presentaciónEsquema general de la presentación
Esquema general de la presentación
CRISEL BY AEFOL
 
ô dù
ô dùô dù
ô dù
new ocean
 
Yehuda and Ephraim copy.pdf
Yehuda and Ephraim copy.pdfYehuda and Ephraim copy.pdf
Yehuda and Ephraim copy.pdf
maforer
 
Convocatoria sindical (1)
Convocatoria sindical (1)Convocatoria sindical (1)
Convocatoria sindical (1)
IREF ORIENTE
 

Viewers also liked (17)

부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
부평오피¤다솜넷¤마포오피◁천안오피▷선불폰
 
Curriculum Vitae 2015 High Res
Curriculum Vitae 2015 High ResCurriculum Vitae 2015 High Res
Curriculum Vitae 2015 High Res
 
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
대전오피¤다솜넷¤인천오피◁야탑오피▷출장안마
 
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
일산오피¤다솜넷¤논현오피◁평촌오피▷대포폰
 
Toscano
ToscanoToscano
Toscano
 
פינוי אשפה וגזם
פינוי אשפה וגזםפינוי אשפה וגזם
פינוי אשפה וגזם
 
приказы о зачислении №46 и 47
приказы о зачислении №46 и 47приказы о зачислении №46 и 47
приказы о зачислении №46 и 47
 
Presentación3
Presentación3Presentación3
Presentación3
 
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
Tipos de usuarios de sistemas de información actividad 2
 
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
Marginais alternativos independentes tomo 01 março 2014
 
Project 1_Experiential Landscape.pdf
Project 1_Experiential Landscape.pdfProject 1_Experiential Landscape.pdf
Project 1_Experiential Landscape.pdf
 
Esquema general de la presentación
Esquema general de la presentaciónEsquema general de la presentación
Esquema general de la presentación
 
ô dù
ô dùô dù
ô dù
 
Colegio 2
Colegio 2Colegio 2
Colegio 2
 
Yehuda and Ephraim copy.pdf
Yehuda and Ephraim copy.pdfYehuda and Ephraim copy.pdf
Yehuda and Ephraim copy.pdf
 
trombinoscope élus 2014
trombinoscope élus 2014trombinoscope élus 2014
trombinoscope élus 2014
 
Convocatoria sindical (1)
Convocatoria sindical (1)Convocatoria sindical (1)
Convocatoria sindical (1)
 

Similar to Дејан Медаковић: А ни списка нема

Репродукција фресака са ликом Светог Саве
Репродукција фресака са ликом Светог СавеРепродукција фресака са ликом Светог Саве
Репродукција фресака са ликом Светог Саве
Valentina Nedic
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
Andjela Simsic
 
Naj knjige
Naj knjige Naj knjige
Naj knjige
Milica Stevanović
 
31.српска средњовековна култура 1
31.српска средњовековна култура 131.српска средњовековна култура 1
31.српска средњовековна култура 1Šule Malićević
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
Основна школа "Олга Милошевић" Смед. Паланка
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
Valentina Nedic
 
Matica srpska istorijat, rad, organizacija
Matica srpska   istorijat, rad, organizacijaMatica srpska   istorijat, rad, organizacija
Matica srpska istorijat, rad, organizacija
ilijaseminarski
 
Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Dejan Živanović
 
Почеци српске писмености
Почеци српске писменостиПочеци српске писмености
Почеци српске писмености
Srpska škola u inostranstvu
 
вук стефановић караџић
вук стефановић караџићвук стефановић караџић
вук стефановић караџић
anicadjurdjevic
 
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDESLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
Broj Jedan
 
Obrazovanje
ObrazovanjeObrazovanje
Obrazovanje
saculatac
 
Stara Srbija I Albanci
Stara Srbija I AlbanciStara Srbija I Albanci
Stara Srbija I Albanci
guestea9979
 
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
guestea9979
 
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belicKratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belicvojvodinaslovakcultural
 
Velesova knjiga
Velesova knjigaVelesova knjiga
Velesova knjiga
Broj Jedan
 
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
zoran radovic
 
Velesova knjiga istorija slovena na brezovim dascicama
Velesova knjiga   istorija slovena na brezovim dascicamaVelesova knjiga   istorija slovena na brezovim dascicama
Velesova knjiga istorija slovena na brezovim dascicama
Broj Jedan
 

Similar to Дејан Медаковић: А ни списка нема (20)

Репродукција фресака са ликом Светог Саве
Репродукција фресака са ликом Светог СавеРепродукција фресака са ликом Светог Саве
Репродукција фресака са ликом Светог Саве
 
Култура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-векуКултура у-раном-средњем-веку
Култура у-раном-средњем-веку
 
Naj knjige
Naj knjige Naj knjige
Naj knjige
 
31.српска средњовековна култура 1
31.српска средњовековна култура 131.српска средњовековна култура 1
31.српска средњовековна култура 1
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕVII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
VII 4 СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
 
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_iliGavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
Gavril stefanovic venclovic_1_mikica_ili
 
Matica srpska istorijat, rad, organizacija
Matica srpska   istorijat, rad, organizacijaMatica srpska   istorijat, rad, organizacija
Matica srpska istorijat, rad, organizacija
 
Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867
 
Почеци српске писмености
Почеци српске писменостиПочеци српске писмености
Почеци српске писмености
 
вук стефановић караџић
вук стефановић караџићвук стефановић караџић
вук стефановић караџић
 
Sveti Sava
Sveti SavaSveti Sava
Sveti Sava
 
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDESLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
SLAVJANO - ARIJEVSKE VEDE
 
Obrazovanje
ObrazovanjeObrazovanje
Obrazovanje
 
Stara Srbija I Albanci
Stara Srbija I AlbanciStara Srbija I Albanci
Stara Srbija I Albanci
 
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci012 Sekulovic D , Gigovic Lj    Stara Srbija I Albanci
012 Sekulovic D , Gigovic Lj Stara Srbija I Albanci
 
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belicKratka istorija slovacke knjizevnosti   ydenka valent belic
Kratka istorija slovacke knjizevnosti ydenka valent belic
 
Velesova knjiga
Velesova knjigaVelesova knjiga
Velesova knjiga
 
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
Velesovaknjiga istorijaslovenanabrezovimdascicama-190914120933
 
Velesova knjiga istorija slovena na brezovim dascicama
Velesova knjiga   istorija slovena na brezovim dascicamaVelesova knjiga   istorija slovena na brezovim dascicama
Velesova knjiga istorija slovena na brezovim dascicama
 

Дејан Медаковић: А ни списка нема

  • 1. П ропашћу срп- ске средњове- ковне државе 1459. године започео је дуготрајни процес ми- грационих кретања и болног раскућивања њене духовне башти- не. То је имало за по- следицу да су у њима сељене многе српске драгоцености, које су на разне начине ушле у европске, па и пре- коморске збирке. Једну групу расеја- них споменика чине дарови српских влада- ра, властеле и цркве- них великодостојника наше средњовековне државе. Пример оваквог даривања је икона св. Петра и Павла, са ктито- рима краљицом Јеленом и синовима Драгутином и Милутином, с краја 13. века, дарована трезору св. Петра у Риму! Познати су и поклони краља Стефана Дечанског и цара Душана базилици св. Николе у Барију. Јеле- на, владарка Ромеја, жена цара Ма- нуила Палеолога, а ћерка кнеза Дра- гаша Дејановића, поклонила је мана- стиру Дионисијату раскошни сребр- ни крст са представом Распећа. Пример великашке дарежљивости је реликвијар браће Мусића, косов- ских јунака, дарован њиховој заду- жбини манастиру Светог Ваведења у Павлици, који се данас налази у ри- зници манастира Ватопед на Светој гори. Богато украшени реликвијар деспота Томе Прељубовића завршио је у ризници катедрале у Хуенки (Шпанија). У катедрали у Пјаченци чува се крст св. Саве. У катедрали у Сијени чува се десница св. Јована Кр- ститеља, коју је највероватније Св. Са- ва донео у Србију и приложио мана- стиру Жичи, одакле је доспела у Пећ- ку патријаршију. Реликвију је пред пропаст српске државе узела деспо- тица Јелена, удовица деспота Лазара, најмлађег сина деспота Ђурђа Бран- ковића. Њу је Тома Палеолог, деспот Мореје, 1461. године, бежећи пред Турцима, пренео у Италију и покло- нио папи Пију II, а овај ју је 1464. да- ровао катедрали у Сијени. У Нацио- налном музеју у Равени чува се ико- на са ликом патријар- ха Пајсија с почетка 17. века, јединствени портрет у старијој српској уметности. У Софију су прода- јом отишле мошти српског краља Милу- тина, које су се некад налазиле у његовој задужбини, манасти- ру Бањској. Узбудљи- ва је и судбина једне од најлепших двојних икона 14. века, најве- роватније дело неке цариградске радио- нице, коју је српска властеоска породица Дејановић поклонила својој задужбини, ма- настиру Поганово, код Цариброда. Она представља „Чудо у Латону" с једне стране, а с друге Вогородицу са св. Јованом теологом. Све до 1915. го- дине ова икона се налазила у Пога- нову, када су је бугарски окупатори однели у Софију. У Британском музеју чува се Че- творојеванђеље Серског митрополита Јакова из средине 14. века. Зборник крстјанина Хвала из 1404. године на- лази се у Универзитетској библиоте- ци у Болоњи, а најраскошније илу- минирани глагољски кодекс, тзв. Хр- војев мисал, из око 1405. године, у ри- зници Топкапи музеја у Истанбулу. Овај рукопис некада је припадао чу- веној библиотеци краља Матије Кор- вина, растуреној после пропасти Угар- ске државе. У Даблину (Ирска), у би- блиотеци фондације Честер Бити, на- лази се Никољско јеванђеље из 14. ве- ка, које је некада припадало манасти- ру Никоље у Овчарско-кабларској клисури, а научно га је обрадио Ђу- ра Даничић. У Берлинској библиоте- ци налази се тзв. Романов типик из 14. века, важан теолошки спис који је објавио теолог и византолог Лаза Марковић. У париској Националној библиотеци чува се Житије св. Симе- она од краља Стефана Првовенчаног, у саставу зборника беседа, као и ру- копис Житија светих, коjи потиче из друге деценије 14. века (cod. Slav. 10). У венецијанској Марчани налази се илустровано житије которског за- штитника св. Трипуна и један босан- Култура П О В Р А Т А К С Р П С К Е Б А Ш Т И Н Е А ни списка нема Кад год је страдао српски народ, сакаћена је и наша духовна баштина. Готово ништа није учињено да та баштина постане и саставни део наше националне свести. А тај пут води преко школских програма који, нажалост, прећуткују њено постојање 50/НИН/30/08/07 Било би од велике користи да се део српског културног блага који се обрео у иностранству „врати" и прикључи целини из које је, најчешће насилно, истргнут • У Софију су продајом отишле мошти српског краља Милутина, које су се некад налазиле у његовој задужбини, манастиру Бањској. Узбудљива је и судбина једне од најлепших двојних икона 14. века, највероватније дело неке цариградске радионице, коју је српска властеоска породица Дејановић поклонила својој задужбини, манастиру Поганово, код Цариброда. Она представља Чудо у Латону с једне стране, а с друге Богородицу са св. Јованом теологом. Све до 1915. године ова икона се налазила у Поганову, када су је бугарски окупатори однели у Софију У Британском музеју чува се Четворојеванђеље Серског митрополита Јакова из средине 14. века. Зборник крстјанина Хвала из 1404. године налази се у Универзитетској библиотеци у Болоњи, а најраскошније илуминирани глагољски кодекс, тзв. Хрвојев мисал, из око 1405. године, у ризници Топкапи музеја у Истанбулу. Овај рукопис некада је припадао чувеној библиотеци краља Матије Корвина, растуреној после пропасти Угарске државе ски рукопис из 14. века. У рукописној заоставштини Задранина Ђузепеа Праге налазе се српске икунабуле и рукописи пореклом из Далмације. И у Краљевској библиотеци у Копенха- гену постоји Фонд старих штампаних и рукописних књига из наше земље, на које је упозорио дански слависта Гунар Сванс. Необичну судбину имао је Српски псалтир, раскошно илуминирани српски рукопис из друге половине 14. века, који је највероватније израђен за српску царицу Јелену, супругу ца- ра Душана. Овај рукопис, са преко 150 минијатура, вероватно је био лич- но добро немањићког двора, спадао је у тзв. регалије. Касније ушао је у библиотеку деспота Ђурђа Вранко- вића у Смедереву. После пропасти средњовековне Србије, Псалтир је пренет у Срем и постаје власништво последњег Бранковића, деспота Ву- ка Гргуровића. После његове смрти 1485. године, рукопис се обрео у сремском манастиру Прибина глава. Одатле га је, као ратни трофеј, однео неки баварски официр за време тзв. бечког рата и као свој дар, приложио библиотеци баварског манастира Gotteszell. После секуларизације у Ва- варској, почетком 19. века, Псалтир је постао власништво тек основане Националне библиотеке Ваварске, где се и данас налази. Бројне српске рукописне и штам- пане књиге стизале су у стране би- блиотеке продајом. Аустријска национална библиотека поседује збирку од 27 значајних срп- ских рукописа, које су после грчког устанка 1827. године продали монаси манастира Хиландара, принуђени на то због глади која је тада завладала на Светој гори. И Вук Стефановић Караџић је че- сто продавао делове своје збирке ру- кописа и старих штампаних књига. Познате су његове пословне везе са М. Погадином, А. Шишковом, Руском академијом наука и Вечком дворском библиотеком, у којој је радио његов заштитник Ј. Копитар. Сличним по- слом бавио се и Ст. Верковић, који је као повереник српске владе путовао по Македонији, где га је упутио Или- ја Гарашанин. Његова збирка руко- писа и других старина од укупно 35 комада, после дугих преговора 1891. године, продата је Публичкој библи- отеци у Петрограду. Велики број српских средњовеков- них рукописа чува се у библиотека- ма Русије. Један део припада лега- тима руских путника-истраживача из 19. века, В. Григоровича, на при- мер, који је по Светој гори и Турској путовао 1844-46. године. Ова збирка поклоњена је Румјанцовском музе- ју, Казанском универзитету и Казан- ској духовној академији. Највећи део збирке, 54 рукописа, поклоњен је Новоросијском универзитету у Оде- си. Преко 1.500 рукописа словенског порекла скупио је од 1845. до 1864. године В. Ундољски. И та збирка ку- пљена је за Румјанцовски музеј у Москви. Део збирке руског конзула у Сарајеву А. Гиљфердинга, још за његовог живота, поклоњен је Пу- бличној библиотеци у Москви. Дру- ги део купио је трговац Хлудов и по- клонио га Преображенском мана- стиру код Москве. У каталогу штампаних књига Цр- квеног музеја у Лавову из 1908. годи- не налазе се подаци и о старој срп- ској штампи. Ту се може видети да је Музеј поседовао Псалтир с Часлов- цем, штампан у Венецији за Вожида- ра Вуковића 1519, Посни Триод из по- ловине 16. века, Цветни Триод Ками- ла Занетија, штампан у Скадру 1563, Празнични минеј Божидара Вукови- ћа, штампан у Венецији 1538, Октоих штампан у Венецији 1537, Служавник штампан у Венецији 1570. и Моли- твеник штампан у Венецији 1547. го- дине. Од књига из 18. века, овај му- зеј је поседовао правила монашескаја карловачког митрополита Вићентија, штампана у Вечу, код Ј. Курцбека 1774, као и веома ретку књигу „Но- вјеиши славенски прописи", коју је у Сремским Карловцима 1776. године изрезао Захарије Орфелин. Вреди поменути и бугарске збирке, посебно ону у власништву Народне библиотеке у Пловдиву. Збирка од 30 српских рукописа налази се и у Пра- гу, у Чешком музеју, где је доспела као заоставштина Павла Јозефа Ша- фарика, коју је добрим делом добио на поклон од својих српских пријате- ља Самуила Маширевића, Платона Атанацковића и епископа Станкови- ћа. Недавна истраживања у манасти- ру Св. Катарине у Синајској пустињи потврдила су постојање српских сред- њовековних рукописа у овом древном православном манастиру. У Првом светском рату опљачкана је Народна библиотека Србије. Тада је нестала оригинална Немањина осни- вачка повеља манастира Хиландара. Десетак рукописа је пронађено и от- купљено од приватних власника у Немачкој, што упућује да нису про- пали ни други рукописи тада еваку- исани из Београда. Кад год је страдао српски народ, са- каћена је и наша духовна баштина. Готово ништа није учињено да та ба- штина постане и саставни део наше националне свести. А тај пут води преко школских програма који, на- жалост, прећуткују њено постојање. Вило би од велике користи да се део српског културног блага који се обрео у иностранству „врати" и при- кључи целини из које је, најчешће на- силно, истргнут. „Враћање" подразу- мева мере за њихов незаборав, које би те старине легитимно прикључиле фонду српске културне баштине. Те драгоцености треба најпре евиденти- рати, а затим научно описати и тако поново унети у нашу не само науку, него и националну свест. Томе би јако помогла израда науч- ног каталога српских уметничких старина у иностранству. Овакав ка- талог омогућио би да се боље сагле- да обим огромне штете коју је срп- ски народ током векова претрпео. На тај начин, бар донекле, ублажиле би се последице несрећа које су векови- ма раскућавале српску духовну ба- штину. Било би то и најупечатљиви- је сведочанство о високом степену српске средњовековне културе и вр- хунски доказ о неуништивој моћи да и у најнеповољнијим историјским условима Срби себе потврде као исто- ријски народ и тако посведоче о сво- јој трајној и недељивој припадности културној традицији Европе. • (Текст академика Дејана Медаковића објављен је у књизи Владимира Давидовића „О Никољском јеванђељу")