SlideShare a Scribd company logo
1 of 38
Биљна производња
у тропском и суптропском
климатском појасу
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
ОБАВЕШТЕЊЕ:
Т Р О П С К А пољопривредна зона обухвата просторе
екваторијалне и тропске климе, у којој су заступљене:
1) НАТУРАЛНА пољопривреда, која подмирује потребе
домаћег становништва.
2) ПЛАНТАЖНА производња, која снабдева светско
тржиште (чај, кафа, какаовац, шећерна трска, каучуковац и тропски
зачини и уљарице).
Главне прехрамбене културе ТРОПСКОГ поднебља су:
БАТАТА, ЈАМС, МАНИОКА, ПРОСО и СИРАК.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР:
Економска
географија,
уџбеник за
2.разред
економске
школе.
АУТОР:
Емилија
Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
гајење АГРУМА
КАФА води порекло из источне Африке (област КАФА), а данас је
област гајења распрострањена у тропској пољопривредној зони.
Некада се кафа, највише гајила у јужној и југоисточној Азији, а данас
су највеће површине кафе у Латинској Америци.
Највећи светски произвођач КАФЕ је Бразил са око ⅓ светске
производње, а следе Вијетнам, Индонезија и Колумбија.
По обиму трговине КАФЕ је друга роба у свету (после НАФТЕ), јер
је потрошња све већа.
Највећа увозно-извозна лука је Хамбург.
Трговина кафом се обавља на берзама, а највећа је у Њујорку.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
КАКАО се користи као важна сировина у КОНДИТОРСКОЈ
индустрији и као топли напитак, а добија се од зрна какаовца.
Плантаже какаовца се углавном налазе у екваторијалној и тропској
зони због специфичног гајења и то у сенци дрвећа (на пр: банана).
Највећи произвођачи су: Обала Слоноваче ⅓ светске производње,
Индонезија и Гана.
У трговини Обала Слоноваче и Гана заузимају водеће позиције.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР:
Економска
географија,
уџбеник за
2.разред
економске
школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
гајење
КАКАОА
ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
извозници КАФЕ извозници КАКАОА
ЧАЈ је грмолика биљка која потиче из монсунског предела
Азије (из покрајине Асам у Индији).
Производња је везана за источну и јужну Азију зато што
захтева топлу климу и не превише влажно тло.
У трговини чајем доминира Велика Британија са ⅓
светског увоза и важна је извозница (РЕЕКСПОРТ),
затим Русија и Тајван ( полуферментисани чајем).
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска
географија,
уџбеник за 2.разред
економске школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
произвођачи ЧАЈА
ШЕЋЕРНА ТРСКА је главна сировина за производњу шећера,
поред шећерне репе. Води порекло из Индије, одакле су је Шпанци
пренели у Латинску Америку.
Прерадом се обија до 6 пута више шећера него из шећерне репе, а у
структури светске производње шећера учествује са око 60%.
Главне области гајења су: Карипска острва, Јужна Америка, а у
тропској зони су то области у Азији и Аустралији.
Највећи произвођачи, уједно и највећи извозници.
Највећи увозници шећера од ове културе су: Русија, САД, Јапан и
земље ЕУ (а ЕУ је велики реекспортер).
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске
школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
произвођачи
ДУВАН је једногодишња биљка чији се листови користе за
производњу: цигара и цигарета, али и за производњу индустријских
производа (инсектицида, лекова и техничких уља).
Потиче из тропских предела Америке, а у Европу су га пренели
Португалци и Шпанци. Данас се гаји свуда у свету.
Највећи ИЗВОЗНИЦИ дувана су САД и Кина.
Највећи УВОЗНИЦИ су земље које имају развијену дуванску
индустрију: Велика Британија, Француска, Немачка.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР:
Економска
географија,
уџбеник за
2.разред економске
школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
произвођачи ДУВАНА
КАУЧКОВАЦ је тропска биљка чији се сок (латекс) користи за
производњу гуме (каучука). Данас каучук учествује са око 40% у
светској индустрији гума. До II светског рата је био основна сировина
за производњу гума.
Највеће ПРОИЗВОДНО подручје је Азија (са више од 90% светске
поизводње): Тајланд, Малезија и Индонезија, а уједно су и
највећи ИЗВОЗНИЦИ каучука.
Највећи ПОТРОШАЧИ су: Кина, Индија и Малезија, око 50%
светске производње, а затим следе земље ЕУ, САД и Јапан.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
На плантажама, међу ТРОПСКИМ ВОЋЕМ, највише се гаје
БАНАНЕ.
По ОБИМУ _ТРГОВИНЕ:
1) на ПРВОМ месту су: АГРУМИ,
2) на ДРУГОМ месту су: БАНАНЕ.
У светској трговини најзначајније ТРОПСКИО ВОЋЕ су и:
АНАНАС, ПАПАЈА, МАНГО.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
БАНАНЕ су дрвенасте, вишегодишње биљке, пореклом са
Далеког истока.
Десетак земаља, производи ¾ светске производње, а највећу
производњу (али и највећу потрошњу на домаћем тржишту)
имају: Индија и Кина.
Највећи светски ИЗВОЗНИЦИ остварују преко 70%, а то су
земље ПРОИЗВОЂАЧИ из Латинске Америке,
а од њих ⅓ припада Еквадору.
Највећу ПОТРОШЊУ имају: САД, Канада и земље ЕУ.
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник
за 2.разред
економске школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
размештај гајења БАНАНА
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
извозници
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ТРОПСКЕ УЉАРИЦЕ и ТРОПСКИ ЗАЧИНИ се гаје у тропској
зони, где се налазе и највећи произвођачи.
Највећи светски ИЗВОЗНИЦИ су: Индонезија, Индија, Мадагаскар.
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске
школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
размештај
гајења
ТРОПСКИХ
УЉАРИЦА
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
размештај
производње
ТРОПСКИХ
ЗАЧИНА
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Највећи произвођачи ПИРИНАЧА, око 90% су из Азије, а
гаји се и у Медитерану, САД, Јужна Америка.
Највећи потрошачи пиринча су земље југоисточне и јужне
Азије, земље Персијског залива и земље ЕУ.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
ПРОИЗВОЂАЧИ ИЗВОЗНИЦИ
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Најзначајније културе суптропске пољоприврне су: панук,
винова лоза, суптропско воће (цитруси) и маслине.
ПАМУК је пореклом из јужне Азије (област Пенџаб).
Енглези су га пренели у своје некадашње колоније у САД,
Египат, Судан и Индију.
После II светског рата, почиње да се гаји и у земље источне и
југоисточне Азије.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник за
2.разред економске
школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
производња ПАМУКА
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
ИЗВОЗНИЦИ УВОЗНИЦИ
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Европа учествује са 80% светске производње ВИНА, а међу
најпознатијим произвођачима су: Француска, Италија и
Шпанија.
Остали произвођачи ВИНА су: САД, Аргентина, Чиле,
ЈАР, Аустралија.
Осим вина, грожђе се и суши, а највећи произвођачи сувог
грожђа су: Турска и Иран, где вера не дозвољава
производњу вина.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
Највећи произвођачи МАСЛИНА су медитеранске земље, међу
којима са више од 35% је Шпанија, а ту су и Италија и Грчка.
Мању производњу имају: Португалија, Турска и Тунис.
ЦИТРУСИ или АГРУМИ чине групу суптропског воћа са високим
садржајем витамина Ц, а ту су: , ПОМОРАНЏА,
МАНДАРИНА, МАНОЛА, КЛЕМЕНТИНА, ГРЕЈФРУТ.
Преко 70% производње ЦИТРУСИ се налази у северној хемисфери:
Медитеран, САД и Кина, а највећи произвођач у јужној хемисфери је
Бразил.
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска
географија, уџбеник
за 2.разред
економске школе.
АУТОР:
Емилија Манић.
ИЗДАВАЧ:
DATASTATUS
размештај
гајења
АГРУМА
Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе.
АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS
и з в о з н и ц и
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://www.adm.com/
https://www.cargill.com/home
https://hrwiki.top/wiki/Cargill
https://agropress.org.rs/
https://www.fao.org/home/en
https://www.agrosaveti.rs/finansiranj
e/promet-roba-na-produktnoj-berzi/
https://www.agronews.rs/
https://www.seedev.org/
https://www.nordgen.org/en/
https://www.ecpgr.cgiar.org/
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://pdfslide.tips/documents/geopoliti
ka-hrane-56212e1ab86ec.html
https://seedev.org/publikacije/SEEDEV%20
Cene%20poljoprivrednih%20proizvoda%2
0u%202020.pdf
https://api.pks.rs/storage/assets/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D
0%93%D0%9B%D0%95%D0%94%20%D0%A1%D0%90%20%
D0%9F%D0%9E%D0%89%D0%9E%D0%9F%D0%A0%D0%98
%D0%92%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%98%D0%
A5%20%D0%91%D0%95%D0%A0%D0%97%D0%98%2014.%
20%D0%88%D0%90%D0%9D%D0%A3%D0%90%D0%A0
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://live.euronext.com/en https://www.barchart.com/futures/grains
https://www.agerborsamerci.it/listino-
borsa/settimanale-
ager/?__cf_chl_jschl_tk__=pmd_iU.w1bMg
IFS0C5.9pApzQZdvI2IMagVVGpxvei4ux5g
-1633068461-0-gqNtZGzNAfujcnBszRW9#
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
КОРИСНИ ЛИНКОВИ
https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija
https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/
suptropske-i-tropske-vocke
https://citymagazine.danas.rs/zdr
avlje/ishrana/egzoticno-voce-
ukus-dalekih-krajeva/
Egzotično voće: Ukus dalekih krajeva
Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису
активни/доступни.
Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему.
Хвала на разумевању.
Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час
можете учинити бољим и интересантнијим за присутне:
- кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних,
- кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...),
- организацију угледних или иновативних часова,
- позивом експерата,
- ...
ОБАВЕШТЕЊЕ:
ХВАЛА НА ПАЖЊИ
ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ.
ПИТАЊА.
ДА ПОНОВИМО.

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u SrbijiEG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
EG-i-3-170-178-Industrijski regioni i centri u svetu i u Srbiji
 
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i SrbijiRudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
Rudarstvo i energetika u svetu i Srbiji
 
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiGS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
 
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede SrbijeRazvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
Razvoj i znacaj poljoprivrede Srbije
 
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštitaGS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
GS-120-125-Antropogena kulturna dobra i njihova zaštita
 
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptxEG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
EG-I-3-214-218-Савремена политичка карта света.pptx
 
Laka industrija
Laka industrijaLaka industrija
Laka industrija
 
Saobracaj u Srbiji
Saobracaj u SrbijiSaobracaj u Srbiji
Saobracaj u Srbiji
 
GS-115-117-Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
GS-115-117-Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji SrbijeGS-115-117-Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
GS-115-117-Gradski centri i njihova uloga u regionalnoj organizaciji Srbije
 
EG-i-3-130-134-Stočarstvo i ribolov u svetu
EG-i-3-130-134-Stočarstvo i ribolov u svetuEG-i-3-130-134-Stočarstvo i ribolov u svetu
EG-i-3-130-134-Stočarstvo i ribolov u svetu
 
GS-156-158-Trgovina i turizam u Srbiji
GS-156-158-Trgovina i turizam u SrbijiGS-156-158-Trgovina i turizam u Srbiji
GS-156-158-Trgovina i turizam u Srbiji
 
Пољопривреда
ПољопривредаПољопривреда
Пољопривреда
 
GS-128-131-Privreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede Srbije
GS-128-131-Privreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede SrbijeGS-128-131-Privreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede Srbije
GS-128-131-Privreda Srbije - razvoj i osnovne karakteristike privrede Srbije
 
Енергетика
ЕнергетикаЕнергетика
Енергетика
 
Sekundarni sektor
Sekundarni sektorSekundarni sektor
Sekundarni sektor
 
Teska industrija
Teska industrijaTeska industrija
Teska industrija
 
Evropski makroregion
Evropski makroregionEvropski makroregion
Evropski makroregion
 
Регионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржиштаРегионалне економске групације и тржишта
Регионалне економске групације и тржишта
 
Пољопривреда основне одлике
Пољопривреда  основне одликеПољопривреда  основне одлике
Пољопривреда основне одлике
 
Tercijarni sektor
Tercijarni sektorTercijarni sektor
Tercijarni sektor
 

More from TeacherDN

1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
TeacherDN
 

More from TeacherDN (20)

EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptxEG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
EG-101-104-Neravnomeran regionalni razvoj Srbije.pptx
 
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
EG-97-101-Neravnomeran ekonomski razvoj u svetu – faktori ,klasifikacija i po...
 
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
EG-92-96-Ekonomske delatnosti podela i osnovni ekonomsko-geografski pristupi-...
 
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
EG-85-87-Država kao osnovni političko geografski element i njena uloga u razv...
 
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.pptGeo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
Geo-33-32-35-Unutrasnjost Zemljine sfere-DN.ppt
 
Geo-33-26-30-Evolucija geografskog omotaca.ppt
Geo-33-26-30-Evolucija geografskog omotaca.pptGeo-33-26-30-Evolucija geografskog omotaca.ppt
Geo-33-26-30-Evolucija geografskog omotaca.ppt
 
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.pptGeo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
Geo-33-Uvod-u-geografiju-predmet-proucavanja-i-znacaj.ppt
 
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
2-VODIC-i-OBRAZAC-za-izradu-PREZENTACIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNA.pptx
 
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
1-VODIC-i-OBRAZAC-za seminarski-rad-iz-GEOGRAFIJE-za-sve-razrede-DN-FINALNI.docx
 
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.pptEG-225-228-Evropska_unija.ppt
EG-225-228-Evropska_unija.ppt
 
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
EG-I-3-221-225-Globalizacija, integracioni procesi i glavne međunarodne ekono...
 
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptxEG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
EG-I-3-219-221-Geopolitički odnosi u svetu i položaj Srbije.pptx
 
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
EG-I-3-205-211-ТУРИЗАМ у свету и Србији - развоја промет и главни туристички ...
 
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptxEG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
EG-I-3-202-204-ТУРИЗАМ - фактори развоја структура и подела туризма.pptx
 
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
EG-I-3-196-199-TRGOVINA - faktori razvoja podela i značaj medjunarodne trgovi...
 
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptxEG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
EG-I-3-181-192-САОБРАЋАЈ - основни елементи и значај.pptx
 
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.pptEG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
EG-I-3-180-181-Pojam i podela uslužnih delatnosti u svetu i Srbiji.ppt
 
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
EG-i-3-163-170-Industrija potrošnih dobara: faktori lokacije i geografski raz...
 
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
EG-i-3-160-162-Hemijska industrija u svetu i u Srbiji.
 
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u SrbijiEG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
EG-i-3-156-160-Mašinska industrija u svetu i u Srbiji
 

EG-i-3-111-121-Biljna proizvodnja u tropskom i suptropskom pojasu

  • 1. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 2. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. ОБАВЕШТЕЊЕ:
  • 3. Т Р О П С К А пољопривредна зона обухвата просторе екваторијалне и тропске климе, у којој су заступљене: 1) НАТУРАЛНА пољопривреда, која подмирује потребе домаћег становништва. 2) ПЛАНТАЖНА производња, која снабдева светско тржиште (чај, кафа, какаовац, шећерна трска, каучуковац и тропски зачини и уљарице). Главне прехрамбене културе ТРОПСКОГ поднебља су: БАТАТА, ЈАМС, МАНИОКА, ПРОСО и СИРАК. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 5. КАФА води порекло из источне Африке (област КАФА), а данас је област гајења распрострањена у тропској пољопривредној зони. Некада се кафа, највише гајила у јужној и југоисточној Азији, а данас су највеће површине кафе у Латинској Америци. Највећи светски произвођач КАФЕ је Бразил са око ⅓ светске производње, а следе Вијетнам, Индонезија и Колумбија. По обиму трговине КАФЕ је друга роба у свету (после НАФТЕ), јер је потрошња све већа. Највећа увозно-извозна лука је Хамбург. Трговина кафом се обавља на берзама, а највећа је у Њујорку. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 6. КАКАО се користи као важна сировина у КОНДИТОРСКОЈ индустрији и као топли напитак, а добија се од зрна какаовца. Плантаже какаовца се углавном налазе у екваторијалној и тропској зони због специфичног гајења и то у сенци дрвећа (на пр: банана). Највећи произвођачи су: Обала Слоноваче ⅓ светске производње, Индонезија и Гана. У трговини Обала Слоноваче и Гана заузимају водеће позиције. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 8. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу извозници КАФЕ извозници КАКАОА
  • 9. ЧАЈ је грмолика биљка која потиче из монсунског предела Азије (из покрајине Асам у Индији). Производња је везана за источну и јужну Азију зато што захтева топлу климу и не превише влажно тло. У трговини чајем доминира Велика Британија са ⅓ светског увоза и важна је извозница (РЕЕКСПОРТ), затим Русија и Тајван ( полуферментисани чајем). Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 10. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS произвођачи ЧАЈА
  • 11. ШЕЋЕРНА ТРСКА је главна сировина за производњу шећера, поред шећерне репе. Води порекло из Индије, одакле су је Шпанци пренели у Латинску Америку. Прерадом се обија до 6 пута више шећера него из шећерне репе, а у структури светске производње шећера учествује са око 60%. Главне области гајења су: Карипска острва, Јужна Америка, а у тропској зони су то области у Азији и Аустралији. Највећи произвођачи, уједно и највећи извозници. Највећи увозници шећера од ове културе су: Русија, САД, Јапан и земље ЕУ (а ЕУ је велики реекспортер). Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 12. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS произвођачи
  • 13. ДУВАН је једногодишња биљка чији се листови користе за производњу: цигара и цигарета, али и за производњу индустријских производа (инсектицида, лекова и техничких уља). Потиче из тропских предела Америке, а у Европу су га пренели Португалци и Шпанци. Данас се гаји свуда у свету. Највећи ИЗВОЗНИЦИ дувана су САД и Кина. Највећи УВОЗНИЦИ су земље које имају развијену дуванску индустрију: Велика Британија, Француска, Немачка. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 14. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу произвођачи ДУВАНА
  • 15. КАУЧКОВАЦ је тропска биљка чији се сок (латекс) користи за производњу гуме (каучука). Данас каучук учествује са око 40% у светској индустрији гума. До II светског рата је био основна сировина за производњу гума. Највеће ПРОИЗВОДНО подручје је Азија (са више од 90% светске поизводње): Тајланд, Малезија и Индонезија, а уједно су и највећи ИЗВОЗНИЦИ каучука. Највећи ПОТРОШАЧИ су: Кина, Индија и Малезија, око 50% светске производње, а затим следе земље ЕУ, САД и Јапан. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу
  • 16. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу На плантажама, међу ТРОПСКИМ ВОЋЕМ, највише се гаје БАНАНЕ. По ОБИМУ _ТРГОВИНЕ: 1) на ПРВОМ месту су: АГРУМИ, 2) на ДРУГОМ месту су: БАНАНЕ. У светској трговини најзначајније ТРОПСКИО ВОЋЕ су и: АНАНАС, ПАПАЈА, МАНГО.
  • 17. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу БАНАНЕ су дрвенасте, вишегодишње биљке, пореклом са Далеког истока. Десетак земаља, производи ¾ светске производње, а највећу производњу (али и највећу потрошњу на домаћем тржишту) имају: Индија и Кина. Највећи светски ИЗВОЗНИЦИ остварују преко 70%, а то су земље ПРОИЗВОЂАЧИ из Латинске Америке, а од њих ⅓ припада Еквадору. Највећу ПОТРОШЊУ имају: САД, Канада и земље ЕУ.
  • 18. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу размештај гајења БАНАНА
  • 19. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу извозници
  • 20. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ТРОПСКЕ УЉАРИЦЕ и ТРОПСКИ ЗАЧИНИ се гаје у тропској зони, где се налазе и највећи произвођачи. Највећи светски ИЗВОЗНИЦИ су: Индонезија, Индија, Мадагаскар.
  • 21. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу размештај гајења ТРОПСКИХ УЉАРИЦА
  • 22. ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу размештај производње ТРОПСКИХ ЗАЧИНА
  • 23. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу Највећи произвођачи ПИРИНАЧА, око 90% су из Азије, а гаји се и у Медитерану, САД, Јужна Америка. Највећи потрошачи пиринча су земље југоисточне и јужне Азије, земље Персијског залива и земље ЕУ.
  • 24. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS ПРОИЗВОЂАЧИ ИЗВОЗНИЦИ
  • 25. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу Најзначајније културе суптропске пољоприврне су: панук, винова лоза, суптропско воће (цитруси) и маслине. ПАМУК је пореклом из јужне Азије (област Пенџаб). Енглези су га пренели у своје некадашње колоније у САД, Египат, Судан и Индију. После II светског рата, почиње да се гаји и у земље источне и југоисточне Азије.
  • 26. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS производња ПАМУКА
  • 27. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS ИЗВОЗНИЦИ УВОЗНИЦИ
  • 28. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу Европа учествује са 80% светске производње ВИНА, а међу најпознатијим произвођачима су: Француска, Италија и Шпанија. Остали произвођачи ВИНА су: САД, Аргентина, Чиле, ЈАР, Аустралија. Осим вина, грожђе се и суши, а највећи произвођачи сувог грожђа су: Турска и Иран, где вера не дозвољава производњу вина.
  • 29. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу Највећи произвођачи МАСЛИНА су медитеранске земље, међу којима са више од 35% је Шпанија, а ту су и Италија и Грчка. Мању производњу имају: Португалија, Турска и Тунис. ЦИТРУСИ или АГРУМИ чине групу суптропског воћа са високим садржајем витамина Ц, а ту су: , ПОМОРАНЏА, МАНДАРИНА, МАНОЛА, КЛЕМЕНТИНА, ГРЕЈФРУТ. Преко 70% производње ЦИТРУСИ се налази у северној хемисфери: Медитеран, САД и Кина, а највећи произвођач у јужној хемисфери је Бразил.
  • 30. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS размештај гајења АГРУМА
  • 31. Биљна производња у тропском и суптропском климатском појасу ИЗВОР: Економска географија, уџбеник за 2.разред економске школе. АУТОР: Емилија Манић. ИЗДАВАЧ: DATASTATUS и з в о з н и ц и
  • 32. КОРИСНИ ЛИНКОВИ Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању.
  • 33. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. КОРИСНИ ЛИНКОВИ https://www.adm.com/ https://www.cargill.com/home https://hrwiki.top/wiki/Cargill https://agropress.org.rs/ https://www.fao.org/home/en https://www.agrosaveti.rs/finansiranj e/promet-roba-na-produktnoj-berzi/ https://www.agronews.rs/ https://www.seedev.org/ https://www.nordgen.org/en/ https://www.ecpgr.cgiar.org/
  • 34. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. КОРИСНИ ЛИНКОВИ https://pdfslide.tips/documents/geopoliti ka-hrane-56212e1ab86ec.html https://seedev.org/publikacije/SEEDEV%20 Cene%20poljoprivrednih%20proizvoda%2 0u%202020.pdf https://api.pks.rs/storage/assets/%D0%9F%D0%A0%D0%95%D 0%93%D0%9B%D0%95%D0%94%20%D0%A1%D0%90%20% D0%9F%D0%9E%D0%89%D0%9E%D0%9F%D0%A0%D0%98 %D0%92%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%98%D0% A5%20%D0%91%D0%95%D0%A0%D0%97%D0%98%2014.% 20%D0%88%D0%90%D0%9D%D0%A3%D0%90%D0%A0
  • 35. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. КОРИСНИ ЛИНКОВИ https://live.euronext.com/en https://www.barchart.com/futures/grains https://www.agerborsamerci.it/listino- borsa/settimanale- ager/?__cf_chl_jschl_tk__=pmd_iU.w1bMg IFS0C5.9pApzQZdvI2IMagVVGpxvei4ux5g -1633068461-0-gqNtZGzNAfujcnBszRW9#
  • 36. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. КОРИСНИ ЛИНКОВИ https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/ suptropske-i-tropske-vocke https://citymagazine.danas.rs/zdr avlje/ishrana/egzoticno-voce- ukus-dalekih-krajeva/ Egzotično voće: Ukus dalekih krajeva
  • 37. Постоји могућност да неки од линкова у овој презентацији нису активни/доступни. Нека вас то не спречава да додатно истражите ову тему. Хвала на разумевању. Тему презентације је могуће додатно истражити и проширити и тиме час можете учинити бољим и интересантнијим за присутне: - кроз додатно ангажовање и унапред припрему присутних, - кроз ученичке радове (истраживања, семинарски радови, ...), - организацију угледних или иновативних часова, - позивом експерата, - ... ОБАВЕШТЕЊЕ:
  • 38. ХВАЛА НА ПАЖЊИ ЗАДАТАК ЗА ДОМАЋИ. ПИТАЊА. ДА ПОНОВИМО.