Славица Соломун, Илустративни материјал као извор научних истраживањаArhivistika
Архиви у Србији су првенствено установе заштите архивске грађе као културног чија је основна делатност да прикупљају, чувају, обрађују, штите и презентују архивску грађу насталу у раду државних установа и истакнутих појединаца од значаја за историју Србије и српског народа. Архивска грађа настала у раду органа управе, привредних, здравствених, научних и културних установа представља драгоцен извор за многа научна истраживања. Међутим, у архивима се чува и обиље специфичне архивске грађе. Овде првенствено мислимо на илустративни материјал односно различите врсте проспеката, позивница за разне друштвене догађаје, фотографије, плакате, посетнице, позоришне репертоаре и програме, рекламни материјал. За потребе њиховог адекватног чувања у архивима се често формирају збирке (према врсти грађе, тематским карактеристикама, а могу представљати и скуп докумената различитог порекла а једнаких материјалних карактеристика или сродног садржаја). Предмет овог рада биће, првенствено, збирке фотографија, плаката, Varia и поклона и откупа које су заступљене у већини архива у Србији. Илустративни материјал је често и саставни део многих личних и породичних фондова, као и архивске грађе настале радом културних, спортских и других грађанских удружења.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
Славица Соломун, Илустративни материјал као извор научних истраживањаArhivistika
Архиви у Србији су првенствено установе заштите архивске грађе као културног чија је основна делатност да прикупљају, чувају, обрађују, штите и презентују архивску грађу насталу у раду државних установа и истакнутих појединаца од значаја за историју Србије и српског народа. Архивска грађа настала у раду органа управе, привредних, здравствених, научних и културних установа представља драгоцен извор за многа научна истраживања. Међутим, у архивима се чува и обиље специфичне архивске грађе. Овде првенствено мислимо на илустративни материјал односно различите врсте проспеката, позивница за разне друштвене догађаје, фотографије, плакате, посетнице, позоришне репертоаре и програме, рекламни материјал. За потребе њиховог адекватног чувања у архивима се често формирају збирке (према врсти грађе, тематским карактеристикама, а могу представљати и скуп докумената различитог порекла а једнаких материјалних карактеристика или сродног садржаја). Предмет овог рада биће, првенствено, збирке фотографија, плаката, Varia и поклона и откупа које су заступљене у већини архива у Србији. Илустративни материјал је често и саставни део многих личних и породичних фондова, као и архивске грађе настале радом културних, спортских и других грађанских удружења.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
Vesna Đaić Škondrić, Kulturno-propagandni rad Arhiva Republike SrpskeArhivistika
Međunarodno arhivističko savetovanje, Čačak, 9-11. oktobar 2019/International archival consultation conference, Čačak, 9-11 October 2019
Teme/Themes: „Arhivi u elektornskom okruženju“/Archives in elecronic environment
Teme/Themes: Arhivska služba danas i u budućnosti. Aktuelna pitanja i problemi/Archival service today and in the future. Curent questions and problems
Vesna Đaić Škondrić, Kulturno-propagandni rad Arhiva Republike SrpskeArhivistika
Međunarodno arhivističko savetovanje, Čačak, 9-11. oktobar 2019/International archival consultation conference, Čačak, 9-11 October 2019
Teme/Themes: „Arhivi u elektornskom okruženju“/Archives in elecronic environment
Teme/Themes: Arhivska služba danas i u budućnosti. Aktuelna pitanja i problemi/Archival service today and in the future. Curent questions and problems
Addressing gender in developing and implementing of NAPsNAP Events
Presentation by: Loloma Kakala Homasi
4.3 Addressing gender and other guiding principles of NAPs
The session will discuss best practices and approaches for strengthening gender considerations and the use of indigenous and traditional knowledge in adaptation which are part of the guiding principles for the formulation and implementation of NAPs. Others principles are: a continuous planning process at the national level with iterative updates and outputs; country-owned, country-driven; not prescriptive, but flexible and based on country needs; building on and not duplicating existing adaptation efforts; participatory and transparent; enhancing coherence of adaptation and development planning; supported by comprehensive monitoring and review; considering vulnerable groups, communities and ecosystems; guided by best available science.
Славица Соломун, Бранка Јаначковић, Едиција Водич кроз архивску грађу СрбијеArhivistika
Водичи су основна информативна средства свих архива и издају се као посебна едиција Архива Србије и архивске службе у Републици Србији. Израда водича уређена је чл. 26. Закона о архивској грађи и архивској делатности („Службени гласник РС“ бр. 6/2020). Прва Редакција за израду Водича кроз архивску грађу Србије формирана је 1968. године. Редакција у садашњем сазиву именована је 2002, а исте године донет је Правилник о раду Редакције, Упутство за израду Водича кроз архивску грађу Србије и Упутство за израду водича за архиве у Војводини. Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Војводини одобрено је 2003. године, а Упутство о техничком изгледу водича за архиве у Србији 2005. године. Књига – Водич носи наслов едиције са редним бројем свеске. Затим, следи назив архивске установе која издаје водич са назнаком броја књиге. Водич садржи следеће елементе: уводни део (историјат установе, архивска грађа), опис фондова и збирки (анотација) и помоћни апарат. До сада је приређено и објављено 19 томова у оквиру ове едиције.
Program podsticanja, promocije i popularizacije nauke pod nazivom „Čovekova okolina pod lupom hemije“ izvedena je u saradnji studenata Prirodno matematičkog fakulteta.
2. Зграда Бановина:
Зграда Бановина налази се на десној обали реке Нишаве, у Шуматовачкој
улици. Изграђена је 1889. године. Осим своје архитектонске лепоте, она има
и важну улогу у историји Ниша. Друга фаза доградње започела је 1930.
године, а 1935. она је добила данашњи изглед. Након Другог светског рата у
њој се налазило средиште Среза , а од 1966. средиште Универзитета.
Изграђена је за потребе Начелништва Нишког округа. У овој згради је
потписан споразум између Србије и Албаније , познатији као “Нишки
споразум”. Саграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту
Монументалана и модерна грађевина. У дворишту ове зграде се данас
одржавају и неки концерти. Такође се у њој снимао филм “Пљачка трећег
рајха”. Бановина је проглашена културним добром од великог значаја.
3.
4. Народно позориште:
Народно позориште се налази на Синђелићевом тргу. То је институција
културе са традицијом дужом од 120 година. Једно је од најзначајнијих
позоришта у Србији. Изграђено је 1939. године за Позориште Моравске
Бановине, а основано је 1887. године. Дограђена је 1946. године у духу
основног пројекта. Иницијатори оснивања позоришта били су: Стеван
Сремац, Милорад Петровић, Стеван Никшић, Хенрих Лилер и Шпира
Калик. Прва представа била је “Српски ајдуци”. Предходна имена су била
Позориште “Синђелић” и Позориште Моравске бановине.
5.
6. Синагога:
Синагога се налази у центру града. Она је “Молитвени дом” Јевреја, али како
у Нишу нема више Јевреја она постаје “храм културе”. Прва нишка синагога
постојала је још 1695. године. Градња нове синагоге започела је априла
1924. године, а завршена је у пролеће 1925. године. Данас је синагога
стављена под заштиту државе и користи се као галерија за одржавање
бројних изложби, концерата, књижевних вечери...
7.
8. Народна библиотека:
Народна библиотека се налази у улици Боривоја Гојковића 9. Библиотека
“Стеван Сремац” је једна од најсаријих културних установа у Нишу. Она је
прва јавна библиотека у јужној Србији. Основана је 1879. године, а основала
је група професора у оквиру Гимназије. У Другом светском рату немачки
окупатор спалио је око 5.000 одабраних наслова, а током окупације је велики
број књига изгубљен. Данас је народна библиотека савремена институција ,
која располаже фондом од преко 250.000 монографских и преко 950 наслова
сријских публикација, као и Кабинетом графике са око 200 оригиналних
графичких отисака.