Милица Живковић VII-1

1. Културни објекти у Нишу
Милица Живковић VII-1

2. Зграда Бановина:
Зграда Бановина налази се на десној обали реке Нишаве, у Шуматовачкој
улици. Изграђена је 1889. године. Осим своје архитектонске лепоте, она има
и важну улогу у историји Ниша. Друга фаза доградње започела је 1930.
године, а 1935. она је добила данашњи изглед. Након Другог светског рата у
њој се налазило средиште Среза , а од 1966. средиште Универзитета.
Изграђена је за потребе Начелништва Нишког округа. У овој згради је
потписан споразум између Србије и Албаније , познатији као “Нишки
споразум”. Саграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту
Монументалана и модерна грађевина. У дворишту ове зграде се данас
одржавају и неки концерти. Такође се у њој снимао филм “Пљачка трећег
рајха”. Бановина је проглашена културним добром од великог значаја.

4. Народно позориште:
Народно позориште се налази на Синђелићевом тргу. То је институција
културе са традицијом дужом од 120 година. Једно је од најзначајнијих
позоришта у Србији. Изграђено је 1939. године за Позориште Моравске
Бановине, а основано је 1887. године. Дограђена је 1946. године у духу
основног пројекта. Иницијатори оснивања позоришта били су: Стеван
Сремац, Милорад Петровић, Стеван Никшић, Хенрих Лилер и Шпира
Калик. Прва представа била је “Српски ајдуци”. Предходна имена су била
Позориште “Синђелић” и Позориште Моравске бановине.

6. Синагога:
Синагога се налази у центру града. Она је “Молитвени дом” Јевреја, али како
у Нишу нема више Јевреја она постаје “храм културе”. Прва нишка синагога
постојала је још 1695. године. Градња нове синагоге започела је априла
1924. године, а завршена је у пролеће 1925. године. Данас је синагога
стављена под заштиту државе и користи се као галерија за одржавање
бројних изложби, концерата, књижевних вечери...

8. Народна библиотека:
Народна библиотека се налази у улици Боривоја Гојковића 9. Библиотека
“Стеван Сремац” је једна од најсаријих културних установа у Нишу. Она је
прва јавна библиотека у јужној Србији. Основана је 1879. године, а основала
је група професора у оквиру Гимназије. У Другом светском рату немачки
окупатор спалио је око 5.000 одабраних наслова, а током окупације је велики
број књига изгубљен. Данас је народна библиотека савремена институција ,
која располаже фондом од преко 250.000 монографских и преко 950 наслова
сријских публикација, као и Кабинетом графике са око 200 оригиналних
графичких отисака.