Славица Соломун, Илустративни материјал као извор научних истраживањаArhivistika
Архиви у Србији су првенствено установе заштите архивске грађе као културног чија је основна делатност да прикупљају, чувају, обрађују, штите и презентују архивску грађу насталу у раду државних установа и истакнутих појединаца од значаја за историју Србије и српског народа. Архивска грађа настала у раду органа управе, привредних, здравствених, научних и културних установа представља драгоцен извор за многа научна истраживања. Међутим, у архивима се чува и обиље специфичне архивске грађе. Овде првенствено мислимо на илустративни материјал односно различите врсте проспеката, позивница за разне друштвене догађаје, фотографије, плакате, посетнице, позоришне репертоаре и програме, рекламни материјал. За потребе њиховог адекватног чувања у архивима се често формирају збирке (према врсти грађе, тематским карактеристикама, а могу представљати и скуп докумената различитог порекла а једнаких материјалних карактеристика или сродног садржаја). Предмет овог рада биће, првенствено, збирке фотографија, плаката, Varia и поклона и откупа које су заступљене у већини архива у Србији. Илустративни материјал је често и саставни део многих личних и породичних фондова, као и архивске грађе настале радом културних, спортских и других грађанских удружења.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
Ивана Божовић, Марко Радовановић, Збирке политичких емиграната у Архиву Југос...Arhivistika
Архив Југославије чува преко 60 збирки архивске грађе, које је добио путем откупа или поклона. У раду ћемо приказати збирке политичких емиграната: Божидара Влајића, кнеза Павла Карађорђевића, Марка Крстића, Десимира Тошића и Милана Гавриловића, и дати следеће информације: како су збирке формиране, граничне године и количина архивске грађе збирки, начин сређености и доступности, информације о садржају и значају архивске грађе збирки. Овим радом желимо да скренемо пажњу на значај споменутих збирки за проучавање политичког живота у Краљевини Југославији и српске и југословенске политичке емиграције. С друге стране, да подстакнемо друге архиве у Србији да се више ангажују у прикупљању заоставштина политичке емиграције.
Славица Соломун, Илустративни материјал као извор научних истраживањаArhivistika
Архиви у Србији су првенствено установе заштите архивске грађе као културног чија је основна делатност да прикупљају, чувају, обрађују, штите и презентују архивску грађу насталу у раду државних установа и истакнутих појединаца од значаја за историју Србије и српског народа. Архивска грађа настала у раду органа управе, привредних, здравствених, научних и културних установа представља драгоцен извор за многа научна истраживања. Међутим, у архивима се чува и обиље специфичне архивске грађе. Овде првенствено мислимо на илустративни материјал односно различите врсте проспеката, позивница за разне друштвене догађаје, фотографије, плакате, посетнице, позоришне репертоаре и програме, рекламни материјал. За потребе њиховог адекватног чувања у архивима се често формирају збирке (према врсти грађе, тематским карактеристикама, а могу представљати и скуп докумената различитог порекла а једнаких материјалних карактеристика или сродног садржаја). Предмет овог рада биће, првенствено, збирке фотографија, плаката, Varia и поклона и откупа које су заступљене у већини архива у Србији. Илустративни материјал је често и саставни део многих личних и породичних фондова, као и архивске грађе настале радом културних, спортских и других грађанских удружења.
Невена Карабашевић, Породични и лични архивски фондови у Историјском архиву НишArhivistika
Човек током свог живота прикупи известан број докумената који сведоче о његовом раду, склоностима, плановима и материјалним приликама у којима је живео. У зависности од значаја творца личног или породиног фонда, његове улоге у културном и политичком животу одређеног временског раздобља, грађа може да има пре свега практичан значај, ако се њом доказује неко право, а затим и општи научно-историјски значај. .
Историјски архив Ниш у својим депоима чува укупно 13 личних и 2 породична фонда. Фондови су прибављени поклоном или откупом од самих стваралаца архивске грађе или њихових наследника. Архивска грађа ових фондова обухвата период од 1882-2003. године. Укупна количина личних и породичних фондоваа износи 16,13 дижних метара.
Грађа (списи и књиге), углавном садржи следећу врсту докуменације: личну и породичну документацију, пословну преписку, уговоре и другу преписку са трговцима и фабрикантима из земље и иностранства, трговачке књиге, као и предмете-пехаре и друге експонате добијене као награду са разних путовања, библиографију новинских чланака, монографије и др.
Фондови су у Историјском архиву углавном делимично сређени. Неки су сређени по принципу слободне провенијенције. За све породичне и личне фондове су урађени сумарни инвентари.
Објављени су следећи лични фондови: Јоксимовић Милан (1877-1944), инжењер грађевинарства, Драгољуб Ж. Мирчетић (1922-2004),потпуковник, Стојадин Томић (1912-?), управник поште и лични фонд Сава Костић (1883-1955), писар и трговац.
Др Љубинка Шкодрић, Судбина архивске грађе краља Александра ОбреновићаArhivistika
Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi.
U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.
Ивана Божовић, Марко Радовановић, Збирке политичких емиграната у Архиву Југос...Arhivistika
Архив Југославије чува преко 60 збирки архивске грађе, које је добио путем откупа или поклона. У раду ћемо приказати збирке политичких емиграната: Божидара Влајића, кнеза Павла Карађорђевића, Марка Крстића, Десимира Тошића и Милана Гавриловића, и дати следеће информације: како су збирке формиране, граничне године и количина архивске грађе збирки, начин сређености и доступности, информације о садржају и значају архивске грађе збирки. Овим радом желимо да скренемо пажњу на значај споменутих збирки за проучавање политичког живота у Краљевини Југославији и српске и југословенске политичке емиграције. С друге стране, да подстакнемо друге архиве у Србији да се више ангажују у прикупљању заоставштина политичке емиграције.
2. Музеј Николе Тесле
Музеј Николе Тесла посвећен је поштовању и приказивању живота и рада
Николе Тесле. Музеј се налази у центру Београда. У њему се налазе преко
180 000 докумената, фотографија, књига, техничких експоната, итд… У музеју,
водичи изводе експерименте. Тамо се налази урна са пепеом Николе Тесле, и
неке његове ствари (шешир, рукавице...)
3. Народни музеј
Народни музеј се налази у Београду на тргу Републике, и саграђен је 1844.
године. Збирке музеја укључују више од 400.000 објеката и референтних
радова укључујуцћи и велику колекцију слика. Данас је уписан на списак
споменика културе од великог значаја Републике Србије.
4. Вуков и Доситејев музеј
Вуков и Доситејев музеј се налази у
Београду. Основан 1949. године,
музеј представља живот, рад и
наслеђе Вука Стефановиц́а Караџиц́а
(1787-1864), великог реформатора
српског језика, и Доситеја
Обрадовиц́а (1742-1811), који је био је
српски писац, филозоф, драматичар,,
лингвиста, путник, полиглота и први
министар образовања Србије. Био је
такодје утицајни протагониста српске
националне и културне ренесансе.