8. Црква, која се налази у
манастирском насељу, посвећена
је Светој Тројици. То је један од
најзначајних архитектонских
споменика Моравског стила у
Србији. По карактеру фасадних
декорација она се веома разликује
од других цркава ове епохе.
9. Црква се састоји из два одвојена
дела, наоса на истоку и
припрате на западу. Горњу сводну
конструкцију носе четири висока
стуба прислоњенa на углове
стопа. У средини наоса уздиже се
купола. Зидови су са спољашне
стране озидани прецизно
клесаним блоковима пешчара,
сложеним у правилне редове.
10.
11. Манастир је подигао деспот
Стефан Лазаревић, чије се мошти,
по мишљењу неких стручњака,
налазе у јужном делу цркве, испод
беле мермерне плоче. О оснивању
манастира није сачувана повеља а
ни летописи нису забележили
податке о томе када је почела
његова градња.
12. Деспотов савременик и биограф
Константин Филозоф каже да је
манастир почео да се зида 1407.
године. Градња је трајала више од
десет година, а судећи по
летописима, Манасија је сазидана
1418. године и те године у њега су
се уселили монаси.
13. Манасија је била културни центар, где су
најученији калуђери преписивали, а зографи
украшавали старе рукописне књиге.
14. Иако тешко страдале, фреске овог манастира
спадају међу најлепша и највреднија
остварења у целокупној српској уметничкој
баштини средњег века.
Христ у храму, Манасија
15. Од очуваних фресака
најзанимљивија је
ктиторска
композиција на
западном зиду
главног дела цркве, на
којој деспот Стефан у
владарским одорама
са владарским
обележјима држи у
руци повељу и модел
манастира.
16. На јужном и
северном зиду
у певницама
очувани су
величанствени
ликови светих
ратника.
18. У олтару је
насликано Причешће
апостола и Поворка
светих отаца, међу
којима је и први српски
архиепископ – Свети
Сава. На стубовима су
добро очувани
медаљони са попрсјима
светитеља и ликови
Светог арханђела
Михаила и Светог
Петра Александријског.
19. Плаво и златно
Живопис Манасије јединствен је у
византијском православном
сликарству. Он произилази из
богатих зографских традиција
српске средњовековне
културе.Фреске су украшене
златом. Плаво и златно су
основне боје српског и
византијског фреско-сликарства.
