prezentacija o manastiru gradac

1. У Србији
МАНАСТИР ГРАДАЦ

2. Градац припада Рашкој школи(стилу)
Рашки стил у српској архитектури током
средњег века обухвата временски период од
седме деценије до краја века док се
као гранични примери узимају Ђурђеви
Ступови око 1170 за почетак епохе, а ѕа крај
Драгутинова црква светог Ахилија у
Ариљу око 1296

3.  Најопштије обележје споменицима увршћеним у
ту школу дају планови издужене основе,
незаобилазна купола и типично романички украси
фасада.
 Код свих цркава налазимо правоугаону основу са
полукружном апсидом. Олтарске апсиде су и
споља и изнутра полукружне основе. На олтарској
апсиди био је, такође, већи прозор, понекад
трифора.Купола није никад излазила својим
цилиндричним делом директно из крова(тамбуром),
већ је споља између њега и крова увек био један
коцкасти прелаз. Понекад тај прелаз није имао
улогу типичног носача, него је био замијењен са
четири зида која је требало да подигну куполу на
што виши ниво.
 Издуженост плана основе наглашена је спољним
припратама, које су најчешће накнадно дозидане на
западној страни.

4.  Површине фасада биле су равне, а једини украс су представљали
пиластри. Водоравних украса, нити било каквих подјела није било.
Западни зид, као улазни, био је најбогатије украшен. Тај украс се
огледао у виду портала и често једног прозора изнад њега. . Битно је
напоменути да цркве својим димензијама ипак задржавају
импозантност и монументалност, а не теже ка декоративности, која ће
се испољити нарочито у Моравској школи.
 Црква је свој западни део имала преграђен у припрату - нартекс. Тако
уграђена припрата, која је имала заједничку фасаду и кров са самом
црквом. Најважнији нижи дјелови уз црквени брод били су проширења
за певничке хорове уз простор испод кубета и мале засебне капелице -
параклиси, уз западни део црквеног брода или уз припрату
 Што се тиче конструктивних решења, као материјал за грађење се
користио тесани камен, а врло ријетко цигла. За испуњавање зидова
користио се ломљени камен. У декоративне сврхе, користио се малтер
обојен у окер жуту или у црвену боју. Код неких цркава фасаде су
озидане углачаним домаћим мермером.

5. ГРАДАЦ
 Српски православни манастир Градац, са
гробном црквом свете монахиње Јелисавете,
бивше краљице Јелене, жене краља Уроша I,
налази се у средњем делу Србије, близу града
Рашке. Веома је значајан за боље разумевање
градитељства немањићке Србије у другој
половини XIII века. У средњовековном простору
манастира сачуване су две цркве и остаци
монашких зграда распоређених уз оградни зид.
Главна манастирска црква, посвећена
Богородичином празнику Благовести, је
најранија грађевина у Србији у којој је готика
изражена у већој мери.

6. Назив места био је познат и
пре оснивања истоименог
манастира у 13. веку,
највероватније зато што је ту
постојала тврђава или њени
остаци. Архиепископ Данило
II у животопису краљице
Јелене Анжујске напомиње
да је она изградила цркву “

7.  Византијски и романички утицаји су и овде
уочљиви, али обогаћени многим новим
решењима облика, конструкције и украса, блиских
градитељству Запада, где је готика у то време
већ увелико била владајући стил. Основа плана
као и готичке појединости украшавања фасаде
Богородичине цркве имају сличности са
Студеницом.

8.  Богородичина црква у Градцу је једнобродна
грађевина са куполом. Лађу цркве чине три одељка:
припрата, наос и олтарски простор. Уз припрату
озидане су две капеле, а управно на централни
простор храма, краци трансепта* образују простор
певница.
* ТРАНСЕПТ - попречни брод цркве положен под правим углом на
уздужни брод, који основи храма даје изглед такозваног латинског
крста.

9.  Припрата је шира од главног дела цркве, а
над припратом конструкцију чини крстасти
свод са ребрима, која имају конструктивну
улогу. На источном зиду припрате израђена
су три преломљена лука, два бочна лука су
била украси изнад сликане представе
Благовести- великих фигура Богородице и
архангела Гаврила.

10.  Наос цркве има два дела: западни и
средњи травеј* над којим је конструисана
купола. Ова два дела су у основи
јединствен простор, раздвојен
пиластрима, на чије се најистакнутије
делове наставља попречан полукружни
лук.
 Наос цркве са певницама најбоље је осветљен простор у
српској сакралној средњовековној архитектури, тамбур има
осам прозора а на бочним зидовима налазе се бифоре.
* ТРАВЕЈ - основна просторна јединица цркве правоугаоног или квадратног облика која је од
суседних аналогних јединица одвојена ступцима. То је назив за сводно поље омеђено
лонгитудиналним и трансверзалним куполама.

11.  Уз подужне зидове травеја, испод пода, смештене
су две гробнице, а над њима мермерни
саркофази, са јужне стране је ктиторска
гробница, а гроб и саркофаг на северној страни је
припадао највероватније неком од блиских
рођака краљевске породице.
 Над средишњим травејем издиже се сасвим
особена кришкаста купола на осмоугаоном
тамбуру, иначе веома заступљени у архитектури
Запада.

12.  Олтарски простор се
састоји од троделног
источног травеја и три
апсиде на истоку. Одвојен
је од наоса са два
пиластра и два ступца ,
између којих је смештена
мермерна олтарска
преграда.

13.  Црква има четири портала. Западни портал је
најбогатије обрађен у стилу готике. У Италији су у
XIII. веку посредством монашких редова највише
грађени портали са луковима преломљеним у
темену.

14.  Сви прозори на главном делу цркве су бифоре.
Најсложенији и најлепши прозори су на западној
фасади цркве и на олтарској апсиди.

15.  Фасаде су биле омалтерисане белим малтером,
фине стуртуре и добро углачане. Портал и сви
прозори, осим оних на тамбуру имају беле
мермерне оквире.Особеност фасада су четири
контрафора. Подстрешја кровова су украшена
слепим аркадама ослоњеним на конзолице*.
* КОНЗОЛА - камени испуст на фасади грађевине који подухвата и носи горњи део; најчешће
ослонац лука или фигуре.
* КОНТРАФОРА- елемент у архитектури, грађен усупрот зиду или уз зид који служи за
подупирање зида или као једноставни истаци који подупиру конструкције кровова и сводова.
Везује се за готички стил.
параклис
капела
апсида
тамбур

16. МОЖЕТЕ
МИ ДАТИ
5