2. • Биљке под дејством спољашњих дражи покрећу своје поједине
делове, тј. органе, и доводе их у оптималне условеза обављање
функција, а у складу са дражи која индукује покрет.
• Тако коренови расту у правцу и смеру деловања гравитације, а
стабло насупрот смера силе Земљине теже.
• Под дејством светлости органи који обављају фотосинтезу
доводе се у оптимални положај у простору за обављање овог
процеса.

3. • Класификација покрета зависи од принципа на основу којег се
врши. Ако се као принцип класификације узме узрок који доводи
до покрета, онда сви покрети биљака могу да се поделе на
аутономне и индуковане.
• Када је принцип класификације механизам на основу којег
долази до покрета онда они могу да се поделе на локомоторне,
нутационе и варијационе покрете.

4. Таксије
• Таксије су локомоторни покрети једноћелијских организама под
утицајем неке дражи. Смер кретања организма одређује
интезитет дражи, па се кретање одвија у смеру дејства дражи
(позитивна таксија) или у смеру супротном од дејства дражи
(негативна таксија). Према врсти дражи која изазива покрет
таксије се деле на:
• Фототаксије
• Хемотаксије

5. Фототаксије
• Реакције организма на светлосну драж. Позната је фототаксија
зелене алге Euglena viridis.
Euglena viridis

6. Хемотаксије
• Реакције организма на дејство хемијске супстанце.
Карактеристичне су за хетеротрофне организме, који се крећу
привучени неком материјом коју користе за храну. Аутотрофни
организми се крећу према извору CO2 и О2.
Equisetum Selaginela

7. Тропизми
• Покрети растења утврђених биљака изазвани деловањем
спољашњих дражи која има одређен правац. Према врсти дражи
која изазива покрет тропизам може бити:
• Фототропизам – покрет изазван једностраним осветљавањем
• Гравитропизам (геотропизам) – покрет изазван силом Земљине
теже

8. Фототропизам
• Фототропизам је покрет растења биљног органа ка извору
дражи или у смеру супротном од извора дражи. Уколико се
покрет одвија ка извору дражи, говоримо о позитивном
фототропизму, а ако је у супротном онда је негативан
фототропизам.

9. Геотропизам
• Покрет растења изазаван дејством Земљине теже. Корен биљке
расте у смеру Земљине теже, тј. позитивно геотропно, а стабло
расте у смеру супротном од правца деловања Земљине теже, тј.
негативно геотропно. Гране и подземна стабла расту под
одређеним углом у односу на правац Земљине теже, и то је
трансверзални геотропизам.

10. Настије
• Покрети утврђених биљака, али њих изазива лифузна драж која
нема смер. Покрет се врши или растењен или променом тургора
у ћелијама органа који врши покрет. Према врсти дражи која
изазива покрет настије могу бити:
• Фотонастије – покрети изазвани променом интезитета светлости
• Термонастије – покрети изазвани променом температуре
• Сеизмонастије – покрети изазвани потресом

11. Фотонастије
• Фотонастије су покети листова и цветова многих биљака.
Листови киселице (Oxalis) ноћу се склапају, а дању отварају. То
су покрети спавања.
Oxalis

12. Термонастије
• Неке биљке, као на пример, лала ( Tulipa sp.) и шафран (Crocus
sp.), врло су осетљиве на промену температуре. Цветови лале се
на високој температури отварају тако што брже расте
унутрашња страница латице, а затварају се при снижењу
температуре.
Tulipa sp Crocus sp

13. Сеизмонастија
Реакциа биљке на потрес, додир. Код украсне биљке
срамежљивке ( Mimosa pudica ) и најмањи додир изазива
склапање перастих листића. После надражаја, у интервалу од 15
до 20 минута, биљка поврати ранији изглед. Овако брз покрет је
проузрокован наглом променом тургора у јастучастом ткиву које
се налази на бази органа који реагује. Та структура се назива
пулвинус и функционише као зглоб.
Mimosa pudica

14. •Презентацију радили:
•Михајло Богдановић III2
•Ђорђе Гајић III2