2. • ТЕЧНЕ СУПСТАНЦЕ
• НИСУ ХРАНЉИВЕ СУПСТАНЦЕ
• ЛУЧЕ СЕ У МАЛИМ КОЛИЧИНАМА
• ЛУЧЕ СЕ УГЛАВНОМ У ЈЕДНОМ ДЕЛУ
БИЉКЕ, А ДЕЛУЈУ У ДРУГОМ ДЕЛУ
• ПРЕНОСЕ СЕ ИЛИ СПРОВОДНИМ
СИСТЕМОМ ИЛИ КРОЗ ПАРЕНХИМСКО
ТКИВО
• УТИЧУ НА ФИЗИОЛОШКЕ ПРОЦЕСЕ У
БИЉЦИ: РАСТ, РАЗВОЈ ЛИСТОВА,
ЦВЕТАЊЕ, САЗРЕВАЊЕ ПЛОДОВА,
ОПАДАЊЕ ПЛОДОВА...
3. • ДЕЛУЈУ НА ДВА НАЧИНА:
• ПОСПЕШУЈУ (СТИМУЛИШУ)
ФИЗИОЛОШКИ ПРОЦЕС
• КОЧЕ (ИНХИБИРАЈУ)
ФИЗИОЛОШКИ ПРОЦЕС
4. • Хормони могу да делују на више
различитих процеса и то на различите
начине- један процес стимулишу, а други
инхибирају;
• Хормон може да делује и на исти процес
на више начина: у малим количинама
стимулише у великим количинама
инхибира процес;
• Један процес је регулисан деловањем
већег броја хормона истовремено
5. БИЉНЕ ХОРМОНЕ Сврставамо
на основу начина деловања у пет
група:
• АУКСИНИ
• ГИБЕРЕЛИНИ
• ЦИТОКИНИНИ
• АБСЦИСИНСКА КИСЕЛИНА
• ЕТИЛЕН
6. АУКСИНИ
• Први откривени
• Открио их Дарвин, а доказао холандски научник
Вент, тзв авена тестом (исекао је врх
колеоптила овса и ставио на коцкицу агара, у
коју су кретањем на доле прешли хормони;
након тога је коцкица прислоњена на изданак,
он ће том страном интезивно расти и савијати
се на другу страну)
• По хемијском саставу то је индол-сирћетна
киселина;
7. Улога Ауксина
• Делују на раст биљке
• Индукују појаву адвентивних коренова;
• Утичу на деобу и диференцијацију ћелија;
• Учествују у регулацији развића плода;
• У великим количинама убијају биљку-имају
хербицидно дејство; могу бити селективни или
неселективни хербициди;
• Изазивају опадање плодова и листова- када
делују у великим количинама, и то су
дефолијанти и сушење листова и то су-
десиканти;
8. Гиберелини
• Откривени у исто време када и
ауксини, тридесетих година
прошлог века у Јапану; откривени
су код биљака пиринча које су биле
заражене гљивом Giberella fujikuroi
и имале јако издужена стабла; та
болест је означена као баканае;
9. УЛОГА ГИБЕРЕЛИНА
• СТИМУЛАЦИЈА ИЗДУЖИВАЊА СТАБЛА;
У ЊЕГОВОМ НЕДОСТАТКУ НАСТАЈУ
ПАТУЉАСТИ ОБЛИЦИ БИЉАКА;
• КОД ДВОГОДИШЊИХ БИЉАКА, ДЕЈСТВОМ
ГИБЕРЕЛИНА ДОЛАЗИ ДО ЦВЕТАЊА ЈОШ У
ПРВОЈ ВЕГЕТАЦИОНОЈ ПЕРИОДИ;
• ИЗАЗИВА КЛИЈАЊЕ СЕМЕНА КОЈЕ ИМАЈУ
СКРОБ У СЕБИ-ИЗАЗИВАЈУ ЛУЧЕЊЕ АМИЛАЗЕ
ЗА РАЗЛАГАЊЕ СКРОБА;
• ДЕЛУЈЕ НА СТВАРАЊЕ КРУПНИЈИХ
ПЛОДОВА КОЈЕ УБРЗАНО САЗРЕВАЈУ;
10. ЦИТОКИНИНИ
• Откривени 50-тих год. прошлог века
• Представља дериват аденина;
• Постоје синтетички цитокинини-
нпр. кинетин и природни- изолован
из кукуруза-зеатин, или из течног
ендосперма кокосовог ораха-
кокосовог млека;
11. Улога цитокинина
• Основна улога:
изазива деобу ћелија- тако су и
добили назив;
• Споредне улоге:
стимулишу кретање органских
материја ка младим листовима и
плодовима;
Успоравају старење листова
Имају важну улогу у култури ткива
12. Култура ткива
• Метода којом се дејством хормона од делића
ткива може добити млада биљка;
• Када хранљива подлога садржи ауксине и
цитокинине у истој количини- долази до деоба
ћелија и њиховог увећања;
• Када се такво ткиво пребаци на подлогу где
има више ауксина- развиће се адвентивни
коренови;
• Када се таква биљка пребаци на подлогу са
већом количином цитокинина, доћи ће до
развоја пупољака;
• Таква биљка се даље може регенисати у нову
јединку; на овај начин се врши вегетативно
размножавање;
13. АПСЦИСИНСКА
КИСЕЛИНА
• Откривени су у Калифорнији 60-тих
година, када је Адикот истраживао
разлоге опадања незрелих плодова
памука;
• открио је да је то због хормона и
због ефекта који изазивају назвао их
је апсцисинска киселина;
14. Улога апсцисинске
киселине
• Изазива опадање листова и плодова;
• Стварање успаваних пупољака којима
биљка преживљава неповољне услове;
• Спречавају клијање семена у периодима
који су неповољни за клијање;
• Спречавају исушивање биљке тако што у
периодима суше доводе до затварања
стома;
15. ЕТИЛЕН
• Једини гасовити хормон у живом свету;
• Откривен још у 19. веку јер је примећено
да су уз уличне светиљке на гас на
дрвенастим биљкама опадали листови;
• Изазива опадање листова и плодова;
• Производе га зрели плодови и одају у
окружење, где доводе до зрења суседних
незрелих плодова;
