55. POD STARIM KROVOVIMA Stara kuća Zamišljeno hodam ulicom. Kuće iste, isti krovovi, idilična dvorišta. Odjednom ugledah malu, trošnu kućicu, smeštenu između dve potpuno jednake spratnice. Nešto me natera da odškrinem drvenu kapiju. Ona je zacvilela, kao da mi govori: ,,Uđi.“ Ugledah dugačko, prostrano dvorište sa starim bunarom. Uz puno muke izvukla sam vedro hladne, bistre vode. Osveživši se, nastavila sam tumarati dvorištem. Odjednom dvorište ,,oživi“. Kraj mene protrčaše dečak i devojčica bosih nogu. Devojčica je na sebi imala belu, dugačku suknju i bluzu ukrašenu čipkom. Kosa joj beše spletena u dve pletenice koje su veselo poskakivale na njezinim leđima. U dečaka široke, bele ,,čakšire“ do pola ,,lista“ i bela, široka košulja. Od njihove galame kokoške se razbežaše po dvorištu tražeći zaklon pod ,,ambarom“. Popeh se na trem. Tu je na niskom tronošcu sedela starica. Odeća kao na devojčici, samo crne boje, a na glavi marama. Oko nje raspoređene drvene posude, razvrstavala je pasulj za sejanje. U sobi je, nad naćvama, pognuta, mlađa žena, mesila hleb. Na ognjištu, iznad vatre, visio je kotao u kome se kuhala palenta. Pod zemljani, peć zidana. Oko velikog drvenog stola, stajale su klupe. Odjednom me trže zvuk otvaranja kapije. U dvorište, na kolima, koje su vukla dva bela konja, uvezoše se muž i žena. Umor, ali i zadovoljstvo bili su izraženi na njihovim licima; došli su s njive. Dok je muž vodio konje u štalu, žena je već nešto marljivo obavljala po dvorištu. Zvukovi su bili sve jači; čula se pesma, pucketanje biča....to se stoka vraćala sa ispaše. Odjednom nestade sva čarolija. Nesta dečak, devojčica, baka.... Kuća opet beše prazna, napuštena i trošna. Rastužih se. No, u ovu kuću uvek se mogu vratiti. U mašti, naravno... Milica Kolundžić, 7.a
![POD STARIM KROVOVIMA ,[object Object],[object Object],Šk.god. 2008./2009. Osnovna škola Dalj]()