O ljudima i gradjanskim pravima

1. O ljudima i
građanskim
pravima
Autor: Savić Jovana

2. Šta za vas znači demokratija? Vladavina naroda? Jednako pravo
na odlučivanje? Odsustvo svih oblika demokratije? Nikad dostižni
ideal?
Savremeni pojam demokratije nemoguće je
zamisliti bez vladavine prava, postojanja
stabilnih drzavnih institucija i poštovanje
ljudskih prava.
Prvi član Univerzalne deklaracije o
ljudskim pravima Ujedinjenih nacija glasi:
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i
jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su
obdarena razumom i svešću i treba jedni
prema drugima da postupaju u dihu
bratstva.

3. Ljudska prava
Šta je diskriminacija? Diskriminacija znači
predstavljenje razlike, pozitivne ili negativne,
između ljudi ili stvati. Kao građani, imate ne
samo pravo već i obaveze. Osnovna
obaveza je poštovanje svih pravnih
propisa.
Sloboda i jednakost predstavljaju izbor
osnovnih ljudskih prava. Osim političkih
prava postoje i građanska prava,
ekonomska , socijalana i tkz. „Prava trće
generacije„.

4. Zaštita ljudskih prava u
zemljama u EU
Ključni dokument u oblasti zaštite ljudskih
prava u Evropi jeste Evropska konvencija za
zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Pod određenim uslovima, svakog pojedinca,
državljanin države koja je članica Saveta
Evrope može se pojaviti kao stranka pred
Sudom, ukoliko smatra da su mu narušena
prava zagarantovana Konvencijom.

5. Dečija prava
Deca imaju pravo:
1. Da budu zbrinuta u
okviru porodičnog ili
nekog drugog,
alternativnog
okruđenja
2. Pravo na kontakt sa
oba roditelja
3. Pravo na obrazovanje,
kulturu i umetnost
4. Zdravstvenu i
socijalnu zaštitu,
uključujući i prava
dece sa invaliditetom.
Deca čiji su roditelji
rastavljeni garantuje se
kontakt sa oba rodjitelja,
a državne članice
obezbeđuju plaćanje
alimentacije. Poseban
status imaju deca
izbeglica, deca lišena
slobode ili deca koja
trpe bilo kakav oblik
iskorišćavanja.

6. Osobe sa invaliditetom
Procenjuje se da oko 600 miliona ljudi širom
sveta (1/10 svetske populacije) ima neku
vrstu invalidonsti. Invaliditet može biti
urođen ili stečen. Procenat stanovništva sa
invaliditetom znatno je veći u zemljama u
razvoju (15-20%) nego u razvijenim
zemljama (4-7%). U Srbiji ima oko 800 000
osoba sa invaliditetom.

7. POMOZITE osobama sa invaliditetom kada
se suočavaju sa sledećim fizičkim i
socijalnim barijerama:
 predrasudama oko invalidnosti,
nejednakošću i sažaljenjem;
 otežanim pristupom objektima i drugim
logističkim problemima;
 ogranicenim pristupom informacijama i
sredstvima komunikacije.

8. Imam pravo glasa – koristim
ga!
Nije dovoljno da vam je pravo glasa zagarantovano, potrebno je da
ga koristite! To je jedini način učestvovanja u razvoju svog kraja,
mesta, regiona ili države.
Srbija je celovita izborna jedinica u kojoj se
primenjuje proporcionalni izborni sistem.
Građani Srbije uglavnom pokazuju mnogo
manje interesovanje za lokalne izbore, iako oni
odlučuju o načinu rešavanju svakodnevnih
potreba. Medjutim građani starosti od 20 do 29
godina, njih 10% izjašnjava se kao stalni
apstinenti na izborima, dok je kod ostataka
populacije taj procenat 7%.

9. Da li ste čuli za Evropski
parlament mladih?
Evropski parlamen mladih (EPM) osnovan
je 1987. godine u Franuskoj radi razijanja
političke debate, negovanje interkulturnog
dijaloga i razmene različitih ideja. EPM čine
32 organizacije koje svoja sedišta imaju i
van država članica EU, a obuhvata više od
20 000 mladih Evropljana.

10. Učenički parlament
U okviru srednjih škola, postoji zakon mogućnosti
organizovanja učeničkih parlamenata, tela koje čine po
dva učenika skakog odeljenja u skoli, radi:
 davanja mišljenja i predloga školskim
organizacijama;
 razmatranje saradnje učenika i nastavnika;
 obaveštenje učenika o važnim pitanjima.
Ovo je poligon za učenje o tome kao se određuju
prioriteti aktivnosti kao se pravi akcioni plan za rešenje
problema i kako se na demokratski način utvrđuju
ciljevi i donose odluke.

11. Netolerancija se neće
tolerisati!
U Evropskoji uiniji neguje se stav da se osnovna prava moraju
poštovati, a raznolikost posebno ceniti. I pored toga, rasizam,
ksenofobije i netolerancija i danas postoje u našim društvima
Član 21.1 Povelje o osnovnim pravima
„Svaka demonstracija zasnovana na bilo kom
osnovu, kao sto je pol, rasa, boja kože, etničko i
socijalno poreklo, genetske karakteristike, jezik,
religija ili uverenje, politički ili bilo koji stav pripadnosti
nacionalnim manjimana, svojinama, rodjenje,
invaliditet, starost ili seksualna orjentacija je
zabranjena."

12. Sa svoja 54 člana, Povlja
o osnovnim pravima
podrazumeva
sveobuhvatnu listu prava
uključujući:
Da li ste znali?
 pravno na ljudsko
dostojanstvo;
 pravo na život;
 pravo na poštovanje
privatnosti i porodničnog
života;
 zabrana ropstva;
 pravo na fer suđenje;
 pravo na slobodno
izražavanje;
 pravo na glas i biti
izglasan.
Jedan od četiri
Evropljana bio je
svedok diskriminacije
ili uznemiravanja u
protekloj godini, dok
jedan od šest tvrdi da
je i sam bio
diskrimisan.

13. Prava mladih
Povelja takođe sadrži i član o pravima dece.
Detetom se smatra svaka osoba mlađa o 18
godina. U ovoj oblasti Povelja se zasniva na
Povelji o pravima dece Ujedinjenih nacija (i
poziva se na nju), koja nabraja prava sve dece.
U najboljem interesu deteta: vodeći po principu
za sve odrasle kad donose odluku za decu.
Kada odrasli donose odluke za decu, trebalo bi
da razmisle o tome kako će njihove odluke
uticati na njih.

14. Konvencija o pravima deteta
 pravno na lični razvoj;
 pravo na poštovanje njihovih stavova i stalno poštovanje
njihovih najboljih interesa;
 pravo na ime i nacionalnost, slobodu izražavanja, pravo na
pristup informacijama kojih se tiču;
 pravo na zivot u porodičnom okruženju ili alternativnom
staranju i na kontakt sa oba roditelja kad god je to moguće;
 pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, uključujući i prava
za decu sa invaliditetom;
 pravo na obrazovanje, odmor, kulturu i umetnost;
 posebna zaštita izbegle dece, dece u sistemu domova za
maloletnike, dece lišene slobode i dece koja trpe
ekonomsku, seksualnu eksploataciju i druge oblike
eksploatacije.

15. Stop nasilju u školama
Ožiljci iz škole
ceo život bole –
NE ČINITE
NASILjE!

16. Da li ste ikada prisustvovali sceni nasilja u školi?
Kako ste reagovali?
O Tukli druga bejzbolkom!
O Devojčice zlostavljale učenicu svoje škole!
O Srednjoškolac izboden nožem nasred
učionice!
O Pijani profesor maltretirao đake!
O Učenika pretukli vršnjaci posle časa!
Ovo su samo neki od naslova koje čitamo i
slušamo u medijima. 1/3 učenika smatra da je
nasilje u školama svakodnevnica, da su sada
učenici sve agresivniji i da je sve vise onih koji
ćute i trpe.

17. Korak broj jedan: Razmislite u kojim
situacijam ste se vi nasilnički ponašali
 Da li imate svoje stalne ili povremene „mete„
za zabavu? Da li vam je potrebno da budete
prvi u stvaranju nereda, zastrašivanju,
utvrđivanju „pravila igre„ koja ne važe za vas i
vaše izabranike?
 Možda ste ona slatka drugarica koja zna sve
o svakom i to deli sa svima?
Šta god da je uzrok i koliko god to izgledalo
bezazleno ili normalno, verujte da nije. Da li ste
se zapitali zašto to radite i da li postoji drugačiji
način da rešite svoje probleme?

18. Korak broj dva: Kako se
odbraniti?
Ako vas u školi neko vređa ili omalovažava, fizički
napada i preti, nemoj te trpeti – pronađite način da se
odbranite!
 Potražite pomoć!
 Družite se sa više ljudi, imajte prijatelje, gradite svoju
pozitivnu mrežu odbrane!
 Ne mislite da to zaslužujete iz bilo kog razloga, ne
prihvatajte status žrtve, jer je to možda vaš kavez za
ceo život.
 Kada je moguće – oduprite se: budite čvrsti i jasni,
recite „PRESTANI!„
 Ako ste izloženi uvredama nasilnika, pokažite mu da
vas to ne dotiče
 Ne koristite nasilje nad nasilnikom!

19. Korak broj tri: Pomozite žrtvama
nasilničkog ponašanja!
Vršnjaci osobe izložene nasilničkom ponašanju u skoli
najčešće ne shvataju ozbiljnost efekta nasilničko
ponašanje ostavlja na žrtve. Vrlo često im je potrebna
lekarska pomoć, neki čak razmišljaju o samoubistvu,
drugi se samopovređuju na različite načine ili pate od
poremećaja u ishrani.
Možda se palšite da ćete, ukoliko pomognete žrtvi, i
sami biti izloženi nasilju? Ipak mnogo je opcija pred
vama, budite hrabri, obratite se:
 odraslima, koji moraju ili mogu da pomognu;
 drugovima – radi zajedničkog suprostavljanja
nasilniku;
 pratite dešavanja, beležite, pišite u školiskim
novinama o onome šta vidite!

20. Drugarstvo je zvezda koja nebo krasi,
moramo je čuvati da se ne ugasi!