1. Људска права – појам, развој и заштита
“Сви људи су рођени слободни, с једнаким
достојанством и правима.”
Универзална декларација о правима човека
(1948)

2. Основни принципи људских права:
• УНИВЕРЗАЛНОСТ – људска права су иста за све људе, без обзира на расу, пол,
веру, политичко или друго уверење, национално или социјално порекло
• НЕОТУЂИВОСТ – људска права не могу бити одузета и само у законом
утврђеним случајевима може постојати ограничење или суспензија права
(нпр. Ако је учинио кривично дело и правоснажно осуђен на казну затвора)
• НЕДЕЉИВОСТ – различита људска права су повезана и не могу се посматрати
одвојено једна од других и ниједно право није важније од осталих
(нпр. шта је бирачко право без права на држављанство?)

3. ПРИРОДНО ПРАВО
- сваки човек рођењем поседује одређена урођена и природна права,
која држава не сме да ограничи или укине
- природна права су: право на живот, слободу, једнакост, равноправност
(без обзира на пол, верску, националну, политичку и идеолошку
припадност)
ПОЗИТИВНО ПРАВО
- односи се на важеће правне прописе (устав, међународни документ,
итд.)
- ако правни документ буде промењен или укинут, људска права која су
њиме дефинисана такође могу бити промењена или укинута
- није опште и универзално, већ пролазно и променљиво

4. Развој људских права
• филозофиja античке Грчке (стоицизам, софизам, Платон) – први пут
идеја о једнакости свих људи и природном праву
• рано хришћанство и друге религије - проповедале да је Бог све
људе створио једнакима и по узору на самога себе
• касни средњи век - истичу се идеје о слободној својини, личности и
животу (Тома Аквински)
• у неким земљама Европе настају и први правни документи који
установљавају слободе и права људи
(у почетку се односе само на властелу, а тек касније на грађанство,
док сељаци и радници још дуго неће уживати ова права).
• Водећу улогу у развоју људских права имала је Енглеска
• Важни документи за историју људских права донети су и у
Америци, Француској и Русији

5. • Током 19. и 20. века основна људска права улазе у уставе скоро свих
европских држава, али нису имала универзалну вредност, већ су била
ограничена на оквир националних држава
• Појам општих људских права државе су прихватиле тек када су
основане Уједињене нације (1945)
• 10. децембра 1948. - Универзална декларација о људским правима
• Уједињене нације су међународна организација за:
- одржавање мира и сигурности у свету
- општи друштвени напредак,
- развијање пријатељских односа,
- економску сарадњу,
- ширење толеранције и
- поштовање људских права и основних слобода човека
*** Претеча Уједињених нација је Друштво народа (или Лига народа),
основано 1919. године

7. Седиште Уједињених нација у Њујорку

8. Уједињене нације

9. • 1975. године у Хелсинкију основана је Конференција за европску
безбедност и сарадњу (КЕБС)
• 1994. године преименована у: Организација за европску безбедност
и сарадњу (ОЕБС)
**Мисија ОЕБС у Србији успостављена је 2001. године и њене
активности усредсређене су на четири области:
- владавина права и људска права,
- спровођење закона (реформа полиције)
- демократизација
- медији
Organisation for Security and Co-operation in Europe – OSCE
(Стални савет ОЕБС-а)
• http://www.osce.org/sr/serbia

11. • Савет Европе је организација наднационалног и европског
карактера, која не припада институцијама Европске уније.
• Седиште је у Стразбуру (Француска).
• сврха Савета Европе је остварење основних личних и демократских
права и слобода у Европи, за чију реализацију је било неопходно
доношење:
- 1950. Европска конвенција о људским правима
• и успостављање:
- 1959. Европски суд за људска права

12. ** Европска конвенција гарантује право на:
- живот
- правично суђење
- слободу и безбедност личности
- изражавања
- слободу мисли, савести и вероисповести
- слободу удруживања
- окупљања
- поштовање приватног и породичног живота
- ефикасан правни лек
- мирно уживање имовине
- слободне изборе
** Европска конвенција забрањује:
- мучење и нечовечно или понижавајуће поступање и кажњавање
- ропство или ропски положај и принудни рад
- дискриминацију у уживању права и слобода загарантованих
Конвенцијом
- протеривање сопствених држављана од стране државе или спречавање
њиховог уласка у земљу
- колективно протеривање странаца

13. Савет Европе

14. Зграда Савета Европе у Стразбуру

15. Заштита и надзор над остваривањем слобода и права
• Сваки грађанин, група, невладина организација, држава који сматрају
да су њихова права и слободе угрожени имају право и могућност да се
обрате међународним институцијама како би утврдиле да ли је било
кршења права и заштитиле права подносиоца представке (тужбе)
• Да би грађанин једне државе могао да користи своја међународно
зајамчена права, она морају да постану део унутрашњег права те
државе (устава, закона, итд.)
• Механизми заштите:
- Савет за људска права, при Уједињеним нацијама
- Европски суд за људска права при Савету Европе

16. • Европски суд за људска права у Стразбуру (Француска)
- овај суд је сталан, независан у раду и не представља вишу инстанцу
у односу на домаће судове
- број судија одговара броју земаља чланица Савета Европе
- пресуде су обавезујуће и држава је у обавези да делује у складу са
њом
- пре но што поднесе тужбу Европском суду подносилац мора да
докаже да је искористио сваки правни лек у националном
законодавству
- Европски суд не може да мења одлуке домаћих судова, већ
утврђује да ли је у судском поступку било кршења људских права и
слобода
- Европски суд одређује одштету узимајући у обзир економску моћ
државе и низ других чињеница.

17. Европски суд за људска права у Стразбуру (Француска) основан 1959. године

18. Ограничења људских права
• Неприкосновена или основна људска права се ни под којим условима
не могу укидати
(нпр. право на живот, забрана мучења, забрана ропства, забрана
ретроактивне примене кривичног закона, заштита од поновног суђења за исто
кривично дело...)
• Држава у одређеним условима има овлашћење да уживање неких
људских права подвргну одређеним ограничењима (не укидању!)
(нпр. одбрана од незаконитог насиља, спречавање бекства лица лишеног
слободе, сузбијање нереда и побуне, спречавање заразних болести, збогу
душевне болести, алкохолизма, наркоманије, у стању ванредне јавне
опасности, итд.)

19. Невладине организације
• Разне међународне невладине организације (НВО) такође
надгледају поштовање људских права и слобода
• Имају мрежу заштитника у готово свим земљама света и објављују
извештаје о кршењу људских права у тим земљама
• Задатак ових организација је да упозоравају на учињене
прекршаје и да јавним наступима и деловањем врше притисак на
државе које крше права, али немају овлашћење да изричу било
какве санкције - то је у надлежности Уједињених нација.
• Amnesty International основан 1961. у Лондону и добитник је
Нобелове награде за мир 1977. године.
• Human Rights Watch основан 1978. је године у Њујорку.
- састоји се од пет регионалних јединица које покривају три засебна
тематска одсека: за заштиту од оружја, за права деце и за права
жена.

20. ДЕКЛАРАЦИЈА – објава, изјава
документ који уговара стандарде, обавезујући политички и морално, али не и
законом
КОНВЕНЦИЈА – споразум, уговор
обавезујући уговор између држава, користи се као синоним за уговор и пакт;
има већу тежину од декларације, јер је правно обавезујућа за владе које су је
потписале
ПРОТОКОЛ – уговор који модификује неки други уговор (нпр. уводи додатне
процедуре или одредбе)
РЕЗЕРВА – образложење владе неке државе приликом ратификовања уговора
којим се она изузима од обавезе да примени одређене одредбе уговора

21. Врсте људских права
1. индивидуална – права појединца (нпр.право на живот) и колективна
(право националних мањина на удруживање и сарадњу)
2. формална – дефинисана неким правним актом, али се у реалности
не остварују, док стварна постоје и у закону и у стварности.
3. права позитивног статуса захтевају од државе предузимање мера
ради испуњавања обавеза за остварење одређених права (нпр.
право на образовање – држава мора основати школе)
права негативног статуса од државе захтева да не предузима
никакве активности како не би повредила права и слободе
грађанина – то су права која држава не сме да ограничава (право на
живот, забрана мучења, слобода говора...)
право активног статуса је право грађанина да активно учествује у
остваривању других права (нпр. право грађанина да бира и буде
биран на изборима)

22. 4. лична права штите живот, интегритет, слободу, правну сигурност,
приватни и породични живот, слободу изражавања, окупљања и
кретања
политичка права штите право учествовања у управљању својом
земљом (право гласа и учествовања на изборима, право на
приступ јавној служби)
економска права штите право на рад, оснивање и учествовање у
раду стручних синдиката, право на штрајк и задовољавајући
животни стандард
социјална права штите право појединца на помоћ приликом
незапослености, болести, инвалидности и осталих околности које
су изван његових моћи
културна права штите право на образовање и на учествовање у
културном животу, као и коришћење достигнућа науке и ауторских
права

23. Генерације људских права
• Прва генерација права обухвата грађанска и политичка права која су
заснована на начелу слободе
- ова права су наведена у документима грађанских револуција током
18. и 19. века
• Другу генерацију чине социјална, економска и културна права,
заснована на начелима једнакости
- ова генерација права настала је као социјалистичка критика прве
генерације, у име радничке класе, током 19. и 20. века
• Трећа генерација обухвата право на одржив развој, здраву животну
околину, право на информације од јавног значаја, итд. и заснована је
на начелу солидарности
• Неки аутори деле људска права на четири генерације: 1. грађанска
права, 2. политичка, 3. економска, социјална и културна, 4. нова
људска права (нпр. забрана расне, верске и родне дискриминације,
право приватности, итд.)