Download to read offline
Motivacija u učenju
- 1. Motivacija u školskom učenju Teorijemotivacije Podsticaji za učenje
- 2. Motivacija u učenju Poreklo termina: od latinskog glagola movere – kretati se Određenje - proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte i regulisanja aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva Rezultati istraživanja pokazuju da je motivacija značajna determinanta školskog uspeha Nastavnici je ističu kao jedan od najznačajnijih faktora učenja Povezana je i sa stavovima prema školi, disciplinom i zadovoljstvom kod učenika i nastavnika
- 3. Motivacija u učenju Opšta motivacija za učenje – trajna i široka dispozicija manifestovana kao težnja za usvajanjem znanja i veština u različitim situacijama Specifična motivacija za učenje – motivacija za usvajanje sadržaja u određenom školskom predmetu ili disciplini
- 4. Unutrašnja i spoljašnjamotivacija Unutrašnja (intrinzična) motivacija – izvor zadovoljastva je u izvođenju same aktivnosti (zadovoljstvo, radost otkrivanja novog, potvrđivanje svojih kognitivnih sposobnosti...); Spoljašnja (ekstrinzična) motivacija – preduzeta aktivnost služi kao sredstvo za ostvarivanje nekog spoljašnjeg cilja (ocena, materijalna nagrada); izvor zadovoljstva je u ishodu, a ne u samoj aktivnosti; Kako se spoljašnja motivacija zasniva na postojanju nekog spoljašnjeg podsticaja (insentiva), ona se naziva i insentivna motivacija.
- 5. Efekti spoljašnje iunutrašnje motivacije u učenju Nagrađivanje unutrašnje motivisanih ponašanja - može da dovede do smanjenja unutrašnje motivacije i aktivnost koja je bila ranije unutrašnje motivisana počinje da se izvodi samo ako se anticipira spoljašnja nagrada Sadržaj učenja Ekstrinzična Intrinzična Trajnost pamćenja Manja, brže se zaboravlja Veća, sadržaji se dugo pamte Emocionalni odnos prema sadržaju Sadržaji neprivlačni, uče se prisiljavanjem Sadržaji zanimljivi, usvajaju se sa zadovoljstvom Kvalitet usvojenosti sadržaja Površna usvojenost, slabija povezanost sadržaja, slabija primena u praksi Temeljna usvojenost, sadržaji bolje povezani, lakša primena u praksi
- 6. Teorije motivacije Teorijepotreba – pokretanje ponašanja uzrokovano je stanjem unutrašnje napetosti koje nastaje usled fiziološke ili psihološke neravnoteže. Organizam se pokreće na ponašanje kako bi se smanjila unutrašnja tenzija i ponovo uspostavila ravnoteža praćena osećanjem prijatnosti Kognitivističke teorije – motivi su relativno stabilne stečene dispozicije nastale na saznanju o vlastitim mogućnostima u situacijama postignuća (percepcija uzroka uspeha/neuspeha u prošlim aktivnostima, svojstva postavljenih ciljeva, očekivanja uspešnosti u budućnosti...)
- 7. Teorija motivacije zapostignućem Motiv za postignućem – tendencija dugotrajnog ulaganja napora da bi se ostvarilo nešto čime će se osoba istaći pred drugima Ponašanje usmereno prema postignuću ishod je sukoba između dve težnje: Težnja za uspehom=motiv za uspehom X verovatnoća uspeha X privlačnost cilja Težnja za izbegavanjem neuspeha=motiv izbegavanja neuspeha X verovatnoća neuspeha X odbojnost cilja Motivacija za postignućem=težnja za postizanjem uspeha – težnja za izbegavanjem neuspeha
- 8. Teorija motivacije zapostignućem Ova motivacija pojavljuje se kao relativno stabilna osobina ličnosti nizak motiv postignuća visok motiv postignuća visok strah od neuspeha nizak strah od neuspeha Osobe sa izraženim motivom za postignućem biraće zadatke srednjeg nivoa težine, dok će osobe sa niskim motivom za postignućem biti sklonije da biraju ili suviše lake ili suviše teške zadatke : )
- 9. Teorija vlastite vrednosti Ljudi teže da održe povoljnu sliku o sebi u čijoj se osnovi nalazi samopoštovanje ili svest o vlastitoj vrednosti Da bi očuvala povoljnu sliku o sebi osoba mora pokazati svoju kompetenciju u različitim područjima i što ređe doživljavati neuspeh motiv za postizanjem uspeha nizak visok motiv za izbegavanjem neuspeha nizak Preterano ravnodušni Usmereni ka uspehu visok Usmereni ka izbegavanju neuspeha Preterano ambiciozni
- 10. Teorija vlastite vrednosti Dve ciljne orijentacije: Zaokupljenost sobom – učenici sa ovom orijentacijom po svako cenu žele izbeći neuspeh i mogućnost da ih drugi vide kao nekompetentne; odeljenja u kojima se podstiče takmičarska atmosfera jačaju ovu orijentaciju Zaokupljenost zadatkom – učenici sa ovom orijentacijom u prvi plan ističu zadatak; eventualni neuspeh neće poljuljati njihovo samopoštovanje; u odeljenjima gde se podstiče individualno učenje i upoređivanje sa vlastitim rezultatima (takmičenje sa samim sobom) preovladavaće ova orijentacija Strah od uspeha – očekivanje negativnih reakcija okoline na postignuti uspeh
- 11. Teorija atribucije Motivacijau nekoj aktivnosti određena je, ne samo prethodnim doživljajima uspeha, već i tumačenjem uzroka svog postignuća: Mesto uzroka: uzrok uspeha/neuspeha može biti unutrašnji (osobine pojedinca) ili spoljašnji (svojstva situacije) Stabilnost uzroka: uzrok uspeha/neuspeha može se opažati kao postojan ili nepostojan Mogućnost kontrole: uzrok uspeha/neuspeha može se posmatrati kao više/manje kontrolabilan
- 12. ...teorija atribucije Najčešćevrste uzroka kojima učenici tumače svoj uspeh/neuspeh: Sposobnosti Zalaganje Težina zadatka Slučaj/sreća Atribucije se uspostavljaju na osnovu situacionih znakova Atribucije deluju na učenikova očekivanja budućih uspeha, na njegovo ponašanje i emocionalne reakcije
- 13. Teorija socijalne kognicije Bandura (1986) određuje motivaciju kao ponašanje usmereno ka cilju koje se javlja pod uticajem: očekivanja o ishodima akcije i percepcije samoefikasnosti Osećaj samoefikasnosti – uverenje da smo u stanju svojim postupcima ostvariti željni cilj Ova uverenja su više situaciono određenja U formiranju osećanja samoefikasnosti značajnu ulogu imaju potkrepljenja koja osoba dobija iz sredine, kao i opažanje ponašanja modela (učenje po modelu)
- 14. ...teorija socijalne kognicije Očekivanjepozitivnog ishoda nisko visoko Samoefikasnost visoko društveni protest, promena sredine samosvesna akcija, visoka angažovanost nisko rezignacija, povlačenje gubitak samopouzdanja potištenost
- 15. Teorija samoodređenja Opštateorija ljudske motivacije koja tumači razvoj i funkcionisanje osobe unutar socijalnog konteksta (Deci i Ryan, 2000), a usmerena je na stepen u kome je ljudsko ponašanje voljno, samoodređeno Osnovna pretpostavka: ljudi su aktivni organizmi sa urođenom sklonošću ka psihološkom rastu i razvoju, koji teže savladati sredinske izazove zbog čistog zadovoljstva koje im to donosi (intrinzična motivacija)
- 16. ...teorija samoodređenja Intrinizičnamotivacija će se pojaviti kada su zadovoljene temeljne psihološke potrebe: Autonomija – potreba da svojevoljno i samostalno biramo aktivnosti i donosimo važne odluke za svoj život Kompetentnost – potreba da se osećamo uspešnim i da imamo kontrolu nad okolinom, da se osećamo sposobnima i delotvornima u onome što radimo Povezanost – potreba za bliskim i sigurnim odnosima s ljudima koje smatramo važnim u svom životu, koji podstiču osećaj kompetentnosti, a ne ugrožavaju autonomiju
- 17. Tipovi motivacije premaTSO Eksternalna motivacija – činimo nešto potaknuti spoljašnjim pritiscima, da bismo dobili nagradu ili izbegli kaznu Introjektovana motivacija – zasniva se na samokontroli, činimo nešto da bismo izbegli osećaj krivice, pritiska, napetosti Identifikovana motivacija – činimo nešto jer smo shvatili zašto je to važno, čak i kada ne uživamo u tome Intrinzična motivacija – činimo nešto zato što uživamo u toj aktivnosti samoj po sebi
- 18. Motivacija i ciljneorijentacije Usmerenost na učenje – glavni cilj školovanja je postizanje kompetencije u onome što se uči u školi Usmerenost na izvedbu – glavni cilj je dobijanje pozitivnih (dobrih) ocena svog rada (ili izbegavanje negativnih)
- 19. Usmerenost na učenjeUsmerenost na izvedbu Uspeh se definiše kao... napredak, poboljšanje dobra ocena, bolji učinak u odnosu na druge Učenik najviše vrednuje.. zalaganje/učenje visoke sposobnosti u odnosu na druge Zadovoljstvo izaziva... naporan rad, izazov uraditi bolje od drugih Nastavnik doživljen kao usmeren na to... kako učenici uče kakve ocene dobijaju Na greške se gleda kao na... deo učenja uzrok anksioznosti Pažnja usmerena na... proces učenja poređenje vlastitog učinka sa drugima Razlog za ulaganje napora je... učenje nečeg novog dobra ocena, biti bolji od drugih Kriterijum vrednovanja je... apsolutan, napredak normativan, zavisan od učinka drugih
- 20. Podsticaji za učenje Podsticaji za učenje su spoljašnji faktori koji povećavaju motivaciju za učenje. Nazivaju se i spoljašnjim motivima, jer učenik u učenju teži postizanju nekog spoljašnjeg, privremenog cilja. Vrste podsticaja: cilj, rok, interesovanje, emocionalni odnos i stav prema gradivu, poznavanje rezultata, pohvala i pokuda, saradnja i takmičenje, uspeh i neuspeh, stepen aspiracije.
- 21. Cilj i rokkao podsticaji za učenje Cilj ili namera da se nešto nauči – da bi se neko gradivo usvojilo nije dovoljno da se pasivno ponavlja, već je važno da postoji jasan cilj da se gradivo želi usvojiti; Rok za koji se nešto uči – utiče na: Trajanje naučenog – svest da se nešto uči za duži rok pozitivno utiče na zadržavanje podataka u dugoročnoj memoriji Efikasnost učenja – blizak rok povećava motivaciju, stvara veću zagrejanost za rad i može da poveća količinu naučenog u jedinici vremena
- 22. Interesovanje, emocionalni odnosi stav prema gradivu Gradivo praćeno interesovanjem učenika lakše se uči, bolje i duže pamti, Načini razvijanja interesovanja: Novo i nepoznato povezati sa nečim što je poznato i interesantno Isticanje značaja gradiva i mogućnosti njegove primene Istraživanja pokazuju da postoji povezanost između interesovanja i sposobnosti učenika. Emocionalni odnos prema gradivu u bliskoj vezi sa interesovanjem; pozitivno emocionalno obojeni sadržaji se bolje pamte Stav prema gradivu – lakše se uči gradivo prema kome se ima pozitivan stav
- 23. Poznavanje rezultata Značajpovratne informacije u učenju izveden iz zakonitosti instrumentalnog učenja; Povratna informacija (feedback) – objektivna, konkretna i vrlo precizna informacija o uspehu u nekoj aktivnosti; Dve funkcije povratne informacije: Motivaciona (služi kao potkrepljenje kojim se učvršćuje ono što je tačno naučeno) Informativno-korigujuća (služi za eliminaciju i ispravljanje grešaka)
- 24. Vrste povratne informacije Inherentni feedback – proprioceptivni i kinestezički oseti koji se dobijaju iz pokreta organizma; važna kod učenja motornih radnji; Dopunski feedback – dobija se iz sredine; može biti različit: Neposredni: Odloženi: Daje se odmah nakon izvršene aktivnosti Daje se vremenski odloženo Kontinuirani: Diskontinuirani: Sledi svaku reakciju onoga koji uči Javlja se u određenim vremenskim intervalima Izdvojeni: Sumirani: Pojedinačna inf. posle svake aktivnosti Sumirana inf. nakon niza izvođenja jedne iste aktivnosti
- 25. Spremnost za prijempovratne informacije Zavisi od više faktora, neki su personalne prirode, a neki se tiču karakteristika samog feedbacka: Karakteristike povratne informacije: Pozitivan feedback – lakše se prima i prihvata Negativan feedback – ima značaja za eliminaciju grešaka; može delovati motivaciono kao frustracija slabijeg intenziteta koja energizira ponašanje i vodi u pravcu prevazilaženja prepreke Personalne karakteristike: Nivo samopouzdanja i samopoštovanja Percepcija sopstvene efikasnosti Kognitivna evaluacija feedbacka (procena kredibiliteta njenog izvora, procena tačnosti i standarda na osnovu kojih je data i sl.)
- 26. Efikasna povratna informacija Da bi povratna informacija bila efikasna, ona mora biti: Konkretna Precizna Određena Neposredna – kad god je to moguće da sledi odmah posle učenikove reakcije
- 27. Pohvala i pokuda Neki autori dele podsticaje za učenje na: Pozitivne – deluju u pravcu da se učenjem nešto postigne Negativne – deluju tako da se u učenju nešto izbegne ili ispravi Prema ovoj podeli pohvala spada u pozitivne, a pokuda u negativne podsticaje za učenje. Eksperiment E.Harlok o uticaju pohvale i pokude: E1 grupa: hvaljena bez obzira na stvarni rezultat E2 grupa: kuđena bez obzira na stvarni rezultat E3 grupa: ignorisana K grupa: nije bila u istoj prostoriji sa E grupama; u njoj nije uveden ovaj motivacioni faktor (niko nije ni hvaljen ni kuđen ni ignorisan)
- 28. Rezultati eksperimenta E.Harlok Najboljerezultate postigli učenici iz E1 (hvaljene) grupe; njihovi rezultati su rasli tokom svih pet dana vežbanja Učenici iz E2 (kuđene) grupe su prva dva dana napredovali isto kao E1 grupa, ali je kasnije dejstvo pokude kao podsticaja oslabilo i njihovi rezultati su počeli da opadaju Učenici iz E3 (ignorisane) grupe su napredovali tokom prva dva dana, verovatno se nadajući pohvali, ali kako na njih nije obraćena pažnja njihov rezultat je počeo konstantno da opada, tako da je na kraju bio slabiji u odnosu na uspeh E1 i E2 grupe Najslabije rezultate postigla je K grupa u kojoj nije bio uveden nikakav motivacioni faktor
- 29. Faktori od kojihzavisi delovanje pohvale i pokude Pohvala i pokuda ne deluju jednako kod svih pojedinaca; Neke osobine ličnosti pojavljuju se kao faktori koji menjaju dejstvo pohvale i pokude: Nivo samopouzdanja Introverzija – ekstraverzija (eksperiment Tompsona i Hanikata)
- 30. Saradnja i takmičenje Rezultati istraživanja pokazuju da je: Takmičenje jači podsticaj za učenje od saradnje; Individualno takmičenje vodi postizanju boljih rezultata nego grupno takmičenje; Grupno takmičenje jače deluje kao podsticaj kod učenika nižih sposobnosti; Mlađe učenike više stimuliše grupno, a starije individualno takmičenje; U spontanom takmičenju učenik obično za takmaca bira onoga koji mu je po uspehu i sposobnostima približan; Takmičenje sa samim sobom – najpozitivniji vid takmičenja kojim se eliminišu negativne strane takmičenja sa drugima; pozitivno deluje na razvoj ličnosti
- 31. Uspeh/neuspeh i nivoaspiracije kao podsticaji za učenje Uspeh deluje podsticajno, a neuspeh može da predstavlja smetnju napredovanju; Postoje individualne razlike u reagovanju osobe na uspeh i neuspeh; Neopravdano korišćenje straha od neuspeha kao podsticaja za učenje; Nivo aspiracije – uspeh koji pojedinac očekuje da će postići kada pristupa nekoj aktivnosti; može biti: Prilagodljiv (realističan): varira zavisno od prethodnih uspeha i neuspeha u sličnim aktivnostima Rigidan: Daleko ispod stvarnih mogućnosti osobe Daleko iznad stvarnih mogućnosti osobe