Svetovna muzika u srednjovekovnoj srbiji

2.  Скромна сазнања, нема сачуваних музичких
записа
 Историјски документи, житија, хронике,
законици – спорадичне информације о музици
 Претпоставља се да је музика имала исте
функције као и у другим феудалним земљама
тог доба:
- средство забаве и разоноде у свакодневном
животу (народна музика)
- саставни део свечаности и церемонија на
дворовима великаша
- војна музика

3.  Историје владара и владарских породица -
извори сазнања о музичкој пракси као и о
односу појединих личности према музици
 У 9. веку српски кнез Војислав у борбама са
Византијом: подаци о војној музици (трубе,
рогови)
 Теодосије у житију Св. Саве говори о његовим
врлинама и скромности, уз напомену да није
волео “срамотне и штетне песме”
 Теодосије: на двору Стефана Првовенчаног
музичари су увесељавали великаше свирком
бубњева и гусала? (вероватно неки жичани или
гудачки инструмент)

4.  Стефан Дечански користио је трубе као војничке
инструменте, његове победничке походе пратиле су
“победне песме”
 Музика је пратила крунисање цара Душана 1346.
године када је царско коло свирао познати музичар
Драган из Призрена, иначе градски трубач у
Дубровнику. Осим њега, народ су тада забављали и
свирачи из Грчке и Босне на свиралама и лаутама
 Деспот Стефан Лазаревић је имао сопствену музичку
капелу, на његовом двору је слушана само “ратна
музика.” Године 1408. послао је у Дубровник два
трубача да увеличају градску славу - празник Св.
Влаха. Када је Стефан Лазаревић преминуо, “по свим
градовима су одјекивале погребне песме”
 Деспот Ђурађ Бранковић је вероватно имао своју
музичку капелу, а Минхенски псалтир познат по
илустрацијама музичких инструмената потицао је из
његове библиотеке

6.  Музичари на српским властелинским дворовима
одговарају типу западноевропских путујућих
музичара – забављача
 О томе сведочи Номоканон (грађанско-црквени
правни спис) у преводу Св. Саве: помињу се
ШПИЛМАНИ – изједначавају се са глумцима,
мађионичарима, дресерима животиња
 За путујуће музичаре користе се и термини гудец,
свиралник, скомрах
 Илустрација из Српске Александриде (14. век)
приказује музичаре који увесељавају Александра
Великог и његове званице свирањем бусина,
псалтериона и лауте уз пратњу бубњића. Музичари
су означени као ПРАСКАВНИЦИ (свирачи у бусине)
и глумци (остали музичари)

8.  ШПИЛМАНИ – у западној Европи
средњовековни путујући забављачи,
(хистриони, јокулатори, минстрели, жонглери)
наступали на вашарима, сеоским гозбама,
народним светковинама, у литургијским
драмама. Реч шпилман потиче из немачког
језика, у средњовековној Србији је било
Немаца у најамничкој војсци Немањића
 СКОМРАХ – забављачи у Византији и Русији, у
Србији их у 13. веку помиње Теодосије у
похвали Св. Симеуну и Сави, осуђујући
скомрашко позориште као неморално

10.  Друштвени положај музичара као и у
средњовековној Европи веома низак. О
њиховој позицији сведочи податак из доба
цара Душана: када је 1353. године поклонио
имање једном црквеном великодостојнику,
заједно са имањем доделио му је и Преду
свирца (вероватно професионални музичар) и
Хрусу који је можда био гуслар – музичари
третирани као део инвентара поседа
 Црква је прогонила и оштро критиковала
путујуће забављаче, сматрајући да они кваре
морал народа певајући “сатанске и блудне
песме” и ширећи паганске елементе

11.  Од средине 15. века – много мање података и
о црквеном и о световном музицирању,
углавном потичу из путописа
 Поједина сведочанства указују на континуитет
црквеног појања – у путописима из 16. века
могло се прочитати да се на богослужењима
појало – хришћанима је било дозвољено да
држе службу у малим црквама, тихо (“ниским
гласом”) и скромно
 Године 1573. се појало у цркви Св. Архангела
Михаила у Београду, у манстиру Св. Димитрија
код Беле Паланке учило се и црквено појање
 После укидања Пећке патријаршије 1766.
хришћанима под турском влашћу су ускраћена
готово сва права

12.  Световна (народна музика) – присутна у
свакодневном животу
 По белешкама путописаца из 16. века и
српска и турска музика су биле “номадске,
дивље, монотоне, а певање ратничко”
 У народним песмама остало трага о
везаности за музику: лирске песме певане
су уз тамбуру или харфу, помиње се
свирање у гусле, ћемане, накараде (мали
тасови), добош