Tradicionalna muzika u bosni i hercegovini

1. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

2. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ЦВЈЕТКО РИХТМАН
- ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ (КЛАСИФИКАЦИЈА, СТРУКТУРАЛНА И ФОРМАЛНА
АНАЛИЗА ПЕСАМА, БАЛАДЕ, СЕВДАЛИНКЕ И СЛ)
- ОРГАНОЛОГИЈА (МЕМБРАНОФОНИ, АЕРОФОНИ: ДИПЛЕ)
- АКУЛТУРАЦИЈА
- МЕТОДОГОЛИЈА
- КУПРЕС, ЈАЈАЧКИ СРЕЗ, ХЕРЦЕГОВИНА

3. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ВЛАДО С. МИЛОШЕВИЋ (1901-1990)
- БОСАНСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ I (1954), II (1956), III (1961)
- КРАЈИШКЕ БОРБЕНЕ ПЈЕСМЕ1 I 2 (1961)
- СЕВДАЛИНКА (1964)
- ТУЖБАЛИЦЕ, ТАМБУРА, ХАРМОНИКА, САЗ, ДВОЈНИЦЕ,ТРАДИЦИОНАЛНЕ ПЕСМЕ
(РАВНА ПЈЕСМА)

4. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ДУЊА РИХТМАН (1944-2010)
- “АРХАИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ У СВАТОВСКИМ ПЈЕСМАМА СРБА И ХРВАТА
БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКОГ СЕЛА”, НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО– ФОЛКЛОР (1968)
-“НАРОДНА МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА ТЕСЛИЋА”, РАД СУФЈ, БАЊА ВРУЋИЦА ТЕСЛИЋ,
(1980)
-„'TABURICA' SA TRI ŽICE NA PODRUČJU BOSANSKE KRAJINE.“ RAD 37. KONGRESA
SUFJ, PLITVIČKA JEZERA (1990)

5. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ЈЕЛЕНА ДОПУЂА (1904-1987)
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЛЕСОВИ
- NARODNI PLESOVI I IGRE U BOSNI I HERCEGOVINI (1986)
- „PREGLED GLAVNIH TIPOVA NARODNIH IGARA U BOSNI I HERCEGOVINI“, GLASNIK
ZEMALJSKOG MUZEJA BOSNE I HERCEGOVINE, ETNOLOGIJA, NOVA. SERIJA, BR.
XXXIV/1979, SARAJEVO 1980.
- „SISTEM RAZVRSTAVANJA NARODNIH IGARA (PLESOVA) IZ BOSNE I HERCEGOVINE“,
BILTEN INSTITUTA ZA PROUČAVANJE FOLKLORA I, SARAJEVO 1951.

6. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• МИРОСЛАВА ФУЛАНОВИЋ ШОШИЋ (1933-2015)
- ПОЛИФОНИ ОБЛИЦИ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА

7. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• МИЛОРАД КЕЊАЛОВИЋ
- ВЛАДО С. МИЛОШЕВИЋ ЕТНОМУЗИКОЛОГ (2002)
-ТРАДИЦИОНАЛНО НАРОДНО ПЈЕВАЊЕ СЈЕВЕРОЗАПАДНЕ БОСНЕ СА ПОСЕБНИМ
АКЦЕНТОМ НА "ОЈКАЧИ", ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА (2011)
- ПЈЕСМО МОЈА РОДИТЕЉА МОГА. ТРАДИЦИОНАЛНО НАРОДНО ПЈЕВАЊЕ
СЈЕВЕРОЗАПАДНЕ БОСНЕ СА ПОСЕБНИМ АКЦЕНТОМ НА "ОЈКАЧИ“ (2014)

8. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• АНКИЦА ПЕТРОВИЋ
- GANGA, A FORM OF TRADITONAL RURAL SINGING IN YUGOSLAVIA; DOKTORSKA
DISERTACIJA MENTOR: JOHN BLACKING (1977)

9. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ, ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ ФОЛКЛОРА
• ДРАГИЦА ПАНИЋ КАШАНСКИ
- ИГРЕ И ЊИХОВА МУЗИЧКА ПРАТЊА У БРЧАНСКОМ КРАЈУ ОДНОС ДИНАРСКИХ И ПАНОНСКИХ
ЕЛЕМЕНАТА, МАГИСТАРСКИ РАД, РУКОПИС (1996)
- ИГРАЧИЦА ИЛИ КОЛО (2011)
- NINA, BUBA, PAŠLJO SINE. IGRAČKA I MUZIČKA TRADICIJSKA PRAKSA ROMA BRČANSKOG KRAJA U
DRUGOJ POLOVINI XX VIJEKA (2011)
- АРХАИЧНО И САВРЕМЕНО У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ МУЗИЦИ ДАНАС НА ПРИМЈЕРУ "ИЗВОРЊАКА"
ВОКАЛНO-ИНСТРУМЕНТАЛНИХ САСТАВА СЈЕВЕРОИСТОЧНЕ БОСНЕ И ПОСАВИНЕ, ДОКТОРСКА
ДИСЕРТАЦИЈА (2012)
- БАШТИНАР, ГЛАСИЛО УДРУЖЕНЈА ЗА ЊЕГОВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЉЕЂА
“БАШТИНАР” БРЧКО (ОД 2003)
- НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ (НКН)
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЛЕСОВИ

10. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ЈАСМИНА ТАЛАМ
-KORDOFONI INSTRUMENTI TIPA DUGOVRATE LEUTE U NARODNOJ MUZIČKOJ TRADICIJI
BOSNE I HERCEGOVINE, MAGISTARSKI RAD, SARAJEVO, 2004.
- NARODNI MUZIČKI INSTRUMENTI U BOSNI I HERCEGOVINI, ДОКТОРСКА
ДИСЕРТАЦИЈА (2009)
- NARODNI MUZIČKI INSTRUMENTI U BOSNI I HERCEGOVINI (2014)

11. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ,
ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ
ФОЛКЛОРА
• ТАМАРА КАРАЧА БЕЉАК
- DJELOVANJE ELEKTRONSKIH MEDIJA NA TRANSFORMIRANJE I NAČIN INTERPRETIRANJA
TRADICIJSKOG MUZIČKOG IZRАŽAJA, DOKTORSKA DISERTACIJA (2008)
• ШИЛИЋ МИРОСЛАВ
- NARODNI PLESOVI, PJESME I OBIČAJI HRVATA BOSANSKE POSAVINE (2001)
- NARODNI PLESOVI, PJESME I OBIČAJI HRVATA SREDNJE BOSNE (2008)
• ХАЈРУДИН ХАЏИЋ
- IGRE, NAPJEVI I OBIČAJI KRALJEVE SUTJESKE I ŠIRE OKOLICE (2004)

12. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ, ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ ФОЛКЛОРА
• ДИМИТРИЈЕ О. ГОЛЕМОВИЋ
- “MUZIČKE ASOCIJACIJE TUGE I BOLA U TRADICIJ BOSANSKOG PODRINJA”, ZBORNIK RADOVA
XXXIV KONGRESA SUFJ TUZLA 1987.
- “ODNOS IZMEĐU GRADSKE I SEOSKE TRADICIONALNE MUZIKE, NA PRIMERU PEVANJA UZ
TAMBURU U SEVEROISTOČNOJ BOSNI”, ETNOMUZIKOLOŠKI OGLEDI, BIBLIOTEKA XX VEK,
BEOGRAD, 2005.
- VRANI SE KONJI SEDLAJU: IZVORNA PJEVAČKA GRUPA KUD-A “PETROVA GORA – KORDUN”,
BEOGRAD 2003.
• ОЛИВЕРА ВАСИЋ
- „НАДМОЋ НЕМИХ ИГАРА У ОРСКОМ НАСЛЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.“ ДАНИ ВЛАДЕ С.
МИЛОШЕВИЋ: ЕТНОМУЗИКОЛОГ И КОМПОЗИТОР (ЗБОРНИК РАДОВА). УР. ДИМИТРИЈЕ О.
ГОЛЕМОВИЋ. БАЊА ЛУКА: АКАДЕМИЈА УМЈЕТНОСТИ БАЊА ЛУКА (2003)
- „ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ ИГРАЧКОГ НАСЛЕЂА ДИНАРАЦА У ВОЈВОДИНИ.“ ЕТНОКОРЕОЛОГИЈА.
ОПСТАЈАЊЕ. БЕОГРАД: АРТ ГРАФИК. (2005)
- „ОСНОВНИ ИГРАЧКИ ОБРАСЦИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.“ ДАНИ ВЛАДЕ С. МИЛОШЕВИЋ:
ЕТНОМУЗИКОЛОГ И КОМПОЗИТОР (ЗБОРНИК РАДОВА). УР. ДИМИТРИЈЕ О. ГОЛЕМОВИЋ. БАЊА
ЛУКА: АКАДЕМИЈА УМЈЕТНОСТИ БАЊА ЛУКА. (200/)

13. РАЗВОЈ ЕТНОМУЗИКОЛОГИЈЕ У БИХ:
МЕЛОГРАФИ, НОТНИ ЗАПИСИ, ПУБЛИКАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ МУЗИЧКОГ ФОЛКЛОРА
• РАКОЧЕВИЋ СЕЛЕНА
- „НАРАТИВНЕ ПЕСМЕ У КОЛУ У ОРСКОМ НАСЛЕЂУ ДИНАРСКЕ ЗОНЕ.“ ДАНИ ВЛАДЕ
С. МИЛОШЕВИЋA: ЕТНОМУЗИКОЛОГ И КОМПОЗИТОР (ЗБОРНИК РАДОВА). УР.
ДИМИТРИЈЕ О. ГОЛЕМОВИЋ. БАЊА ЛУКА: АКАДЕМИЈА УМЈЕТНОСТИ БАЊА ЛУКА.
2002.
• САЊА РАНКОВИЋ
- ВОКАЛНА ТРАДИЦИЈА ЛИЈЕВЧА ПОЉА И ПОТКОЗАРЈА (НАРОДНА ПЕСМА КАО
ДЕО КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА) (2007)
- ВОКАЛНИ ДИЈАЛЕКТИ ДИНАРСКИХ СРБА У ВОЈВОДИНИ (ДОКТОРСКА
ДИСЕРТАЦИЈА, РУКОПИС) (2012)

14. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА БИХ:
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
• ИЗВОЂЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ БИХ:
• ВОКАЛНО
• ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНО
• ИНСТРУМЕНТАЛНО

15. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА БИХ:
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
• ВОКАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ БИХ
- СЕОСКА И ВАРОШКА ВОКАЛНА МУЗИКА
- ЈЕДНОГЛАСНО (УСПАВАНКЕ, ЗДРАВИЦЕ, ТУЖБАЛИЦЕ), ВИШЕГЛАСНО
(ДИЈАФОНИЈА) – СТАРИЈЕ И НОВИЈЕ ДВОГЛАСНО ПЕВАЊЕ
- РАЗНОВРСНА УПОТРЕБА УКРАСНИХ ТОНОВА (ОРНАМЕНАТА)
- НЕТЕМПЕРОВАНИ ТОНСКИ ОДНОСИ, УСКИ АМБИТУС
- КОНСОНАНТНА СЕКУНДА
- ДУГИ И КРАТКИ НАПЕВ
- ГЛИСАНДО
- ФУНКЦИЈЕ ГЛАСОВА: ПРВИ: “ВОДИ”, “ЈОЧЕ”, “ПОЧИЊЕ”, “ВОЗИ” И СЛ.
ОНАЈ КОЈИ ПРАТИ: “ПОТРЕСА”, “ПРИЛАЖЕ”, “ПРЕУЗИМА”,
“СПАРУЈЕ” И СЛ.

16. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА БИХ:
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
• ВОКАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ БИХ
КАРАКСТЕРИСТИКЕ ВОКАЛНОГ СТИЛА:
• ЈЕДАН ОД МОГУЋИХ КРИТЕРИЈУМА ЗА РАЗЛИКОВАЊЕ МУЗИЧКИХ ДИЈАЛЕКАТА
У СТАРОБОСАНСКОМ ПЈЕВАЊУ ЈЕ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА САЗВУЧЈА СЕКУНДЕ:
- ИСТОСМЈЕРНИМ КРЕТАЊЕМ ДИОНИЦА БЕЗ “УСИЈЕЦАЊА”
- ПРЕСКАКАЊЕМ ИЛИ ВАЛОВИТИМ ПРЕЛАЖЕЊЕМ ГОРЊЕГ ГЛАСА
- „УСИЈЕЦАЊЕМ“ ГОРЊЕГ ГЛАСА

17. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА БИХ:
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
• ВОКАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ БИХ
• СТАРОБОСАНСКО ПЈЕВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ:
ПОТКОЗАРСКИ
КРАЈИШКИ
ПОСАВСКИ
ПОДРИЊСКИ
ХЕРЦЕГОВАЧКИ

18. ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИКА БИХ:
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
• ВОКАЛНО-ИНСТРУМЕНТАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ БИХ
- ПЈЕВАЊЕ УЗ ГУСЛЕ
- ПЈЕВАЊЕ УЗ САЗ / ШАРГИЈУ

19. Извори за органолошка истраживања: традиционална музичка пракса и
историјски документи
• ЛИКОВНИ ДОКУМЕНТИ • ЛИТЕРАРНИ
ДОКУМЕНТИ
 Фреске
 Минијатуре
 Насликани инструменти
пружају сигурнији пут да
се утврди постојање
неких инструмената у
одређеном историјском
периоду
 Писани документи из
7.века
 Хронике, путописи и
књижевни списи
 Архиви, библиотеке и
музеји
 Проблематика о називу
инструмента

20. Истраживачи музичких инструмената
 Прва дела о музичким инструментима на просторима Југославије
појављују се у другој половини 19.века:
 Фрањо Кухач: Прилог за повиест гласбе јужнословјенске
 Лудвиг Куба: Народна гласбена умјетност у Далмацији, 1898-1899.
 В. Каракашевић: Гусле и Гуслари, 1899.
 С.Тројановић: Музички инструменти Српског етнографског музеја у
Београду, 1901.
 Божидар Широла и ВладимирЂорђевић

21. ИСТРАЖИВАЧИ МУЗИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА
20. И 21. ВЕКА
• ДРАГОСЛАВ ДЕВИЋ
• АНДРИЈАНА ГОЈКОВИЋ
• ЗАГОРКА МАРКОВИЋ
• ВЛАДО МИЛОШЕВИЋ
• ЦВЈЕТКО РИХТМАН
• МИЛИЦА ОБРАДОВИЋ
• БРАНКО МАРИЋ
• ВАСИЛ ХАЏИМАНОВ
• АЛЕКСАНДАР ЛИНИН
• ЈОВАН ВУКМАНОВИЋ
• НЕДЕЉКО КАРАБИЋ
• БРАНКА ВИДОВИЋ
• ВЛАДИМИР ФАЈДЕТИЋ
• МАТИЈА МУРКО
• МИЛОВАН ГАВАЦИ
• ВИНКО КРАЈТМАЈЕР
• ДУЊА РИХТМАН-ШОТРИЋ
• МИРОСЛАВА ШОШИЋ-ФУЛАНОВИЋ
• ДИМИТРИЈЕ О. ГОЛЕМОВИЋ
• ДРАГИЦА ПАНИЋ-КАШАНСКИ
• ЈАСМИНА ТАЛАМ
• НИЦЕ ФРАЦИЛЕ

22. Тамбура са две жице
 Може се наштимати унисоно и двогласно
 Једногласна тамбура са две жице позната је у Босни и Херцеговини, а
двогласна у Албанији (ћителија) и Македонији (литарка)
 Тамбуру са две жице у БиХ забележили су Цвјетко Рихтман и Владо
Милошевић
 Састоји се из два основна дела: резонатора и врата
 Звук на тамбури са две жице добија се окидањем жица помоћу
терзијана
 Тонски низ који се могао добити је g, as, b , с тим да је тон as
осцилирао, према мерењима В. Милошевића
 Тамбура са две жице је била солистички инструмент

23. Тамбура са три жице
 Штима се двогласно или трогласно и забележена је на ужем простору
Босанске Крајине – Змијање
 Основни делови тамбуре са три жице су резонатор и држак
 Тонски низ тамбуре трожице: fis, G, as, b, c, однсно G, as, b, h, c
 Најједноставнији начин свирања на тамбури са три жице састоји се у
’’скраћивању’’ доње жице и окидању двају празних жица
 Левом руком свирач додирује само доњу жицу, а повремено палцем додирује
и горњу жицу
 У десној руци свирач држи терзијан којим прелази преко жица
 Једина техника која је забележена на тамбури са три жице је куцање
 На тамбури са три жице изводиле су се песме и кола са или без певања

24. Шаргија
 Најпопуларнији кордофони инструмент типа дуговрате леуте у сеоској музичкој
пракси
 Постоји неколико врста шаргије које се разликују по величини и по броју жица
 Звук на шаргији се производи на исти начин као и код осталих кордофоних
инструмента типа дуговрате леуте – помоћу терзијана
 На територији БиХ распрострањена су два начина штимања шаргије са 4 жице:
g1,c1,f1, или g1,c1,e1
 Уколико шаргија има и пету ,,кратку“ жицу, ,,цицалицу“, она се штима за откаву више
у односну на ,,слабицу“
 Шаргија са пет жица штима се g1, g1, g1, c1, f1, а шаргија са шест жица g1, g1, g1, c1, f1, f1
 Технике свирања на шаргији: куцање, чвокање-прикуцавање, клизање,
прекидање, докачивање

25. Саз
 Највећи кордофони инструмент типа дуговрате леуте. Број жица је различит, креће
се од 6-10
 Главни делови од којих се састоји: резонантног дела и дршке
 За разлику од других кордофоних инструмената овог типа, украшавању саза се
посвећује велика пажња
 Жице се штимују на три висине g, c, f, а варијанте постоје само у броју жица
штимованих на једну висину
 Опсег саза се креће од ундециме до две октаве
 На сазу се може изводити техника куцања и прикуцавања
 Саз је једини кордофони инструмент који се искључиво везује за градску традицију