O ledničkoj eroziji. Učenički rad. Prva kragujevačka gimnazija.

1. ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА
Ђина Банковић, I-1
ЛЕДНИЧКА
(ГЛАЦИЈАЛНА)
ЕРОЗИЈА

2. 
ЛЕДНИЧКА или ГЛАЦИЈАЛНА ЕРОЗИЈА
је процес при коме ледници кретањем
обликују рељеф.

Ледничка ерозија присутна је у
поларним областима и на високим
планинама, изнад снежне границе.
* Глацијална (лат. Glacies – лед)

3. 
Снег се током дана делимично отопи, а
ноћу се поново заледи. Тиме се снежна
маса збија и добија зрнасту структуру
која се зове ФИРН.

Под притиском већих количина снега лед
се сабија, прекристализује и постаје
пластичнији – леднички лед.

4. 
Кретањем ледници стварају ЕРОЗИВНЕ
ОБЛИКЕ, а на местима где се отапају и
где се таложи еродовани материјал
настају АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ.
Ледничка ерозија
испод
Црне Главе

6. ЕРОЗИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ
 ЦИРК – удубљење у коме се формира ледник
 ВАЛОВ – ледничко корито
Облици рељефа настали ледничком ерозијом

7. 
Циркови – удубљени делови
рељефа, полукружног облика. Има изглед
џиновског амфитеатра, оивичен
стрмим, стеновитим литицама где се
нагомилава снег, ствара фирн и глечерски лед.
Лаганим кретањем леда, цирк се проширује и
продубљује. Ширина цирка може износити
више стотина метара.
Цирк на Каскадским
планинама
Цирк

8. 

Валов је ледничко корито кроз које се ледник
креће, стрмих је страна и широког благо
заравњеног дна.
На главни валов надовезују се споредни, плићи
валови образујући тзв. „висеће долине“, украшене
често високим водопадима.
Валов – ледничко корито
Некадашњи валов

9. Простор од Долине
језера до подножја
Маја Језерце
(Проклетије) је један
велики леднички
валов са више
пречага које
сведоче о
постепеном
повлачењу моћног
ледника
Дно ледничког валова
(Проклетије)
Проклетије:
Снежник се налази
под вертикалом
главног врха.
Има све одлике
ледника, заграђен је
мореном, испод има
много стена и већих
је димензија.
Дебљина леда у
вертикали од 5 до
10 метара

10. АКУМУЛАТИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ
Ледник се креће низ планинске стране и валове.
Постепено се топи да би се од снежне границе
потпуно отопио.
Истовремено ледници одламају велике количине
фирна од подлоге и уклапају их у ледник.
Сав тај материјал који ледници носе на површини,
при дну или унутар ледене масе назива се моренски
материјал или морена.
Зависно од положаја, морене могу бити:



бочне
чеоне
подинске

11. Морене

12. Бочне морене – настају таложењем стеновитог
материјал на ивици ледника.
Имају облик издужених бедема паралелних са
ледником.
Када се два ледника споје у јединствену
масу, њихове бочне стране граде средишњу морену.
Бочна морена

13. Подинске морене – настају стругањем подлоге
преко које се ледник креће.
Чеоне морене – настају од материјала који ледник
гура испред себе.
Термални басен – место где чеоне морене затварају
валов и формирају басен у коме се ледник отапа.

14. 

Отапањем ледника у цирковима или
валовима настала су језера која су
позната као „горске очи“.
Појаву плеистоцених ледника на
Балкану први је открио географ Јован
Цвијић.
Горске очи на Риси (Пољска)
Језера Морско око и Црно језеро
Горске очи на Дурмитору (Црно језезо)
Горске очи на планини Рили (Бугарска)

15. У поддурмиторском крају изражени су остаци леденог доба:
– ледничке ерозије – валови, циркови, морене.
Тезин богаз на Дурмитору
(између три ледничка цирка)

16. Извори:




Уџбеник из географије за I разред гимназије
Wikipedia
http://www.savniknadlanu.net/home/geografija/geografija.html
http://www.meteo.co.me/