1. ABRAZIJA
• Abrazija je geomorfološki proces koji se odvija na
obalama mora i jezera, sastoji se u menjanju
obala pod uticajem morskih talasa i struja.
• Abrazivni oblici mogu biti erozivni i
akumulativni, a veliki uticaj na stvaranje
abrazionih oblika ima prvobitni reljef i sastav
stena, odnosno otpornost tih stena na eroziju.

2. EROZIVNI ABRAZIONI OBLICI
• Ovi oblici se stvaraju mehaničkim delovanjem talasa
na obalu. Rušilačka snaga talasa je pomognuta još i
stenovitim materijalom koji oni pomeraju i kojim
udaraju u obalu.
• Na taj način se menja prvobitni reljef i stvaraju
karakteristični erozivni oblici : talasna potkapina, klif
ili strmi odsek i abraziona terasa.

3. • Talasna potkapina je udubljenje u strmoj obali, u
nivou vodene površine i nastala je neposrednim
udarom talasa i odvaljivanjem komada stena. Kako se
ovim procesom podsecaju stene, kompleks koji se
nalazi oznad vremenom se obruvava, čime se proces
izgradnje potkapine stalno obnavlja, a obalska linija
povlači na račun mora.
Talasna potkapina, Tenerife

4. • Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje
ostaju bez oslonca i ruše se i na taj način se na obali
formira klif, koji u zavisnosti od reljefa u zaleđu može
biti visok i po nekoliko stotina metara.
Klif na atlantskoj obali Francuske

5. • Stalnim unazadnim pomeranjem talasne potkapine i
klifa stvara se abraziona ili pribrežna terasa, koja je
blizu obale stenovita, a dalje od nje šljunkovita i
peskovita. Pribrežne terase mogu da budu široke i
nekoliko stotina metara do više kilometara. U
poslednjem stadijumu evolucije između klifa i mora
se obrazuje peščana zaravan ili plaža.

6. • Vrlo široke pribrežne terase po obodu okeana
nazivaju se šelfovi i one se završavaju kontinentalnim
odsekom na granici između kontinenata i okeanskih
basena (Britanska ostrva leže na šelfu).

7. AKUMULATIVNI ABRAZIONI OBLICI
• Akumulativni abrazioni oblici nastaju pod dejstvom
morskih struja ili radom talasa i to su :
• pribrežni sprud ili litoralni kordon,
• peščana kosa
• šljunkovito-peskovita prevlaka ili tombolo.

8. • Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom na
malom rastojanju od nje i nastaje akumulacijom
peskovitog materijala koji morska struja prenosi
pored obale.
• Brzina tog kretanja je i po nekoliko desetina metara
na čas, pa se sprudovi relativno brzo stvaraju. Visina
spruda i njegovo rastojanje od obale zavise od visine
talasa.
Pribrežni sprud na
ostrvu Skijatos

9. • Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog
spruda ispred lučno izvijenih obala.
Peščana kosa na Siciliji

10. • Iza malih ostrva u blizini obale, pod uticajem talasa
obrazuje se prevlaka ili tombolo, koja ostrvo
povezuje sa kopnom i pretvara ga u poluostrvo.
• Dolazedi s pučine talasi se lome oko ostrva i sudaraju
u njegovom zaleđu, nagomilavajudi šljunak i pesak.
Na taj način se stvara veza između ostrva i kopna.
Prevlaka u blizini
Toskane

11. TIPOVI MORSKIH OBALA
• Obala je granični pojas između mora i kopna. Sve
obale su manje ili više razuđene a pod razuđenošdu
obale podrazumeva se njeno odstupanje od prave
linije.
• Razuđenost zavisi od reljefa kao i od tektonske
stabilnosti terena.
• Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna tipa
obala : tektonske, erozivne i organogene.

12. • Kod tektonskih obala dominantan činilac su različite
tektonske strukture potopljene morem. To je
najčešde reljef u kome se javljaju antiklinalne i
sinklinalne strukture (crnogorska obala), horstovi i
rovovi (Halkidiki) ili vulkanski oblici (ostrva u
Indoneziji).
Halkidiki

13. Vulkanska ostrva Indonezije

14. • Erozivne obale su nastale
potapanjem različitih
erozivnih oblika u reljefu i
ovaj tip obale je
najzastupljeniji u Evropi.
• Tipičan primer ovog tipa
jeste Norveška obala koju
karakterišu brojni duboki
zalivi (fjordovi) nastali
potapanjem pleistocenih
valova.
Sogne fjord, Norveška

15. • Na atlantskoj obali Francuske i na obalama Britanskih
ostrva postoje brojni duboki zalivi obrazovani
potapanjem ušda velikih reka (Sena, Loara, Temza)
Ušde Loare
Ušde Temze

16. • Organogene obale su rasprostranjene u tropskim
oblastima. Mogu biti zoogene ili koralske i fitogene
ili mangrovske.
• Koralske su nastale narastanjem koralskih kolonija u
plitkom priobalnom moru.
Australijski koralni greben

17. • Atoli su prstenasti koralni sprudovi nastali oko kupa
ugašenih vulkana, koje se nalaze na maloj dubili
ispod morske površine.
• Vrlo su česti u Tihom i Indijskom okeanu.
Atol, Belize

18. • Mangrovske obale su karakteristične za plitke
močvare u priobalnom pojasu, u kojima je
zastupljena gusta šuma mangrova, drveda visokog do
15 metara.
Everglejds, Florida