Kruženje supstance i proticanje energije u morima

1. Kruženje supstance i proticanje energije
u morima
Damnjanović Ivana

3. • U kruženju materije u biosferi najveći
značaj imaju moramora i okeaniokeani
• Rezervoari kiseonika, ugljendioksida, i
mnogih elemenata neophodnih za život

4. Prisustvo svetlosti pogoduje
rastu fotosintetičkih organizama
Obilje hrane povećava i broj potrošačapotrošača
Razlagači

5. Proizvođači-autotrofi (alge, cvetnice)

7. Planktonske alge
-fitoplankton-

9. • Najviše organske
materije proizvodi
plankton
• Oslobađa najviše
kiseonika

11. “cvetanje vode”

12. Višećelijske
alge
“morska salata”
mrka alga
zelena alga

13. "morska svilina"
Morske
cvetnice

14. "morska trava"

15. "čvorasta morska resa"

16. • Na velikim dubinama određene vrste
bakterijabakterija stvaraju organsku hranu
hemijskom sintezom (hemosinteza)
• Oslobađaju kiseonik

17. • Organska materija
se prenosi do vrha
piramide
• Deo materije
završava na kopnu
(ptice, čovek i drugi
sisari)

18. • PrimarniPrimarni
produktivitetproduktivitet-
organska materija
koju su izgradili
autotrofi
• FotosintezaFotosinteza
• Fotička zona
• Sekundarni
produktivitet-
organska materija
koju su izgradili
heterotrofi

19. • Heterotrofni organizmi koriste organske
materije i kao izvor energije i kao izvor
ugenika, te u potpunosti zavise od ugljenika i
energije koju su proizveli autotrofi
• HeterotrofiHeterotrofi:
–HERBIVORI –organizmi koji jedu biljke
–KARNIVORI –organizmi koji jedu životinje
Potrošači

21. HerbivoriHerbivori

23. KarnivoriKarnivori

24. • BakterijeBakterije na dnu okeana razlažu uginule
organizme
RazlagačiRazlagači

29. 12 34

30. Kruženje kiseonikaKruženje kiseonika

31. Kruženje vodeKruženje vode
Zbog intenzivnog sunčevog zračenja voda stalno kruži između
kopnenih voda, okeana, mora i vazduha

32. Morske struje
Tople struje pogoduju
razvoju živog sveta
Hladne struje
-uzrok pustoši

33. Атмосферски
Шумски пожариДисање
биљака
Дисање
животиња, људиСагоревање
фосилних
горива
ослобађа
угљеник
Фотосинтеза и
дисање у
океану
Фотосинтеза
Задржавање
у копненим
биљкама
Угљеник
улази у
земљу преко
органске
материје
ГасУље
Уга
љ
Фосилна горива
задржавају
угљеник из
циклуса
Фосилни
угљеник
Угинула
морска бића
постају
седименти
Kruženje ugljenika

34. 
Ugljenk postoji u neživoj sredini kao ugljen-
dioksid (CO2) u atmosferi, rastvoreni ugljen-
dioksid u okeanima i u formi karbonata u
Zemljinoj kori

Isto tako je zarobljen u fosilnim ostacima
(nafta, gas) i okeanskom dnu

U procesu fotosinteze ga usvajaju biljke i
pritom stvaraju hranu (šećere) koju koriste
potrošači kroz lance ishranepotrošači kroz lance ishrane

35. 
Raspadanjem uginulih organizama
ugljenik se vraća u atmosferu

Paljenje ostataka organizama, vulkanske
aktivnosti, paljenje fosilnih goriva

36. Kruženje azotaKruženje azota

37. 
Heterotrofne bakterijeHeterotrofne bakterije razlažu uginule
organizme

Tokom ovog procesa dolazi do
transformacije azota do oblika koje mogu
koristiti biljke za svoj rast (neorganski azot)

Biljojedi u procesu ishrane unose organski
azot koji dospeva i do ostalih organizama
koji čine lanac ishrane (mesojedi)

38. Kruženje fosforaKruženje fosfora
-Najveća količina dospeva iz podloge, preko guana, deterdženata
-Biljke ga usvajaju u neorganskom obliku i transformišu u
organski fosfor koji ishranom usvajaju potrošači
-Razgradnjom potrošača, biljke ponovo usvajaju neorganski fosfor

39. Proticanje energijeProticanje energije
• Energija se jednim delom koristi za životne
procese organizama, a preostali deo se
oslobađa u atmosferu u obliku toplote