Značaj upravljanja organskom materijom na porodičnom gazdinstvu i primena organskih đubriva u održivoj proizvodnji povrća u cilju zaštite životne sredine i uštede energije

1. ZNAČAJ UPRAVLJANJA ORGANSKOM
MATERIJOM NA PORODIČNOM GAZDINSTVU I
PRIMENA ORGANSKIH ðUBRIVA U ODRŽIVOJ
PROIZVODNJI POVRĆA U CILJU ZAŠTITE
ŽIVOTNE SREDINE I UŠTEDE ENERGIJE
Prof. dr Darinka Bogdanović

2. Zemljište kao pedogenetska tvorevina
predstavlja višefazni sistem u čijoj grañi se
nalaze: čvrsta, tečna i gasovita faza. U
procesima koji se odvijaju u zemljištu
pojedine njegove faze su u tesnoj
meñusobnoj vezi direktno, ili pak uz učešće
živih organizama koji uslovno predstavljaju
četvrtu fazu zemljišta koja se može označiti
terminom „živa faza“.

3. Čvrsta faza zemljišta ima veliki značaj za
živi svet jer sadrži rezerve hrane. Usled
stalnog raspadanja minerala, te mineralizacije
organske materije biljaka i mikroorganizama,
hranive materije prelaze u ratsvor odakle ih
biljke usvajaju. Takoñe, za čvrstu fazu
zemljišta se vezuju hranive materije unete
ñubrivima.

4. U tečnoj fazi izvori soli su: iz adsorptivnog
kompleksa zemljišta i primenjenih organskih,
mineralnih i mikrobioloških ñubriva, i joni iz
procesa mineralizacije ostataka biljaka i
mikroorganizama. Koncentracija i sastav
zemljišnog ratsvora su veoma promenljivi i
zavise od: t° aeracije, padavina, pH zemljišta,
,
mikrobiološke aktivnosti.

5. U zemljišnom rastvoru se istovremeno
odvijaju i hemijski i mikrobiološki procesi,
razlaganje i sinteza organskih i mineralnih
jedinjenja. Atmosferska voda (kiša) sa svojim
komponentama (gasovima i kiselinama)
mobiliše hranive elemente iz čvrste faze
prevodeći ih u zemljišni rastvor odakle ih
biljke koriste (anjoni HCO3-; NO3-; SO42-; H2PO4-
HPO42+; Cl-; BO33+; MnO4; HPO42-; MoO42-
...katjoni: Ca2+; Mg2+; K+; NH4+; H+; Al3+; Fe3+;
Fe2+; Mn2+; Zn2+; Cu2+; Co2+; Mo4+...). Organske
kiseline u zemljišnom rastvoru vezuju jone
metala i grade helatne komplekse.

6. Gasovita faza zemljišta nalazi se u
uzajamnom odnosu kako sa čvrstom fazom,
tako i sa tečnom – zemljišnim rastvorom.

7. U čvrstoj fazi zemljišta mineralne materije
čine oko 95% (težinskih), a organska materija
zemljišta oko 5%.

8. U mineralne materije zemljišta spadaju
hemijski elementi, iz ukupnog elementarnog
sastava zemljišta (O-49%; Si-33%; Al-7,1%; Fe-
3,7%; C-2%; Ca-1,3%; K-1,3%; Na-0,6%; Mg-
0,6%; N-0,1%; P-0,08%; S-0,08%; Mn-0,08%;
Zn-0,005%; Cu-0,002%; B-0,001%; Co-0,0008%;
Mo-0,0003% i drugi metali.

9. Mineralni deo zemljišta nastao je iz
litosfere njenim raspadanjem pod uticajem
pedogenetskih činioca i stvorena je nova
sfera-pedosfera debljine najčešće oko 2m.

10. Značaj koloida gline za plodnost zemljišta
može se uporediti sa značajem belančevina u
živim organizmima, jer isti predstavljaju pored
organskih koloida (humusa) aktivnu fazu
zemljišta.

11. Organska materija u zemljištu
Organska materija kao deo čvrste faze
zemljišta, predstavlja specifičnu osobinu po
kojoj se pedosferni sloj zemljišta-solum
razlikuje od geološkog matičnog supstrata.
Iako organske materije u zemljištu ima
prosečno 5% u odnosu na mineralni deo, njen
značaj u odvijanju mnogih fizičko-hemijskih-
bioloških procesa u zemljištu je nezamenjiv.

12. Organska materija u zemljištu
Pod izrazom organska materija zemljišta
najčešće se podrazumeva količina organskih
materijala (jedinjenja) nastalih od izumrlih
delova biljaka, zemljišne faune i plazme
mikroorganizama.

13. Organska materija u zemljištu
Na osnovu brojnih eksperimenata utvrñena
je masa sveže organske materije koja godišnje
ostane na jednom hektaru zemljišta zavisno
od njegove plodnosti i iznosi: 0,1-10 t biljnih
ostataka, 0,5-5 (15) t biomase zemljišnih
mikroorganizama i 0,2-2 (3) t faune.

14. Organska materija u zemljištu
Mineralizacijom svežih izumrlih organskih
ostataka u zemljištu radom zemljišnih
mikroorganizama ili hemijskim procesima,
nastaju nespecifične (ne humificirane)
organske materije i specifične (humificirane)
organske materije – humus zemljišta.

15. Organska materija u zemljištu
Nespecifične organske materije čine 10-
15% od ukupne rezerve humusa i proizvod
su razlaganja biljnih i životinjskih ostataka
bez resinteze i to su: organske kiseline
(ugljena, sirćetna, oksalna, buferna, amino,
nukleinske i dr.), belančevine, ugljeni hidrati,
celuloza, masti, aminošećeri, polifenoli i
biološki aktivne materije (vitamini, fermenti,
biostimulatori) i drugo.

16. Organska materija u zemljištu
Iako čini svega 10-15% od ukupne rezerve humusa,
nespecifična organska materija zemljišta ima važnu
ulogu u zemljišnim procesima i plodnosti zemljišta i to:
Predstavlja izvor biljnih hraniva (N,P,S i dr.), posle
mineralizacije
učestvuje u procesima raspadanja mineralnog dela
zemljišta do mobilnih biljnjih hraniva
Utiče na pufernost zemljišta
Učestvuje u naknadnim procesima sinteze humusa
Predstavlja izvor energetskog materijala – ugljenika
za zemljišne mikroorganizme
Učestvuje u stvaranju mobilnih formi – helatnih
oblika hraniva u zemljištu za biljke
Povećava adsorptivnu sposobnost zemljišta i utiče
na vodno-vazdušni-toplotni režim, na strukturu
zemljišta.

17. Organska materija u zemljištu
U organskoj materiji se akumulira ugljenik
(C), i na taj način smanjuje koncentracija
ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. Sinteza
organske materije iz H2O, CO2 i mineralnih
materija u procesu fotosinteze biljke
akumuliraju ugljenik (C), a po završetku
vegetacije iz žetvenih ostataka (C) dospeva u
zemljište.

18. Primena ñubriva u održivoj poljoprivredi pri
proizvodnji povrća
Savremena biljna proizvodnja se ne može
zamisliti bez primene ñubriva, posebno sa
aspekta boljeg iskorišćavanja genetičkog
potencijala za rodnost sorata i hibrida koje
čovek gaji.

20. Primena ñubriva u održivoj poljoprivredi pri
proizvodnji povrća
Održiva poljoprivredna proizvodnja, kada je u
pitanju primena ñubriva mora se bazirati na
naučnim osnovama i ekološkim principima.
Kada je u pitanju primena ñubriva na naučnim
osnovama u održivoj proizvodnji znači da se mora
ñubriti poštujući Sistem kontrole plodnosti
zemljišta i potrebe gajenog useva u hranivima u
ostvarenju visokih i kvalitetnih prinosa.
Primenjujući ñubriva (organska i mineralna) na
naučnim osnovama SKPZ štiti se agroekosistem
od štetnih zagañenja.

21. Primena ñubriva u održivoj poljoprivredi pri
proizvodnji povrća
Organska i mineralna ñubriva predstavljaju
značajne delove jedinstvenog sistema
ñubrenja i najveći efekat kod gajenih biljaka
može se postići ako se što racionalnije
iskoriste hraniva iz jednih i drugih. Ova
ñubriva se meñusobno dopunjuju u održavanju
plodnosti zemljišta i mogu se zamenjivati, u
skladu sa izračunatim količinama hraniva koja
se u njima nalaze.

22. Primena ñubriva u održivoj poljoprivredi u
proizvodnji povrća
ðubrenje organskim ñubrivima na
porodičnim gazdinstvima, posebno pri
proizvodnji povrća, treba uvesti kao
obaveznu meru sa stanovišta očuvanja
organske materije u zemljištu, strukture
zemljišta, kvaliteta proizvoda, ali i
ekonomske isplativosti (visoki prinosi i
kratak vegetacioni period)

23. Organska ñubriva
Prirodna – iz proizvoda na gazdinstvu,
ostaci i otpaci imaju sve hranjive
elemente u malim količinama, u svom
sastavu sadrže organsku materiju, koja
povoljno utiče na fizičke osobine
zemljišta.
0,3uslovna grla/ha u Srbiji u 2011.g., a u
EU 0,98 uslovnih grla/ha obradive povr.

24. Industrijska organska ñubriva
Čine uglavnom otpaci ili sporedni
proizvodi raznih industrija, koje
prerañuju stočne ili biljne proizvode, pa
mogu biti životinjskog i biljnog porekla.

25. Tu spadaju:
- Krvno brašno 13%N, 0,5%P2O5,
0,7%K2O
- Brašno od mesa 11%N, 8,5%P2O5 i K2O
u tragovima
- Rožno brašno 15%N, 1,5%P2O5,
0,8%K2O
- Vuneni otpaci 8%N i 1,3%P2O5
- Kožno brašno do 11%N
- Riblje brašno 12%N, 14%P2O5, 2%K2O

26. ðubriva biljnog porekla
- Uljane pogače čine balast industrija,
koje prerañuju plodove uljanih biljaka.
Najčešći sadržaj hraniva u njima je N
od 2-8%, H3PO4 do 3%, K2O do 2%
- U industrijama piva, skroba i alkohola
dobijaju se razni otpaci koji se
uglavnom koriste u ishrani stoke,
meñutim ako se ne koriste kao stočna
hrana, mogu se korisno upotrebiti kao
ñubrivo

27. N se u njima kreće 1-4%, P2O5 do 0,5% i
K2O do 3%. U industriji alkohola ostatak
– komina ili džibra je bogata naročito
kalijumom koji se kreće od 0,5-3,5% pa
se može korisno upotrebiti u
poljoprivredi, naročito za krmne
kulture.

28. Industrijska organska ñubriva za razliku
od prirodnih imaju povećan sadržaj
hranjivih elemenata, posebno N, i brže
se u zemlji razlažu i iskorišćavaju (zbog
raznih hemijskih promena kojima su
bila podvrgnuta u industriji)

29. Prirodna organska ñubriva su: stajnjak,
osoka, tečni stajnjak, zelena ñubriva,
treset, kompost....
Opšte karakteristike:
- potpuna ñubriva (sadrže mikro i
makroelemente)
- niskokoncentrovana
- hranjiva se sporije iskorišćavaju –
produženo dejstvo

30. - popravljaju fizičke osobine zemljišta
(strukturu – vodno-vazdušni režim, što
se odražava na brži rast korena)
- povećavaju mikrobiološke procese,
time mineralizaciju
- povećano je izdvajanje CO2 u
atmosferu iznad zemljišta što utiče na
rast i razviće biljaka posebno povrća

31. - smanjuju kiselost zemljišta
- povećavaju adsorptivnu sposobnost
zemljišta
- usporavaju vezivanje P i K, a samim tim
bolje je njihovo iskorišćavanje

32. Stajnjak (najstarije ñubrivo)
To je smeša razloženih (mikrobiološki
fermentisanih ) čvrstih i tečnih
ekskremenata i prostirke. Potpuno je,
niskokoncentrovano ñubrivo, pored
hranjive vrednosti je i popravljač
fizičkih, mikrobioloških osobina
zemljišta.

33. Sastav stajnjaka je promenjiv i zavisi od:
- vrste stoke
- odnosa čvrstih i tečnih ekskremenata i
prostirke
- slame prostirke, kvaliteta hrane za
stoku, starosti stoke, vrste stoke, od
očuvanja i negovanja stajnjaka od
vremena iznošenja i zaoravanja na njivi

34. - mokraća koja ulazi u sastav stajnjaka
ima promenjiv sastav, zavisno od vrste
stoke i ishrane, N i K u znatnim
količinama, a P u tragovima (npr: u
mokraći konja N=0,5-1,6%, a kod drugih
životinja izmeñu 0,23 - 0,98%N. Azot u
mokraći je u obliku ureje, hipurne i
mokraćne kiseline a K u K2CO3

35. Čvrsti ekskrementi sadrže: belančevine,
celulozu, lignin, mast i dr. i veliki broj
mikroorganizama.
50% hrane životinje iskoriste, 50% se
izluči ekskrementima

36. Prosečni sadržaj stajnjaka za obračun je
Voda% 75
N% 0,5
P2O5% 0,2
K2O% 0,6

37. Promene u sastavu stajnjaka tokom
čuvanja
- Pod uticajem mikroorganizama dolazi
do promena u stajnjaku, do
“sagorevanja” – zgorevanja stajnjaka,
smanjuju se količine pojedinih
sastavnih delova sa jedne strane i
povećava procentualni sadržaj
hranjivih materija

38. Procentualno povećanje hranjiva u
stajnjaku tokom čuvanja
Vrsta Voda Org. N P2O5 K2O CaO MgO
stajnjaka mat.
Svež 75 21,2 0,39 0,18 0,45 0,49 0,12
stajnjak
Polu- 75 19,2 0,50 0,26 0,53 0,70 0,18
zgoreli
Zgoreli 79 14,5 0,58 0,26 0,50 0,88 0,18

39. Na ñubrištu se dešavaju promene tokom
rada mikroorganizama i u čvrstim i
tečnim ekskrementima. U čvrstim
ekskrementima N je u belančevinama i
amidima, a u tečnim u ureji, hipurnoj i
mokraćnoj kiselini
Transformacije su brže u tečnim:
CO(NH2)2 + H2O = (NH4)2CO3
(ureja) (nestabilan)
2(NH4)2CO3 → 2NH3 + 2H2O + CO2

41. K se u mokraći nalazi vezan za organske
kiseline. U procesima razlaganja se
oslobaña i veže za H2CO3→K2CO3
P je u mokaći zastupljen u tragovima
U čvrstim exkrementima promene su:
1. Promene azotnih organskih materija
2. Promene bezazotnih organskih
materija

42. 2.
I. Anaerobni uslovi t°
=30-35°
c
(C5H10O5)n + nH2O → n(3CH4 + 3CO2)
celuloza anaerobne metan
bacter.
Pored CH4 mogu nastati i H2 i H2S → za
toplotnu energiju na gazdinstvu
Stajsko ñubrivo (u Švedskoj, Francuskoj
i Danskoj) u anaerobnim uslovima
služi za proizvodnju gasa za gorenje,
osvetljenje i pogon “biogas”

43. II. Aerobno razlaganje odvija se na
površini stajnjaka T° 65-75° i brže je:
= c
(C5H10O5)n + 6H2O = 6CO2 + 5H2O
celuloza
Sušenjem i vlaženjem i zbijanjem
stajnjaka aerobni i anaerobni procesi
se menjaju

44. 1. Azotne organske materije iz stajnjaka
→ aminokiseline → NH3↑ manja nego
iz mokraće
Procesi u stajnjaku na ñubrištu imaju za
cilj sniženje nepovoljnog C/N koji je
širok u svežem stajnjaku

45. Temperatura za razlaganje ima najveći
značaj
Vrste dan merenja temperature
stajnjaka
4 7 12 16 24 32 t°
c
Konjski 50° 75° 55° 25° 22° 18°
Ovčiji 25° 50° 65° 45° 18° 17°
Goveñi 15° 25° 35° 42° 39° 10°

49. Čuvanje i negovanje stajnjaka
1. ðubrivo dubokih staja
Svi procesi se odvijaju u staji. Pod je
nepropusan, ukopan i svakodnevno
se stavlja prostirka. ðubrivo ima
najbolju negu, a gubici N su svedeni
na minimum. Anaerobni su procesi.
Jeftin je način čuvanja a kvalitet
stajnjaka dobar. Nehigijenski su
uslovi, posebno kod mlečne stoke, jer
izdvojene gasove upija mleko, broj
mikoroorg. u mleku velik.

50. 2. Hladni način čuvanja stajnjaka
(Deheranov)
ðubrivo se svakodnevno iznosi iz staje,
slaže u gomile 3-4m širine, debljine 1m,
sabija da se istisne vazduh i spreči
razlaganje (NH4)2CO3, i gubici NH3 mali.
Slaže se do debljine 1,5-2,5m, prekriva
slamom, zemljom, tresetom 8-10cm da
se spreče gubici N. Razlaganje je u
anaerobnim uslovima pri t° =30-35° za
C.
7-8 meseci nastaje zgoreli stajnjak koji
se nosi na njivu

51. 3. Topli način čuvanja stajnjaka (Kranjcov)
U početku 2-5 dana maximalan rad
aerobnih bakterija, postiže se
svakodnevnim iznošenjem i stavljanjem
u rastresite gomile, gde dostiže 60-70°
c.
posle 3-5 dana ñubrivo se sabija, čime
se aktivnost mikroba svodi na najmanju
meru, nastavljaju se anaerobni procesi
isto kao i kod hladnog načina.

52. Nakon 4-5 meseci nastaje zgoreli stajnjak
za isnošenje na njivu. Pošto se sve
vreme čuvanja ne oseća miris NH3 zove
se “plemenito” ñubrivo. Gubici NH3↑ su
veći, i više rada, što mu je glavni
nedostatak.

53. Primitivno čuvanje stajnjaka
Najčešći je način čuvanja na našim
gazdinstvima. ðubrivo se svakodnevno
iznosi iz staje i stavlja na gomilu bez
ikakvog reda. Stajnjak se brže isušuje i
veliki su gubici hranjivih materija
posebno N

54. Znači kvalitet stajnjaka zavisi od načina čuvanja i
negovanja
Primer:
Gubici aktivne materije u zavisnosti od načina
čuvanja (%)
Način Organska Azot
čuvanja materija
Topli način 24,6 21,6
Hladni način 12,3 10,7

55. Upotreba stajskog ñubriva
Stajnjak se unosi u zemljište pre obrade.
Najbolja je njegova primena u jesen
pod osnovnu obradu. Rasturiti ga po
hladnom vremenu bez vetra i odmah
zaorati. Repa, kukuruz, krompir, povrće
dobro reaguju na primenu stajnjaka.
Količine koje treba primeniti zavise od
zemljišta i kulture i kreću se od 15-60
t/ha.

56. Obračun potrebnih količina stajnjaka
U obračunu uvek se polazi od elementa
koga ima najviše. Primer: treba uneti
120kgN/ha, 100kg P2O5 i 100kg K2O/ha

57. Obračun prema:
N treba 240t/ha stajnjaka 120kg N, 24kg
P2O5 i 134kg K2O
P2O treba 500t/ha stajnjaka 250kg N,
100kg P2O5 i 300kg K2O
K2O je najbolji jer se uvek unese manje
NP (23,3t) koji se posle unose kroz
mineralna ñubriva
K2O treba 16,6t ñubriva 83kg N, 33kg
P2O5 i 99,6kg K2O

58. 2. Po Wolf-u K=(A/2 + B)·4 – polovina
utrošene hrane ostaje a polovina su
exkrementi
3. Živa mera svih životinja na gazdinstvu
x25 (godišnji obračun)
4. Lemerman 1000kg žive mere stoke
daje dnevno 72kg stajnjaka

59. Za 4 godine iz stajnjaka oko 30% N
postaje pristupačno, a iz mineralnih
ñubriva 70% N. Znači N iz stajnjaka je
približno 40% N iz mineralnih ñubriva

60. Iskorišćavanje hranjivih materija iz
ñubriva (fertilizaciona vrednost stajnjaka)
Zavisi od:
Tipa zemljišta, klime, doze ñubriva,
kulture, primenjene agrotehnike.
Korišćenje hranjiva iz stajnjaka zavisi
prvenstveno od količine N,P,K u njemu
kao i njihove pristupačnosti

61. N-u belančevinama, manji deo u
amonijačnim solima i amidima, stoga
se u I godini koriste samo amonijačne
soli. One u stajnjaku čine 20-30%N te
se u I godini N toliko i koristi, što je
znatno niže od korišćenja N iz
mineralnih ñubriva

62. P u I godini se koristi do 40% a K do 60-
70%. P u stajnjaku je u organskim
fosfornim jedinjenjima koja se brzo
mineralizuju, a K je ili adsorbovan ili u
mineralnim jedinjenjima. (K2CO)3 koja
su lako pristupačna.

63. Elemenat % iskorišćavanja
stajnjak mineralna
ñubriva
Azot (N) 30 70
Fosfor (P2O5) 24 22
Kalijum (K2O) 79 79

64. Vrste stajnjaka:
1. Svež stajnjak: (1-1,5 meseci) slama je
skroz nerazložena i razlikuje se od
prostirke, rastvor je mutan, obojen
crveno, C/N nepovoljan
2. Poluzgoreli: razlaganje je odmaklo
(2,4, meseca) ali se slama još može
razlikovati, kida se, rastvor je gust i
tamnocrven, izgubio je 20% od
početne težine, C/N širok (1:50)

65. 3. Zgoreli stajnjak: izgled crne mase, ne
razlikuju se delovi, extrakt vode je
bezbojan, 50% je izgubio od težine, C/N
povoljan (25-10:1), iznosi se na njivu
4. Pregoreli stajnjak: rastresita masa
nalik na zemljište, manje organske
materije, 10-20 meseci čuvan, vodeni
extrakt bezbojan, izgubio 75% od
prvobitne težine, C/N preuzak, sadržaj
hranjiva veći u mobilnoj formi

68. Osoka
Osoka je tečno ñubrivo, nastalo od
tečnog dela stočnih ekskremenata,
mokraće, tečnosti iz stajnjaka, te vode
dospele iz atmosfere i one koja se
utroši za pranje staje.
Količina osoke i kvalitet zavise od:
- Nepropustljivosti poda staje
- Upotrebljene vode za pranje staje
- Kvaliteta prostirke

69. - Načina nege stajnjaka
- Dužine držanja stajnjaka na ñubrištu
- Dužine držanja stoke u štali
- Količine vodenih taloga
Prema Ruskim istraživačima:
N; od o,26 do 0,39%
P2O5; od 0,06-0,12%
K2O; od 0,36-0,58%
X= N=20%; P2O5 =0,01%; K2O =0,5%
tragovi

70. Kako se fosfor nalazi u tragovima, osoka
je NK ñubrivo. N u osoki je (NH4)2CO3 i
CO(NH2)2 (70-90%) koji su lako
rastvorljivi u vodi, dok je 10-30% u
obliku lako rastvorljivih organskih
jedinjenja azota. K je u osoki pretežno u
K2CO3 rastvorljiv u vodi

71. Osočara je jama za prikupljanje i čuvanje
osoke. Osočara je sa ñubrištem
spojena kanalom i niže od njega. I
osočara i kanal su pokriveni da se
smanje gubitci NH3↑

73. Promene na osoci započinju u štali, a
nastavljaju se u osočari i idu do
(NH4)2CO3 → NH3↑ + CO2 + H2O
Kako je izdvajanje NH3 vezano za
izdvajanje CO2 nastoji se uvek da se
održi veća koncentracija CO2 u osočari.
Da bi se gubici smanjili u osočaru se
sipa istrošeno ulje, ili neka hemijska
sredstva (gips, H2SO4), kojima se NH3↑
veže u odreñena jedinjenja

74. Gubici N iz osoke
Postupak Gubici azota u %, posle
sa osokom
1-og 2. meseca 3. meseca
meseca
Nekonzer- 69,5 89.1 97.1
virana
Pokrivena 16.4 28.2 44.8
uljem

75. Kako je osoka NK-ñubrivo u kojoj su i N i
K o obliku pristupačnom za biljku, ovo
je ñubrivo posebno dobro za
prihranjivanje. Pre prihrane mora se
razblažiti(1:1-2) da se izbegnu
ožegotine na usevu. Pod osnovnu
obradu razblaženje nije potrebno.
Rasturati je po hladnom i oblačnom
vremenu i odmah zaorati ili zatanjirati
da se spreči gubljenje NH3↑. Dobri
rezultati su istovremenim unošenjem
stajnjaka i osoke.
Po hektaru se koristi od 4-7t osoke.

76. Zeleno ñubrenje (sideracija)
Veoma staro, još su ga primenjivali
Rimljani i Grci. Zapravo to je sveža
biljna masa koja se unosi u zemljište, a
sa njom i organska materija u kojoj su
hranjivi elementi posebno N. Pravi se
od kultura gajenih za tu svrhu i
zaoranih na mestu proizvodnje, a može
se i doneti.

77. Biljke za zelenišno ñubrenje su iz
porodice leguminoza
- sa razvijenim korenovim sistemom
zbog boljeg korišćenja hranjiva iz
dubljih slojeva
- brzog i velikog porasta
- sposobnih da fiksiraju atmosferski N

78. - Lupina
- Grahorica
- Grašak
- Bob
- Crvena detelina
- Lucerka
- Heljda
- Slačica

79. Fiksacija N zavisno od biljne vrste
Kultura Dužina Prinos biljne
korena mase (kg/ha) kgN/ha
Lupina 60-232 19500-34500 160-300
Grahorica 30-90 16000-25000 80-130
Grašak 80-126 13000-15000 75-130

80. Količina fiksiranog N odgovara unetom N
kroz 2-4 vagona stajnjaka

81. Sadržaj hranjivih elemenata
ðubrivo %N %P2O5 %K2O %CaO
Stajnjak 0,50 0,34 0,55 0,70
Zel. 0,45 0,10 0,17 0,47
masa
lupine
Zel. 0,77 0,05 0,19 0,97
masa
graška

85. Direktno dejstvo zelenih ñubriva je:
- Hranjivo dejstvo slično stajnjaku
- N pristupačan posle mineralizacije
- Lakši rad nego pri proizvodnji stajnjaka
- Mogu se ñubriti i nepristupačni tereni
- Nema gubitka N

86. Zelena ñubriva mogu se proizvoditi na
više načina
- Gajenjem leguminoza kao glavnog
useva (na siromašnim zemljištima)
- Gajenje kao postrni usev. Setva
leguminoza je posle gajenja glavnog
useva (ovo je moguće samo u
humidnijim uslovima ili u
navodnjavanju)

87. - Gajenje kao meñuusev ili podusev.
Leguminoza se usejava u proleće u
glavni usev (ječam).
Zaoravanje useva gajenog za zelenišno
ñubrenje obavlja se u vreme formiranja
maksimalne biljne mase – tj. pri
cvetanju, kada je povoljan C/N odnos,
jer još nije došlo do migracije azota iz
vegetativnih u reproduktivne organe

88. Zelena ñubriva imaju dejstvo na svojstva
zemljišta i na prinos gajenih kultura,
utiču na obogaćenje zemljišta
organskom materijom i azotom.
Npr: po hektaru se dobije 35-45t
organske mase odnosno oko 100-200
kgN/ha fiksiranog iz vazduha u toj
zelenoj masi

89. Primena zelenišnog ñubriva jeftinija je od
stajnjaka (nema pravljenja, negovanja i
izvlačenja na parcelu stajnjaka ni
gubitaka N)
Iskorišćenje N iz ovih ñubriva je u prvoj i
drugoj godini. U prvoj godini N se
koristi ~ 40-48%
Takoñe unosi se i kalijum kroz
vegetativnu masu

90. Treset kao ñubrivo(oplemenjivač
zemljišta)
Treset predstavlja odumrlu, nerazloženu
ili polurazloženu biljnu masu koja se
sastoji iz mahovina i trava, akumuliranu
u anaerobnim uslovima. Tresetišta su
mesta akumulacije treseta. Treset ima
visok vodni i vazdušni kapacitet i
nezamenjiv je supstrat za rasadničku
proizvodnju u povrtarstvu i hortikulturi.
U cvećarstvu se koristi “oplemenjeni”
treset koji pored makro sadrži i sve
mikroelemente.

91. Značajan momenat u genezi treseta
predstavlja režim ishrane vodom i
mineralnim materijama, te zavisno od
toga treseti se dele na:
- Oligonitrofilne (malo N i pepela)
- Eutrofne (bogate N i pepelom)
- Monotrofne (srednje bogate N i
pepelom)
Po spoljnoj morfologiji izdvajaju se 3 tipa
treseta: visoki, niski i prelazni

92. Agrohemijske osobine treseta (Antic
1980)
Grupa Stepen Kapacitet pH Sadržaj u %
treseta razloženosti za vodu
KCl H2O N P2O5 K2O CaO
visoki 5-60 700- 2,8 3,6 0,8- 1,03- 0,03- 0,1-
1300 2,0 0,2 0,8 0,7
prelazni 10-60 700- 3,6 4,8 1,2- 0,04- 0,03- 0,5-
1300 2,8 0,03 0,2 1,5
niski 10-60 500- 4,8 5,6 1,6- 0,05- 0,03- 1,5-
1000 3,8 0,04 0,2 5,0

93. Postoje bitne hemijske razlike posebno
izmeñu niskog i visokog treseta (pH, N,
CaO). Niski treset uz dodavanje P i K
može se koristiti kao ñubrivo. Treseti
su siromašni mikroelementima,
posebno Cu pa se mora dodavati –
redovno. Vredniji je za popravku
vodno-vazdušnog režima zemljišta od
hranljivog.

94. Treset se unosi u količini od 20-60t/ha što
zavisi od zemljišta i gajenih kultura.
Ukoliko se treset podvrgne procesima
kompostiranja znatno mu se popravlja
kvalitet.

95. Kako je treset niskokoncentrovano
ñubrivo primena mu je samo u rejonima
nalaženja.
Tresetno-mineralna ñubriva (dodavanje
mineralnih ñubriva tresetu)
preporučuju se za bašte i gajenje cveća
u sudovima i za rasadničku proizvodnju

96. Kompost
Organsko prirodno ñubrivo, a predstavlja
mešavinu raznih otpadaka u
domaćinstvu i ostataka neupotrebljivih
materija na gazdinstvu.
- Mesto za kompostiranje treba da je
zasenjeno od sunca zbog održavanja
vlažnosti
- Podloga nepropusna za vodu

97. - Na podlogu se stavlja zemljište da upije
vodu proceñenu iz materijala koji se
zaliva. Materijal za kompostiranje mora
se razdvojiti posebno na onaj deo koji
se brzo i sporo razlaže (kosti)
- Materijal se slaže u slojeve po 15-20cm
pa sloj zemlje. Po potrebi dodaje se
kreč, N, P, za bolji kvalitet.

98. Slaže se gomila do 1m visine, širina
zavisi od količine materijala. Pokriva se
slojem zemljišta na koji se seju
širokolisne biljke, sprečavaju i sušenje.
Voditi računa o vlagi u pripremi
komposta. Materijal sabijati, posle 2-3
meseca izmešati masu. Posle 4-6
meseci spreman je za njivu.
Sastav: 75% voda, N 0,2-0,5%, P2O5 0,1-
0,2%, K2O 0,2-0,4%, CaO 0,5-3%. Koristi
se u baštama, hortikulturi...

99. Kompost
Tab. 1. Prosečni sastav komposta od različitih materijala (sadržaj u %)
Vrsta komposta Organska N P2O5 K2O
materija
Kompost-biljni 20-30 0.2-0.4 0.15-0.30 0.40-0.80
Kompost-komina 30-40 1-2 0.5-0.8 1.5-2.5
Kompost- 50-70 4-15 2-4 1.5-2
kožne industrije
Kompost- 40-60 0.1-0.15 0.1-0.15 0.4-0.7
drvne industrije
Kompost-komunalni mulj 40-60 2.2-3 2.5-3 0.3-0.5
(prosušen)

104. Veštački stajnjak
Proizvodi se u žitorodnim rejonima – gde
ima slame a nema stočarstva.
Povećava se vlažnost slame sa 14% na
70-80% za aktiviranje mikrobioloških
procesa. Dodaje se (zbog 0,5% N u
slami, malo) N i ubrzava razlaganje.

105. Najčešće se za proizvodnju veštačkog
stajnjaka koriste: slama, kukuruzovina,
barska trska. Humifikacija je dosta
brza, za 5-6 meseci dobija se
poluzgoreli stajnjak C/N 30:1; N~1,46%,
P2O5 0,6%, K2O 1%

106. Slama kao ñubrivo
Strna žita sadrže: N 0,45-0,65%, P2O5 0,2-
0,35%, K2O 0,9-1,6%. Slama se sitno
isecka. Humifikacija slame na njivi je
slična procesu razlaganja prostirke na
ñubrištu.

107. Razlaganjem slame može nastati “N-
depresija” u zemljištu, zato se
dopunski unose dodatne količine N-
ñubriva dok se C/N od 60-100:1 ne
svede na 20-25:1. ako se zaorava masa
sa >1,5%N ne javlja se N-depresija.
Potrebna količina N-ñubriva je 0,3-0,5
kgN-100kg slame

108. Iskustva iz Nemačke pokazuju da se
primenom 0,6 kgN/100kg slame dobija
slično dejstvo njenim zaoravanjem kao
i primenom stajnjaka. Praksa primene
slame i N-ñubriva održava stanje
humusa u zemljištu na istom nivou kao
i primena stajnjaka. Količina N-ñubriva
za zaoravanje zavisi od materijala koji
se zaorava i od vremena zaoravanja,
najbolje je odmah po skidanju useva.

109. ðubrivo od peradi
Nastaje od čvrstih i tečnih delova
živinskog izmeta. To je brzodelujuće
koncentrovano organsko ñubrivo.

110. Sadržaj hraniva u ñubrivima od
peradi %
vrsta H2O N P2O5 K2O CaO MgO SO4
kokoš 56 1,5 1,8 0,9 2,4 0,7 0,4
patka 57 0,8 0,5 0,5 1,7 0,3 0,3
guska 82 0,6 0,5 1,0 0,6 0,3 1,1

111. Količine hraniva mogu biti daleko veće
ako se ishrana peradi izvodi
koncentrovanom hranom, ako se
pravilno čuva i neguje stajnjak. U
proseku živinsko ñubrivo sadrži
(ukoliko se živina hrani
koncentrovanom hranom) N~2,3%,
P2O5~1,4%, K2O~2,0% Hranjive materije
su u ovim ñubrivima u
lakorastvorljivom i pristupačnom obliku

112. N je u mokraćnoj kiselini koja se razlaže
do NH3. Za dobijanje kvalitetnog
ñubriva treba ga slagati na ñubrište do
1m visine. Za smanjenje gubitaka
dodaje mu se superfosfat. Koristi se
pred osnovnu obradu ili predsetveno u
količini 1-2 t/ha čistog ñubriva, a ako se
u toku prikupljanja i čuvanja meša sa
prostirkom i tresetom onda 4-5t/ha

113. Sadržaj hraniva u mineralnim depozitima
Mineralni N (%) P2O5 (%) K2O (%) MgO Pristupačno
depoziti st
Koloidni 0 18-25 0 0 Spora
fosfat
Granitna 0 0 3-5 0 Vrlo spora
prašina
Kameno 0 0 4-9 0 Vrlo spora
brašno
Sirovi fosfat 0 20-32 0 0 Spora
Natrijum 16 0 0 0 Brza
nitrat
Dolomit 0 0 0 6-14 Spora

114. Sadržaj hraniva u organskim materijalima/đubrivima
Organska ñubriva N (%) P2O5 (%) K2O (%) Pristupačnost
Pelete lucerke 3 0.5 3 Spora
Krvno brašno 12 1.5 0.57 Srednje-brza
Koštano brašno 0.7-4 18-34 0 Spora-srednja
Kompost 1.5-3.5 0.5-1 1.0-2.0 Spora
Pamukovo brašno 6.0 2.0 1.0 Spora
Stajnjak goveñi 0.25-2.0 0.15-0.9 0.25-1.5 Srednja
Stajnjak konjski 0.3-2.5 0.15-2.5 0.5-3.0 Srednja
Stajnjak živinski 1.1-2.8 0.5-2.8 0.5-1.5 Srednje-brza
Stajnjak svinjski 0.3 0.3 0.3 Srednja
Guano 5-15 0.5-5 0.5-6 Brza
Sojino brašno 7 0 1.0 Srednja
Morske alge 0 0 4-13 -
Drveni pepeo 0 1.0-2.0 3.0-7.0 Brza

116. ðubrenje i zaštita životne sredine
Primena velikih količina ñubriva zajedno
sa intenziviranjem drugih agrotehničkih
mera, dovela je do povećanja prinosa, ali u
nekim područjima do akumulacije hraniva u
zemljištu i biljkama, a i u površinskim i
podzemnim vodama, što može da dovede do
različitih poremećaja u biološkoj ravnoteži
agroekosistema, i da čak ugrozi zdravlje
ljudi i životinja

117. ðubrenje i zaštita životne sredine
Kao posledica antropogenih aktivnosti, u
kojima poljoprivreda zauzima značajno mesto,
poslednjih decenija, uočeno je značajno
povećanje emisije štetnih gasova s efektom
staklene bašte, odgovornih za globalno
zagrevanje atmosfere i klimatske promene.

118. ðubrenje i zaštita životne sredine
Globalno zagrevanje nastaje kao posledica
apsorpcije dugotalasne radijacije odbijene s
površine zemljišta, u najvećoj meri CO2, CH4,
N2O (IPCC, 2001). Primena mineralnih i
organskih ñubriva ima pozitivan ali i negativan
efekat.

119. ðubrenje i zaštita životne sredine
Gasoviti gubici N-jedinjenja denitrifikacijom
i volatizacijom.
Smatra se da N2O sa 5-6% doprinosi
ukuonom globalnom zagrevanju atmosfere.
Povećane koncentracije N2O oštećuju ozonski
sloj u stratosferi. U prisustvu sunčeve
svetlosti, azotni oksidi NO; N2O; NO2 reaguju
sa isparljivim organskim jedinjenjima iz
vegetacije i grade štetna jedinjenja u
troposferi.

120. ðubrenje i zaštita životne sredine
Meñutim, i u plodnim zemljištima s
visokim sadržajem organske materije, veća je
aktivnost i brojnost mikroorganizama pa je
veća potrošnja O2, disanje je intenzivnije, pa
je i denitrifikacija izraženija u odnosu na
manje plodna zemljišta. Denitrifikacija je jača
iz istih razloga pri zaoravanju žetvenih
ostataka bogatih N (glava i list šećerne repe,
kupusnjače), u odnosu na zaoravanje
siromašnih žetvenih ostataka (slama) u azotu.

121. ðubrenje i zaštita životne sredine
Drugi gasoviti gubitak N je volatizacija
NH3↑. Volatizacija NH3 je odgovorna za tzv.
kisele kiše i eutrofikaciju prirodnih
ekosistema. Smatra se da čak 70% od
gubitaka NH3 potiče iz poljoprivrede, a da je
stajnjak glavni izvor NH3↑.

122. ðubrenje i zaštita životne sredine
Do volatizacije dolazi usled površinske
primene organskih, amidnih i amonijačnih
ñubriva na krečna zemljišta bez vegetacije pri
povećanoj vlažnosti, t° i pH vrednosti
,
zemljišta. Površinskom primenom goveñeg
stajnjaka može da se izgubi i više od polovine
NH3 iz primenjenih ñubriva.

123. ðubrenje i zaštita životne sredine
Treći značajan gubitak N je ispiranjem i
migracijom NO3- u podzemne vode ili izvan
zone korenovog sistema što je negativna
migracija. Do migracije i ispiranja NO3-
dolazi usled mineralizacije organske
materije zemljišta, posebno stajnjaka, unetih
većih doza N-ñubriva, a činioci migracije su
količina i intenzitet padavina, t° sposobnost
,
zemljišta da drži vodu, vreme način i doza
primenjenih N-ñubriva i dr.

124. ðubrenje i zaštita životne sredine
Nitratnu direktivu prate uredbe koje
obuhvataju: monitoring kvaliteta vode,
utvrñivanje zona koje su podložne ispiranju,
izbor mera za akcioni plan za zone podložne
ispiranju, definisanje postupaka dobre
poljoprivredne prakse.

125. ðubrenje i zaštita životne sredine
Postupcima dobre poljoprivredne prakse
definisane su sve mere koje mogu doprineti
smanjenju gubitaka NO3-N. Tačno je
definisano vreme primene ñubriva, primena
na nagnutim terenima u slivnom području,
propisan je način čuvanja stajnjaka, način
primene ñubriva i dr. Količina N koja se
može uneti stajnjakom ograničena je na 170
kg/ha.

126. ðubrenje i zaštita životne sredine
Takoñe, i gasoviti gubici ugljenika CO2 i
CH4 zagañuju životnu sredinu. Smatra se da
je CO2 najodgovorniji za globalne klimatske
promene i da sa 60% doprinosi globalnom
zagrevanju.

127. ðubrenje i zaštita životne sredine
Povećanje koncentracije CO2 je usled
sagorevanja fosilnih goriva, šuma, emisije
gasova iz automobila, ali i iz zemljišta. CO2 se
oslobaña iz zemljišta disanjem korena biljaka i
organizama životinja. Primenom stajnjaka
povećava se emisija CO2, mikroorganizmi brzo
iskorišćavaju rastvorljiva organska jedinjenja,
a oslobañaju CO2 u atmosferu.

128. ðubrenje i zaštita životne sredine
Primena organskih i mineralnih ñubriva
utiče na povećanje prinosa i biomase i
vraćanje većeg dela organske materije u
zemljište, čime se povećava sadržaj
organskog C u zemljištu.
Značajno zagañenje životne sredine je i
metanom – CH4. Metan se zajedno sa N2O
oslobaña iz stajnjaka, u procesu čuvanja.

129. ðubrenje i zaštita životne sredine
Emisija CH4 zavisi od kvaliteta stočne
hrane, ukoliko se stoka hrani hranom
visoko energetske vrednosti, nastaje
stajnjak sa velikim udelom lako razgradivih
organskih jedinjenja, iz kojih se oslobaña
CH4. Način pripremanja i čuvanja stajnjaka
utiče na emisiju CH4. Kompostiranjem
stajnjaka umanjuje se emisija CH4. Ako se
primenjuje tečni stajnjak emisija CH4 je
veća od primene čvrstog stajnjaka.

130. Tab. 2. Potencijalni zagañivači životne sredine iz poljoprivrede
Potencijalni Uticaj zagañivača Udeo poljoprivrede Izvori zagañivača Stepen
zagañivači u emisiji zagañivača poreklom iz uticaja
poljoprivrede
NO3- Kvalitet Glavni izvor Unošenje -lokalni: površinske vode,
H2O,eutrofikacija, ñubriva -regionalni površinske
zdravlje i troškovi usled vode, i zvorišta,
gubitka N slivovi, nacionalne
meñunarodne vode
NO2- Kvalitet H2O, Glavni izvor Obradivo zemljište -lokalni površinske vode na
populacija ribe, zdravlje farmama
-regionalni površinske vode
NH3↑ Kisele kiše, Glavni izvor Mineralna ñubriva, -lokalni: farma
zakišeljavanje zemljišta i stajnjak, tečni stajnjak -regionalni
eutrofikacija -nacionalni
N2O Gasovi staklene bašte, Značajan izvor N-ñubriva, ekshrementi globalni
uticaj na ozonski omotači
NO Prekursor ozona u Slab zagañivač Sagorevanje, mineralna globalni
troposferi ñubriva, stajnjak,
tečni stajnjak
P Kvalitet H2O, Značajan izvor Mineralna ñubriva, -lokalni vode na farmama
eutrofikacija, stajnjak, tečni stajnjak, -regionalni
ekonomski troškovi zemljišta bogata P Površinske vode
-nacionalni
meñunarodne vode, mora

131. ZAKLJUČAK
Primena ñubriva u biljnoj proizvodnji ima
za cilj povećanje plodnosti zemljišta i njegove
biološke aktivnosti kako bi neophodni biogeni
elementi bili pristupačni gajenim biljkama, uz
ostvarenje visoke, stabilne, kvalitetne i
ekonomski isplative proizvodnje

132. ZAKLJUČAK
U organskim ñubrivima bilo da su biljnog ili
životinjskog porekla proizvedenim na
gazdinstvu ili industrijski, hranivi elementi su
u organskom obliku i pri unošenju u zemljište
imaju različitu dužinu vremena mineralizacije ,
a samim tim i različite mogućnosti da
obezbede gajene biljke hranivima, te im je
vrednost kao izvora hraniva različita

133. ZAKLJUČAK
Pre primene organskih ñubriva, a u cilju
izračunavanja potrebne količine hraniva koju
treba uneti pod gajeni usev, neophodno je
znati: sadržaj pristupačnih hraniva u zemljištu
(pre setve, sadnje), mineralizujuću sposobnost
zemljišta, sadržaj hraniva u organskim
ñubrivima (koja se primenjuju) idužinu
perioda mineralizacije, i potrebe gajenih useva
u hranivima