2. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Sistem
Koncepti i definicije IS
Komponente i aktivnosti informacionog sistema
Baze dataka
Baze podataka
3. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Sistem
Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih međusobnih veza.
Da bi bilo jasno šta cini jedan sistem, sistem se mora posmatrati u
odnosu na njegovo okruženje.
Granica sistema razdvaja sistem od spoljnih sistema.
Interakcija sistema sa okruženjem se sastoji iz skupa ulaznih i
izlaznih dejstava.
◦ Dejstvo okoline na sistem naziva se ulaz.
◦ Dejstvo sistema na okolinu je izlaz sistema.
Baze podataka
4. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Opšti prikaz sistema
Granice sistema
Okolina
sistema
SISTEM
-Stanje – S
-Struktura - Z
Ulaz X Izlaz Y
Okolina
sistema
Baze podataka
5. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Poslovni (funkcionalni) aspekt
Osnovni element svakog sistema je funkcija koju on obavlja.
Sa tog aspekta posmatrano:
Sistem predstavlja skup funkcija koje se u njemu odvijaju.
Primer:
Jedno proizvodno preduzeće kao svoje elemente sadrži sledece
funkcije:
◦ proizvodnju,
◦ nabavku,
◦ prodaju i
◦ upravljanje
Baze podataka
6. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Strukturni (arhitekturni) aspekt
Osnovni element svakog sistema su njegove organizacione
jedinice.
Primer:
Posmatrano sa strukturnog aspekta, jedno proizvodno preduzeće
sadrži sledeće elemente:
◦ radna mesta,
◦ odeljenja,
◦ divizije i dr.
Baze podataka
7. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Informacioni sistem (eng. Information System) je
sistem u kome se veze između objekata i veze sistema
sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.
Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje,
obrada, arhiviranje, analiza i distribucija informacija.
Cilj informacionog sistema: Obrada prikupljenih
podataka u informacije, radi njihove transformacije u
znanje za specifičnu (poslovnu) namenu.
Baze podataka
8. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Osnovne funkcije informacionog sistema
Prikupljanje, Arhiviranje, Obrada, Distribucija
Arhiviranje
e Obrada
Usko
Distribucija
grlo
Prikupljanje
Baze podataka
9. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Poslovni informacioni sistem:
ULAZI PROCESI IZLAZI
Podaci Programi Izveštaji
Informacije Ljudi Grafici
Instrukcije Oprema Proračuni
Mogućnost Skladišta Taktike
KONTROLA Povratna
sprega
Donosioci odluka
Automatske kontrole
Baze podataka
10. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Funkcionisanje organizacije i upravljanje organizacijom i njenim
procesima je postalo nezamislivo bez odgovarajućih podataka,
informacija i znanja.
Podaci su nosioci informacija i predstavljaju jednu od najvažnijih
komponenti informacionog sistema i model realnog sistema, a realni
sistem se oslikavaju podacima.
Oni mogu biti različitih oblika:
◦ numerički,
◦ alfanumerički,
◦ zvuci,
◦ slike i dr.
Informacija – skup logički povezanih podataka, obrađenih i
organizovanih činjenica koje predstavljaju neko obaveštenje.
Znanje, čine podaci ili informacije koji se organizuju i obrađuju da
prenesu razumevanje, iskustvo, akumulirano učenje i stručnost u
primeni na određeni aktuelni problem ili aktivnost.
Baze podataka
11. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Svaki informacioni sistem je sistemska celina i sklad između
njegovih ključnih komponenti koje izvršavaju određene aktivnosti.
Osnovne komponente informacionih sistema su:
Podaci
Hardware računarskog H
sistema A
S
R
Software računarskog D
O
sistema W
FT
W
E
Podaci R
R
E
Kadrovska komponenta - ljudi Organizaciona
komponanta
Organizaciona komponenta -
procedure Kadrovska
komponanta
Mrežna komponenta - veze
Baze podataka Mrežna
komponanta
Baze podataka
12. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Hardware računarskog sistema čini materijalno-tehnička
komponenta informacionog sistema, odnosno fizičke jedinice
računarskog sistema namenjene obradi i prenosu podataka;
Software računarskog sistema, predstavlja nematerijalnu
komponentu informacionog sistema u vidu računarskih programa
koji su ugradeni u hardver i koji diktiraju način obrade podataka;
Softver se obično deli na dve šire shvaćene klase: sistemski ili
operativni softver i softver aplikacije.
Baze podataka
13. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Podaci, ovu komponentu obuhvataju podaci, informacije i znanja,
shvaćeni kao informacioni resursi;
Kadrovsku komponentu čine svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji
učestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao
profesionalni informatičari, bilo kao korisinici rezultata obrade
podataka;
Baze podataka
14. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Organizaciona komponenta, obuhvata organizacione procedure,
metode i načine kojima se usklađuje, tj. koordinira rad svih
komponenata informacionog sistema, kako bi one činile skladnu i
funkcionalnu celinu;
Mrežna komponenta se odnosi na računarske mreže za
povezivanje računara u cilju razmene podataka i komunikacija
između fizički udaljenih računara.
Baze podataka
16. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Skup organizovanih informacija
◦ Telefonski imenik
◦ Spisak knjiga, DVD –ova, pesama...
◦ Poslovni partneri
◦ Automehaničarska radnja
◦ Prodavnica
◦ Lična garderoba....
Baze podataka su skup međusobno povezanih
podataka koji su organizovani u tabele i druge
strukture podataka, a koriste za jednu ili više
aplikacija.
Baze podataka
17. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Podaci se čuvaju u dvodimenzionim tabelama
◦ više kolona predstavlja neku osobinu ili atribut .
◦ Vrste (redovi) tabele čine konkretni podaci.
Npr: BP škola
JMBG Ime Prezime Ulica
0302996473956 Marko Petrović Kumodraška 4
2309995393928 Dragana Obradović Bul. Mira 23
1906993299002 Petra Marinković Pirotska bb
Red.br. Ime Predava Sifra Odeljenje
nastavnika c 920 IV 3
1 Marija ne 921 IV 1
2 Vesna da
Baze podataka
18. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Izbor i definisanje tabele je izgradnja modela
podataka
Povezanost podataka je veća i može da se izvuče
više podataka (Excel)
Metapodaci – podaci o strukturi BP (imena
tabela, imena kolona, korisnici tabela...)
Baze podataka
19. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Opšti zadatak BP je skladištenje podataka.
Vrste baza podataka:
◦ hijerarhijske,
◦ mrežne (CODASYL),
◦ relacionalne,
◦ objektno-orijentisane,
◦ objektno-relacione,
◦ prilagođene za WEB,
◦ XML i
◦ multimedijalne baze podataka.
Baze podataka
20. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Ima oblik stabla
1 - Osnovni ili koreni segment a ostali
segmenti nižih nivoa su podređeni
Od nadređenog segmenta može da zavisi jedan,
nijedan ili više podređenih segmenata
Podređeni segment ima samo jedan nadređeni
segment.
Baze podataka
21. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Mreža povezanih podataka
Nema osnovnih, podređenih segmenata
Složenija i mogu se prevesti (mre hij)
Baze podataka
22. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Objektne - predstavljeni i organizovani kao
sistem objekate koji imaju odredjena svojstva i
mogu medjusobno da reaguju i deluju jedni na
druge.
Relacione - podaci su smešteni u sistem
međusobno povezanih tabela.
Baze podataka
23. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog sistema, čuva
sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje pristup tim informacijama.
Sistem baza podataka sastoji od 4 osnovne komponente:
korisnika,
aplikacija nad bazom podataka,
sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management
System - DBMS), i
baza podataka.
Baze podataka
24. Gimnazija “Sveti Sava”, Požega
sistem za upravljanje bazama podataka
je softverski sistem koji omogućava: definisanje
(modeliranje, kreiranje), umetanje, ažuriranje,
pretraživanje, brisanje podataka i kontrolu pristupa
bazi podataka.
(eng. Database Management System - DBMS )
Baze podataka
25. Jezik za opis podataka ( eng. Data Definition Language -
DDL), koji omogućava korisnicima definisanje tipa i strukture
podataka.
Jezik za manipulaciju podacima ( eng. Data Manipulation
Language - DML), koji omogućava korisnicima umetanje,
ažuriranje, brisanje i pretraživanje podataka iz baze podataka
(naredne lekcije - SELECT, INSERT, INTO, UPDATE naredbe).
Jezik za definisanje načina memorisanja podataka ( eng.
Storage Definition Language - SDL ), koji se koristi za
specificiranje interne šeme baze podataka.
Kontrolisani pristup bazi podataka , što uključuje različite
funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka
Baze podataka
26. Sigurnosni sistem, koji onemogućava pristup bazi podataka
neautorizovanim korisnicima (sigurnosni servisi),
Integritetni sistem, sve promene dešavaju u skladu sa definisanim
pravilima.
Sistem za kontrolu konkurencije, koji dopušta deljivi pristup podacima iz
baze podataka.
Sistem za kontrolu oporavka baze podataka,
Katalog kome korisnici mogu pristupati, koji sadrži opis podataka koji
su memorisani u bazi podataka.
Podrška za transakcije , koja obezbenuje korektno izvršavanje
niza transakcija koje mogu biti menusobno zavisne; transakcija je
skup operacija upisa i čitanja iz baze podataka koji se tretira kao celina tj ima
svoj početak i kraj.
Razne korisničke funkcije , kao što su import, eksport podataka,
statističke analize, funkcije za nadgledanje,...
Baze podataka
28. Relaciona baza podataka se sastoji od više tabela
koje su međusobno povezane relacijama.
Tabele su osnovni objekti relacione baze
podataka.
Zašto tabele? Zato što:
◦ Smanjuje se broj ponavljanja istih podataka
◦ Potrebna promena podataka se vrši samo na jednom
mestu (u tabeli)
◦ Svaka tabela predstavljaja jedan objekat s podacima koji
predstavljaju logičku celinu (učenici, ocene, zaposleni...)
◦ Tabele mogu biti među sobom povezane što omogućava
grupisanje, pretraživanje i dobijanje informacija u
različitim oblicima
◦ Lakše se i brže dolazi do potrebnih informacijapodataka
Baze
29. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se
model podataka.
Svaki objekat, odnosno entitet, poseduje neka svojstva.
Npr: vozilo { ime vlasnika, registarski broj, datum
registracije, godinu proizvodnje, proizvođača, marku,
boju, tip motora, i dodatnu opremu}
Objekti međusobno mogu biti povezani različitim odnosima
odnosno relacijama.
Izborom objekata, definisanjem njihovih svojstava i
prepoznavanjem veza između objekata, izvršili smo
modeliranje dela realnog sveta koji predstavlja naš problem!
Baze podataka
30. Postoji više različitih mogućnosti modeliranja
Osnovna funkcija modelovanja:
◦ Određivanje funkcije koju sistem mora da izvršava
◦ Određivanje podatke koje treba pamtiti i obrađivati
◦ Obezbeđivanje određenih informacija za potrebe
korisnika
Uraditi jedan konkretan primer
Baze podataka
31. Relacija se u bazi podataka predstavlja
dvodimenzionalnom tabelom, gde vrste
odgovaraju pojedinim slogovima, a kolone
atributima.
Atributi se mogu pojavljivati u bilo kom redosledu u
tabeli.
Redosled vrsta tabele takođe nije bitan.
Svaka tabela, kao i svaka kolona u tabeli imaju ime.
Baze podataka
32. ENTITET
ATRIBUTI
UČENICI
JMBG Ime Prezime Ulica
0302996473956 Marko Petrović Kumodraška 4
2309995393928 Dragana Obradović Bul. Mira 23
1906993299002 Petra Marinković Pirotska bb
TORKA
PRIMARNI KLJUČ
DOMEN
Baze podataka
33. Podaci mogu biti:
Numerički tip - (brojevi, valute, procenti...)
Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova
azbuke, cifre, specijalne znake sa tastature.
Logički tip obuhvata samo vrednosti tačno i
netačno.
Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a
datum i vreme se unose u uvek precizno
definisanom formatu.
Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je
za pisanje komentara (veće količine teksta).
Objekti - (slika, video, zvuk...)
Baze podataka
34. Ova specijalna vrednost se mora uvesti zato što u
odgovarajuću ćeliju tabele treba da stoji neka vrednost
da bi pretrage i analize radile.
NULL vrednost može da ima dva značenja:
Vrednost atributa za posmatrani entitet ne postoji ili
još uvek nije poznata.
Npr, za radnika koji je tek treba ili je tek počeo da radi
vrednost atributa prethodni radni staž nije poznata.
Vrednost atributa za posmatrani nije primenjiva.
Npr, ako za relaciju RADNIK imamo atribut FAKULTET u
kome se čuva naziv fakulteta koji je radnik završio, svi
radnici sa srednjom školskom spremom će imati NULL
vrednost za taj atribut.
Baze podataka
35. Relacija ima sledeća svojstva:
Svaka relacija ima ime koje se razlikuje od imena svih
ostalih relacija u šemi relacione baze podataka,
Svaka ćelija tabele (određena vrstom i kolonom) kojom
je relacija predstavljena sadrži samo jednu atomičnu
(prostu) vrednost,
Svi atributi jedne relacije imaju različito ime,
Sve vrednosti jednog atributa su iz istog domena,
Sve torke relacije su različite, tj. u relaciji ne postoje
duple torke,
Redosled atributa u relaciji nema značaja, i
Redosled torki u relaciji teoretski nema značaja, ali
praktično redosled torki u relaciji može uticati na
efikasnost pristupa torkama! Baze podataka
36. Radnici jednog preduzeća
Zadatak projektovati bazu podataka preduzeća
(prepoznati entitete i atribute)
Predpostavka preduzeće ima više radnika i za
svakog treba da ima:
Radnik { LIME, SSL, PREZIME, MATBR, POL,
ADRESA, DATRODJ, PLATA, }
Sektor { BSEK, NAZIV SEKTORA}
Baze podataka
37. Odrediti domene atributa
Atribut Domen Značenje Definicija domena
Imena Skup mogućih imena osoba Niz karaktera, dužine do 15.
LIME
Osoba
Prezime Skup mogućih prezimena Niz karaktera, dužine do 15.
PREZIME
Osoba osoba
Maticni Broj Skup mogućnih matičnih Celi brojevi, napr. opsega
MBR
brojeva radnika 111111-999999*
Datum Moguće vrednosti za datume Datum, opseg, od 01-JAN-44
DATRODJ Rodjenja rođenja zaposlenih u nadalje
preduzeću
POL Pol Pol radnika Karakter (1), vrednost M i Ž
PlataRadni Moguće vrednosti plataBroj, opseg od minLD do
PLATA ka radnika 40000.00, gde je minLD
minimalni republički lični
dohodak
AdresaRad Moguće adrese radnika Niz karaktera (30)
ADRESA
nika preduzeća
URADITI DEFINISANJE DOMENA ZA SEKTOR!!!!
Baze podataka
38. Za povezivanje tabela koriste se odgovarajuća polja u
tabelama (polje primarkog ključa i polje sekundarnog
ključa).
◦ Primarni ključ ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne
može da se ponavlja). Sve tabele koje čine bazu
moraju da imaju polje primarnog ključa.
◦ Sekundarni ključ ima vrednost koja se ponavlja ali je
podatak istog tipa kao u polju primarnog ključa.
◦ Surogat ključ - atribut koji se dodaje relaciji kao
primarni ključ, zato što relacija nema odgovarajući
atribut ili skup atributa koji može biti primarni ključ
relacije.
Podaci u polju primarnog i polju sekundarnog ključa
moraju biti istog tipa (najčešće Numeričkog tipa).
Baze podataka
39. Radi se o domenskim ograničenjima (eng.
domain constraints), kojima se ograničava skup
dozvoljenih vrednosti atributa relacije.
Postoje još dva pravila integriteta:
◦ integritet entiteta (eng. entity integrity) i
◦ referencijalni integritet (eng. referential integrity),
koja ograničavaju ili zabranjuju pojave određenih
torki u relaciji.
Baze podataka
40. Integritet entiteta
Nijedan atribut primarnog ključa bazne relacije ne
sme imati NULL vrednost.
Referencijalni integritet
Ako postoji neki spoljni ključ u relaciji, njegova
vrednost mora biti jednaka vrednosti ključa
kandidata neke torke u matičnoj relaciji ili njegova
vrednost mora biti NULL.
Referencijalni integritet je važan kod definisanja
međusobnih veza između tabela.
Baze podataka
