Sabiranje i oduzimanje razlomaka

1. 5 6 5 6 13
можемо претворити у мешовити број ( 7 у 13 може 1, остатак је 6)
7 7 7 7
6
= 1
7

  
5 8 5 8 13 13 1 1 1
1 3 4 4 како је 1 ,онда ће коначни резултат бити 4+1 5
12 12 12 12 12 12 12 12

    
7 2 5
10 4 6
11 11 11
7 5 2
10 10
11 11 11
 
 
4 4
5 3 5 - 3 може, али нам недостаје разломак од ког ћемо одузети
9 9
9 9
Због тога ћемо 5 написати као 4 (јер је =1, и имамо још 4 цела)
9 9
4 9 4
Дакле, 5 3 4 3 како се све може одузети, оду
9 9 9
 
    зимамо и добијамо
5
=1
9
12 5 7
13 3 10
9 9 9
 
4 9
4 9
1 7
пример 7. 1) НЗС(9,4)=36
9 4
1 4 7 63
2) = =
9 36 4 36
3
 
4 9
4 9
1 7 1 7 4 63 67 31
) + 1
9 4 9 4 36 36 36 36
     
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ РАЗЛОМАКА ИСТИХ ИМЕНИЛАЦА
Два разломка истих именилаца се сабирају (одузимају) тако што се именилац препише, а бројиоци саберу
(одузму). Увек проверити на крају да ли резултат може да се скрати или претвори у мешовити број.
пример 1.
Два мешовита броја сабирамо (одузимамо) тако што најпре саберемо (одузмемо) целе делове, па додамо збир
(разлику) разломака.
пример 2.
пример 3.
Код одузимања је потребно ПРВО видети да ли све може да се одузме. Ако може, одузимамо:
пример 4.
Ако се деси да нешто не можемо одузети, потребно је да "раситнимо" цео број.
пример 5.
пример 6.
3 5 3 5
14 3 14 - 3 може, али не може! Поново ћемо да "раситнимо"
9 9 9 9
  
Сада је све могуће одузети:
САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ РАЗЛОМАКА РАЗЛИЧИТИХ ИМЕНИЛАЦА
1) одредимо НЗС за имениоце
2) проширимо оба разломка
3) сабирамо или одузимамо