Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Tvoj život, tvoja odluka!

2,810 views

Published on

This presentation is about negative effects of smoking and nicotine. It contains statistics, results of polls in our school, information about damaging effects of smoking on young population, as well as information about the contents of cigarettes and its analysis.

Published in: Education
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

Tvoj život, tvoja odluka!

  1. 1. Tvoj život, tvoja odluka! Projekat II5:
  2. 2.  Navika pušenja duvana datira od 5000. godina p.n.e. Duvan je u Evropu i Aziju stigao u 16. veku i postao popularan uprkos brojnim studijama o njegovoj štetnosti.
  3. 3.  Svake godine oko 5,4 miliona ljudi izgubi život zbog pušenja, tj. dnevno oko 14 800 ljudi ili svakog minuta 10 osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana.  U cigaretama se nalazi preko 4 000 štetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta različitih oboljenja od kojih je većina veoma teška i smrtonosna.
  4. 4.  Jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u organizam legalan ??  Mladi sve ranije i ranije počinju da konzumiraju duvan
  5. 5.  Procenjuje se da u svetu ima 1,1 milijarde redovnih pušača  Blizu 40% muškaraca, 30% žena i 10% mladih uzrasta od 13 do 15 godina puši (podaci iz 2008. godine)  U Srbiji ima oko 66,4% pušača
  6. 6. Momci Devojke Momci Devojke Pušači II razreda – 18% Nepušači II razreda – 82% Anketu je uradilo ukupno 137 učenika II razreda, 88 devojaka i 46 momaka.
  7. 7. 52% majki pušača su takođe pušači 46% očeva pušača su takođe pušači Roditelji 24% pušača zna da oni puše 36% pušača je podstaklo društvo da počnu da puše, dok 52% razmišlja o razlozima zbog kojih su počeli da puše i čak 48% smatra da je prihvatljivo pušiti zbog problema
  8. 8. 48% pušača oseća posledice pušenja 88% svesno je rizika po zdravlje 46% oseća grižu savest 44% sebe smatra zavisnikom od cigareta
  9. 9. 16% je ponekada u iskušenju da počne da puši 38% nepušača je probalo cigarete 39% majki nepušača su pušači 33% očeva nepušača su pušači 97% nepušača se ponekad nađe u društvu pušača 57% nepušača je u društvu bilo ponuđeno cigaretom 5% nepušača je nekada bilo ismejavano u društvu
  10. 10.  84% svih pušača u svetu živi u zemljama u razvoju i u zemljama čije su ekonomije u tranziciji  Najsiromašnija domaćinstva u Bangladešu troše skoro 10 puta više na duvan nego na obrazovanje.  U Indiji deca sa ulice i drugi beskućnici, troše više na duvan nego na hranu, obrazovanje ili štednju.
  11. 11.  U Srbiji se dnevno popuši 73 000 000 cigareta, što pušače košta 3 100 000 evra! Za godinu dana Srbi za cigarete izdvoje 1 131 500 000 evra!
  12. 12.  Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije 6 tona opušaka, pri čemu jedan opušak zagadi do 10 L vode.
  13. 13.  Samo u Beogradu žene mesečno za cigarete daju koliko je potrebno za most preko Dunava. Kada bi neko štedeo umesto muškaraca, za mesec dana bi uštedeo dovoljno novca za dva takva mosta.
  14. 14.  Gajenje duvana - intenzivna radna aktivnost  Troškovi ulaganja za fertilizatore i pesticide  Farmeri u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji
  15. 15.  Tri najveće multinacionalne duvanske kompanije (Japan Tobacco, Philip Morris/Altria i British American Tobacco) zajedno imaju prihod veći od 121 milijardi američkih dolara.
  16. 16.  U cigaretama ima 4000 štetnih materija i nijedna korisna! Od toga su mnoge kancerogene.
  17. 17.  Sagorevanjem sastojaka cigareta nastaje i gas ugnjen-monoksid. To je otrovan gas bez boje i mirisa.  Jedan je od najjačih otrova sa velikim afinitetom prema hemoglobinu. Nastaje karbokshemoglobin koji blokira snabdevanje celog organizma kiseonikom.  Ukoliko dođe do trovanja javlja se glavobolja, vrtoglavica, poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova, a nakon toga i smrt.
  18. 18.  Vulkanizacija guma  Uništavanje korova, proizvodnja lekova, šibica, pesticida i papira.  Sumpor se stavlja u cigarete kako bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju. Sagorevanjem sumpora nastaje otrovan gas sumpor-dioksid.
  19. 19.  Olovo se dodaje da bi se korigovao ukus i zbog ovog sastojka pušači često osećaju metalni ukus u ustima.  Teški metal koji izaziva oštećenje bubrega, nervnog sistema i eritrocita. Kod beba i male dece izaziva razvojne deformacije i probleme s učenjem.
  20. 20.  Smrtonosna doza je 0,05 g  Inhibira disanje ćelija blokadom fermenata disanja. Javlja se nedostatak kiseonika, vrtoglavica, otežani vid i gračevi mišića.  Ovo isparljivo jedinjenje je korišćeno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude.
  21. 21.  Najvažniji sastojak antifriza je etilen glikol.  Prilikom trovanja može doći do ozbiljnih oštećenja, pa čak i do smrti.  Proizvođač dodaje etilen glikol da bi u cigaretama stabilizovao vlagu.
  22. 22.  Fosfatna đubriva, koja se dodaju zemljištu da bi se povećao prinos i poboljšao ukus duvana, sadrže uran i njegove potomke posle raspada.  Za vreme tinjanja cigarete, stvaraju se nerastvorljivi kristali radioaktivnog olova, radioaktivnog polonijuma i kalcijum fosfata, koji se talože u ćelijama ispod sluzokože disajnih puteva.
  23. 23.  Azbest je veoma kancerogena materija, zbog toga je zabranjen u mnogim državama.  Slabo provodi toplotu, ne gori i ne ugljeniše se. Veoma je koristan kao izolator toplote, a azbestna vlakna se dodaju cigaretama da se pepeo ne bi krunio.
  24. 24.  Koristi se u sintezi plastike, eksploziva, veštačkih đubriva, azotne kiseline, insekticida i drugo.  Trovanje može dovesti do smrti.  Dodaje se cigaretama da bi nikotinski zavisnik za što kraće vreme (za samo 3 sekunde) osetio zadovoljstvo posle udahnutog dima (taj isti centar u mozgu posle uzimanja heroina reaguje tek posle 20 sekundi)
  25. 25.  Ljudi puše zbog delovanja nikotina na mozak, a umiru od posledica koje izaziva katran.  Katran je proizvod suve destilacije duvana i prilikom uvlačenja duvanskog dima kondezuje se u lepljivu, sirastu masu u plućima. To je visokokancerogena materija.  Osoba koja dnevno puši jednu kutiju cigareta, na godišnjem nivou "sipa" jednu šoljicu katrana po svojim plućima.
  26. 26.  Nikotin je droga koja se prirodno nalazi u duvanu.  Istraživanja su pokazala da nikotin ima isti uticaj na mozak kao heroin i kokain. Oslabađa hormone koji utiču na centralni nervni sistem.  Utiče na seksualno funkcionisanje, plodnost, razvoj fetusa, pobačaje, neonatalne smrti, funkcionisanje mozga i celog organizma.
  27. 27.  Pušenje ne samo što uzrokuje i pospešuje mnoga oboljenja, već utiče na kvalitet i dužinu života  Porast broja pušača na svetu  Smrtnost ljudi se povećava
  28. 28.  Akutne i hronične bolesti disajnih organa  Astma  Impotencija  Srčani i moždani udar
  29. 29.  Bolesti krvnih sudova (pušačka noga)  Upala grla i srednjeg uha
  30. 30.  Svakog minuta,širom sveta,ova bolest odnese dva života, 3000 dnevno i oko milion godišnje.  Simptomi – kašalj, otežano disanje, krvavi ispljuvak itd. 4900 1500 muškarci žene 18 82 0 0 nepušači pušači
  31. 31.  Simptomi raka usana i jezika  Pušači su 6 puta skloniji oboljenju od nepušača  Simptomi-promuklost, otežano gutanje ...
  32. 32.  Ateroskleroza  Tromboza  Koronalni vazospazam  Aritmija  Izmenjeni lipidni profil
  33. 33.  Loš ten  Opuštena koža  Staračke pege  Oštećeni zubi i desni  Potamneli prsti i nokti
  34. 34.  Prevremeno rođenje  Iznenadna smrt odojčeta  Anomalije
  35. 35.  Nepušači povećavaju rizik za dobijanje raka pluća za 30 %
  36. 36.  Pušenje nije samo ‘ružna navika’  Priznata kao bolest u: Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO Američkom psihijatrijskom udruženju za dijagnostiku i statistiku
  37. 37.  Svakog dana oko 4000 tinejdžera popuši svoju prvu cigaretu.
  38. 38.  Ima potrebu za cigaretom u bilo kakvoj situaciji  Ne može da odoli cigareti, čak iako je svestan užasnih posledica  Čovek čije ponašanje određuje nikotin
  39. 39. Nakon udaha dima nikotin stiže do mozga za svega nekoliko sekundi(3-7). To je brže nego kada bi se ubrizgao u vene. Nikotin odlazi do mozga u poseban deo gde se nalaze istoimeni receptori koji reaguju na njega. Nikotin stimuliše ove receptore i oni oslobađaju hemikalije koje pušaču pružaju osećaj smirenosti, opuštenosti i zadovoljstva. Zato svaki pušač na početku doživi i neprijatno iskustvo (mučninu, vrtoglavicu...)
  40. 40.  Kada se počinje sa pušenjem, u mozgu se nalazi nekoliko receptora koji reaguju na nikotin. Medutim, pošto se izloženost drogi povećava u mozgu se razvija sve veći i veći broj receptora. Nervne ćelije u mozgu su se navikle na prisustvo nikotina.
  41. 41. Većina pušača ne puši zato što to voli, već zato što ne može da prestane.
  42. 42.  Za odvikavanje su, pre svega, potrebne sigurna odluka i jaka volja.
  43. 43.  Ali, postoje pomagala u vidu pastila koje se sisaju i flastera sa ekstraktom nikotina koji se lepe za telo. Preko kože se infiltrira nikotin, pa je pušaču lakše da prebrodi krizu.  Mnogi se boje odvikavanja, zbog dobijanja na težini, što nije istina.
  44. 44.  Veliku ulogu kod odvikavanja igra i podrška okoline. Uputite vaše bližnje u vašu odluku i oni će vas podržavati i, ako su pušači, neće pušiti pred vama. Tako će vam biti lakše kada se nađete u situaciji da ste u sobi sa pušačima.
  45. 45.  Zdravlje – manji rizik od brojnih bolesti  Samopoštovanje- osetićete lično zadovoljstvo  Izgled-svetliji zubi, prijatan dah i miris  Dobar primer- prijateljima, rođacima.  Ekonomičnost – ušteda dosta novca
  46. 46. Mentor: Prof. Aleksandra Momčilović Prezentacija: Jelena Gnjatić, Mina Milić, Milena Icić, Andrijana Kojadinović, Katarina Antić, Sanja Bajić Film: Dijana Minić, Dino Bakić, Uroš Cekov, Petar Stojković, Đorđe Stokić Eksperiment: Miloš Janković, Nemanja Milenković Anketa i obrada: Marko Stojanović, Andrijana Kojadinović, Jovana Jelčić, Nadežda Ajdačić, Ana Žikić, Katarina Antić Panoi: Jana Milivojević, Ivana Jović, Nevena Filipović, Jovana Ubavkić, Veljko Stojadinović, Nikola Đorđević, Maja Stanojević Slike: Stefan Eraković, Aleksa Stojković, Novica Šerbanović, Aleksa Simeunović Učenici II5, Požarevačka gimnazija 2015.

×