Master rad - analiza dikcije spikera Dnevnika 2 (RTS) Vladimira Jelića, Nataše Jeremić i Maje Žeželj. Novinari i spikeri su jezički vaspitači, jer svojim govorom formiraju govorne navike najšireg auditorijuma. Teorijska osnova: artikulacija, akcenti, logika govora, govorne konstante, informativni oblik saopštavanja.

1. ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
МАСТЕР РАД
ДИКЦИЈА СПИКЕРА ДНЕВНИКА 2 (РТС)
Студент: Слободан Роксандић
Ментор: др Добривоје Станојевић

2. 1
Резиме: Дикција спикера наших телевизија није на високом нивоу. Још увек
се не увиђа да оно „шта се каже“ може бити нарушено оним „како се каже“. Говор
већине наших спикера који допире са малих екрана могао би да послужи за
пример како не треба говорити. Њихову дикцију чине: неправилно и нелогично
дисање, акценатско обликовање речи које се често коси са утврђеном нормом,
недовољно разложно читање говорних целина, које није у правој мери обогаћено
нијансирањем у интонацији, темпу и гласности. Спикер је дужан да говори
беспрекорно, јер на основу његове интерпретације милиони гледалаца
свакодневно формирају своје говорне навике. Он је заправо својеврсни језички
васпитач.
Радио Телевизија Србије, више него и једна друга телевизија, дужна је да
негује и чува вредности српског језика. Спикери Дневника 2 (РТС) са правом
спадају у најцењеније спикере наших телевизија. Међутим, чак и они понекад
говоре стихијски. Да би се омогућио позитиван утицај јавне речи, неопходно је у
делатности као што је професија спикера водити смишљену политику сталног
одржавања и унапређивања добре дикције. То се постиже, између осталог,
пажљивим одабиром спикера, додатним усавршавањем успешних говорника,
побољшањем рада лекторских служби. Говор спикера није приватан разговор, већ
важан опште-друштвени посао који се мора обављати строго професионално.
Кључне речи: дикција, изговор, логика, интонација, информација, спикер,
говорна култура.

3. 2
I. УВОД
1. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ МАСТЕР РАДА
Предмет мастер рада је дикција спикера Дневника 2 (РТС). На примеру три
кључна актера најгледаније информативне емисије – Владимира Јелића, Наташе
Јеремић и Маје Жежељ – утврдиће се однос идеалног облика говорења и реалног
стања квалитета и стручности спикера Јавног медијског сервиса, који је више него
и једна друга телевизија дужан да негује и промовише правилан говорни израз.
У првом делу рада биће дефинисани и објашњени сви дикцијски елементи,
при чему ће посебно бити истакнути они сегменти без чије правилне употребе
посао спикера не може да се обавља професионално. Биће наведени и бројни
савети чијом применом би дикција могла знатно да се унапреди и обогати.
Тема рада биће и васпитна улога професионалних говорника. Они су дужни
да говоре беспрекорно, јер на основу њихове дикције широки слојеви гледалаца
формирају своје говорне навике.
С обзиром на то да постоје пропусти, поставља се питање расподеле
одговорности. У ланцу кривице, поред спикера, значајно место заузимају и
лектори и телевизијски руководиоци. Такође, уколико желимо да се дикција
спикера побољша, морао би да се преиспита, допуни и обогати образовни систем.
Циљ рада је да на једном месту обухвати сва дикцијска сазнања потребна за
обављање спикерског посла. Теоријска основа поткрепљена је великим бројем
примера, па би овај рад као својеврсни приручник могао да буде од користи свима
који се баве овом одговорном професијом.
Указаће се на реално стање квалитета и стручности спикера Дневника 2
(РТС), које је прожето извесним бројем недостатака. На тај начин циљ је и да се
апелује на телевизијске руководиоце свих ТВ станица да опрезније и студиозније
приступају одабиру спикера и усавршавању постојећих кадрова. Циљ рада је и да
укаже на значај очувања утврђене дикцијске норме, која једина може да обезбеди
ефикасну комуникацију, олакшан пријем поруке, али и неговање језика и
националног идентитета уопште.

4. 3
2. СПИКЕРИ НЕ ГОВОРЕ САВРШЕНО
Хипотезе:
 Спикери Дневника 2 (РТС) понекад говоре стихијски.
 Спикери Дневника 2 (РТС) недовољно логичним говорењем понекад
отежавају пријем поруке.
 Јавни медијски сервис у значајној мери не испуњава један од најважнијих
циљева – неговање говорне културе и ширење говорног модела који би
служио као узор.
 Дикција спикера наших телевизија није на високом нивоу.
Чим укључимо телевизијске пријемнике схватамо да добар број спикера
наших телевизија говори изразито неправилно, акценатски нетачно, нелогично и
равно. Још увек се много више води рачуна о томе шта се каже, од тога како се
каже. „Још се не схвата спона између онога „како се каже“ и „шта се каже“. Не
схвата се да то „шта се каже“ може бити уништено оним „како се каже“. Оно што
није важно може да преовлада над оним што је важно. То се још не увиђа“ (Костић,
1979:102).
„Језичка говорна култура код нас није на довољно високом ступњу. Њој се не
даје довољно значаја ни у школи, ни у позоришту, ни у јавном животу уопште.
Време је да се о њој поведе много више бриге“, написао је академик др
Александар Белић још далеке 1934. (Мавид-Поповић, 1996:190).
Данас, скоро осамдесет година после Белићевог апела, сви смо сведоци да
од свега тога није урађено скоро ништа и да је стање и даље врло лоше. На
српским телевизијама говор спикера садржи тако много гласовних, акценатских,
логичких и ритмичких грешака, да гледаоцима може да послужи за пример како не
треба говорити. „Стихијско говорење на телевизији и радију, углавном зависи од
језичке необразованости и недостатка слуха извесних говорника, а делује заразно
на слушаоце“, написао је професор универзитета Владета Р. Кошутић у листу
Политика 1973. године (Поповић-Мавид, 1996:191)
Да ли су спикери који не говоре добро једини кривци за веома лоше стање
дикције на српским телевизијама? У ланцу кривице значајан део одговорности
морали би да преузму телевизијски руководиоци и лектори. Они су дужни да
стално одгонетају шта се у језику може рећи, а шта не. Њихов задатак је да
дикција спикера буде у границама опште прихваћених норми. Међутим,
телевизијски руководиоци врло често постављају пред тв микрофоне спикере

5. 4
недовољно оспособљене за говорење.1 Бројни новинари завршили су новинарске
школе у којима су учили како треба писати, али нису учили како оно што је
написано треба изговорити. Дикција се у Србији изучава искључиво на академијама
уметности, што је огроман пропуст у образовном систему. Спикеру, који је
завршио студије Факултета политичких наука, Правног факултета, Филолошког
факултета или било ког другог факултета где му нису била омогућена предавања
из дикције, не преостаје ништа друго осим да говори стихијски.2 Најчешћи облици
стихијског говора јесу: погрешно изговарање неких гласова, погрешно
акцентовање неких речи, нелогично говорење, равно говорење, без нијансирања у
темпу. Телевизијски руководиоци, чим препознају елементе стихијског говора код
будућих спикера, морају их професионално дошколовати за тај тежак и одговоран
посао. „Јер говор који допире са малога екрана није приватан разговор који се
може обављати и стихијски, него је то важан опште-друштвени, чак друштвено-
васпитни посао који се мора обављати строго професионално, а то значи на
најбољи могући начин. Стога сви они који се професионално посредством
микрофона обраћају милионима гледалаца и слушалаца обавезни су да говоре
беспрекорно“ (Поповић-Мавид, 1996:194).
1
„У озбиљним медијским кућама радио је одувек, негде мањи а негде већи број језичких лектора и
консултаната, чији је посао да доприносе повећању нивоа опште језичке културе, само што се њихов
труд није увек прихватао, не само од стране учесника у емисијама, дакле од стране професионалних
говорника, него често ни од стране уредника и руководилаца. Са сваком новом деценијом, иако је
објективно расла потреба за њиховим интервенцијама, реално је опадао утицај лекторских служби,
оне су смањиване и кадровски сиромашене, а њихова делатност је постепено сведена на
факултативне консултације, које су по правилу највише тражили и најчешће користили они спикери и
новинари који и иначе имају најбољи говор“ (Јокановић-Михајлов, 2006:104).
2
На поменутим факултетима, додуше, у оквиру појединих предмета постоје тематске целине које се
тичу дикције. Међутим, обим градива свакако је мањи од неопходног.

6. 5
II. ДИКЦИЈА
1. ДЕФИНИЦИЈА
Термин – дикција потиче од латинске речи dicere, што значи говорити. У
области дикције постоји проблем неуједначености стручне терминологије. Постоји
неколико потпуно различитих појмова који се користе како би се на најадекватнији
начин насловила ова научно-педагошка дисциплина. У литератури се, у овом
контексту, често срећу и следећи појмови: уметност говора, говорна култура,
техника говора, сценски говор, изражајно читање. Међутим, наведене појмове не
треба сматрати синонимима. Уметност говора или уметнички говор, као и техника
говора пре би се могли сматрати саставним деловима свеукупне науке о говору,
који тек заједно са дикцијом сачињавају складну целину.3 Говорна култура
представља знатно шири појам од дикције, док би се изражајно читање могло
сврстати у само један дикцијски елеменат. Сценски говор, терминолошки
посматрано, има шире значење од дикције. Једно је овладати артикулационим,
акценатским, мисаоним и модулативним елементима говора, што је задатак
дикције, а нешто сасвим друго је сва та знања примењивати у вишим облицима –
уметничком говору и говорништву, говорењу на позорници. Сценски говор, дакле,
много је мање синоним за дикцију, а много више збирни назив за дикцију и више
степене говорног обликовања.4 Термин дикција појављује се и у насловима дела и
у тумачењима многих и старијих и савремених лингвиста5, па и на тај начин добија
на легитимности као најподеснији за ознаку ове научно-педагошке области.
3
Науку о говору (ортологију) чине четири целине: техника говора, дикција, уметнички говор и
говорништво. Техника говора и дикција чине основу науке о говорењу. Нема добре дикције (изговор
речи и реченица, мисаона страна говора и његова мелодичност) ако није савладана техника говора
(дисање, артикулација, импостација, резонантност). Уметнички говор и говорништво јесу виши степен
науке о говорењу, са посебним нагласком на емоционалност, мисаоност, модулативност и
сугестивност говора. Између њих постоји велика разлика. Заједничко им је потпуно владање
дикцијом (Поповић-Мавид, 1996:2-3).
4
„Сценски говор, у ужем значењу тог израза, означава уметничко тумачење драмског дела“ (Лукић,
Марковић, 2003:29).
5
„Унутрашњи смисао целине мора бити тако подељен на делове који се изговарају – да све то
представља складну целину. Све то има да повеже и да држи у целини дикција.“ (Белић, 1934:162).
„Како сваки говор може имати различите индивидуалне облике, он може бити и лош, како у обичној,

7. 6
У дефинисању дикције као научно-педагошке области аутори су сложни да у
област дикције спадају: изговор речи (владање акцентима српског књижевног
језика), изговор реченица (логичка или мисаона страна говора, говорна структура
сачињена од блокова и пасажа), говорне константе и дикцијске фигуре. Поједини
сматрају да и правилан изговор гласова (артикулација), техника правилног дисања,
импостација и резонантност спадају у домен дикције, док други мисле да ови
елементи заправо представљају основни темељ изучавања дикције, али као засебна
област – техника говора или техника гласа. У сваком случају, нема спора да се
знања из ових подручја у потпуности прожимају, јер немогуће је замислити
правилну дикцију без претходно савладане технике говора. Версификација
(техника изговора стихова), изучавање дијалеката, као и различитих видова
саопштавања такође имају „нерешен статус“. За разлику од елемената технике
говора, који су неопходан предуслов изучавања дикције, поменуте области
представљају усавршавање дикцијски обликованог говорног израза.
У стручној литератури наилазимо на различите дефиниције дикције: -
„научнопедагошка област која се бави проучавањем функција сигнала говорног
понашања у њиховој општој и субјективно маркираној вредности“ (Ђорђевић,
1984:8); - „наука о артикулационо савршеном, акценатски правилном, логички
јасном, мелодичном и модулативном обичном говору и спикерско-новинарском
коментарисању, при коме казивач саопштава мисли које у тексту постоје, али не и
емоције којима је текст натопљен, зато што тумачење емоција и психичких стања
спада у надлежност уметничког говора“ (Поповић-Мавид, 1996:97).
С обзиром на то да ће у овом раду бити анализирана дикција актуелних
спикера Дневника 2 (РТС), подробније ће бити објашњени само они елементи
дикције који су од посебне важности за обављање ове веома одговорне професије.
2. ТЕХНИКА ГОВОРА
Техника говора представља полазиште у обликовању говорног израза.
Уколико се не савладају основни елементи технике говора – правилно дисање и
правилан изговор свих наших 30 гласова – дикцијска обрада текста, као увод у
интерпретацију биће изразито отежана.
свакидашњој комуникацији, тако и у уметности говора. То је исто што и добра и лоша дикција.“
(Недовић, 1973:14).

8. 7
Човеков говорни апарат чине органи за произвођење и органи за појачавање
гласа. У органе за произвођење гласа спадају органи за дисање – плућа, душник,
гркљан, грудни кош и дијафрагма; и органи за артикулацију – гласнице, језик, усна
дупља, носна дупља и усне. Добро опште здравствено стање свих ових органа,
њихова грађа и покретљивост, важан су услов за правилно дисање и правилну
артикулацију. „Индивидуална одступања од артикулационе норме, узрокована или
грађом артикулатора или навиком, а када су изван толерантне сфере изговора,
зовемо говорне грешке или шпрахфелери“ (Стјепановић, 2005:275).
Када је реч о дисању, врло је важно освестити да се оно одвија у неколико
различитих смерова.6 Поред тога што је оно општи биолошки процес размене
материја у организму, дисање представља и вољну радњу при којој се удах и
издах прилагођавају различитим облицима интерпретације сваког говорног лица.
У том случају ритам дисања зависи понајвише од смисла текста који се чита или
изговара. Такав ритам дисања могао би се назвати логичким ритмом дисања, јер се
ваздух не узима кад се осети потреба за кисеоником, већ када логика текста то
захтева. Сваки нови текст, пре саме интерпретације, требало би неколико пута
прочитати. У зависности од мисаоне згуснутости текста, треба прецизно одредити
такозване дах паузе. Оне се природно позиционирају између два блока, односно
између две мисаоне целине. Такође, оне могу бити у функцији истицања неке
посебно важне речи. Сложеним и дугим блоковима мора претходити пун удах.
„У погледу технике дисања усталила се косто-абдоминална активност у
респираторном процесу као најподеснија респираторна основа за говорну
сигнализацију ма које врсте“ (Ђорђевић, 1984:63). То значи да се као
најпродуктивнији за савлађивање и најсложенијих облика говорног израза намеће
онај тип који равномерно активира све мишићне групе и грудног коша и трбушне
дупље, које су способне да на прави начин утичу на рад дијафрагме. „Овај тип
дисања није погодан само за глумце и певаче, већ и за људе оних професија које у
основи своје делатности имају наступ или живу и непрекидну комуникацију.
Костабдоминални тип дисања не дозвољава гласницама да се претерано напрежу,
јер је дубок и потпун, не захтева претеран напор и замарање мишића“ (Марковић,
2002:23). Удише се углавном на нос, јер је удисање на уста увек чујно, што се
6
„Дисање је одвајкада представљало велику загонетку за човека. Проста размена материја, давно је
запажено, није једина функција респирације, а ни једина могућност која се у активности говорног
лица јавља. Неочекивани резултати „дубоког дисања“, још код староиндијских аскета, образовали су
током векова извесну дисциплину (нпр. јогу итд.), која се бави изналажењем неслућених могућности
људског психофизичког прилагођавања несвакидашњим условима“ (Ђорђевић, 1984:61).

9. 8
негативно одражава на емисију гласа, посебно у сусрету са микрофоном. Такође,
треба посебно избегавати нагли удар ваздушне струје на гласнице на почетку
фонације, јер води ка монотоном и једноличном говорном изразу, који у контакту
са микрофоном ствара непријатне и прејаке звуке. Када се прерано потроши дах
може доћи до још једне честе грешке у говорној интерпретацији – непримереном
паду у интезитету и гласности и губитку енергије.7 Владање дубоким,
костабдоминалним начином дисања постиже се континуираним вежбањем.8
Најчешће грешке у гласу су форсирање, гутуралност, назалност и
металичност (Стјепановић, 2005:276). Форсирањем се сматра физичко насиље над
органима за продукцију гласа који претходно нису на прави начин припремљени
за напор који се од њих захтева. Гутуралност је појава да се гласови производе
повучено према гркљану, где су иначе природно позиционирани само такозвани
гутурали: К, Г и Х. Француско Р је један од облика ове појаве. Гутурални глас је
непријатан за слушање, ослоњен на грло, слушалац стално има утисак да се
говорник мучи и неприродно напреже. Када се ваздушна струја доминантно
упућује на нос долази до назалности. Сви гласови, међу првима Б и П, производе
се тамо где се иначе природно формира само Н. Говорник делује као да је
прехлађен. Назалност је често последица девијације у носу. Металичност је
одређена превеликом и изразито непријатном звонкошћу гласа, а често и
неконтролисаном висином. Металичан глас је крут и једнозначан.
7
„Трајање изговора једне целине просечно је за спикере 4,5, за новинаре 3,7, а за непрофесионалне
учеснике 3 секунде – у зависности од степена познавања и примене технике говорења. Али ни неки
професионални говорници у средствима јавне комуникације немају увежбану технику дисања па
мисао прекидају удахом између речи, што отежава пријем поруке. У једном фонијатријско-
дијагностичком испитивању чак 82,8% радио спикера и коментатора, глумаца и певача имало је
поремећаје говорног дисања“ (Лукић, Марковић, 2003:47).
8
Подизање рамена приликом удисаја први је знак да се дисање ограничава само на рад мишића
грудног коша. Вежбању костабдоминалног начина дисања увек мора да претходи скуп вежби
релаксације, којима се мишићи опуштају и доводе у идеалан положај. Након тога приступа се разним
појединачним тренинзима, који се углавном састоје од удисања и издисања у одређеним временским
интервалима, са планским паузама (такозвано удисање на рате). Затим следи вежбање дужине даха,
говорење одређене фразе кроз издисај итд. Вежбе се обављају у седећем, лежећем и стојећем
положају (Марковић, 2002).

10. 9
3. ИЗГОВОР РЕЧИ – АКЦЕНТИ
Написана реч добија своје значење тек кад се у тачно утврђеном контексту
правилно изговори. Правилан изговор неке речи зависи од тога који слог те речи
је наглашен. Наравно, важно је утврдити и о ком тачно акценту9 је реч. У српском
језику постоје хомографи10, речи које се исто пишу, али различито значе.
Хомографи представљају најочитији доказ да написана реч нема своје значење све
док се правилно не акцентује.
Наш језик разликује четири акцента11: краткосилазни, дугосилазни,
краткоузлазни и дугоузлазни, као и једну постакценатску дужину. Акценти имају
два својства: трајање (кратко или дуго) и мелодију (силазну или узлазну).
Приликом увежбавања краткосилазног акцента (брат, кућа, пушка) не
наилазимо на неке значајније препреке. „То је веома кратак акценат који
мелодијску линију образује наглим спуштањем тона“ (Ђорђевић, 1996:29). Суседни
слог се битно разликује од акцентованог, што га суштински диференцира од
краткоузлазног акцента.
Дугосилазни акценат (мајка, мајстор, пиво) треба вежбати тако да се вокал
наглашеног слога у почетку изговара више и јаче, а потом опада све до завршетка
акцентованог вокала:
мааааааајка12
9
Од латинског accentus – нагласак, наглашавање јесте гласовно истицање једног слога мимо осталих
слогова у речи, што се постиже појачавањем или повишавањем фонационе струје у процесу
артикулације (Поповић-Мавид, 1996:114).
10
Од грчког: homos – исти, једнак и grapho – пишем. На пример хомограф – КОСА изговара се на
шест начина и има десет различитих значења: коса, влас на глави; коса, пољопривредна алатка;
Бежанијска коса (страна брда); жене дугих коса (генитив плурала); косило је десет коса; сиђоше са
коса у долину; коса црта (женски род придева кос); песма птице коса (генитив сингулара); два црна
коса (акузатив плурала); Коса (деминутив имена Косара) (Поповић-Мавид, 1996:103).
11
„Као најчешће употребљен, ако се узму у обрачун само наглашени слогови књижевног језика,
запажа се краткосилазни акценат (25,18%), а даље следе: краткоузлазни (24,30%), дугосилазни
(14,46%) и дугоузлазни акценат (8,40%)“ (Ђорђевић, 1996:27).
12
„За вежбање изговора српских акцената најбоље је узимати речи које почињу назалима М и Н,
пошто се једино код таквих речи чује све оно што се са гласом дешава пре но што се догоди
изговорна експлозија“ (Поповић-Мавид, 1996:124).

11. 10
Краткоузлазни акценат (вода, малина, Београд) треба вежбати тако да
мелодијска линија наглашеног вокала стално али кратко расте. Овај акценат се на
врло специфичан начин увек прелива, односно непосредно наслања на суседни
слог. „И баш због те потребе краткоузлазног акцента да се гласовно наслања на
први постакценатски слог, он не може да стоји на једносложним речима, у којима
тај слог за „наслањање“ не постоји. Зато њега на једносложној речи није могуће ни
изговорити“ (Поповић-Мавид, 1996:131). Пошто се врло често јавља проблем
распознавања краткосилазног и краткоузлазног акцента у изговору, подсетићемо
још једном да је кључна разлика у томе што се код краткосилазног акцента
примећује много јача разлика у степену наглашавања акцентованог и њему
суседног слога у једној речи. Следећи примери речи, које се исто пишу а у
зависности од падежа сасвим различито изговарају, на најподеснији начин
диференцирају ова два акцента:
кашика (номинатив једнине) – кашика (генитив множине)
столица – столица; ципела – ципела.
Дугоузлазни акценат (народ, весеље, писати) треба вежбати тако што
мелодијска линија акцентованог вокала стално расте, при чему се стиче утисак као
да је то неки продужени или више пута поновљени вокал. Поред тог
континуираног раста мелодијске линије, веома је важно не скраћивати изразито
присутну дужину акцентованог слога.
наааарод
Иако је знатно лакше разликовати интонацију код дугих него код кратких
акцената, корисно би било дефинисати кључну разлику између дугих акцената у
српском књижевном језику – код дугоузлазног акцента тон расте до краја
акцентованог и почетка следећег слога (други слог је понекад и виши од првог), а
код дугосилазног акцента тон у почетку расте а после опада и други слог је много
нижи од првог (Дешић, 1992).
Дужина (јунак, баштован, врабаца) се увек јавља у постакценатском положају
и представља дуги изговор појединих самогласника. Слична је дугосилазном
акценту, осим што јој је мелодијска линија уравњенија. Дужину треба вежбати у
пуној квантитативно-мелодијској вредности, обраћајући једино пажњу на то да се
она у изговору не јави у изразитијем облику од акцентованог слога (Ђорђевић,
1996:30). Дужина има врло важну улогу у изговору речи, јер утиче на њено

12. 11
значење.13 То је најочигледније код хомографа, чија се једнина од множине
разликује само изговарањем постојећих дужина (једна победа, више победа).
Дужину обавезно налазимо у: презенту (седим, пишеш, моле), генитиву једнине
именица женског рода које се завршавају на –а (жене, мајке), генитиву множине
свих именица, заменица, придева и промењивих бројева (деце, мојих, плавих,
других), одређеном придевском виду (жуте), компаративу и суперлативу (гори,
најбољи). Треба имати на уму да се дужине често губе у говору екаваца, посебно
иза дугосилазног акцента и саме дужине.14
Владање нашим акценатским системом подразумева континуирано вежбање.
Поред вежбања сваког акцента понаособ у речима и реченицама, упоредним
изговором сличних речи које имају другачији акценат, корисно је читати текстове
са намерно испремештаним акцентима, јер се на тај начин ојачава познавање
изговора српског књижевног језика:
Шта треба знати о акцентима?
 Препознати их. Моћи изговорити реч без двоумљења чим је видимо
акценатски обележену.
 Обележити их. Моћи уписати акценат на реч чим је чујемо правилно
изговорену.
 Акценти у савременом књижевном језику не могу стајати на последњем
слогу.15
 Дужина се увек налази у постакценатској позицији (нпр. девојка).
 Силазни акценти стоје само на првом слогу (брава, Ваљево).
 На једносложним речима су само силазни акценти (рат, сат).
13
Поруку Жене се боје мачке можемо двојако схватити: - Жене се боје мачке (жене – субјекат, мачке –
објекат) и – Жене се боје мачке (жене – објекат, мачке – субјекат), тј. више мачака боји се једне жене
(Лукић, Марковић, 2003).
14
„И најугледније медијске куће у ударним емисијама типа вечерњих дневника имају један број
спикера који, изостављајући све или већину неакцентованих дужина, губе адекватну ритмичку
организацију реченице, а опет, доста малих и локално оријентисаних емитера, има понеког изузетно
квалитетног говорника (често у потпуно маргиналном делу програма), који по свему, па и по
квантитетским карактеристикама говора, заслужује највише оцене“ (Јокановић-Михајлов, 2006:159).
15
Ретки изузеци су позајмљенице: бицикл, триангл, фасцикл, спектакл, дебакл и наши узвици у
афективном говору: аха, охо, ала, ију, ијују и сл. (Шипка, 2008). Такође, речи као што су
пољопривреда, самопослуга и сл. имају силазни акценат ван првог слога.

13. 12
 Узлазни акценти могу стајати на свим слоговима, осим на последњем
(глава, добитак, змија, сестра).
 Неке речи се могу двојако акцентовати (пропис – пропис, углавном –
углавном). То су такозвани акценатски дублети.
У српском књижевном језику неакцентоване речи су проклитике и
енклитике16. Преношење акцената са именице на проклитику је правилно, али није
обавезно. Може се рећи и код куће (на њиву) и код-куће (на-њиву). У данашње
време код екаваца ово преношење се све ређе јавља, чешће је у употреби
акцентовање самосталних речи. Међутим, преношење акцента са глагола или
придева на проклитику је у многим случајевима обавезно: купити-покупити
(покупио, покупим, покупљен и сл.), сести–засести (засео, заседнем и сл.), носим–
не носим, рече–не рече. Код глагола –моћи у негацији осим у првом лицу једнине
(ја не могу) долази до преношења на проклитику: ти не можеш, он не може, ми не
можемо, ви не можете, они не могу. Код придева и именица са силазним акцентом
у негацији увек долази до преношења на проклитику: задовољан–незадовољан,
праведан–неправедан, пријатан-непријатан, способан-неспособан, славан-
неславан, вољан-невољан, правда-неправда, свест-несвест итд. Код придева и
именица са узлазним акцентом никад не долази до преношења на проклитику:
ожењен-неожењен, посредан-непосредан, обичан-необичан, једнакост-
неједнакост, сигурност-несигурност итд (Поповић-Мавид, 1996).
У изговору сложеница у српском језику силазни акценти се померају за један
слог и претварају се у краткоузлазне. Класичан пример тог правила су сложенице
Југославија и телевизија. Сложенице југо-славија и теле-визија треба изговарати –
Југославија и телевизија.
У свакодневном, спонтаном говору често можемо чути погрешно
акцентоване речи. Такође, спикери готово свих телевизија често греше у изговору.
Ове речи ретко чујемо правилно изговорене:
 асистент, елемент, парламент, продуцент, диригент и сл.
 агресија, дигресија, дискусија, импресија, концесија и сл.
 овација, сензација, релација, солуција и сл.
16
Проклитике чине акценатску целину са наредном речи (на столу, од оца, код куће), а енклитике
целину чине са претходном речи (дошли су, доћи ће, пишеш ли?). У проклитике спадају предлози (о,
у, на, кроз, крај...), везници (и, али, или...) и одрична речца НЕ. У енклитике се убрајају зависни
падежи личних заменица (ме, ми, га...), помоћни глаголи за грађење перфекта, футура и потенцијала
(сам, си, је...;ћу, ћеш, ће...; бих, би...) (Дешић, 1992).

14. 13
 вибрација, инфлација, стагнација, формација и сл.
 међусобно, у међувремену
 путовање, зимовање, мировање, гладовање и сл.
 измакла, дотакла, помогла и сл.
 извући, пронаћи и сл.
 инвестиција, композиција, прохибиција и сл.
 адекватан: адекватност, вероватно
 децембар, новембар, театар, педијатар, психијатар и сл.
 акумулатор, амбасадор, вентилатор, коментатор, организатор, калкулатор и
сл.
 жири, атеље, деколте, интервју, кабаре и сл.
 аклиматизовати, верификовати, демократизовати, идентификовати и сл.
Наш језик очуваће своју изузетну музикалност само уколико се речи буду
изговарале у складу са утврђеном нормом. Владање стандардном акцентуацијом
доприноси неговању мелодиозности говора наших људи.17
4. ИЗГОВОР РЕЧЕНИЦА – БЛОК И ЛОГИЧКИ АКЦЕНАТ
Написани текст састављен је од пасуса и реченица. У говорној структури
разликујемо пасаже, реченице састављене од блокова и логички акценат или такт
смисаонице.
Пасаж је заправо најшира говорна јединица. Нису сви пасажи у оквиру једне
целине исте важности. Сходно томе, за изговор свих елемената једног пасажа
(реченице, блокова и логичких акцената) биће потребна различита врста
ангажмана. Оне пасаже који представљају стожере смисла (пасажи смисаонице)
треба изговорити значајно. То значи да при изговору тих пасажа треба појачано
истаћи логичке акценте, а целину рашчланити на што више блокова. Уводни и
завршни пасаж, на пример, изговориће се са мање активности од оног у којем се
износе нови и нарочито битни подаци.
17
„Наш језик је управо по природи стандардне (новоштокавске) акцентуације, уз високу френквенцију
самогласника, па и сонаната и звучних сугласника, звонак, музикалан, милозвучан или благозвучан,
како би рекао Маретић. По томе и једна наша акценатска читанка носи карактеристичан наслов
„Звончићи звоне“ (Пецо 1970), а једна популарна књига о акцентима не мање карактеристичан и
занимљив наслов „Музика ријечи“ (Телебак 1999)“ (Шипка, 2008:163).

15. 14
„Реченица, то је мисао изражена речима“, написао је Аристотел. Мисао
исказана реченицом уме да буде врло сложена. Структурна организација реченице
подразумева обједињавање група речи које чине значењску, односно смисаону
целину. Речи које представљају једну мисаону целину дефинишу се као блок. Блок
је уже повезана група речи у границама реченичне целине, која изражава смисао.
Поменуте групе речи могу бити дуже или краће (Ђорђевић, 1984). „Говорник који је
садржину целе реченице већ унапред прегледно уредио и целисходно рашчланио,
настоји да деобом на блокове своме сабеседнику олакша праћење својих мисли и
да их тако, упркос компликоване граматичке структуре, учини прегледним.“
(Милетић, 1952:69). У следећој краткој вести реченице можемо врло прецизно
поделити на блокове и тако истаћи и учврстити њихов смисао:
Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке, а више
од двадесет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским
организацијама расправу која се верујемо неће ограничити само на анализу
извештаја радне групе Општинског комитета и оцену изречених партијских мера.
За њих, а и за све нас, могао би то да буде повод за дубље, свестраније и
делотворније разматрање питања одговорности уопште у нашем друштву.
Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке. А више
од двадесет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским
организацијама расправу. Која се верујемо неће ограничити само на анализу
извештаја радне групе Општинског комитета. И оцену изречених партијских мера.
За њих. А и за све нас. Могао би то да буде повод за дубље. Свестраније. И
делотворније разматрање питања одговорности уопште у нашем друштву
(Ђорђевић, 1984:293).
Сваки блок има свој почетак и свој крај. Блок је заправо онај део дуже
реченице који представља потпун одговор на постављено или претпостављено
питање.
„Ма колики простор да заузима блок има свој мелодијски и интезитетни
почетак, трајање и крај. Он се јавља као једини могући варијетет за разумевање
говорне реализације у односу говорник-саговорник и у потпуности зависи од
каузалног ланца питање-одговор у датом контексту“ (Мркић-Поповић, 1990:15).
Да би се избегло подизање интонације на крају блока, такозвано „запевање“,
уведена је тачка као интерпункцијски сигнал којим завршавамо мелодију блока.
Блок је флексибилан елеменат говорне структуре. Некада се поклапа са реченицом
(„Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке.“), а

16. 15
некада блок представља један акценатски такт или само једну реч („за њих“,
„свестраније“). Најучесталији су облици блока који су подударни са групама речи
синтагматског обележја („која се верујемо неће ограничити само на анализу
извештаја радне групе Општинског комитета.“ и сл.)18.
Посебну појаву чини уметнути блок („А и за све нас.“) којим се прави један
специфичан усек у структури говорног исказа. Уметнути блок заправо одлаже
реализацију везе између два повезана блока. Начин изговора уметнутог блока
зависи од степена његове важности у односу на основни блок. „Већи степен значаја
доводи уметнути блок у повишену сферу говорних константи, дакле изнад
основног, и обрнуто, мањи степен значаја спушта га испод основног блока. Готово
је немогуће срести уметнути блок на истом слоју са основним“ (Мркић-Поповић,
1990:20-21).
У свакој реченици, мисаоно издељеној на блокове, постоје речи које треба
посебно истаћи, јер њихово наглашавање открива право значење једног исказа.
Реч која има највећи степен значаја у формирању конкретне мисли је логички
акценат или такт смисаонице19. Уколико се у реченици не би разликовао изговор
појединачних речи, она би звучала мелодијски равно и монотоно. „Ако се нека
реченица изговори потпуно равно, без реченичке мелодије, она губи смисао и
постаје механичко низање речи без скупног значења. Разноврстан начин
наглашавања речи које стоје под логичким акцентом дају свакој реченици њену
специфичну мелодију, која није ништа друго до звучни одраз мисли коју та
реченица у себи скрива“ (Поповић-Мавид, 1996:161).
18
Блок као група речи синтагматског обележја – 61%, блок као акценатски такт или реч – 24%, блок
подударан са реченицом – 9%, блок као емфатични сигнал (нпр. „кад“, „или“, „али“ и сл.) – 6%
(Ђорђевић, 1984).
19
У стручној литератури се може наићи и на појмове реченични акценат, центар фразе и смисаони
сигнал. Треба нагласити да постоји једна мала разлика између појмова: логички акценат и такт
смисаонице. Иако се ова два појма јављају као веома блиска нијанса у говору, такт смисаонице је
ипак засебна појава. „Ако бисмо, нпр., узели у разматрање реченицу: Милан лепо пева и у говору
истакли реч лепо у жељи да изразимо своје уверење како Милан заиста има леп глас, тада бисмо, што
је веома чест случај, имали у речи лепо здружени утицај и логичког акцента и такта смисаонице.
Међутим, ако бисмо овом реченицом хтели да кажемо како Милан ружно пева, тада бисмо извесним
интонационим променама обликовали реч лепо. Она би у овом случају била најистакнутија, односно
са највећим степеном значаја у реченици, што значи да би она представљала такт смисаонице.
Међутим, логички акценат је овде реч другог значења, реч коју не видимо ни у писму, нити је чујемо
у изговору“ (Ђорђевић, 1996:110).

17. 16
Као што акценатски слог једне речи одређује њен изговор, тако и истицање
логичког акцента представља најважнији елеменат у изговору једног блока. „Такт
смисаонице се јавља као доминантна вредност у структурирању мисаоног поретка,
јер се према њему управљају сви други мелодичко-ритмички и гласовно-
акценатски односи акценатских тактова мањег степена значаја“ (Ђорђевић,
1984:191).
У сложенијим блоковима, онима који су мисаоно згуснутији, постоји више
речи чија истакнутост комплетира значење целине. Тако треба разликовати
примарни и секундарни логички акценат (примарни и секундарни такт
смисаонице). У блоковима у којима је логички наглашено више речи треба прво
одредити све логичке акценте, а одмах затим истаћи највиши логички акценат.
Примарни логички акценат је реч која се највише наглашава. Секундарни логички
акценат треба нагласити слабије од примарног, али јаче од осталих речи у оквиру
мисаоне целине. Распоред логичких акцената у оквиру једног блока је променљив.
Примарни такт смисаонице не мора да претходи секундарном такту смисаонице.
Када је нека реч под логичким акцентом она ће остварити своју пуну
вредност у погледу мелодије и трајања акцентованог слога. Остале речи у
реченици не губе свој акценатски облик, само се не инсистира на њиховом
идеалном изговору. „Ако бисмо сваки акценат изговорили онако како је то
описано, у пуном трајању и са развијеном мелодијском линијом, онда би се
говорна манифестација свела на пуко акценатско обликовање. Степен значаја
акценатског такта у оквиру блока, дакле, директно условљава одржавање
акценатске норме, па ће акценат на речима у такту смисаонице имати своју
оптималну експираторну вредност, мелодију и трајање“ (Мркић-Поповић,
1990:23). При изговору једног блока треба пазити да наглашавање логичког
акцента не буде пренападно, нарочито ако тај блок није главни носилац смисла
или ако се налази ван пасажа смисаонице. Не сме доћи до такозваног „извикивања“
или „набадања“ такта смисаонице (Ђорђевић, 1984).
Логички акценат у оквиру једног блока наглашава се на различите начине:
 по јачини, појачавањем гласа,
 по висини, повишавањем гласа,
 по дубини, снижавањем гласа,
 по трајању, продуженим изговором речи,
 дељењем речи на слогове и
 помоћу паузе испред речи која се наглашава (Поповић-Мавид, 1996:162).
У информативном виду саопштавања логички акценат се углавном истиче
или по јачини или по висини.

18. 17
Које ће речи у реченици бити под логичким акцентом? Речи се често
погрешно, механички изговарају, зато што се приликом одређивања логичких
акцената полази од њихових граматичких карактеристика. „Зато се чује: „нагласи
ово, то је субјекат“, или „нагласи оно, то је предикат“, па затим „именице се
наглашавају обавезно“, неки опет тврде глаголи јер означавају радњу, или упитне
рјечце у питању итд“ (Стјепановић, 2005:296). Како би истицање одређених речи у
реченици било у функцији мисаоне и логичке стране текста у теорији дикције
издвојила су се два репрезентативна метода утврђивања логичких акцената: метод
елиминације и метод интерогације20.
Метод елиминације подразумева издвајање нових од старих, познатих
података. У складу са ставом да је говор стално истицање нових појмова, у свакој
реченици истиче се оно што је ново. „Метод пада у воду у свакој првој реченици
јер у њој је сигурно све ново. Такође, и у случајевима који нису ретки, када је
неопходно по ко зна који пут нагласити стари податак. Међутим, с времена на
вријеме, метод се може корисно употријебити, посебно у раду са почетницима који
све сматрају једнако и изузетно важним па наглашавају сваку ријеч. Таквима треба
јасно ставити до знања да цјелина или суштина мисли неће страдати ако се нека
ријеч (па и већина ријечи) потпуно елиминише или замјени другом сличном. Увијек
ће остати нешто што се ни на који начин не да склонити – то је онда та најважнија
ријеч или логички акценат“ (Стјепановић, 2005:297).
Најпоузданији метод за одређивање логичког акцента је метод
интерогације, „заснивајући се на дијалошкој природи блока, спрегу питања и
одговора, као мисаоно-емоционалној јединици сваке поруке, и на обостраном
ангажовању лица у дијалошком спрегу, и у уметничким и у неуметничким нивоима
говорне поруке писмом наговештених садржаја“ (Ђорђевић, 1984:197). У
реченици: Милан лепо пева логички акценат ће бити она реч која одговара на оно
питање које је у складу са општим контекстом – ко? (Милан), - шта? (пева), - како?
(лепо). Уз довољно стрпљење, помажући се методом елиминације, увек се може
открити право питање, а самим тим и логика говора.
Одређене категорије речи издвојиле су се као нарочито подесна места за
смисаону сигнализацију: негација (неће, никада, ништа...), апсолутни појам (све,
икаквог, сваки...), синтагматски склоп (још једном, један прст...), суперлатив-
20
„Методи утврђивања смисаоних сигнала, сматрамо, служе само за оне случајеве код којих се
логички поредак не може одмах уочити или који на први поглед представљају суму различитих
могућности логичког поретка, те се као неопходност за обликовање говорног израза намеће проблем
утврђивања структуре њихове хоризонталне осе“ (Ђорђевић, 1982:194).

19. 18
компаратив (најподеснији, бољи...) и императив (закуцај, победи...) (Ђорђевић,
1984).
Следећа фаза у обради текста за интерпретацију изгледа овако:
Председник Општине и председник Извршног савета поднели су оставке. А више
од двадесет хиљада крагујевачких комуниста започиње у партијским
организацијама расправу. Која се верујемо неће ограничити само на анализу
извештаја радне групе Општинског комитета. И оцену изречених партијских мера.
За њих. (А и за све нас). Могао би то да буде повод за дубље. Свестраније. И
делотворније разматрање питања одговорности уопште у нашем друштву.
Означавање текста: . – крај блока; подвучена реч – примарни логички акценат; реч
у курзиву – секундарни логички акценат; ( ) – уметнути блок.
5. ГОВОРНЕ КОНСТАНТЕ
„Акустички сигнали без којих се не може остварити говорна порука су:
интезитет, интонација, гласност, темпо, ритам и боја гласа“ (Мркић-Поповић,
1990:28). Ови акустички сигнали називају се говорним константама. Осим боје
гласа, све говорне константе имају променљиве вредности. Оне се увек појављују у
својеврсној комбинацији, „у спрегу“, здружене. Она говорна константа која у
одређеном говорном исказу превладава дефинисана је као доминантна говорна
константа или само као доминанта. Као доминантне говорне константе најчешће се
намећу интезитет и интонација (негде се као синоними појављују термини висина
гласа и висина тона)21.
„Интезитет је једнак количини ваздушне струје у јединици времена: што је
већа количина, а мање вријеме – већи је интезитет“ (Стјепановић, 2005:288).
Интезитет је носилац говорне поруке када је она обележена емоционалношћу.
„Док су емоције редовни узрок интезитета, у смисаоном истицању доминантне
представе, такта смисаонице, у говорним деоницама претежно мисаоно обојеним,
примарна говорна константа је интонација“ (Мркић-Поповић, 1990:37). У
21
„Висина и фортитет (интезитет) гласа јављају се као две особене говорне константе управо по томе
што су једине подесне да понесу функцију доминанте у спрегу говорних константи, и то на тај начин
што се висином гласа, као доминатором, потпуније усаглашавају везе појмова у исказу, када је
мисаоност израза од првенственог значаја, односно да се фортитетом (интезитетом) гласа, као
доминатором, сигнализирају тренутна стања говорног лица у погледу степена емоционалности, када
је опет овај ток исказа од првенствене важности“ (Ђорђевић, 1984:52).

20. 19
информативном виду саопштавања интонација или висина гласа22 је доминантна
говорна константа. То подразумева стављање интезитета у други план.
Саопштавање података не трпи емоције.23 Нијансе значења у говору формирају се
специфичним тонским успонима и падовима. Највиши успони тона, врхови
интонације, појавиће се код изговора примарних и секундарних логичких
акцената. „Интонација блока означава целокупну мелодијску линију од почетног,
пасивног тона, преко врхова интонације примарног и секундарног степена значаја
до завршног, пасивног тона. Ова мелодијска линија основног блока може бити
прекинута уметнутим блоком, који је на вишем или нижем слоју“ (Мркић-Поповић,
1990:38).
„Гласност представља у основи степен озвучавања говорног сигнала и јавља
се као неопходни регулатор процеса говорење-слушање. Том константом, могли
бисмо закључити, обезбеђује се неопходна чујност поруке“ (Ђорђевић, 1984:46).
Ако слушалац не чује поруку, сва даља комуникација губи смисао. Гласност никад
није доминанта, већ се јавља као пратећа говорна константа.
Темпо чине убрзавање и успоравање у говору. Темпо којим ће се нешто
казати зависи од мисаоне згуснутости поруке и од могућности саговорниковог
поимања. Дакле, ако је говорна порука сложена изговор ће бити спорији. То не
значи да тада треба продужавати трајање речи и вокала. Успоравање темпа
подразумева спорији изговор оних пасажа и блокова који су од нарочите важности
за разумевање говорне поруке у целини. Говорно лице има задатак да се стално
оријентише према мисаоној сложености говорног исказа. Код изговора споредних
блокова, којима говорник само допуњује главну мисао, темпо се убрзава.24
„Међутим, убрзање треба јасно разликовати од брзања и брзоплетости. Убрзање
није брзање, већ је само живљи темпо изговарања, но ипак такав, да се свака реч
јасно и разговетно чује и разуме“ (Поповић-Мавид, 1996:180). Такође, темпо ће
22
„Висину тона, каже наука, одређује број трептаја гласних жица у јединици времена. Што је више
трептаја и тон је виши“(Стјепановић, 2005:289).
23
У последње време често смо сведоци изразито емоционалног читања вести. Поједини спикери
(посебно телевизије Б92) у обављању своје професије инсистирају на интезитету, што је погрешно,
неприхватљиво и нападно. Слушаоци или не успевају да разумеју суштину поруке, пошто не могу на
њу да се сконцентришу док траје „глуматање“, или добијају поруку чији скривени смисао се
константно сугерише појачаном емоционалношћу.
24
„Не само у дужем говору, већ и у једној сложеној реченици две мисли ћемо исказати различито:
Најтеже – упис у другу годину – прошли смо (важна чињеница – спорији темпо), преостале испите
положићемо у току следеће године (бржи темпо)“ (Лукић, Марковић, 2003:60).

21. 20
зависити и од релације говорник-слушалац, односно од могућности поимања
поруке. „Уколико је нека целина теже приступачна поимању саговорника (а разлози
овоме су многобројни и веома шаролики), јединице темпа своју варијабилност
остварују према степену, односно темпу поимања. Према томе, у одређивању
општих оквира темпа при интерпретацији значајну улогу игра и перцептибилност
саговорника“ (Ђорђевић, 1984:44).
Под ритмом у говору подразумева се смењивање наглашених и
ненаглашених делова са циљем да се оствари потпуна смисаоност целине.
„Дешава се понекад да се у написаноме тексту, због погрешно стављене
интерпункције, или у изговореноме тексту због равног говорења, или због
погрешно наглашених речи у реченици, не може да разуме смисао текста. У оба
таква случаја у реченици је био нарушен ритам реченице, па је зато њен садржај
постао нејасан или неразумљив“ (Поповић-Мавид, 1996:186).
Боја гласа је једина непроменљива говорна константа. Она је специфична
карактеристика сваког говорног лица. Боја гласа зависи од распореда и величине
гласница, облика вилице и непца, зуба итд.
Значајну улогу у разликовању логичких вредности различитих мисли имају и
паузе. Пауза је често основни елеменат у разумевању говорне целине. Она је важно
средство говорног изражавања. Њоме се оживљава дикција, а начин говорења чини
природним и разумљивим. „Као средство афективности утиче на промену значења
речи, група речи, синтагми и реченица. Њоме се, као елементом говорне
организације, издвајају говорни тактови, истичу мисли и фразе, а појављује се на
крају речи, група речи, на крају реченица и унутар њих, на крају блокова, на крају
стиха и унутар њега итд“ (Животић, 2001:229).
„Под паузом подразумевамо прекид у говорном низу који се остварује после
једне завршене мисаоно-емоционалне деонице и њене мелодије, дакле, блока,
када следећа говорна целина почиње мелодијским успоном са основног тона“
(Мркић-Поповић, 1990:43). Простор између два блока јавља се као утврђено место
паузе у нашој говорној организацији. Прекидање говорне целине након изговора
једног блока омогућава логичко прихватање поруке. Пауза која се на тај начин
остварује могла би се назвати логичком паузом. Уколико се на крају изговореног
блока осети потреба и за узимањем ваздуха, а то ће се десити ако је блок дужи,
пауза ће уједно бити и респираторна. Та два облика паузе – логичка и
респираторна - најчешћа су у говорној интерпретацији информативног вида
саопштавања.25
25
У саопштавању података треба посебно водити рачуна о логичким паузама – прекидима у функцији
разумевања говорне поруке. Логичке паузе су најподеснија места за реализацију респирације, јер се

22. 21
Пауза се може остварити и унутар блока ради нарочитог истицања логичког
акцента. То је посебан облик паузе – цезура, када непосредно пре изговора
логичког акцента долази до застоја, односно до прекида мелодијске линије.
Цезура се готово редовно јавља испред такта смисаонице у блоковима који имају
највећи степен значаја (Ђорђевић, 1984:386).
6. ДИКЦИЈСКЕ ФИГУРЕ
Карактеристични односи између делова једне говорне целине називају се
фигурама хоризонталне осе. Оне се увек јављају као подршка „потпунијој
информативности општег смисаоног тока“ једног од слојева поруке, што значи да
се фигуре те врсте не морају појављивати у оквиру сваког блока или пасажа.
Фигурама хоризонталне осе говорно лице сажето обавештава саговорника о битно
новом елементу поруке (Ђорђевић, 1984:246). Реализација једне дикцијске фигуре
у говорном изразу постиже се адекватним променама говорних константи, посебно
оних које су у конкретном случају доминантне.
У фигуре хоризонталне осе спадају следећи облици поређења са познатим
елементом сродне мисаоне вредности:
 компарација - поређење по сличности;
 контраст – поређење по супротности;
 градација – поређење по поступности.
Фигура поређења према сличности, компарација, представља исти поступак
и књижевног и дикцијског обликовања поруке.26 У говорном обликовању поруке
постоје два основна смера поређења: поређење према сличности у доминантнијој
мисаоности, и поређење према сличности у доминантнијој емоционалности
говорне поруке. У информативном виду саопшатавања, у коме је доминантна
мисаоност, интонацијом као кључном говорном константом треба истаћи појмове
највећег степена значаја. Појмови који се пореде („све“ и „тепсија“) изговориће се
интонативно више, док ће заједничка особина („равно као“) остати у доњем слоју
наглашености: СВЕ је равно као ТЕПСИЈА (Ђорђевић, 1984:248).
на тај начин економисање ваздухом ставља у службу логике говора. Паузе могу бити и психолошке,
којима се изражава степен емоционалности говорника. Према интонацији могу бити: приповедне,
узвичне и упитне (Животић, 2001:230).
26
„Елементи компарације, лице или предмет, заједничка особина лица или предмета који се пореди и
поредбена копула, чине у повезаности књижевног израза обавештење ове врсте битно новим: И влат
пшенице – стоји усправно – као свећа“ (Ђорђевић, 1984:247).

23. 22
Основни тип фигуре контраста представља трочлани облик: теза, антитеза и
синтеза. Трећи члан контраста (синтеза) обавезно се јавља као закључак. У говорној
организацији примећује се повишени степен интезитета, доминантног сигнала у
спрегу говорних константи, у обликовању антитезе, и уравњеност говорних
константи у доњем слоју наглашености са доминантном висином гласа у
обликовању синтезе: То је бело. (средњи слој наглашености) То није бело. (горњи
слој у интезитету) То је црно. (доњи слој у интонацији) (Ђорђевић, 1984:254). У
облицима крњег контраста, у коме редовно долази до изостављања другог члана,
синтеза преузима највећи степен наглашености у оквиру фигуре. У двочланом
контрасту синтеза се не јавља само као закључак, већ је и значајно поништавање
претходно изречене тезе. Двочлани контраст често срећемо у категорији
информације: горе-ДОЛЕ, лево-ДЕСНО, црно-БЕЛО и сл.
Градација представља поступно ређање мисли, појава, поступака, догађаја
или емоционалних стања од најслабијих ка најзначајнијим (климакс) и обрнуто
(антиклимакс). „Постепено нижући представе или мисли, ми омогућавамо
саговорнику или читаоцу да се и сам мисаоно или емоционално укључује у
збивање; ми га увлачимо у збивање и нашим ритмом причања који постепено
расте“ (Животић, 2001:210). Сваки члан градације треба изговорити другачије у
односу на претходни, при чему ће се та разлика у изговору базирати на
нијансирању доминантне говорне константе. Дакле, чланови градације биће
градирани или у интезитету или по интонацији. Сваки нови члан биће изговорен
јаче или више уколико је реч о климаксу, односно слабије или ниже ако је реч о
антиклимаксу. Сви елементи једног низа градације имају свој карактеристичан
мелодијски завршетак у појави основног или пасивног тона говорног лица. Управо
неминовност појаве основног или пасивног тона у завршници мелодијског облика
појединог члана градације спречава појаву „отпевавања“, које онемогућава
функционисање чланова у структури одређене фигуре (Ђорђевић, 1984:262).
У информативном виду саопштавања често срећемо градацију у облику
набрајања. У изговору реченице - Она је упорна, амбициозна и успешна. – сваки
нови појам треба нагласити интонативно више од претходног, при чему посебно
ваља водити рачуна о томе да сваки члан градације има свој мелодијски
завршетак. То ћемо постићи тако што ћемо вежбати изговор чланова градације са
сталним уметком „али не само то него и...“. После неколико вежбања овај уметак
треба изоставити:
Она је упорна. али не само то него и АМБИЦИОЗНА. али не само то него и
(и) УСПЕШНА.

24. 23
III. ГОВОР СПИКЕРА ТЕЛЕВИЗИЈЕ
1. ДУЖНОСТ ДА СЕ ГОВОРИ БЕСПРЕКОРНО
У српском језику постоји тридесет гласова, четири акцента и једна
постакценатска дужина. У разумевању говорне целине неопходно је овладати и
законитостима говорне структуре састављене од пасажа, блокова и логичких
акцената. Реченична мелодија, која доприноси мисаоном обликовању говора,
почива и на нијансирању утврђених говорних константи. Одступање од свих ових
елемената, који представљају норму говорног језика, довело би до нарушавања
саме језичке природе, а самим тим и до дезорганизације језичке мисли и до
немогућности споразумевања уопште.
Не морају сви људи имати исту количину одговорности према језику. „Та
подељеност одговорности потиче из неравноправности положаја који људи
заузимају у процесу ширења изговорене или писане речи. Ако се, на пример, говор
и језик једног човека свакодневно простире на милионе људи, што је случај са
језиком новинара, тада је одговорност таквог човека према језику већа но ако се
његов говор простире само и искључиво на његове непосредне саговорнике, као
што је то случај са обичним људима у свакодневном животу. И док они који нису у
језички повлашћеном положају могу и имати неоплемењен језик, могу језички
грешити, па чак могу имати и језичких мана, што уосталом није ни тако редак
случај, дотле они други морају имати оплемењен језик, не смеју да греше, а
поготову не смеју имати говорних мана“ (Костић, 1979:12).
Спикер телевизије, кога слушају милиони људи, стално утиче на формирање
језичких и говорних навика. Он преузима улогу језичког васпитача. Говор са ТВ
екрана мора бити беспрекоран, да служи као образац књижевног језика и доброг
говора. У Србији телевизија врши снажан утицај на говор гледалаца, посебно ако
се узме у обзир чињеница да су становници Србије први у свету у гледању
телевизијског програма.27 Спикери телевизије морају:
 Умети да правилно дишу, да економишу дахом и да се служе логичким
ритмом дисања,
27
Просечан гледалац наше земље проведе у току године више од пет сати дневно пред малим
екраном, показују резултати истраживања компаније AGB “Nielsen” , која се бави мерењем гледаности
телевизијског програма. Овим резултатом смо ушли у историју, јер смо претекли чак и Американце,
који су до сада држали рекорд. (извор: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/191344/U-gledanju-TV-
pretekli-smo-i-Amerikance, посећено 16. април 2012.)