Rad

1. Књига
СЕЋАЊЕ
Књига
“ Ако свет пропадне,посадићу дрво” Библија
Беше то давно, не знам кад... Причала је она. Тужна и скрхана животом
проседа жена. Моја случајна сапутница у аутобусу .

2. Данас сам срела девојчицу која је личила на мене. Плавушица светло
смеђих очију и са осмехом који је терао све суморне облаке. Била је налик
на мене. Тада ми је живот личио на сан који морам дохватити попут
шареног лептира.
Недељом би моји родитељи обилазили родбину. Те недеље ишли смо код
Тршаве, тако сам звала девојчицу . Она је мене звала Нико.

3. Нисмо се волеле. Она се више играла са мојом сестром коју је звала
Бебирон. Ја сам увек седела на неком пању далеко од свих и читала књигу.
Одрасли би спремали роштиљ и причали неке досадне приче о СОУР-има
и ОУР-има. Њих две би се играле мама.
Тршава је имала оштар језик и никада није лагала.
Била је јединица. Њен је био цео свет.
Ја сам све делила са сестром .
Добијала батине ако она нешто згреши или ја разбијем бокал са водом.
“Она је мала”-говорила би мама.

4. Да би привукла моју пажњу ,почела је да прича како се једном, играла
шпијуна.
-Шта си радила?
-Била сам у акцији.
-Каквој?
-Правој шпијунској. Код моје маме, дошла је твоја мама и оне су почеле да
причају. Мене су отерале у собу да радим домаћи и да им не бројим речи .
Ја сам кao бојаги отишла, гледала кроз кључаоницу и слушала.
-Шта си чула?
-Чула сам прво неке рецепте. А, онда ,почеле су причу о теби и Бебици.
-И ?
-Твоја мама је рекла да те не воли јер си увек болесна и да јој је дојадило да
те води код доктора. Бебица је слатка ,мила и лепушкаста, а ти некако
живиш у свом свету.
-Лажеш!
-Не, не лажем ! Видећеш како ћу да ти докажем.
-Лажљивица!
-Ја никад не лажем.
Знала сам то. Она увек говори истину. По њеном оштром језику знају је
сви у школи. Наставници имају поверења у њу. Увек је председник
Одељенске заједнице.

5. Отишли смо у град да купимо нешто што су маме заборавиле за ручак.
Биле смо с мојим оцем.
-Сад ћу да ти докажем! -говорила је Тршава, Намерно сам кренула да
видиш како ја говорим истину.
Отишли смо у самопослугу “Врачар” и тамо купили сокове и мој омиљени
колач, медењак. Браонкасти колачић док га једеш топи се у устима у
облачићу цимета. Тата је Бебирону купио гумену лутку која се звала
Валентина.

6. Поред самопослуге била је мала књижарица сва у зеленом. У излогу је
стајала жута књига са веселом и срећном децом .
Тршава је рекла: “ Купи ми ону жуту књигу , “ Змајеву ризницу !”-мом оцу.
-Купии мени! -завапила сам и ја.
Купио је Тршавој. Лице му се промени ,очи закрвавише и рече ми: “ Не
може! И тачка! “
-Молим те, татице, купи ми!-молила сам ја.

7. Пред свим оним људима долете шамар, отисци прстију оцрташе се на мом
лицу.
Било ме је срамота.
Срамота од продаваца и људиу књижари.
Тршава је ликовала: “ Да те воли, купио би ти књигу , и све што пожелиш.
“
Вратили смо се.
Ништа нисам јела.
Нисам била гладна.
Тршава је масним рукама прелиставала књигу са срећном и радосном
децом.
Бебица се играла луткицом.
Низ моје лице текле су речице суза.
“Читавог живота сањам о тој срећи са те чаробне књиге”-рече она.
Шифра: Нико
S