copyrightbyAsh
copyrightbyAshAleksandar Đuričić1Aleksandar ĐuričićAshSurf na crvenom talasu
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 2
copyrightbyAshAleksandar Đuričić3ZELENO
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 41.Godina 2005. Država: Srbija i Crna Gora. Beograd. Vreli letnjidan.Pogledajte čovek...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić5– Marija, dušo – oduševljeno povika Jovana – izgledašbolje nego ikada!– I ti izgledaš dob...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 6– No shit – Jovana je pogleda iznenađeno. – Ma, od kadato?– Ima već… Skoro dva mesec...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić7trenutaka iz ove priče, ali ne smem to da učinim. Ne smemzbog budućih entuzijazista i fan...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 8haljini sa šeširom. I iz ove sobe, kao i iz prethodne, kroz dvavisoka drvena prozora...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić92.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Mali grad u unutrašnjosti.Sveže majsko svitanje.Grad ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 10– Izvinite, ovo je jogurt od juče – kaže bojažljivo.– Šta, bre? – uvređeno će proda...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić11toga, on prodaje robu švercovanu iz Mađarske na uličnoj tezgi ijutros je već otišao tamo...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 12– Pa, dobro, znam, samo pitam. Moram da pitam. Kad je,eto, sad sve tako komplikovan...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić13ruke, nervozno gleda na sat, uzme burek sa stola, zapakuje ga upapir i stavi u frižider,...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 143.Beograd, SCG, 2005. Stan na Bulevaru…Marija je još neko vreme belo gledala u friž...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić15širokim mogućnostima svojih roditelja i britanske rodbine,upisala nekakav biznis koledž ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 164.Beograd, Jugoslavija, maj 1998. Učionica u Filološkoj gimnaziji.Petak.– Jovana, p...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić17– Tišina tamo, svako za sebe – rekla je polumrtva baba zakatedrom, liznula prst i okrenu...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 18Duki i njegovi fenseri, Buđa i Ceca, Tebra sa ortacima, Šoki …(još desetak čudnih i...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić19popravljati prosek. Već je planirala kako da popravi ovučetvorku koju će dobiti zato što...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 205.…2005.– I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovojzemlji… Osim možda ...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić21– Ne – reče Marija – ništa ti meni ne duguješ.Jovana ju je pogledala u oči, a bio je to ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 22– Pa, jeste tako – nastavi Jovana. – Nemam čega da sestidim. Veruj mi, u Londonu čo...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić23da je upravo prepoznala nekoga koga je davno zaboravila, aline! To je samo bio njen stil...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 24– Dobro, mogla bih malo da se osunčam u solarijumu.– A ti? – pitala je Daca Jovanu....
copyrightbyAshAleksandar Đuričić25– Dajte mi odmah tri pakovanja – šapnu Jovana, i opet sesvi nasmejaše.– Bože, kako je sa...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 266.Beograd, Jugoslavija. Jesen 1998. godine.Sa Željkom je bilo lepo zabavljati se u ...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić27Eto, sve tako počinje. Sediš sa svojim slatkimtinejdžerskim dečkom u finom lokalu na Dor...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 28od svih ljubomornih drugarica iz odeljenja, osim od jedne –ljubomorne cimerke Jovan...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić29možda pretvoriti u zavisnicu o kožna sedišta, a da pri tom ja neznam poreklo tvoga novca...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 307.…Beograd, 2005.– Naravno da se sećam Denisa Zdravkovića sa Dorćola –rekla je Jova...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić31Dok su ležale svaka u svom krevetu, kao nekada, vlažan i vrućmrak, sa malo mirisa prašin...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 32pisala. Deveti, zapravo deveti i deseti su dva Tai-momka kojesam unajmila u Bankoku...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić338.Beograd, Jugoslavija, proleće 1999.Sirene su svima skrenule pažnju.U početku je sve iz...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 34– Ja ću doći po tebe, ćeri – govorio je njen otac dok je njenamajka sad već čudno k...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić35U tom trenutku tišinu je prekinula snažna eksplozija, odkoje se zatresla cela zgrada na ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 36tako dogoditi. Imala je taj ružan predosećaj još od one večere urestoranu. I zaista...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić379.…2005.Kada je Marija otvorila oči, Jovana je već bila ispredtelevizora.– Oh, my god… C...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 38– Nervira me ovaj stan. Sve je staro, propalo, smrdljivo.Vruće je, nemam klimu. – t...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić39sa udobnim ležaljkama i suncobranima, tako da se u isto vrememože uživati u suncu, muzic...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 40a usne su mu bile pune i jarko crvene. Pričali su nešto ozbiljno igledali u Jovanin...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić41On je pogledao u Jovanu. Ona je uplašeno i preneraženogledala u njih.– Moramo da razgova...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 42– Smiri se, sve ću ti objasniti. Prestani da paničiš, privuklasi pažnju cele plaže!...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić43– Dramim?! Ja dramim? Objasni mi, molim te, ko ti je ovajsiledžija? Ovaj kreten! Ovaj id...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 4410.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Ledeno februarsko veče.– Problem sa nama Crnog...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić45dovoljno, s obzirom na svoju stručnost, jer nikada nije bio članSKJ, SPS ili JUL. Pre pe...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 46– Odoh ja – reče, pošto je pogledao na sat.– Ideš. Dobro. – reče Radovan, ignorišuć...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić47Luka je malo raskopčao jaknu. Ispod je blesnulasvilenkasta tkanina sa crvenim prugama, k...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 48– Poručio je da večeras ne može doći… – odgovori Luka. –Došao mu je brat iz Amerike...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić49– Zašto? Nećeš?! Šta nas boli kurac, brate!– Mislim, što da ne… – Luki zastade glas, a p...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 50njega uz zaglušujuću buku poput vodopada, probijajući se krozodeću do kože, i čak g...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić51Ovaj pokleknu i pade na kolena oslanjajući se rukama naasfalt. Jednom rukom skide masku ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 52ali su i džemper i majica ispod bili potpuno mokri, pa mu je injih skinuo.– Biće sv...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić53sve jači, Luka nije mogao da se otrgne snažnom utisku da neštonije u redu sa njim. Te is...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5411.…Beograd, SCG, 2005.– To je Luka Milošević?!!! – zaprepastila se Jovana?– Da… I ...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić55– O, izvini. Znači i njega mrzimo. – zaključi Jovana.– Iz dna duše.– Ah. Biće teško. – u...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5612.Dorćol, Beograd, Jugoslavija, jesen 1998.– Ne, stvarno, brate, ja ne mogu da ide...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić57ti, obuci ovo. – Viktor baci Luki neku majicu, koja pade ovomepreko glave.– Brate, Daca ...
copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 58– Denise, moraš da pomogneš nešto batleru u magacinu –reče Marko.– Zar sada? Vidiš ...
copyrightbyAshAleksandar Đuričić59– Hoćeš piće? – nastavi navalentno Marko.– Važi. Idi donesi nam martini, ja ne smem mnog...
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Aleksandar djuricic   surf na crvenom talasu
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Aleksandar djuricic surf na crvenom talasu

1,652 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,652
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5
Actions
Shares
0
Downloads
2
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Aleksandar djuricic surf na crvenom talasu

  1. 1. copyrightbyAsh
  2. 2. copyrightbyAshAleksandar Đuričić1Aleksandar ĐuričićAshSurf na crvenom talasu
  3. 3. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 2
  4. 4. copyrightbyAshAleksandar Đuričić3ZELENO
  5. 5. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 41.Godina 2005. Država: Srbija i Crna Gora. Beograd. Vreli letnjidan.Pogledajte čoveku u lice, zagledajte mu se u oči. Vidite liišta? Zagledajte se u devojku plave kose i potamnelog tena kojastoji u holu na beogradskom aerodromu i pažljivo posmatraputnike koji prolaze carinsku kontrolu. Vidi li se na njenom licuda li se jutros srećna probudila ili je patila? Vidi li se, ispodnaočara za sunce, ispod najkvalitetnijeg pudera i šminke, kolikoje ona pametna, obrazovana ili glupa, koliko je volela i koliko jebila voljena? Ne vidi se ništa! Sve dok ne skine naočare, nećeteznati čak ni da ima prelepe crne oči. Njena odeća više govori onjoj nego njeno lice.A njena odeća je zaista lepa i skupa. I moderna, odmah semora primetiti! Odlično joj stoji, naglašava njenu vitku liniju ičvrste grudi, ne previše velike, mada čak i to može biti vonder-bra, ne možeš znati. Ten joj je savršen, kosa negovana, sjajna,duga i prava. I nakit. Nakit na prstima, na rukama, vratu,ušima. Upadljivo, ali i sa ukusom: cirkoni i štras. U prstenumožda i dijamant…Ne možeš znati.Šta možeš znati o osobi koja posmatra ljude koji prolazecarinsku kontrolu na aerodromu? Da li je i sama putovala, ili jemodne trendove pratila u novinama? Zna li strane jezike, ili je isama stranac? Možda uopšte i ne govori. Možda je teškobolesna i umire. Možda i ne. O njoj ne možeš znati ništa, osimda nekoga čeka.– Jovana! – povika i pođe ka jednoj devojci smeđe kose iširokih kukova. Ona se odazva i pođe joj u susret. Zagrliše se iizljubiše, prisno, srdačno, a onda malo bolje osmotriše jednadrugu.
  6. 6. copyrightbyAshAleksandar Đuričić5– Marija, dušo – oduševljeno povika Jovana – izgledašbolje nego ikada!– I ti izgledaš dobro – odgovori joj ona, a videlo se da tokaže tek tako, reda radi.– Ma, da! – začudi se ova i uhvati se za kukove. – Svevreme sam imala utisak da se avion malo nakrivio na stranu…Na onu na kojoj sam ja sedela. – Obe se nasmejaše. – Uskoro ćemi naplaćivati duplu kartu.– Preteruješ. Možda si se malo ugojila, ali to ćemo dasredimo ovih dana, kad te ja uzmem pod svoje.– Da, sigurno – reče Jovana ironično. – Kad sam se uLondonu ugojila od onih njihovih sendviča, ovde ću sigurno dasmršam od naših pljeskavica.– Ne mršavi se ovde zbog hrane, draga moja – odgovorijoj Marija odmahujući rukom – već zbog stresa, teškog života iljubavi… Misliš da ja držim dijetu?Izašle su napolje vukući za sobom kolica natovarenaJovaninim prtljagom. Bilo je rano popodne, sunce je još pržilo.Temperatura je bila znatno iznad trideset.– Ajoj, što je ovde vrelo! – Jovana je brisala čelo vlažnommaramicom. – U Londonu je ovih dana bilo oblačno.Ubacile su prtljag u taksi.– Do Bulevara revolucije, molim vas – rekla je Jovana.– Kakva revolucija?! – odbrusi neljubazno taksista. –Misliš na Bulevar kralja Aleksandra?– Jeste, jeste, to je mislila – potvrdi Marija. – Jovana, zarnikada nećeš zapamtiti?– To je sve isto. Jedan je Bulevar. – nemarno reče Jovana.U autu je bilo još toplije nego napolju i veoma zagušljivo.Sa radija je dopirala iritirajuća vriska od pesme.– Koliko ima otkako si poslednji put bila ovde? – pitala jeMarija dok su se vozile na zadnjem sedištu – Više od četirigodine, čini mi se?– Pet, zapravo… – odgovori, pa posle kratke pauzedodade – Mislila sam da ćeš me sačekati sa Lukom.Marija se setno nasmešila.– Mi više nismo zajedno.
  7. 7. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 6– No shit – Jovana je pogleda iznenađeno. – Ma, od kadato?– Ima već… Skoro dva meseca.– I, kao, nećete se ponovo pomiriti? – Jovana je bilasumnjičava.– Naravno da nećemo. Ovaj put je stvarno zauvek! –Marija je zvučala ubedljivo. – Zauvek! Videćeš…– Hoćeš da kažeš da ga sada neću ni upoznati?– Nadam se da nećeš. Kreten… – Marija prevrnu očima.– Eh, šteta. A baš sam se nadala… No, dobro, sve ćeš dami ispričaš, natenane. Imamo dovoljno vremena. Ceo odmorćemo provesti zajedno.– Da, to je divno – Marija nasloni glavu Jovani na rame. –Nedostajala si mi. Sa tobom će mi biti lakše da prebrodim ovukrizu. Biće kao nekada.– Da… – Jovana zamišljeno pogleda u stranu i obrisa znojsa čela. Možda, možda su joj čak oči zablistale. – Gospodine, dali biste bili ljubazni da uključite erkondišn, malo je pretoplo uovom autu – reče vozaču.– Ne može!!! – prodera se on. – Neće da radi! Crko! Mrtavkonj! Nije ovo London! – nastavi da gunđa i prikoči naglo zboggužve koja je u vidu kolone nepokretnih automobila počinjalakod Zapadne kapije grada i prostirala se preko mosta Gazela, udužini od nekoliko kilometara.– Zaboga, kakva je to gužva? – čudila se Jovana.– Štrajk! Valjda čuješ… – odgovori besno vozač i pojačaradio:„…zbog blokade saobraćaja ispred zgrade vlade u uliciKneza Miloša, u čitavom gradu je došlo do saobraćajnogkolapsa…“Posle više od dva sata Marija i Jovana su bile na Bulevaru.Taksista je, svojom greškom, prešišao adresu i ostavio ihstotinak metara dalje, na Lionu. Morale su da se vrate pešaka.Zgrada u kojoj je živela Marija nalazila se na levoj straniBulevara, kada se iz centra krene uzbrdo ka Zvezdari. To jejedna od onih starinskih zgrada u blizini pijace Đeram. Ja bihvam rado otkrio tačnu adresu poprišta mnogih zanimljivih
  8. 8. copyrightbyAshAleksandar Đuričić7trenutaka iz ove priče, ali ne smem to da učinim. Ne smemzbog budućih entuzijazista i fanova koji bi opsedali ovu adresui uznemiravali komšiluk. Bitno je reći da se radi o veoma staroj ineuglednoj dvospratnoj zgradi, čađave fasade, sa lokalima uprizemlju i po dva stana na svakom spratu, a takvih nemamnogo na toj strani Bulevara.Stan na drugom spratu pripadao je Marijinoj tetki, sestrinjene majke Bise, koja nije imala dece i koja je vanbračno živelasa nekim Nemcem u Frankfurtu. Taj stan je nasledila od svogprvog muža, koji je umro ubrzo nakon što su se venčali, te jestoga tetka zamrzela taj stan i nikada ga više nije koristila. Dostana se stizalo mračnim i vlažnim stepeništem bez prozora,osvetljenim slabašnim žutim svetlom, prolazeći pored raznihstvari koje su stanari, usled nedostatka prostora u stanovima,držali na stepeništu: kutije sa knjigama, sto na kome je stajaostari televizor marke Ei-Niš, očigledno pokvaren, metle, kofe,pribor za krečenje…Ulazna vrata, sama po sebi, govorila su dovoljno o starostizgrade: dupla, spoljašnja od punog drveta, otvaraju se kaspolja, i unutrašnja sa staklenim prozorima, otvaraju se kaunutra. Ulazi se direktno u sobu, koja kombinuje potrebekuhinje, trpezarije i predsoblja. Nameštaj je stari, oronuo. Pod jeod starog crvenkastog parketa koji mrda i pucketa pod nogama.Zidovi su beli i neravni. Drveni sto obojen u belo i dve stolice,starinske i klimave. Bela kuhinja od drveta sa nakrivljenimvratima i fijokama, rustičnim staklenim vitrinama ipotamnelom sudoperom. Mali frižider, star dvadesetak godina,domaće proizvodnje, svakako ne predstavlja izlet u moderno.Iz te sobe se na jednoj strani ulazi u kupatilo, vlažno ibuđavo, na neki način arhitektonski uklopljeno sa susednimstanom, tako da izgleda kao da se nalazi udubljeno u zidu.Zbog izuzetno visokih plafona, ova mala prostorija najviše ličina neki poveći dimnjak. Na drugoj strani se ulazi u jednu usku inadugačku sobu, okrečenu u svetloplavo, u kojoj se nalaze dvakreveta, razdvojena noćnim stočetom, sto na kome stojitelevizor, više od jedne decenije star i trokrilni ormar crvenkasteboje. Na zidu visi uramljen goblen sa motivom žene u plavoj
  9. 9. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 8haljini sa šeširom. I iz ove sobe, kao i iz prethodne, kroz dvavisoka drvena prozora, puna zazora kroz koje duva promaja,preko zelenih krošnji drvoreda, pogled se pruža pravo naBulevar.– Bože, ovde kao da vreme stoji – reče Jovana i baci se nakrevet koji zacvile pod njom.U sobi je sada, osim Jovaninog prtljaga, bilo i nekolikorazbacanih kesa sa Marijinim stvarima, kao da je i samaodnekuda nedavno stigla. Ili možda davno, ali se još nijeraspakovala. Ona ih je preskakala i bilo je očigledno da ju jenerviralo njihovo prisustvo.– Nisam baš mnogo boravila ovde u poslednje vreme –reče Marija dok je otvarala prozore i širila zavese, puštajućiunutra vazduh sa ulice, topao i zagađen, ali opet svežiji odonog ustajalog iznutra.– Sve izgleda isto kao onog dana kada smo se doselile uBeograd – primeti Jovana. – Ništa se nije promenilo.– Hoćeš da ti pomognem da se raspakuješ, ili ćeš prvo dajedeš nešto? – pitala je Marija.– Prvo ću da se bacim pod tuš… – uzdahnu Jovanaodlepljujući znojavu majicu od sebe. – A posle ću nešto dajedem, umirem od gladi.Marija je otišla do kuhinje, otvorila frižider i zagledala se.– A šta bi da jedeš? – pitala je gledajući u prazne pregrade.– Bilo šta – čula je odgovor iz druge sobe.
  10. 10. copyrightbyAshAleksandar Đuričić92.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Mali grad u unutrašnjosti.Sveže majsko svitanje.Grad tek počinje da se budi. Na ulici gotovo da nemanikoga. Semafori menjaju boje sami za sebe, iz dosade, reklo bise. Vetar šeta papire i kese po trotoarima glavne ulice. Iz ulazajedne od zgrada izlazi neka starija žena. Steže kućni mantil okosvog ispijenog tela, zadiže kragnu, ali ne da bi se ugrejala, većda se ne bi primetilo šta ima ispod. Prelazi glavnu ulicu i ulaziu pekaru preko puta. U pekari je toplo, miriše na sveže pecivo isusam. Tu je nekoliko ljudi koji čekaju u redu.– Molim vas jedan burek sa sirom – kaže ova žena umantilu i starim cipelama, nagaženim kao papuče.– Sačekajte svoj red! – obraća joj se gospodin ispred nje.Ona staje u red, nervozno gleda na sat, lomi prste,prebacuje se s noge na nogu.– Burek sa sirom, manje mastan, i jedan jogurt, isto manjemastan – kaže kao iz topa, čim je došla na red.Prodavačica dohvata jedan burek, prvi koji joj je pao podruku, i počinje da ga uvija u papir.– Je l može ovaj drugi, manje mastan? – pažljivo pita ona.– Koji? – prodavačica je drsko pogleda preko podočnjaka.– Ovaj pored – žena pokazuje na jedan određeni. – I ovajjogurt, sa nula zarez pet posto mlečne masti. Ako može… –kaže, i opet gleda u sat.Prodavačica baca nazad onaj prvi burek, uzima ovajdrugi, umota ga u papir nepažljivo i ubacuje u kesu sajogurtom.– Trijašes.Žena u mantilu joj daje novac nespretno, uzima kusur,trpa ga u džep mantila i odmah proverava nešto na jogurtu.
  11. 11. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 10– Izvinite, ovo je jogurt od juče – kaže bojažljivo.– Šta, bre? – uvređeno će prodavačica.– Jogurt… Imate li od danas?– Šta fali tom jogurtu?– Pa moja Maja voli… – mucala je i treptala zbunjena žena.– Ej, bre, ženo, uzmi ili ostavi! Nemoj da mi izvodiš, nisi tijedina ovde! Sledeći!Žena steže mantil, stavlja kusur u džep i izlazi napolje.Trči preko glavne ulice i vraća se u zgradu. Penje se stepeništemdo stana broj dvadeset četiri gde je dočekuje polumrak i velikinered.– Majo. Hajde ustani, Majo, ljubi te majka. – tiho i pažljivo,sa puno ljubavi, pokušava da probudi svoju ćerku, koja nereaguje. – Majo, hajde dušo ustani, zakasnićeš. Hajde, već je šestsati. – Marija nešto gunđa, odmahuje rukom, okreće se nadrugu stranu. – Majo, ćeri, kupila ti majka burek da doručkuješ,hajde ćeri, ohladiće se. Hajde, ljubi te majka. – Majka jojpomogne da se pridigne, a zatim iz gomile nesređenegarderobe na fotelji izvlači neke krpice i dodaje ih Mariji.– Hajde, mila, obuci se, pa da jedeš.– …gužva… – promrmlja Marija trljajući oči.– Šta? Šta kažeš, ljubi te majka? – Majka se savija niže dabolje čuje. – Šta kažeš? Šta si rekla, Majo, nije te majka čula?– …pegla… – mrmlja Marija i gura od sebe pantalone kojejoj je majka stavila na krevet.– Da ispeglam? Sad ću, sad ću. Evo. Hajde ti ustani, idiumij se i očešljaj, sad će majka da ti ispegla. Hajde, Majo,zakasnićeš. Hajde, već je prošlo šest.Majka odlazi u drugu sobu i uključuje peglu. Ondapostavlja doručak na sto, a zatim pegla. Marija odlazi ukupatilo.Marijini roditelji, Bisa i Dragiša, su prosvetni radnici,stariji nego što bi trebalo da budu, jer su kasno dobili svojujedinu ćerku. Majka Bisa predaje istoriju, a njen otac Dragišamatematiku u jednoj osnovnoj školi u gradu u kome žive. Osim
  12. 12. copyrightbyAshAleksandar Đuričić11toga, on prodaje robu švercovanu iz Mađarske na uličnoj tezgi ijutros je već otišao tamo da zauzme mesto.– Hajde, Majo, zakasnićeš – dovikuje joj majka kroz vratatoaleta posle petnaest minuta. – Hoćeš da ti majka napravisendvič da poneseš?– Neću – odgovara Marija iz toaleta.– Rekoh, možda se zadržite tamo… Ogladnećeš… – govorijoj majka iz kuhinje.– Daj mi pare, pa ću da kupim nešto ako ogladnim –pojavljuje se Maja na vratima kuhinje i seda za sto na kome supostavljeni tanjir sa burekom i čaša jogurta. Na sebi nosi minisuknju i kratku majčicu, golog stomaka i ramena. Kosa joj jeuredna, prirodno plava. Lice joj je napuderisano i našminkano,tako da se ne vidi nekoliko bubuljica na čelu, nokti dugi inalakirani. Na ušima nosi velike plastične minđuše. Oko vratašarene perle. Izgleda dosta starije i ozbiljnije za svojih petnaestgodina.– Nećeš da obučeš pantalone? Ispeglala sam ih. – pita jeMajka.– Neću – odgovara Marija mrsko.– Da ti ne bude hladno tako, ljubi te majka? Ponesi jaknu.– Neće! – Marija podiže ton, dodirnu burek domalimprstom, zatim obrisa isti prst o stolnjak i poče da pije jogurt.– Jedi burek, Majo – pažljivo je opominje majka.– Mastan je – odgovara Marija ravnodušno.– Nije mastan, ljubim te, birala ti majka kakav voliš. Hajdejedi malo, jedi, ceo dan ćeš da se zadržiš u Beogradu.Marija otkine komadić sira iz bureka i stavi ga u usta.– Hladan je – reče.– Pa ohladio se, dabome kad čekaš. Daj, sad će majka da tipodgreje. – stavlja tanjir u rernu i uključuje je. Marija pije jogurt.Sanjivu jutarnji tišinu narušava samo majčino pucketanjezglobovima na prstima i tiho ponavljanje – Sad će… Sad će…– Je l će, ovaj, Jovanin otac, da vas sačeka, da vas vrati? –pita potom majka.– Ne, nego će da nas ostavi u Beogradu – odgovara Marijaironično kolutajući očima.
  13. 13. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 12– Pa, dobro, znam, samo pitam. Moram da pitam. Kad je,eto, sad sve tako komplikovano ispalo da idete u Beograd… Amogla si, eto, lepo i kod nas da upišeš gimnaziju…Marija počinje da cokće, uzdiše, a zatim ustaje i odlazipred ogledalo u hodniku. Popravlja šminku na ustima.Namešta grudnjak, steže ga, pomera umetke, bezuspešnopokušavajući da svoje grudi učini većim.– Dobro, što se ljutiš odmah Majo? Znam da smo većpričale o tome… Ništa ti ja ne branim. Kako ti hoćeš, samokažem, bilo bi lakše. – pomirljivo dodaje majka.– Kažeš samo da bi me nervirala – dodaje Marija izhodnika.– Nije, pile moje, nego vidiš da su tamo stalno neki neredi,protesti, ubistva, tuče…U tom trenutku čuje se zvono interfona. Marija se javlja.– Evo, silazim.Majka brzo vadi burek iz rerne.– Majo, ćeri, uzmi bar malo da jedeš, evo podgrejano je.– Nemam sad vremena – Maja trči po stanu i ubacuje nekesitnice u torbicu.– Samo jedan zalogaj, Majo, hajde uzmi, sačekaće te oni.Imaš vremena. Uzmi, ljubi te majka, vruć je.Maja priđe tanjiru, uhvati se za parče, opeče prst i trgnese.– Urrrh! – zareži i besno pogleda u majku – Vrelo je!!!– Dobro, ponesi bar sendvič, hajde – majka joj, ko znaodakle, odjednom pruža sendvič uvijen u kesu.– Neću, ostavi me na miru!!! – histeriše Marija.– Ne moraš da pojedeš, samo ponesi – ubeđuje je Majka.– Nemam gde da ga stavim – Marija pokazuje maludamsku torbicu koju je nameravala da ponese i žuri ka izlazu,zadržavajući se još jednom kod ogledala.– Pare sam ti stavila u novčanik. Jesi li ga ponela? Jesi liponela onu potvrdu o prijavi? A priznanicu? – majka ide zanjom i podseća je. – Čekaj, evo ti i ovo, ponesi – vadi iz džepakusur iz pekare i daje joj. Na vratima je, uprkos Marijinomnegodovanju, poljubi i poviče za njom – Nemoj ništa da sesekiraš, biće sve u redu – a zatim se polako vraća u stan kršeći
  14. 14. copyrightbyAshAleksandar Đuričić13ruke, nervozno gleda na sat, uzme burek sa stola, zapakuje ga upapir i stavi u frižider, a onda se odjednom seti da nije isključilapeglu i otrči u drugu sobu.Marija istrči iz zgrade, razmišljajući kako nikada nećepostati tako naporna kao njena majka. Dan postaje sve topliji,sunce je već na nebu, i ona utrči u crni Mercedes u kome su ječekali Jovana i njen otac Dejan. Dok su se vozili ka Beogradu,Jovana je sedela na prednjem sedištu i prelistavala neke testove,preslišavajući se. Marija je sedela pozadi, udobno zavaljena umirišljavo kožno sedište i smeškala se svaki put kada bi Dejanpogledao u retrovizor, iako on njen osmeh nije mogao videti, jerje ogledalo spustio da vidi njenu suknju i noge.Tog dana su devojke, trijumfalno prošavši Istočnu kapijuBeograda, položile prijemni ispit u Filološkoj gimnaziji, a zatimse i upisale na odseku za engleski jezik. Životne priče često baštako počinju: imaš burek, jogurt, petnaest godina, a otac tvojedrugarice vozi Mercedes. Nešto ti se tu dopada, nešto ne, životte još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.
  15. 15. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 143.Beograd, SCG, 2005. Stan na Bulevaru…Marija je još neko vreme belo gledala u frižider i shvatilada tu nema ničeg jestivog.– Ništa se nije promenilo – ponovila je Jovana. – Nijenikakvo čudo što imaš dobru liniju, kada u kući nemaš ništa zajelo. Idem da se istuširam, pa idemo negde na ručak.Ideja da upišu Filološku gimnaziju u Beogradu poticala jeod Jovaninih roditelja. Njena majka, Britanka, upoznala jenjenog oca dok je on kao student boravio u Londonu, u dobrastara vremena, pre nego što se u Srbiji po zlu pročuo gradićŠengen. Pošto ih je sudbina, ili nešto drugo, vezala za Srbiju,gospođa Vivien Beker Bukvić, koju su od milošte zvali Živkica,želela je da njena ćerka ipak usavrši engleski jezik. Zlu netrebalo. Ionako nije bila talentovana ni za šta posebno osim zakuvanje. Ta ideja mnogo više se dopala njenoj drugarici izklupe, Mariji. Bila je to prilika da pobegne iz provincije u velikigrad i slobodno ispolji svoje moderno i napredno ponašanje.Nakon što su upisale željenu gimnaziju, devojke su sepreselile u stan Marijine tetke na Bulevaru revolucije. Jovaniniroditelji, koji su poslovali na relaciji Beograd-London, svakakosu mogli da priušte svojoj ćerki i bolji stan. Međutim, zaMarijine roditelje, prosvetne radnike koji jedva sastavljaju kraj skrajem, to što su imali gde besplatno da smeste svojurazmaženu ćerku i tako joj omoguće da ispuni svoj hir, bio jepravi blagoslov. Kako je svima bilo u interesu da one ipak živezajedno, morali su se osloniti na oronulo tetkino nasledstvo.Od septembra 1997. godine Marija i Jovana živele suzajedno u tom stanu, sa manjim ili većim prekidima, pune četirigodine. Kada su maturirale, 2001. godine, Jovana je, u skladu sa
  16. 16. copyrightbyAshAleksandar Đuričić15širokim mogućnostima svojih roditelja i britanske rodbine,upisala nekakav biznis koledž u Londonu, završila ga za neštoviše od tri godine, i sada već radi kao menadžer u BritišErvejzu. Marija je ostala u Beogradu da studira engleski jezik naFilološkom fakultetu i još otaljava drugu godinu. To je samogrub okvir jedne priče koja je počela sada već jako davno, uneko drugo vreme, u državi Jugoslaviji, na Bulevaru revolucije.Promenile su se vlasti, promenila su se imena ulica, trgova,granice, države…– Ništa se nije promenilo – insistirala je Jovana – Uličniprodavci su još tu, „Depo” je tu, tramvajske šine se raspadajukao i uvek, džukele seru po ulicama…Uredno doterane i već pomalo umorne, krenule su nizBulevar ka centru grada da negde ručaju.– Da, ali otvorili su se neki novi butici i kafići na Bulevaru,kao i odlični restorani. Uveli su liniju broj šest od Ustaničke doTaša… – objašnjavala je Marija. – Neke stvari su ipak drugačije.Čudno je da ti, koja si provela puno vremena van Beograda, neprimećuješ promene, a ja, koja sam tu svakoga dana, ipakprimećujem da se nešto menja… Na bolje, naravno.– To je zato što ti želiš da vidiš da se nešto menja, jer ovdeživiš, voliš ovaj grad i želiš da veruješ da će nešto biti bolje. –Jovana je bila kategorična. – U principu je sve isto. Veruj mi.Nastavile su da se spuštaju niz Bulevar po vrelom suncukoje ih je teralo da se mršte. Marija je gledala pravo i nekovreme ćutala, a onda rekla, gotovo uvređeno:– A ti? Zar ti ne voliš Beograd? Zar ti nije bilo lepo doksmo živele zajedno?– Bilo mi je lepo i sa nostalgijom se sećam tog vremena –odgovorila je Jovana uverljivo. – Volim Beograd, ali u Londonuse nekako osećam bolje.– Ne, ti ne voliš Beograd, sada mi je jasno – Marija sezamislila. – Nikada ga nisi ni volela….
  17. 17. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 164.Beograd, Jugoslavija, maj 1998. Učionica u Filološkoj gimnaziji.Petak.– Jovana, pošalji mi treće pitanje – šaputao je Željko izklupe iza.Jovana je pisala zadatak praveći se da ništa ne čuje.– Drugo. Drugo. Dru-go. – Marija je sedela do nje, cimalaje za rukav i pokazivala joj dva prsta, izobličivši pri tom celosvoje lice u obliku broja dva.Jovana se okrenula prema njoj, prostrelila je pogledom,pokazala joj da čeka i nastavila da piše.– Mir tamo pozadi – čula se polumrtva baba koja je sedelaza katedrom i kroz piksle čitala domaći časopis za žene.Jovana je pisala. Marija se dosađivala. Izvadila je izpernice ogledalce i pincetu i čupala obrve. Željko se nervirao.– Treće, Jovana… Je l me čuješ? Ili četvrto… – rekao je ibacio praznu ceduljicu preko njenog ramena. – Bilo koje.Ceduljica je pala na njenu klupu. Jovana je prebledela.Pogledala je u profesorku koja ništa nije videla, zgrabilaceduljicu i stegla je u šaci. Crvenela je u licu i znojila se.Marija je smoreno pogledala u sat.– Drugo, Jovana… – rekla je pokazujući joj na sat. – Petminuta.Jovana je stezala ceduljicu u ruci i pokušavala da seskoncentriše. Ruke su joj drhtale, kapljice znoja se grupisale naslepoočnicama. Marija ju je uporno cimala za rukav.Iznervirana Jovaninim ignorisanjem bocnula ju je olovkom usalo na struku. Ova se žustro okrenula prema njoj i pokazala jojda je ostavi na miru. Marija je iznervirano bacila olovku na sto,skrstila ruke, ispravila se na stolici i uzdahnula poluglasno.– Jeeeebo te, ne mogu da verujem…
  18. 18. copyrightbyAshAleksandar Đuričić17– Tišina tamo, svako za sebe – rekla je polumrtva baba zakatedrom, liznula prst i okrenula stranu časopisa.Jovana je ponovo zgužvala Željkovu ceduljicu, po kojoj jetaman počela da piše, progutala knedlu i nastavila da blene usvoju vežbanku, potpuno paralisana. Želela je da pomogneMariji, a možda još i više Željku. On je bio jedan od samonekoliko dečaka u odeljenju, ali, sve da ih je bilo i trideset,Željko bi sigurno bio najslađi. Jovana nije bila sebična, alinikada nije umela da prepisuje i vara na časovima. Podeljeni sutako da Marija, koja sedi do nje, radi drugu grupu zadataka uodnosu na nju. Trebalo bi prvo da pročita njene zadatke, azatim napiše odgovore negde, pa ih, konačno, prosledi njoj. Umeđuvremenu bi se sigurno negde ispovraćala od straha. Da nepričamo kako bi preživela prosleđivanje odgovora Željku izasebe. Samo kada bi se susrela sa njegovim crnim molećivimočima i zavodljivim osmehom, verovatno bi se, lomljena željomda dobro uradi svoj pismeni i njemu da pomogne, upiškila ipala u nesvest. Horor.Uvek se oslanjala samo na sebe i svoj rad, do svojihvisokih ocena pošteno je dolazila učenjem i radom. Izgleda kaoda njen trud niko nije cenio.– Štreberko – besno je šaputao Željko iza nje i cimao jojstolicu na kojoj je sedela.Marija je, na drugoj strani, više marila za svoj izgled idruženje, nego li za svoje ocene. Zbog toga je bila mnogopopularnija u društvu. Naročito muškom. Znala je da se snađe iiskoristi svaku priliku na časovima, i često je prepisivala odJovane i tako popravljala svoj prosek.Uzela je od Jovane ceduljicu koje je ova stiskala u ruci,opušteno prepisala na nju neke odgovore iz Jovanine vežbankei dodala je Željku. Kada već ne može sebi da pomogne, moženjemu. Profesorka ionako ne vidi dalje od prve klupe kad nosinaočare za čitanje.– Hvala ti za one odgovore, stvarno si lik – rekao je ŽeljkoMariji dodirujući je oko struka, dok su izlazili iz škole. – Hajdedođi sutra uveče kod mene. Matorci će spavati na placu. Doći će
  19. 19. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 18Duki i njegovi fenseri, Buđa i Ceca, Tebra sa ortacima, Šoki …(još desetak čudnih imena).Marija se smeškala. Jovana je išla sama iza njih i gledalaim u potiljak.– Ja idem kući za vikend – izjavila je Jovana te večeri ustanu na Bulevaru revolucije. – Dejan sutra dolazi po mene.– Nećeš sutra da ideš kod Željka na žurku? – Marija jeispitivački blenula u odraz svoje kose u ogledalu.– Ne.– Zašto?– Ne mogu, ide mi se kući.– Ti si stvarno luda – Marija na kratko podiže pogled sasvog odraza. – Ne znaš šta propuštaš.„Znam i te kako“, pomislila je Jovana. „Zato i ne želim daidem.“– Na kraju krajeva, nije me ni pozvao – rekla je.– Tripuješ svašta… Šta ćeš da radiš kod kuće, u onom selu,baš me zanima?– Ništa. Ne znam. Odmaraću. Trebalo bi da učim za…– E, je l ti primećuješ koliko mi je iskrzana kosa? – Prekideje Marija.Jovana je gledala nezainteresovano.– Mislila sam za vikend da idemo do frizera i na buvljak,da kupimo nove kupaće kostime. Mogle smo da odemo i nabazen na Tašu, biće lepo vreme, ali, znaš, prvo moramo usolarijum. Bela sam kao sir. Samo ne znam gde ću pare danađem za sve to.Uzalud je Marija nagovarala. Jovana je znala da, ako biostala u Beogradu, morala bi da prati Mariju po suncu u njenimneumornim potragama za rasprodajama. Ali, gore od toga je tošto bi morala da izbegava odlazak na bazen tokom dana, jer niježelela da se skida, naročito ne pored Marije, a onda bi ostalasama tokom noći da zamišlja kako se ona provodi sa Željkom.Na drugoj strani, kod kuće ju je čekala prijatna porodičnaatmosfera, velika luksuzna kuća, izobilje domaće hrane i mnogovremena za učenje pred kraj školske godine kada treba
  20. 20. copyrightbyAshAleksandar Đuričić19popravljati prosek. Već je planirala kako da popravi ovučetvorku koju će dobiti zato što su je čitavog časa ometali inervirali je.Mariju su mučili drugi problemi.– Ako kupim kupaći kostim, onda neću imati pare zasolarijum i bazen. A ako ne kupim, onda džabe da idem usolarijum, kad nemam u čemu da se kupam! Strašno!Sutradan je Jovanin otac došao po nju.– Jesu li vam stigli računi? – pitao je Mariju.Marijini roditelji su odbijali da naplaćuju stanarinu Jovani,što je možda bilo velikodušno, ali je njihova prava motivacijazapravo bila u tome što bi verovatno umrli od brige kada biMarija živela sama. Oni bi verovatno, u slučaju da Jovananekada poželi da se odseli u neki udobniji, noviji stan, našli zaprikladno da od svoje bede plate Jovani da ostane, da brine onjihovoj jedinici.Sad, ne može se znati da li je to bilo zbog ovenesvakidašnje velikodušnosti ili iz neke druge pobude, tekDejan je imao potrebu da Mariji povremeno ostavi novac,prekoračivši znatno iznos računa ili sitnih kućnih potrepštinakoje su mu bile izgovor. Nije to bio neki veliko novac, zapravo,pogotovo ne za Dejana, ali Mariji je bio dovoljan za solarijum,frizera i kozmetičara – dovoljan za sreću.
  21. 21. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 205.…2005.– I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovojzemlji… Osim možda hrane – reče Jovana i strpa poslednjirolovani ćevap u usta, a zatim napade tanjir sa salatom.– Ja ne misli tako.Marija se sećala uzbudljivih godina i nezaboravnihtrenutaka koji su je vezivali za Beograd. Njegove ulice i trgovi,njegovi parkovi, klupe, lokali, butici i saloni. Svi su imali poneki deo nje na sebi: stope, suze, znoj, krv… Njenu mladost,čednost, nade, planove, maštanja. Ali, nije imalo svrhepominjati to Jovani. Ona je sve to propustila zatvorena izadebelog zida svojih kompleksa. Da li je, možda, trebalo da zbogtoga zavidi Mariji?– Viđaš li se sa Željkom? – upita Jovana.– Da, naravno! – odgovori Marija, misleći na to kako selepo družila sa njim sve dok joj to u jednom trenutku nijepostalo zabranjeno. – Znaš, on je… – Marija je požurila da neštosaopšti, ali se ujela za jezik i nastavila oprezno – … on jetrenutno u Španiji, pa nećemo moći da ga posetimo. Samo da gavidiš! Dosta se promenio… Ne bi ga prepoznala.– Ja ću da platim – reče Jovana i pozva konobara.Marija se, kao, ljubazno usprotivila, ali je Jovanainsistirala.– Molim te, ne pričaj gluposti. To je najmanje što mogu daučinim za tebe! – reče i izvadi novčanik prepun raznih valuta.Marija refleksno razrogači oči.– Godinama sam živela u tvom stanu kao kod svoje kuće,potpuno džabe, red je da ti se nekako odužim – govorila jeJovana, a krajičkom oka je posmatrala Marijinu reakciju.
  22. 22. copyrightbyAshAleksandar Đuričić21– Ne – reče Marija – ništa ti meni ne duguješ.Jovana ju je pogledala u oči, a bio je to čudan pogled, vrloslikovit i bezobrazan, i moraćete u to da verujete, jer vam tosada nikako ne mogu objasniti.– Dugujem, dugujem – rekla je Jovana, možda iskreno, alije Marija tih dana bila već dovoljno u paranoji, pa joj se činilokao da je ona htela da raščisti neke stare račune i dugovanja sanjom, i, o bože, to joj je zvučalo tako opasno!– Ne duguješ – ponovila je Marija oprezno.– Ma, ćuti tu, kad Joca časti – nastavila je Jovana vedro iopušteno, pretvorivši ponovo onaj olovno teški razgovor usvakodnevno ćaskanje. – Ja radim za četvorocifrenu platu! I to ubritanskim funtama!!! Nego, kako tvoj posao?– Koji posao? – začudi se Marija.– Pa, u nekoj parfimeriji… – podseti je Jovana. – Pisala simi o tome.– Ah, to! – doseti se Marija. – Ma ne radim tamo većgodinama. Za te pare više mi se isplatilo da sedim kod kuće. –rekla je, ali nije precizirala kod čije kuće.– Znaš, nikada nisam kapirala ovaj beogradski svet – rečeJovana. – Niko ništa ne radi, i samo kukate kako nemate para, asvi samo troše! Pogledaj ovo – Jovana se osvrte oko sebe – radnidan, sred radnog vremena, a čaršija puna besposlenih ljudi,lepo obučenih, sede i troše pare u skupim lokalima! Znaš, vi stenajluksuznija sirotinja u Evropi.Marija samo sleže ramenima.– Ah, da. Hajde sada – reče Jovana. – Vodi me u neki salonlepote.Marija je pogleda kao da je ova pala sa Marsa.– Vodi me u najbolji salon lepote koji znaš – ponoviJovana.– Salon lepote? Mislila sam da tebe to ne zanima.– I ja sam mislila. Sad ćemo da proverimo. Ako ćemopravo, uvek sam bila nezadovoljna svojim izgledom, ali sambila suviše tvrdoglava i sujetna da bih priznala da sam običnanesrećna i nezadovoljna debela krava.Marija se na ovo nasmeja, ali se brzo uozbilji i zamisli.
  23. 23. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 22– Pa, jeste tako – nastavi Jovana. – Nemam čega da sestidim. Veruj mi, u Londonu čovek može da izleči svekomplekse. Promenila sam se, stekla samopouzdanje. Sad samsrećna i zadovoljna debela krava! Završila sam koledž, radim,dobro zarađujem. Začudila bi se kada bi znala koliko zgodnihmuškaraca želi da kreše debelu guzatu kravu.Marija je slušala otvorenih usta. Nije mogla da verujesvojim ušima. Nije mogla da prepozna svoju najbolju drugaricudok tako slobodno i otvoreno govori o sebi. Možda bi trebaloda joj bude drago zbog nje, ali se, ipak, osećala čudno. Naviklaje da Jovana nikada ne govori o sebi, da joj bude svejedno kakoizgleda i da bude uvek jadna. Da, prećutno jadna Jovana.Utešno jadna. Koliko god da si jadan, Jovana je jadnija. To jejasno i o tome se ne priča. Odakle joj sada, odjednom, tolikoprava da više ne bude jadna, kada ne izgleda ništa bolje negoranije!Nekako je obuzdala svoje uskovitlane emocije i povela je usalon koji redovno posećuje „Kod Dace Face“.– Ćao, Daco! Ovo je Jovana.Daca kozmetičarka beše jedna simpatična, ali pre svegamaksimalno doterana devojka. Zapravo, ona bi bila savršenolepa, samo da nije imala poveći kljunast nos. Ali je zato imalanajčistiji ten i najzdraviju smeđu kosu koju je Jovana ikadavidela. Imala je dovoljno velike istaknute grudi, a bila jemršava, onako trendi, sa jasno izraženim ključnim i karličnimkostima, i mirisala je na skupe parfeme.Salon „Kod Dace Face“ nalazio se u blizini Marijinogstana, u suterenu jedne zgrade. Pružali su sve vrste usluga kojesu jednoj modernoj devojci neophodne, i čak više od toga. OsimDace, izgleda da je u salonu radila i još jedna devojka koja severovatno zvala Senka, jer je takav utisak i ostavljala. Zapravo,nije ostavljala nikakav utisak. Samo je služila kao držač zafrizerske rekvizite i metle.Potpuno je jasno da je ovo bilo mesto gde je Marijaprovodila dosta vremena i ostavljala puno novca.– Jovana! – Uzviknula je Daca uzbuđeno, tajanstveno imožda malo uplašeno, i zagledala joj se u oči. Neko bi pomislio
  24. 24. copyrightbyAshAleksandar Đuričić23da je upravo prepoznala nekoga koga je davno zaboravila, aline! To je samo bio njen stil. – Jovana-Jovana? – Sad je većupirala prstom u nju, polako joj prilazeći. Piljila je u njupoluspuštenih kapaka, kao da se nečeg priseća. – Tvojadrugarica Jovana? Jovana iz Londona?Marija je pomislila da bi Daca mogla da izusti: „DebelaJovana, ona jadna isfrustrirana iskompleksirana krava o kojoj simi toliko pričala, na čiji smo se račun stalno smejale?“– Moja najbolja drugarica Jovana sa kojom sam živelačetiri godine – dodala je Marija značajno klimajući glavom.Daca je pogledala najpre u Mariju, pa opet u Jovanu.– Dobrodošla – iznenada je ciknula srdačno i pala uzagrljaj zatečenoj Jovani. – Ja sam Daca. Sedite. Kafa? Kafa.Senka. Senka, pobogu!!! Kafa!Avaj, neprijatnosti za Mariju! Odjednom joj više nije bilojasno zašto je nekada imala potrebu da Jovanu, očigledno dobrui pitomu devojku, koja je uvek bila fer prema njoj, omalovažavai ogovara kod svoje prijateljice i kozmetičarke. Zašto je svojunajbolju drugaricu olajavala i podsmevala joj se pred onima kojije ne znaju? Kao da će neko reći: „Vau, ti si tako kul u odnosuna nju!“, ili „Kad pogledamo kakvih sve ima, mi smo strava!“Kao da je to nekakav uspeh biti bolji od onih koji su gori odtebe?Osim toga, šta će sada Daca Faca misliti o svemu, akoprimeti da je Jovana „kul i opuštena devojka“, kao što je onaiznenada i počela da se ponaša? Možda bi trebalo da odvučeDacu u stranu i kaže joj:„Stvarno ne znam šta joj je odjednom,do skoro je bila sva jadna.“Ipak, odustala je od te ideje.– Hoćemo nešto da radimo, devojke? – pitala je Daca kadsu popile kafu i ispričale se o najnovijim trendovima uLondonu.– Ja neću ništa – reče Marija – dovela sam Jovanu.– Kako ništa? – protivila se Jovana, znajući da Marijaustvari nema para. – Ne može tako. Ja častim, moraš nešto dauzmeš.
  25. 25. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 24– Dobro, mogla bih malo da se osunčam u solarijumu.– A ti? – pitala je Daca Jovanu.– Šta ja? Pa, ja sam vam rudnik zlata: pogledajte me na štaličim? Verovatno ne znate odakle da počnete?– Nije baš tako – ublažavala je Daca.– Šta nije? Zaključavaj salon, ne primaj više nikoga,ostajem do mraka!Svi se nasmejaše od srca. Marija pomalo kiselo.Dok se Marija sunčala, Jovana je počela od frizure.Promenila je boju u crvenu sa tamnim pramenovima i još maloskratila u neobičnu asimetričnu modernu frizuru. Zatim jeprešla na obrve, nokte, tretman lica, depilaciju, masažu,anticelulit tretman…– Majo, što ne bi malo tretirala tu kosu nečim… Čini mi seda je suva i iskrzana. – primetila je Jovana.Marija ju je samo pogledala začuđeno, pipajući svojekrajeve kose.– Jeste, jeste. Idi tamo, da ti Senka stavi „Super-softening-extra-repair-lotion“ pakovanje iz kolekcije „Ultra Hair“. –predložila je Daca i dodala u svojoj glavi još pet evra na njihovračun. – Nema te kod nas u poslednje vreme?– U frci sam nekoj – dobaci kratko Marija.– Nisi bila u subotu u klubu? Da ti pričam, Luka je bio samnom i Viktorom…– A ha… – Marija pogleda u stranu i brzo promeni temu –Nego, da sredim i nokte, šta misliš?– Obavezno! Evo, sad će Senka. Senka, uradi joj „ShinySummer Cat Nails!“Zaista, kada su završile, bilo je već prošlo osam sati.Prekoračile su radno vreme. Jovana je izgledala prilično dobro.Doduše, i dalje je bila debela, ali je transformacija bilaočigledna: delovala je negovano i doterano.– Preporučila bih ti i ovaj preparat za mršavljenje –govorila je Daca tiho, šireći oči, kao da se radi o nekomčudesnom napitku. – „Hollywood Secret Ultra Efficient!“ Kažu daga je Rene Zelveger lično koristila da vrati liniju posle BridžitDžouns. Malo je skuplji, ali je ubedljivo najefikasniji.
  26. 26. copyrightbyAshAleksandar Đuričić25– Dajte mi odmah tri pakovanja – šapnu Jovana, i opet sesvi nasmejaše.– Bože, kako je samo šarmantna i duhovita! – mogla je damisli Daca dok je brojala novac koji joj je izvukla za svojeusluge. – I bogata. Prava dama iz Londona!– Iznenađuje me tvoje ponašanje – rekla je Marija dok supešačile uz Bulevar ka stanu.– Nemoj ništa da te čudi – odgovorila je Jovana. – Rešilasam da iznenadim nekoga.– Nekog muškarca u Londonu?– Tako nešto. Pričaću ti. Nego, simpatična ti je ovakozmetičarka. Koliko dugo se znate?U tom trenutku, dok su prelazile ulicu na pešačkomprelazu, a za pešake je bilo uključeno zeleno svetlo, nekakavjarkocrveni sportski kabriolet proleteo je kroz crveno svetlo, tikpored njih, umalo ih ne okrznuvši.– Pička ti materina!!! – dernjala se za njim preplašenaJovana. – Jesi li videla kretena? Strašno! Jebem ti zemlju u kojojnema zakona…Pogledala je u Mariju. Bila je bleda kao krpa, kao da nemani kapi krvi u sebi. Pogubljeno je gledala niz Bulevar u pravcuzalaska sunca.– Majo, je l’ ti dobro? Šta ti je?– A? – osvestila se ona. – Ništa, ništa. Nastavi.– Pričale smo o Daci. Dugo se znate?– Upoznala sam je preko Denisa – govorila je Marija,gledajući pravo ispred sebe mutnim i izgubljenim pogledom. –Sećaš se Denisa? Denis sa Dorćola.
  27. 27. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 266.Beograd, Jugoslavija. Jesen 1998. godine.Sa Željkom je bilo lepo zabavljati se u tim zelenimgodinama. U prvom razredu gimnazije, dok je još bilo nade daće joj grudi još porasti, dok je u Marijinim venama još teklabistra krv provincije, zabavljanje sa najslađim dečkom uodeljenju, a možda i u celoj generaciji, moglo se, bezpreterivanja, nazvati prestižnim.Za nju je u to vreme sve bilo novo, avantura. Držanje zaruke i duge šetnje ulicama, bulevarima i trgovima, čija su senova-stara imena kraljeva i plemića još sveže pelcovala napanjevima posečenih stabala komunističke revolucije;Otkrivanje romantičnih klupa sa lepim pogledima na zalazaksunca; Leto na Adi, zima na Košutnjaku;Marija je mislila da joj je savršeno sa Željkom i bila jezadovoljna tom vezom, sve dok se nije pojavio Denis saDorćola.Do tog trenutka Marija nije bila svesna čime raspolaže –svojim dobrim izgledom, koji doduše u to vreme još nijedostigao svoj blistavi vrhunac. I još šarmom, seksipilom inaravno, mladošću. Nije znala da poseduje tako moćno oružje,samo ženi svojstveno, koje joj može promeniti život, koje jemože uzdići na velike visine, ali koje je može i uništiti, ako gabude pogrešno koristila.Niko joj to još nije rekao.* * *– Gospodin iz separea pita vas šta želite da naručite?
  28. 28. copyrightbyAshAleksandar Đuričić27Eto, sve tako počinje. Sediš sa svojim slatkimtinejdžerskim dečkom u finom lokalu na Dorćolu, on ode dotoaleta, na trenutak ostaneš sama, i neko želi da ti kupi piće.Pogledaš, i vidiš neke mladiće, dosta starije od tebe. Obuzme tečudno osećanje, malo straha, malo uzbuđenja, kao i uvek kad senađeš pred nečim krupnim i nepoznatim. Nasmeješ se,neodređeno, i ljubazno odbiješ.– Hvala, sa dečkom sam.– E, onda i za dečka jedno piće na moj račun – kaže jedan,dok ti namiguje.Zlatna kajla na vratu, skup sat oko ruke. Kosa kratka, uskacrna majica, bicepsi, tricepsi, dobermani. Privatni biznis,eksport, import, pedigre, ima se, može se.– Idemo – kaže tvoj preplašeni dečkić, vukući te za ruku.Prati te kući i pokušava da skrene pažnju na sebe pričajućiti priču od juče koju ti ne slušaš jer misliš o onome što ti sedogodilo. A kad stignete ispred tvoje zgrade, na to osvedočenomesto najvećeg broja vaših poljubaca, i jedan i drugi samo želiteda što pre pobegnete odatle.Sutradan jedva nagovoriš tvoju debelu neuglednudrugaricu da slučajno same odete u onaj isti lokal, slučajno jetamo onaj isti momak, i ovaj put prihvatite piće od njega. Dok tise noge tresu on zapisuje tvoj broj telefona u svoj svetlećimobilni aparat.O moj bože, mobilni aparat u to vreme! I tako sve počne,čini ti se kao ništa naročito. A onda dođe rat, i sve nekakoodjednom postane dramatično.* * *Marija nije mogla odmah da shvati šta je to naprasnopočelo da joj nedostaje u vezi sa Željkom. Znala je samo da je tonešto što od njega ne može očekivati, verovatno kao ni odjednog dečka svoje generacije, ma koliko lep on bio.Raskid je bio miran i kompromisan. On je nju ostavio, aona mu nije zamerila. Rešila je da ga zadrži kao prijatelja inastavili su da se druže intenzivno. Veza sa njim udaljila ju je
  29. 29. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 28od svih ljubomornih drugarica iz odeljenja, osim od jedne –ljubomorne cimerke Jovane.Denis joj je predstavio jedan drugi svet, kakav ona još nijeimala prilike da upozna. Izvodio ju je u skupe provode,predstavljao je svom društvu kao svoju „devojčicu“. Dolazio jepo nju svojim BMW-om, vozio je na večere, koktele, kupovao jojskupe poklone. Za nju je to bilo nešto sasvim novo, novootkrivanje, nova avantura. Više se nije samo vodila sa dečkompo parkovima, sad se vozila po splavovima. Više se nije držalasamo za ruku – ponekad i za nogu, i posvuda…Kada je prvi put u svom životu izašla sa dečkom navečeru u restoran, povodom šest meseci njihovog zabavljanja,nije se kući vratila ista. Iako joj je uvek polazilo za rukom da sedotera i izgleda odlično, jer je to najbolje znala da radi, te večerijoj se činilo da sav njen trud ipak nije dovoljan. Posmatrala jedevojke i žene u tom elitnom restoranu, njihove savršenokrojene krpice od najplemenitijih materijala sa neskrivenimnatpisima brendova. Zamišljala kako njoj na svakoj krpici kojuje nosila na sebi piše: KUPLJENO NA ULIČNOJ TEZGI.Osećala se poraženo u takvom društvu. U školi joj je bilo lakoda zaseni ostale devojke, ali ovo je bila viša liga. Bilo ju jesramota pred svima njima, pred njihovim etiketama,brendovima, skupim šminkama, napumpanim grudima,savršenim licima, pa i pred Denisom, iako ju je on ubeđivao daizgleda najbolje dok je držao svoju ruku na njenoj butini.Imala je loš predosećaj.Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekimmanje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš ida više nikada ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije seseksualnost razvijala, da ne kažem – kupovala, baš na skupimpoklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima, a daona to nije ni primećivala. Ne, ona to nije tražila, ali nije niodbijala. Zar je trebalo? Od novca koji je dobijala od roditeljajedva da je mogla sebi da priušti najosnovniju kozmetiku. Zarbi neka tinejdžerka rekla: „Ne, ja neću izaći sa tobom zato štoimaš previše skup auto, zato što će mi drugarice zavideti, zatošto ću se na sve to danas-sutra navići, jer će me to jednoga dana
  30. 30. copyrightbyAshAleksandar Đuričić29možda pretvoriti u zavisnicu o kožna sedišta, a da pri tom ja neznam poreklo tvoga novca i politički angažman tvoga oca! Ne,hvala!“Nikoga nije bilo briga šta se za to vreme dešavalo tamonegde, na Kosovu, u Iraku, Nedođiji… Sve dok sirene nisisvima skrenule pažnju.
  31. 31. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 307.…Beograd, 2005.– Naravno da se sećam Denisa Zdravkovića sa Dorćola –rekla je Jovana dok su se penjale uz Bulevar ka stanu.– To me baš čudi, s obzirom da si ga samo jednom videla,a onda pobegla u London i propustila sve interesantno što seposle dogodilo.– Nešto mi baš i nije žao zbog toga – reče Jovana cinično. –Propustila sam da vidim kako nisi uspela da se kresneš sa njim ispaseš sebe bede da danas znaš samo za kurac jednogmuškarca. Zar ne?Marija se saplela o stepenik u svojoj zgradi i umalo nijepala.– Prvo, nisam mislila na to – rekla je uvređeno – već nabombardovanje, a drugo: otkud ti znaš da ja znam samo zajedan…?!– Zar grešim?! – Jovana je pogledala Mariju u oči, i bio jeto opet onaj njen pogled koji je teško opisati, a od koga se Marijiledila krv čak i u ovim vrelim danima. – Zar nije? Postoji neštošto mi nisi pričala?Mora se priznati da je to ipak bila zaista čudna intonacijaza jednu upitnu rečenicu. Dovoljno čudna, da se može nazvatisugestivnom, možda čak i pretećom, iako je u Jovaninom glasumoglo biti i ironije, a u njenom pogledu podsmeha i prezira.A možda je to opet samo Marijinu savest tresla paranoja.– Ma, šalim se! – Marija je pokušala da zvuči opušteno. –Ispričaću ti sve… Budi strpljiva.Te večeri, budući jako umorne, odlučile su da ranije legnui lepo se odmore, kako bi sutra mogle da imaju ispunjen dan.
  32. 32. copyrightbyAshAleksandar Đuričić31Dok su ležale svaka u svom krevetu, kao nekada, vlažan i vrućmrak, sa malo mirisa prašine i buđi iz kupatila, ispunjavao jeprostoriju. Sa Bulevara je dopirala buka uzavrelog grada:automobili, motori, lokali, muzika, graja, smeh. Mariji jezazvonio mobilni. Pogledala je ko je zove i jasno se na njenomlicu, osvetljenom slabom svetlošću ekrana telefona, mogaovideti strah. Sačekala je da zvonjava prekine, pa isključilatelefon. Jovana se pravila da ništa nije primetila. Posle nekogvremena Marija je pitala:– A koliko ih ti znaš?– Koga?– Pa, kurčeva… - stidljivo je prevalila Marija.Jovana se zamislila.– Četrnaest, mislim.Bio je mrak i nisu se mogle videti Marijine razrogačene očii poluotvorena usta. Pridigla se i okrenula ka Jovani.– Lažeš!– Možda, prestala sam da brojim posle deset.– Pa ko su oni? – Marija je zamišljala da Jovana nikada nijeni razgovarala sa više od deset muškaraca, a kamoli…– Prvog znaš.– Dobro – reče Marija i priseti se Kize Narkomana, u kogaje Jovana bila zaljubljena, i koji ju je, mrtav pijan i drogiran,razdevičio na jednoj žurci 2000. godine. Ujedno, to je bilo svešto je Marija znala, od tih navodnih četrnaest.– Drugi je bio Patrik, o njemu sam ti pisala.– Sećam se, onaj Irac. Zar si spavala sa njim?– Da, naravno, i njega sam varala sa Rodžerom, njegovimkomšijom koji ima prelep bazen u dvorištu.– Ah, bazen! – Marija se nečeg prisetila. – Jeste li radili to ubazenu?– Celo leto. Četvrti je moj šef Barni…– Kresala si se sa šefom?– M-hm. Peti je Čeng, kada sam bila na poslovnom putu uSingapuru, šesti je Kris, dostavljač hrane.– Dostavljač hrane?!– Jeste, i to maloletan. Sedmi nije vredan pominjanja…Osmi je bio Tom, relativno duga veza o kojoj sam ti takođe
  33. 33. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 32pisala. Deveti, zapravo deveti i deseti su dva Tai-momka kojesam unajmila u Bankoku.– Platila si kurve, odnosno, kako se to kaže…– Žigolo. Da, bili su neodoljivo jeftini, a tako zgodni.– I bila si sa obojicom u isto vreme? – Marija je baš bilazaintrigirana.– Pa, da! Mogu da ti kažem da mi je to jedno od boljihiskustava. Mislim, koliko može da uradi jedan muškarac, dvamogu duplo više. Kapiraš?– Dobro… Prestani. – Marija je dovoljno čula.– Jedanaesti je potpuno nebitan lik i ne sećam se kako sezove, sećam se samo da je imao pirsing na kurcu… Strašno!Dvanaesti je…– U redu je, prestani! – Marija je pokrila glavu jastukom.– Čekaj da ti ispričam koliki je bio jednom crncu što jeradio u piljarnici na uglu moje ulice.– Jovana, molim te… Ne zanima me. Umorna sam. – reklaje Marija žmureći– Nisam još završila… A kada ćeš ti meni da ispričaš kakosi izgubila nevinost sa Lukom?Tišina.– Drugom prilikom, sada hoću da spavam – rekla jeMarija i okrenula se ka zidu, ali još dugo nije mogla da zaspi.Mučili su je mladi dostavljači hrane, penisi sa pirsingom,obdareni crnci, Azijati, seks u bazenu…
  34. 34. copyrightbyAshAleksandar Đuričić338.Beograd, Jugoslavija, proleće 1999.Sirene su svima skrenule pažnju.U početku je sve izgledalo jezivo: bučne zloslutne sirene,vlažna skloništa, mrak. A onda su ljudi provalili radio„Slobodna Evropa“ i nekako spontano počeli da veruju VeslijuKlarku na reč, kada kaže da ne treba da brinu za svoje živote.Ne zato što su verovali NATO-u, već zato što je tako bilomnogo prijatnije. Vratili su se u svoje stanove i na ulice. Živ sečovek na sve navikne…Ali, neke se osobe nikada nisu navikle na ratno okruženje,možda zato što i nisu bile preterano žive, već više, onako,polužive. Ili su, možda, to bile jedine normalne osobe, koje sumorale poludeti.– Jao… Majo, ćeri moja najmi-li-ja… – ridala je Marijinamajka Bisa preko telefona, gušila se u suzama, mucala. – Ljubite tvoja ma-ha-ha-ajka… – Nije mogla ni da izgovori do krajaono što je htela, tako da Marija verovatno ne bi ni shvatila očemu se radi da joj otac nije objasnio.– Majka ti je jako uplašena zbog bombardovanja i želi dadođeš kući.– E, baš sad ne mogu nikako, imam obaveze ovde –odgovorila je Marija nemarno.– Kakve obaveze, kad ne idete u školu? Dođi, Majo, majkati puno brine – ubeđivao je njen otac.– Bilo bi vam bolje da brinete o tome kako ćete da mipošaljete novac, ostala sam bez kinte…– Majo, budi razumna, majka će ti se razboleti odsekiracije.– Neka popije nešto od onih njenih lekova za smirenje, jane mogu da dođem… Ne idu autobusi.
  35. 35. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 34– Ja ću doći po tebe, ćeri – govorio je njen otac dok je njenamajka sad već čudno krklja u pozadini. – Pozajmiću neki autood kolege. Nemam pare da ti pošaljem, ne primamo platu.Kako ćeš da sediš tu bez para?U tom trenutku Mariji je zazvonio mobilni telefon, za kojinjeni roditelji nisu znali da ga ima, a koji je dobila od svogdečka, Denisa, za koga njeni roditelji takođe nisu znali dapostoji.– E, moram da idem, ćao – reče brzo, spusti slušalicu i javise na mobilni – Evo, silazim – i istrča na ulicu, sede u prelepimirišljavi auto i ode sa Denisom na protestni koncert na trgu,gde je prkosan srpski narod izigravao metu NATO avionima.Tih dana je sve bilo čudno i čarobno na neki način. Noću jenebo sijalo osvetljeno svetlećim raketama, a sa Kalemegdansketerase uživo su se posmatrale vazdušne bitke. Niko ništa nijeradio, svi su se samo zabavljali o trošku države koja je nestajalau senzacionalnim eksplozijama.Ponekad bi neko i izgubio život, ali s obzirom da je to biorat, koji su, pre nego što se dogodio, svi zamišljali po ugledu napartizanske filmove ili televizijske slike iz Bosne i Hrvatske,ljudi su valjda bili zadovoljni što nema opšte mobilizacije,masovnih streljanja i gasnih komora.Šta ti je moda, ni ratovi više nisi što su nekad bili.– Hoću da te imam celu – rekao je Denis dok se jednevečeri topila u njegovom strasnom zagrljaju, u stanu naBulevaru.Denis je već previše dugo čekao da mu se Marija potpunopreda. Sve vreme pre toga imao je obzira prema njenim sitnimgodinama, njenoj čednosti, i njenom strahu, te nije prenagljivao,ali je sada verovao da je došlo vreme. Bili su sami. Jovana je bilau Londonu. Na vreme je pobegla kod rođaka. Struje nije bilo.Bilo je mirno i tiho. Zatišje. Na ulici gotovo da nije biloautomobila, jer se benzin nije prodavao na pumpama. Sirene suoglasile vazdušnu opasnost još ranije toga dana, ali se na toskoro niko više nije obazirao.– Želim da… Da vodimo ljubav – ponovio je Denis izmraka.
  36. 36. copyrightbyAshAleksandar Đuričić35U tom trenutku tišinu je prekinula snažna eksplozija, odkoje se zatresla cela zgrada na Bulevaru, eksplozija koja jeuništila zgradu televizije nedaleko od njih, usmrtivši pri tomemnogo ljudi.– Želim i ja – rekla je Marija. – Ali ne mogu sada.– Zašto? – čudio se Denis. – To je samo rat.– Ma ne zbog toga… – Marija se uhvatila za stomak, želećida mu stavi do znanja da ima menstruaciju – Za nekoliko dana.– Aha… Ok.I nastavili su da se maze dok su sa ulice dopirale sirene:uzbune, policija, vojska, vatrogasci, hitna pomoć –svakodnevna stvar u to vreme u Beogradu.Sutradan je po Mariju došao njen otac Dragiša, rešen da jepo svaku cenu, što uključuje i klečanje na kolenima ipodmićivanje, vrati kući. Nije se toliko bojao za život svojećerke, koliko za duševno zdravlje svoje supruge.Marija je u suzama napustila Beograd i narednihčetrdesetak dana, do kraja rata, nije govorila ni sa kim uporodici. Retko je jela i nigde nije izlazila. Majka je skoroneprekidno bila na sedativima. Otac ih je samo posmatrao.Posle dva i po meseca bombardovanja bili su samo senkanekadašnje porodice.– Samo da prođe rat, i sve će biti kao nekada – otac je tešioMariju.Ali, njen rat se činio već izgubljenim. Ona je bilazarobljena! Jedina uteha joj je bio mobilni telefon koji je moglajedino krišom noću da koristi. A kada je potrošila sav kredit,mogla je da se uzda samo u Denisove pozive koji su bili sveređi. Kada se rat konačno završio nekim tamo sporazumom ikada je Marija konačno mogla da se vrati u Beograd i bude saDenisom, na trenutak je sve ponovo izgledalo optimistično.Međutim, bilo je kasno. On je već našao drugu devojčicu zamračne i romantične ratne noći. Njeni planovi da spava sa njimsu pali u vodu.Nije joj preostalo ništa drugo nego da padne u krevet uzagrljaj teškoj depresiji. Znala je, prosto je znala da će se nešto
  37. 37. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 36tako dogoditi. Imala je taj ružan predosećaj još od one večere urestoranu. I zaista, zaista joj se srce stezalo pri pomisli da joj je uživotu nedostajalo tako malo da bude srećna. Imala je svojumladost i lepotu, savršenu figuru o kojoj mnoge devojke mogusamo da sanjaju, imala je stila i ukusa, imala je predivnog dečkakoji ju je izvodio u najelitnije lokale, koji je otvarao vrata svogsvetlucavog BMW-a ispred nje… Ali je sve bilo uzalud, i moralaje sve izgubiti, zato što joj je nedostajalo nekoliko stotinamaraka da se pristojno dotera i svojim izgledom zavredi sve to.Da kupi kvalitetnu odeći i plati nekoliko kozmetičkih tretmana.Nekoliko stotina tričavih jebenih maraka! Nije ih imala tada,čini joj se kada joj je najviše trebalo, i to je gotovo, nema nazad,kraj priče. Životne prilike se ne kupuju na uličnim tezgama.Ali to ipak nije bio kraj. Ničemu, osim možda ratu, što jena ovim prostorima marginalna stvar. Za Mariju je to bio jošjedan turobni početak. Već je prestala da se nada da će joj ikadaporasti grudi. Iznenada je, bez ikakvog objašnjenja, ponovoprestala da govori sa svojom sada već pomalo bolesnommajkom. Jovana se vratila iz Londona, masna, debela,bubuljičava i puna para. Škola je ponovo počela da radi i Marijaje jedino mogla da se pretvara da život ide dalje, da se trudi dazavrši školu, upiše fakultet i da se, poput svoje majke Bise, udaza običnog studenta koji se vozi gradskim prevozom i pijezidarsko pivo iz flaše.Možda to nekome i ne zvuči preterano tragično, ali njoj jenagonilo gorke suze na oči. Jer, kako bi, nakon što je imalalepog i popularnog Željka i lepog prebogatog i još popularnijegDenisa, jedna devojka mogla da ostane ista kao nekada?Menjaju nas sve stvari koje se dešavaju oko nas, bilo da su oneružne kao rat, lepe kao tinejdžer ili udobne kao kožno sedišteBMW-a.
  38. 38. copyrightbyAshAleksandar Đuričić379.…2005.Kada je Marija otvorila oči, Jovana je već bila ispredtelevizora.– Oh, my god… Cant believe…– Šta se događa? – pitala je Marija, trljajući oči.– Slušaj… – Jovana je pojačala ton.„…Policija još traga za počiniocima ovog monstruoznogzločina… Sumnja se da iza bombaških napada stoji Al-Kaida,ali niko još zvanično nije preuzeo odgovornost… “– Opet neko sranje… Ništa novo. Treba da se navikneš većjednom… – rekla je Marija, sanjivo i prilično ravnodušno.– Ali ovo je u Londonu! – Jovana je bila prilično uzbuđena.– Teroristički napad u Londonu!– Pa? – Marija je šetala po sobi, izvlačila gaće iz dupeta itražila šta će da obuče.– Mogla sam da budem tamo! Mogla sam da poginem!– Ne brini, ti se uvek izvučeš.Jovana ju je kratko pogledala raširenih očiju, tražeći barmalo razumevanja za svoj stres, a onda svoju pažnju ponovousmerila na program.Pola sata kasnije Marija se šminkala. Jovana je pričalatelefonom sa majkom u Londonu. To je podsetilo Mariju dauključi svoj mobilni i odmah su joj pristigle neke SMS poruke.Pročitala ih je i uzdahnula zabrinuto. Pogledala je kroz prozor.Ponovo je isključila telefon, bacila ga u stranu i brzo rekla:– Idemo.– Kuda? – pitala je Jovana.– Bilo kuda, ne mogu da sedim u ovom stanu.– Zašto? Čemu žurba?
  39. 39. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 38– Nervira me ovaj stan. Sve je staro, propalo, smrdljivo.Vruće je, nemam klimu. – trudila se da smisli što više razloga.Jovani ovo nije zvučalo baš kao uverljiv razlog da ponajjačem suncu izlazi iz kuće.– Hajdemo na Adu! – rekla je Marija, oduševljenasopstvenom domišljatošću.Izašle su na vrelinu, išle pešaka neko vreme, a onda jeJovana sasvim slučajno, mašući jednom rukom sebi ispred licadok je govorila o nečemu uzbudljivom, zaustavila taksi. Ušle suu auto da bi se spasile vrućine, kad je već stao. Pogrešno. Uautu je još toplije, a duže se putuje u špicu saobraćajne gužve.Otišle su najpre u centar grada da Jovana kupi kupaćikostim. I Mariji je očajnički bio potreban novi, ali ona nije htelato da prizna jer nije imala para da ga kupi. Dok su šetale, ona jedelovala prilično paranoično, sve vreme se okretala oko sebe,kretala se čudnim prečicama, prelazila sa jedne strane ulice nadrugu.– Ma kuda ćeš sada tamo? – protivila se Jovana. – Hoću dapogledam ove izloge.– Došla si ovde da gledaš izloge, kao da u Londonu nemaizloga.– Hoću da uporedim.– Nema šta da se poredi. Tamo je sve kvalitetnije, ovde jesve jeftinije – Marija se pravila pametna.Nekako je Jovana kupila sve što joj je bilo potrebno, pa suse, nakon još sat vremena kuvanja u taksiju zaglavljene usaobraćaju kod sajmišta, konačno obrele na Adi. Na neki načintamo je već uspelo da stigne oko pola miliona ljudi pre njih.– Hoću nazad – rekla je Marija kada je videla gužvu.– Ne seri! Prvo si kukala da izađemo iz stana, a sad hoćešnazad. Jedva smo stigle, sada ostajemo. Polazi. – Jovana jekrenula ka plaži.– Ne tamo. Ovamo. – rekla je Marija i povela je na drugustranu.Na Makiškoj strani jezera bilo je puno kafića duž obale,koji su se pružali po veštačkoj pošljunčanoj plaži sve do vode,
  40. 40. copyrightbyAshAleksandar Đuričić39sa udobnim ležaljkama i suncobranima, tako da se u isto vrememože uživati u suncu, muzici i osveženju.– Ovde se skoro niko ne kupa – primetila je Jovana.– Naravno da se ne kupa! – rekla je Marija i pogledala jeprezrivo i sa gađenjem preko okvira svojih Rej-ban naočara zasunce, nanoseći ulje za sunčanje na kožu. – Nećeš valjda da sekupaš u ovoj bari?!– Što da ne. Kako oni tamo? – pokazala je na suprotnustranu jezera gde je sve vrvelo, kao da voda ključa.– Oni su „oni tamo“, a mi smo „mi ovde“ – reče Marija,kao da je to davalo neki smisao svemu, a zatim se skide i izvaliu ležaljku – Molim te spusti se, zaklanjaš mi sunce.Konobar im je doneo limunadu sa ledom na niski stoispod suncobrana. Jovana se skinula i spustila u ležaljku.Gledala je u Mariju koja je kao gušter dremala na suncu. Njenovitko bronzano telo namazano uljem prelamalo je zrake.Izgledalo je kao da je ništa ne svetu ne zanima osim da spava nasuncu. Prvi put od jutros bila je opuštena. Jovana se okrenula nastomak i stavila ispred sebe nekakav roman na engleskomjeziku. Malo je čitala i malo posmatrala ljude oko sebe. „Sunceizuzetno štetno“ pisalo je na naslovnoj strani magazina koji ječitala devojka ispred nje. Muškarac do nje listao je dnevnuštampu:„Masakr u Londonu“. Još se moglo videti i: „Desetsaveta za zdravo sunčanje“, zatim ponovo ,,Krvavi London“,„Solarijum ubija“, „J.K.: Snajka se vraća!“Poviše plaže stazom je prolazilo puno ljudi. Šetali su,trčali, vozili rolere i bicikle. Jovana je posmatrala sve tezategnute listove i zadnjice, kako ženske tako i muške. Pogledjoj je zastao na jednom muškarcu, ne zato što je odmahprimetila njegovu savršenu građu, već zato što je, šetajući ušorcu i japankama, bez majice, gledao baš u njihovom pravcu.Bio je crn, izrazito tamnih očiju i pravilnih i snažnih crta lica,visok, snažnih ruku i ramena i glatke kože. Jedino su njegovenemirne oči odavale nesmirenog dečaka u telu odraslog čoveka.Zastao je i pozdravio se sa nekim svojim ortakom, muškarcemčija je dečačka lepota bila upadljiva, koji je bio vitkog stasa,očiju nesvakidašnje zelene boje, svetlog tena dobro preplanulogna suncu i svilenkaste svetle kose koja mu je padala preko očiju,
  41. 41. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 40a usne su mu bile pune i jarko crvene. Pričali su nešto ozbiljno igledali u Jovaninom pravcu, pa je njoj postalo neprijatno ispustila je pogled na knjigu. Nije čitala. Zamišljala je kako semazi sa tim neodoljivim zelenookim lepotanom, kako semeđusobno mažu uljima za sunčanje po celom telu, kako mudodiruje usne i kosu, i na trenutak je to bio on, a sledećegtrenutka njegov neodoljivi crnooki prijatelj sa svojim snažnimrukama, pa onda, napokon, i jedan i drugi, zajedno, sa svihstrana…Osetila je da joj neko prilazi. Podigla je glavu i ugledalaonog crnog muškarca kako napušta svog prijatelja i polako jojprilazi... Kao panter. Tako je bar njoj izgledalo. Jovana ga jepogleda u oči i nasmešila se. Pomislila je da je pročitao njenemisli. On je ostao mrtav ozbiljan. Jovana se uozbiljila. Zamislilaje da će se on spustiti na pesak i dopuzati do nje četvoronoške,ne prekidajući kontakt očima, koji je u isto vreme i ledio i žario.Ali nije. Sledećeg trenutka on je stajao pored Marijineležaljke i gledao u njeno usnulo lice i vrelu kožu. Tipično.Jovana se vratila svojoj knjizi. On se nadvio nad Marijom,oslonio se rukama na njenu ležaljku i uperio svoje lice u njeno,zadržavajući zaleđen ozbiljan izraz lica.– Jovana, opet mi zaklanjaš sunce – promrmljala je Marijadremljivo.– Its not me – upozorila ju je Jovana na engleskom.Marija je otvorila oči. Kratak gromoglasan vrisak prolomiose plažom. Skočila je i sela. Delovala je preplašeno iuznemireno, a ruke su joj se tresle.– Šta ćeš ti ovde – pitala je?– Zašto ti je isključen mobilni? – pitao je on čučeći porednje i gledajući je pravo u oči.– Pokvario se.– Nemoj da lažeš – on se nije trudio da bude ljubazan.– Ma, ostavi me na miru, šta te se tiče! – brecnula seMarija. – I prestani da me pratiš!Muškarac je uzdahnuo i ustao.– Pođi sa mnom – naredio je.– Ne mogu, vidiš da nisam sama.
  42. 42. copyrightbyAshAleksandar Đuričić41On je pogledao u Jovanu. Ona je uplašeno i preneraženogledala u njih.– Moramo da razgovaramo, vrati se posle – rekao je on.– Nemam ja šta sa tobom da razgovaram.– Prestani da se praviš pametna, Marija – prosiktao je krozzube i stegao je snažno za nadlakticu. – Polazi odmah!Ljudi koji su bili u blizini su zaćutali i pogledali unjihovom pravcu.– Sačekaj me molim te – rekla je Jovani, a glas je trebalo dajoj bude umirujući, kao da još ima kontrolu nad situacijom, alinije.Otišli su u zaleđe plaže i zaustavili se u osamljenomprolazu između dve montažne kućice-restorana. Pričali suuzbuđeno, ali se nisu mogli čuti od muzike i graje. On je pričaopolako, držao je za ramena i stiskao je neprimetno, ali snažno.Ona se otimala histerično i ljutito mu odgovarala. Onda je onpočeo da je cima i trese. Jovana, koja je sve to gledala, takođe jepočela da se trese. Nije imala nikakvu ideju o tome šta sedešavalo. Samo je nemo posmatrala sa velikom dozom straha islutnje. U jednom trenutku, Marija se otrgla i udarila ga ugrudi, jednom pa drugom rukom, kao da udara u stenu. On jekratko i brzo, poput vetra, zamahnuo rukom i njena glava sezanela u istu stranu, a kosa joj prekrila lice.– Policijaaaaa!!! – Jovana se prodrala i potrčala u njihovompravcu. Čitava plaža se usredsredila na nju. – Help! Help!Pritrčala im je i ustremila se na zbunjenog muškarca-siledžiju, mašući rukama neodređeno u nadi da će ga dokačitiili bar uplašiti, trudeći se pri tom da privuče što više pažnjegalamom.– Siledžija! Manijak! Aaaa!!!– Jovana, smiri se – Marija je pokušala da je smiri i odvojiod njega, ali umalo nije i ona dobila po nosu. Prišao im je i onajplavokosi muškarac, i posle nekoliko trenutaka Jovana je bilajedina kojoj je trebala pomoć, budući jako uplašena i agresivna.Svi su je umirivali, pa čak i Marija, kao da se prethodno ništanije dogodilo.– Ali on, ali ti… – mucala je Jovana.
  43. 43. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 42– Smiri se, sve ću ti objasniti. Prestani da paničiš, privuklasi pažnju cele plaže! – sirota Marija, malopre sva uzrujana, sadaje već davala pravo sebi da se ljuti na Jovanu i da bude drska.– Hteo je da te siluje, a ti ga braniš!– Ne preteruj – reče Marija.– Ko ti je ova ludača? – pitao je njen siledžija.– Ludača? Ma ko si ti?! Ti si ludak! Siledžijo! Manijače! –odbrusila mu je Jovana?– Šta se ovde dešava – videvši gužvu i galamu, prišla suim dva policajaca u uniformi, od kojih je jedan, reklo bi se pošeširu, verovatno bio žena.– Aha! Konačno! – uzviknu Jovana – Ovaj ovde – uperiprst u siledžiju – maltretirao je moju drugaricu.– Jovana! – Marija je preseče pogledom i obrati sepolicajcu koji je verovatno bio žena – Moja prijateljica malopreteruje. Samo smo se prepirali.– Dokumenta, molim.Dok je Jovana otišla po dokumenta Marija je pokušala daim objasni.– Znate, ona nije odavde. Ona živi u Londonu i malo jenervozna zbog nekog terorističkog napada.– Kakvog terorističkog napada? – reče policajac koji jesigurno bio muškarac, hvatajući se za pištolj o pojasu i osvrćućise oko sebe.– Ma neki tamo… u Londonu – Marija odmahnu rukom.– A, to… – pribra se policajac. – Molim vas i vašadokumenta – reče siledžiji i njegovom zelenookom prijatelju.– Nemam ništa kod sebe – reče ovaj. – Zaboravio sam daponesem.Jovana je donela Marijinu ličnu kartu i svoj britanskipasoš, koji su policajci pažljivo zagledali sa svih strana.– Dobro. Vi ste u redu. – rekoše i vratiše dokumentadevojkama. – A vi ćete morati da pođete sa nama.– Aha! Uhapsite manijaka! Ako, ako. – dobacivala jeJovana za njima, dok ju je Marija cimala za ruku. – Šta ti je,zašto me cimaš?– Prestani da dramiš – umirivala ju je Marija.
  44. 44. copyrightbyAshAleksandar Đuričić43– Dramim?! Ja dramim? Objasni mi, molim te, ko ti je ovajsiledžija? Ovaj kreten! Ovaj idiot! I zašto ga uporno štitiš, kadsam lepo svojim očima videla da ti je udario šamar?Marija je pogledala u zemlju postiđeno.– Ma, to je Luka.
  45. 45. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 4410.Godina 1997. Država: Jugoslavija. Ledeno februarsko veče.– Problem sa nama Crnogorcima je što nemamo talase –govorio je tridesetpetogodišnji Vukašin Milošević svom desetgodina starijem bratu Radovanu, na takav način, kao da jepopio svu pamet sveta. – Nemamo prave, velike talase, kao uKaliforniji. Sve nam je ravno. – pokazuje rukama horizontalnuliniju – Bara obična! Od Bara do Barija!– Ne mislim da su talasi trenutno naš najveći problem –mirno je odgovorio Radovan slušajući radio sa koga jedopiralo:„…Apeluje se na sve Beograđane da prestanu daslušaju ovaj radio program u svojim kućama i da izađu naulicu…“ Njegov sedamnaestogodišnji sin Luka, muvao se postanu ogrnut američkom zastavom očigledno se spremajući danekuda izađe. Bio je odveć visok mladić, tamnoput, ozbiljnoglica i muževnog glasa, ali je njegova vitka i slaba građaotkrivala pubertetliju koji je od jutros porastao još nekolikomilimetara.– Nijesu najveći, ja to i kažem. No su mali! Čuješ li me,mali! – Vukašin se nadvijao preko stola prema svom bratu. – Inijesu tvoj problem. Tvoj problem je ovde u Beogradu, naDedinju… Da sam ja toliko godina u politici, kao ti, odavno bihja smako diktatora što nam bruka prezime.– Otići će on, uskoro.– Jes vala, jedino ako se šlagira – reče, vraćajući se ustolicu.Radovan je živeo u Beogradu, bio je pravnik i funkcionerjedne manje demokratske opozicione stranke koja se sa ostalimaborila protiv režima Slobodana Miloševića. PoreklomCrnogorac, a po prirodi miran i staložen čovek. U svojojdugogodišnjoj karijeri napredovao je prilično dobro, ali opet ne
  46. 46. copyrightbyAshAleksandar Đuričić45dovoljno, s obzirom na svoju stručnost, jer nikada nije bio članSKJ, SPS ili JUL. Pre pet godina, pokošena teškom bolešću,umrla mu je žena, i od tada je živeo sam, posvetivši svu pažnjusvojoj političkoj karijeri.Njegov brat Vukašin emigrirao je još davno u Ameriku,kao i ostatak njihove porodice, u potrazi za boljim životom.Pošto se tamo zaposlio kao advokat zarađivao je dosta novca,ali sa svojom suprugom nije imao dece.– Luka, je l’ dobra zastava? – pitao je svog bratanca.– Odlična je. Hvala ti puno striče.– Ništa, ništa. Treba da dođeš u Kaliforniju da te stricnauči da surfuješ na talasima.– Važi – odgovori Luka rasejano – nego, jeste li videlinegde moju pištaljku?– Ne znam, vidi u svojoj sobi – odgovorio je njegov otac.– Treba da ga pošalješ kod mene – reče Vukašin svombratu, kada je Luka izašao iz sobe. – Gubi mladost ovde. Nemaperspektivu u ovoj klaustrofobičnoj zemlji.– Ne dolazi u obzir! – Radovan se odjednom uzbudio. –On ostaje ovde! Dobro je njemu ovde, ništa ti ne brini.– Znam ja da njemu ovde nije loše, ali bi mu tamo bilobolje. Šta ova zemlja ima da ponudi mladima?– Biće i ovde bolje jednog dana. Menja se.– Mijenja se, mijenja… Što se mijenja? Jedino se cijenemijenjaju, i to svaki dan!– Promene ne dolaze same od sebe, već svi moramo da sepotrudimo – kao uvežbani politički tekst govorio je Radovan.– E jesi naivan – Vukašin se nasmeja podrugljivo. – Nećeovde nikad bit bolje, čuj što ti kažem: nikad! Bit će, vala, samosve gore! – napravi pauzu i spusti ton – Šalji ga prijeko kodmene, dok je još mlad, dok može da dobije vizu. Ako si riješiosebe da zarobiš u ovom zatvoru, pusti barem njega da proživi.Radovan se nasmeši i mirno odgovori:– Ova zemlja će ostati na ovoj omladini koja se sada naulici bori za slobodu i demokratiju.Vukašin tresnu dlanom o čelo i prevuče šakom preko svogzgroženog lica. U tom trenutku, toplo obučen i spreman zaizlazak, Luka se pojavio u sobi.
  47. 47. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 46– Odoh ja – reče, pošto je pogledao na sat.– Ideš. Dobro. – reče Radovan, ignorišući preuveličanureakciju svog brata. – Objasni tamo da večeras nisam mogaodoći.– Čekaj, Luka, da ti stric nešto reče – zaustavi ga Vukašin.Napravio je pauzu koja nagoveštava bitnost onoga što ćereći.– Život ti je… kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstanešna površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga nepuštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, tiostaješ na mirnoj vodi i toneš.Luka se zamislio.– Pusti ga Luka, vidiš da lupeta – reče Radovan.– Ja lupetam?! Ja?!– Ne, u pravu je stric – progovori Luka. – Ima tu istine.– Nego šta da sam u pravu. Samo, problem je u tome štoovde nema talasa! – zaključi zadovoljno stric. – Nije li?Razumiješ? Nema talasa!– E, pa baš zato mi talasamo – reče Luka i dunu u pištaljkupodižući stisnutu pesnicu visoko uvis – Do konačne pobede!!! –i istrča iz stana.– Lijep je na mene, a tvrdoglav i lud na tebe – rečeVukašin svom bratu posle kraće pauze.Ledena februarska noć pritiskala je mračne i tesnedorćolske ulice. Na desetak stepeni ispod nule čak su i uličnesvetiljke davale slabu i hladnu svetlost, koja se upijala u suv izaleđen asfalt. Luka je izašao iz zgrade, navukao rukavice,podigao kragnu na jakni i pošao ka centru. Na uglu kod crkvesv. Aleksandra Nevskog čekao ga je Viktor, plavokosi dečaksvetlog tena, nesvakidašnje zelenih očiju i jarkih crvenih usana.Držao je ruke u džepovima i prebacivao se sa noge na nogu.– Gde si, brate, skamenio sam se ovde – rekao je, radostanšto ga vidi.– Izvini, brate, došao nam stric iz Amerike pa me zadržao.– Je l’ doneo? – pitao je Viktor nestrpljivo.
  48. 48. copyrightbyAshAleksandar Đuričić47Luka je malo raskopčao jaknu. Ispod je blesnulasvilenkasta tkanina sa crvenim prugama, koju je nosio pripijenuna grudima.– To! – oduševljeno uzviknu Viktor.Veselo su se uputili Francuskom ulicom ka Trgurepublike.Viktor je bio dete skromne ali velikodušne radničkeporodice. Imao je dve starije sestre i svi su živeli u malenomstanu na Dorćolu. Njegovi roditelji su voleli Luku, a Viktorovamajka mu je naročito bila naklonjena nakon smrti njegovemajke, pa je brinula o njemu kao o svom sinu. Tako su oni živeliskoro kao prava braća.– Zvao sam i Marka, ali nešto sere, kao nije mu dobro –reče Viktor.– Kurac, nije mu dobro… Ne da mu ćale. A kad je počeoštrajk, on je jedini išao u školu. Ma dosta mi je više tog njegovogdvoličnog sranja. Neka prizna da je komunjara ili neka nam sepridruži na ulici.– Pička. Nije njemu lako. Ćale mu je kreten. Ja sam ličnočuo kad je rekao za nas da smo propaliteti, anarhisti i huligani.– Ko je to rekao?– Pa, Markov ćale.– Mogu da mi puše i on, i njegov ćale, i deda, i ceo CK! I toću lično da mu kažem kad ga budem video.Trg je već bio zakrčen demonstrantima: učenicima,studentima, profesorima, radnicima. Nosili su parole protivrežima, kontrole medija i krađe lokalnih izbora, kao i nemačke,britanske i druge zastave, uvezane sa srpskim. Luka i Viktor suraširili američku zastavu i pomešali se sa masom. U jednojgrupi lepo obučenih, urednih ljudi, stajao je i Zoran Đinđić udruštvu Vesne Pešić i još nekih lidera opozicije, kao i novinara, inešto objašnjavao gestikulirajući rukama. Jedan od gospode izte grupe, u dugom crnom kaputu ispod čijih revera se videlakravata, mahnuo je Luki i pozvao ga da priđe:– Miloševiću! Gde ti je otac?
  49. 49. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 48– Poručio je da večeras ne može doći… – odgovori Luka. –Došao mu je brat iz Amerike– Mogao je i njega povesti, da prenese sliku u svet.Luka se samo nasmešio i ponosno pokazao na zastavu.– Lepo, lepo – nastavi ovaj gospodin veselo – samo muprenesi da je sastanak saveza sutra u tri i da mi se javi prepodne da mu kažem gde tačno. Zapamti.– Preneću mu.– Čuješ li šta se priča, brate? – upita ga Viktor kada mu seponovo pridružio. – Kordon je blokirao Draškovića na NovomBeogradu. Ne mogu nam se pridružiti.– Mamu im jebem crvenu – opsova Luka.– Mi ćemo krenuti ka njima.Oko devet časova formirala se kolona prošaranatransparentima i zastavama na čijem čelu je nošen ogromantransparent na kome je pisalo „Beograd je svet“. Krenuli su kaBrankovom mostu u susret blokiranim protestantima sa drugestrane Save. U masi je vladala tenzija, napeto iščekivanje, ali ipozitivno raspoloženje.– Je l’ te još smara Sanja, brate? – pitao je Luka dok su sespuštali Sremskom ulicom.– Ne da smara, brate, nego ubija! Dvesta puta je zvaladanas. Jebo te, koja je to ćurka…– Zašto je ne otkačiš?– Otkačim je ja, – reče Viktor – ali mi ona opet dođe nakurac. Slepica.– Zaljubljena je. A šta, tebi kao nešto fali, brate? – Luka senasmeši ironično.Viktor ga pogleda pronicljivo.– Hoćeš ti, brate, da je jebeš?– Ja?! – Luka je bio iznenađen ovim pitanjem.– Pa, možemo i zajedno, brate – nastavi Viktor palećicigaretu. – Mala je odlična. E, pazi, to bi bilo ludo: u sredu, kadbude došla kod mene, da joj namestimo. Da je napijemo,naduvamo, ili tako nešto, pa da je uništimo od kurca. – Viktorse zakikota uzbuđeno.– Zezaš – Luka ga pogleda ispitivački.
  50. 50. copyrightbyAshAleksandar Đuričić49– Zašto? Nećeš?! Šta nas boli kurac, brate!– Mislim, što da ne… – Luki zastade glas, a pogled muostade prikovan pravo ispred, negde na Brankovom mostu. –Jebo te… Kordon!– Uaaaa!!! – zaurla Viktor.Početak mosta bio je blokiran debelim oklopljenimpolicijskim kordonom. Policajci su imali štitove, šlemove,pancire, pendreke, gas maske, i ko zna šta još, što na prvipogled nije bilo uočljivo. Na drugom kraju mosta, drugi kordonzadržavao je drugu grupu demonstranata. Masa se zaustavilanedaleko od prvog… Sitni predmeti leteli su ka policajcima,zvižduci, pištaljke, dobacivanje, psovanje.– Imaju naređenje za juriš – pročulo se.– Bando crvena!!!Nekoliko sati kasnije slika je bila totalno drugačija. Gužva,metež i panika u oblaku gustog suzavca. Vodeni top izbija izbočne Pop Lukine ulice i kreće na masu. Demonstranti serazbijaju, neki beže nazad, neki napadaju vodeni top palicama,neki pokušavaju da se probiju na drugu stranu i napadnu saleđa kordon koji se već razbija. Policija sa gas-maskama prodiremeđu demonstrante, tuče, batina, pendreči, šutira. Ni žene nilideri nisu pošteđeni.Jedan suzavac pao je ispred Viktora. Brzo je navukao šalpreko nosa, dotrčao do limenke iz koje je šikljao gust beli dim,zgrabio je i bacio nazad na policiju. Ali, šal mu nije mnogopomogao. Vetar je naneo mlaz na njegovo lice, i istog trenutkaosetio je kao da su mu se pluća sledila i zakočila. Oči su gastrašno pekle iako je žmureo, i nije mogao ni da proba da ihotvori. Uhvatio se za vrat skidajući šal i otkopčavajući jaknu,pokušavajući da dođe do daha i vazduha, ali svuda oko njega jebio samo gust suzavac. Teturao se na slepo kroz masu koja jebežala, saplitao se i sudarao sa drugima, a onda je odjednomosetio snažan udarac u rame, ali ne tvrdim predmetom, većoštrim i ledenim mlazom vode, kao mačem. Pao je na asfaltpokošen. Pokušao je da dozove Luku, ali nije mogao ni da diše,a kamoli da viče. Još jednom, oštar mlaz vode je prešao preko
  51. 51. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 50njega uz zaglušujuću buku poput vodopada, probijajući se krozodeću do kože, i čak ga svojom snagom zakotrljao po asfaltu.– Viktore! – dozivao je Luka kroz kašalj. On se takođenagutao suzavca i oči su ga pekle, ali je uspeo na vreme da seizvuče podalje. Dozivao ga je i tražio pogledom, ali nije mogaoda ga vidi od gužve i izmaglice koja se polako razređivala.Svuda oko njega policija je mahala pendrecima. Neki su udaralineodređeno, nasumično, koga dokače, a neki bi seusredsređivali na jednog, batinali ga dok ne bi pao, a onda bi gašutirali i gazili, psujući ga, nanoseći mu povrede do nekogodređenog stepena, kao po nekom pravilu, koji normalan svetnije mogao razumeti, a koji su oni negde, na svojim obukama,naučili. Onda bi ga ostavili da krvari na asfaltu i pohitali bi nasledeću žrtvu, brzo, da nešto ne propuste.Luka je čučnuo pored zida i pokrio se jaknom kada supolicajci naišli. Savio je glavu među kolena i pokrio je rukama.Osetio je jedan snažan udarac po leđima i još jedan po prstima,a ona je čuo „Drž ga, drž ga... “, policajci su otrčali na drugustranu i oko njega se umirilo.„Dobro sam prošao“, pomislio je, podigao pogled i videoda se ulica ispred njega umirila. Policija je potiskivalademonstrante ka Terazijama. Iza njih su ostajali ljudi na ulici,ležali nepokretno, puzali, hramali, posrtali. Jedan policajaczaostao je za ostalima, zabavljen šutiranjem nekog dečaka,nakvašenog i savijenog u lokvi vode koja se već ledila. Okomiose na njega kao besan pas, šutirao ga i udarao pendrekom, a sanjegovog nepomičnog tela je prštala voda.– Viktore! – povikao je Luka, ne baš glasno, samo koliko jemogao da aktivira blokirane glasne žice.Zadrhtao je. Imao je samo trenutak, manje od sekunde, dase uplaši. Ustao je, dočepao metalnu šipku od nekogtransparenta i bez mnogo razmišljanja potrčao ka njemu. „Šlem,pancir, štit, čizme…“, proletelo mu je kroz glavu dok je trčaostegnutih zuba. Erupcija besa naterala mu je krv u lice.Nesvestan snage svojih promrzlih, pretučenih prstiju, zaleteo sei, ispustivši urlik, tresnuo hladnim čelikom u policajčevunezaštićenu cevanicu.
  52. 52. copyrightbyAshAleksandar Đuričić51Ovaj pokleknu i pade na kolena oslanjajući se rukama naasfalt. Jednom rukom skide masku sa lica i jauknu. Lukanastavi da ga udara, hitro, svaki put sve snažnije, po rukama,nogama, panciru, ispuštajući kroz zube bes u vidu životinjskogrežanja.Udarao bi ga tako verovatno sve do kasnog zimskogsvitanja, dok đubretari ne bi došli da ga pokupe sa smećem irazbacanim transparentima, pa da ga odlože bezbedno nadeponiju, daleko od ljudi gde nikome ne može nauditi, ali sesetio Viktora koji je ležao u poluzaleđenoj vodi. Bacio je palicu ibrzo mu pritrčao. On je nepomično ležao na asfaltu, kratko iubrzano disao i šištao kroz zube. Iz kose mu je niz čelo idlanove kojima je pokrio lice curila krv.– Viktore – prošaptao je Luka i pokušao da ga uspravi, alion nije mogao da stoji na nogama.– Pomoć! – povikao je Luka, opet ne baš glasno, i osvrnuose oko sebe, ali nije bilo nikog u okolini ko bi mogao da mupomogne, osim policajaca koji se previjao od bola pored njih.Uspeo je da podigne Viktora u naručje i sa njim pobegne usporednu ulicu. Leđa su ga jako bolela od udarca pendrekom, apromrzle i pretučene prste nije osećao. Ali, on nije razmišljao osvojim mukama. Viktor je pravio bolne grimase na svommodrom licu i još više usitnjeno disao i drhtao, jecao. Stezao jeLuku za revere jakne i pokušavao da kašlje. Luka je samoteškim koracima bežao sa njim u naručju. Nije bio lak, a joštežim ga je činila vodom natopljena odeća.Tek kada su bili daleko od svake buke, na tihoj kaldrmiStarog grada, u senci tornja Saborne crkve, Luka je osetioiznemoglost, i pomislio da neće uspeti. Uneo ga je u ulaz jednestare zgrade u ulici Sedmog jula, pažljivo ga spustio nastepenište i naslonio na zid.– Jesi li dobro? Jesi li dobro? – panično je ponavljao.Iako je bilo sasvim očigledno da mu je jako loše, Viktor jesmogao snage da klimne glavom. Iz kose mu je niz svilenkastezlatne pramenove sve do modrih ispucalih poluotvorenihusana curila krv, iz nosa i očiju suze i sline. Tresao se kao listićna vetru, mišići su mu se grčili i nije mogao otvoriti oči. Lukamu je skinuo mokru jaknu, koja se na ivicama rukava već ledila,
  53. 53. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 52ali su i džemper i majica ispod bili potpuno mokri, pa mu je injih skinuo.– Biće sve u redu, batice… Biće sve u redu. – govorio muje, a u glasu mu se osećalo da svakog trenutka može zaplakatikao dete.Ali, nije bilo mesta za suze. Trebalo mu je nešto suvo daga obriše. Odvezao je sa sebe zastavu koja mu je sve vreme bilana ramenima, i njom mu obrisao krv sa lica i kose i ledenu vodusa modrog tela. Na kraju je skinuo svoju jaknu i obukao mu je.– Možeš li da ustaneš? – pitao je.Viktor ga je pogledao ispod poluspuštenih kapakamutnim i krvavim pogledom i klimnuo glavom, a možda je,zapravo, tek tada klonuo.– Drži se, batice, drži se. Naći ćemo pomoć. – tešio ga jeLuka, a i sam se tresao od hladnoće i straha kome nije smeo dapogleda u oči. Ustao je i podigao ga. Jednu njegovu ruku jeprebacio preko svog ramena i čvrsto ga stegao oko struka.Polako su krenuli uz ulicu Sedmog jula. Viktor je malo koračao,a onda bi ga noge izdale, pa bi se prepustio da ga Luka vuče.Grad je bio pust. Prošli su pored zgrade Narodne banke,presekli Knez Mihajlovu i izašli kod Studentskog trga. Tamo suzaustavili kola hitne pomoći koja su prolazila. Iz auta su izašlimedicinski radnici i pažljivo uneli Viktora. Luka je hteo dapođe sa njima.– Ne može, nema mesta – odgovorio je jedan. – Ko znakoliko ćemo još morati da pokupimo.– Idi kući – prošaptao je Viktor, i to je ohrabrilo Luku, jerje ovaj konačno progovorio. – Biću dobro.Zatvorili su vrata kombija i odvezli se niz ulicu. Tek tada,Luka je opustio zube, shvativši da ih je do tada sve vreme držaojako stisnute, od čega ga je bolela ukočena vilica. Pogledao je uzastavu koju je gužvao u rukama. Bila je mokra, krvava ipogužvana.Kasnije te noći, dok je sedeo utopljen u svom krevetu i piočaj, dok je njegov otac nervozno telefonirao stranačkimkolegama, dok su sa radija dolazile informacije o bilansu „Noćidugih palica“, dok je bol u zagrejanim leđima i prstima postajao
  54. 54. copyrightbyAshAleksandar Đuričić53sve jači, Luka nije mogao da se otrgne snažnom utisku da neštonije u redu sa njim. Te iste večeri, dok je svog teško povređenogdruga nosio na rukama, i dok ga je posle presvlačio nastepeništu zgrade u ulici Sedmog jula, mislio je o tome kako bibilo nepodnošljivo strašno da ga slučajno izgubi, i to baš sada,kada su imali onaj plan sa Sanjom za sredu.Ustvari, nije samo pomislio, već se, zapravo, preplašio. Izjoš neistraženih mutnih dubina svoje mlade adolescentneličnosti izvukao je neko njemu do tada nepoznato osećanje kojenije znao da protumači i za koje nije bio siguran da li je uopštetrebalo da ga dira.I da li je to sada pokušavao da ga potisne nazad na dno?Odrastanje je, zapravo, lov u toj mutnoj i dubokoj vodi.Sve što se u mladosti ne izvuče, jednog dana će već samoisplivati na površinu, ali kao truo i smrdljiv leš.
  55. 55. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5411.…Beograd, SCG, 2005.– To je Luka Milošević?!!! – zaprepastila se Jovana?– Da… I molim te, budi malo tiša, već si privukla pažnjucele plaže. – umirivala ju je Marija, kao da se ništa nijedogodilo. – Mislim da bi bilo bolje da sada pođemo kući.Sunce je i dalje pržilo njihova lica, pa je Marijino crvenilood šamara na obrazu ličilo samo na opekotinu.– Molim te da mi sve hitno objasniš – zahtevala je Jovana,dok su šetale stazom ka ulici. – O čemu se ovde radi?Šta da joj objasni? Kako da joj objasni, kad ni njoj nije bilojasno? Gde je sve počelo, kako sve počinje? Seća se da je samoželela da bude srećna i da ispuni svoje snove. A sada… Sadasamo želi da je nema, da nestane, da ode daleko od svega i odsvih, da je niko ne gleda, da je niko ne pita šta se dogodilo. Zarje to bitno, šta se dogodilo?– Ja razumem da tebi sve ovo izgleda jako čudno iuvrnuto, i da stvari nisi tako zamišljala, ali moraš da mi veruješda ništa nije tako kako izgleda.– Osim njega – ubaci Jovana. – On izgleda baš onako kaosam očekivala.– Dopada ti se?– Hes so goddamn sexy! – ozbiljno reče Jovana, vrtećiglavom.– Znam. Rekla sam ti. Ali, moram da ga ostavim. Moram!Ovako više ne mogu.– A onaj plavušan sa njim, to je, znači…– Viktor – smrknuto reče Marija kroz zube.– Pa i on je pravi slatkiš, dušo! Zar ne? Prelep je. O njemumi nisi nikada pričala.– To je prokleti Viktor! – naglasi Marija besno.
  56. 56. copyrightbyAshAleksandar Đuričić55– O, izvini. Znači i njega mrzimo. – zaključi Jovana.– Iz dna duše.– Ah. Biće teško. – uzdahnu Jovana. – Ali, ako mi sve lepoobjasniš, možda mi pođe za rukom.Opet. Kao da sve mora da bude objašnjivo. Odakle početi?Ovo danas, to je zbog onog od jutros, to od jutros zbog onogsinoć. Od sinoć do juče, od juče do prekjuče, zimus, prošlegodine…– Luku sam prvi put upoznala još dok sam se zabavljala seDenisom.– Još tada? – čudila se Jovana. – Ja sam tada bila uBeogradu. Kako ja to nisam znala?– Ma, jedva da sam ga tada primetila. Bio je potpunonevažan lik, klinac, nikada ga nisam pominjala. Ali, kako samkasnije saznala, on je tada na mene mnogo više obratiopažnju…
  57. 57. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 5612.Dorćol, Beograd, Jugoslavija, jesen 1998.– Ne, stvarno, brate, ja ne mogu da idem kod Komunjarena rođendan – Luka se izležavao na fotelji u svom stanu. – Idisam, ako ti se baš ide.– Ne seri, nego se spremaj – Viktor je stajao na sred sobe ipokušavao da ga nagovori da krene.Marko, koga su od nemila zvali „Komunjara“, bio jenjihov drug iz kraja, još od detinjstva. Te godine čitavageneracija navršavala je osamnaest godina, što, u principu, nijedonosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovipotkradaju na izborima. Prošlo je već više od godinu dana kakosu demonstracije uspešno završene – Beograd je biodemokratski grad, ali državom su i dalje upravljali isti ljudi ivladale su iste podele i netrpeljivosti. Viktor se oporavio od„Noći dugih palica“, kombinacija sa onom Sanjom nije urađenaone srede, ali jeste nekog tamo petka.I ne samo tada.I ne samo sa Sanjom.– Brate, ne mogu, smoriću se – negodovao je Luka. – Tamoće da se sluša samo turbo folk, svi će biti fensi i kič obučeni,komunjare će se proseravati na svakom koraku, a i Denis miposebno ide na kurac! Ne mogu.– Pazi ovamo, imam plan – Viktor otvori ormar sagarderobom i poče da ga pretražuje. – Znaš da se Marko primana Dacu Gaborku? Ona će sigurno biti tamo. E, a znaš da se onaoduvek primala na mene. Idemo da smuvamo Gaborku, njemuispred nosa, da mu presedne rođendan. A, brate, šta kažeš? Evo
  58. 58. copyrightbyAshAleksandar Đuričić57ti, obuci ovo. – Viktor baci Luki neku majicu, koja pade ovomepreko glave.– Brate, Daca Gaborka je gaborka – naglasi Luka ispodmajice.– Brate, stavićemo joj kesu na glavu – reče Viktor trzajućikukovima i pesnicama.Prasnuše u smeh.Nedaleko odatle, u jednoj velikoj posleratnoj vili savisokim plafonima i zidovima obraslim bršljenom, već su sepočeli okupljati gosti. Slavljenik Marko Zdravković šetao jesvoje lakirane cipele po prostranom salonu sa kaminom iznadkoga je na istaknutom mestu stajala velika uramljena fotografijenjegovog dede u društvu sa Titom. Sa uvek potpuno istimizrazom suzdržanog oduševljenja i gostoprimstva on se kretaoka pridošlim gostima. Uzeo bi poklon, predao ga poniznombatleru, a goste bi uputio na šank, gde im je na usluzi bioiznajmljeni barmen u beloj košulji, sa leptir mašnom i crnimpantalonama.U neko doba, kad je salon u prizemlju već bio priličnopopunjen, niz ulicu je naišao ispoliran BMW, bešumno seuvezao u dvorište kroz otvorenu gvozdenu kapiju i, uzpucketanje suvog lišća i grančica, zaustavio se ispred garaže. Iznjega je najpre izašao Denis, prešao na suprotnu stranu iotvorio vrata Mariji.Kada su se pojavili na vratima salona jedino muzika nijezamukla. Devojke su manje-više diskretnim pogledima najpreuz uzdahe požudno posmatrale Denisa, a zatim su, sa kiselimizrazima lica i uz međusobna došaptavanja primetile i Mariju.Momci su posmatrali samo Mariju, njene gole noge na visokimpotpeticama, njene sjajne usne, istaknute grudi. Ko bi rekao dajoj nije bilo još ni osamnaest!Marko ih je odmah primetio i prišao im sa istim onimizrazom na licu.– Marko, ovo je Marija. Marija, ovo je moj mlađi brat,Marko – reče Denis formalno.
  59. 59. copyrightbyAshSurf na crvenom talasu 58– Denise, moraš da pomogneš nešto batleru u magacinu –reče Marko.– Zar sada? Vidiš da nisam sam.– Ko će drugi? Neću valjda ja? Meni je rođendan.Denis uzdahnu, prelete pogledom preko salona i,ugledavši nekoga, povede Mariju za ruku u tom pravcu.– Marija, upoznaj našu komšinicu Dacu.Marija osmotri devojku koja joj se smešila razrogačenihočiju. Kosa joj je bila totalno bezveze, ispod predugih šišakaštrčao joj je kljun, a lice joj je bilo puno bubuljica. Bila je udruštvu još nekih devojaka, koje je bilo teško primetiti.– Molim te, Daco, budi ljubazna i pomozi Mariji da seposluži pićem dok se ja ne vratim – reče Denis, pa došapnuMariji – Maco, izvini me na trenutak, brzo se vraćam.Daca povede Mariju do šanka.– Znači, ti si ta srećnica što je dočepala Denisa – reče jojusput. – Pa, čestitam.– Mda – reče Marija, ne znajući kako to da shvati. – Hvala.– Moram, moram reći da sam malo ljubomorna – Daca jepodvriskivala i pokušavala da zvuči veselo i ljubaznonaglašavajući svaku drugu reč – ali, vi, vi ste divan par! Mojikomplimenti!Daca je možda bila ružnjikava, ali je zato bila vrlo ljubaznai iskrena devojka. Marija se vrlo brzo opustila u njenomdruštvu. Denis se posle dužeg zadržavanja pojavio, ali mu jezvonio mobilni pa je, izvinjavajući se i opravdavajući se, opetnegde otišao autom.– Ćao Daco – odnekud se pojavio Marko sanajkretenskijim osmehom do tada.– Ćao Marko – reče Daca kolutajući očima. – Pa gde si ti,nema te još od malopre?– Evo, tu sam – reče, znojeći se, a onda se odjednom setinečega – Hoćeš da igramo?– E, ne mogu, stvarno, lekar mi zabranio – reče Daca,mrtva ozbiljna.– Kako to? – upita Marko.– Ženski problemi – odgovori Daca ubedljivo. – Eno, Sanjase dosađuje. Pitaj nju.
  60. 60. copyrightbyAshAleksandar Đuričić59– Hoćeš piće? – nastavi navalentno Marko.– Važi. Idi donesi nam martini, ja ne smem mnogo ni dahodam.Marko odleprša.– Kreten – reče Daca Mariji. – A u koju školu ti ideš?– U filološku. A ti?– Frizersku.– Super – reče Marija i nasmeši se ljubazno.Nešto kasnije pojavili su se i Viktor i Luka. Pozdravili suse sa Markom i mislim da nema potrebe da ponovo opisujemkako je to izgledalo i šta je sledilo. Uzeli su piće i skrasili se namestu sa koga su imali dobar pregled.– Mislim, brate, kakav krš od žurke! – zgražavao se Luka.– Samo još nedostaju njegov ćale i partijske kolege sapetokrakama na čelu, pa da puste „Druže Tito“ i da idemo svi upičku materinu.– Tu je Sanja – Luka pokaza pogledom.Sanja je stajala u društvu nekoliko drugarica. Imala je crnuispravljenu kosu i svetao ten. Nije se mogla pohvaliti nekomgrađom. Bila je ravna, nije imala ni grudi ni kukove. Za nju senije moglo reći da je ružna, jer nije imala nikakvih ružnih crtana licu, ali na njoj se nije moglo pronaći ništa naročitointeresantno.Verovatno da je njena pažnja već duže vreme bilaprikovana za Viktora, jer kada ju je on primetio, ona je već bilahipnotisana. I u tom trenutku je njen pogled bio jedinisimpatičan detalj na njoj. Bio je to pogled zaljubljenetinejdžerke, pogled opsednutosti i čežnje.– Pogledaj je, samo što ne svrši – prokomentarisa Luka.– Ma, pun mi je kurac više te pušikurke – reče Viktorokrećući glavu od nje nezainteresovano. – Ne zaboravi davečeras imamo poseban zadatak u svetoj demokratskoj misijiborbe protiv komunizma. Je l vidiš negde Dacu?I onda se, baš kao u holivudskim filmovima, masa na nekinačin razmakla, i na drugom kraju salona je zasijala čitava

×